Industrijska proizvodnja je u julu, prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležila neznatan rast od 0,2%, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila niža za 13,0%. Posmatrano prema strukturi ukupne industrije, prerađivačka industrija je iskazala međugodišnji pad od 4,2%, a sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom pad od 32,1% i 37,4%, respektivno.
U julu su primanja budžeta iznosila 85 milijardi dinara i u odnosu na jul 2013. godine nominalno su povećana za 5,7%, a realno za 3,5%. Izdaci budžeta iznosili su 78,1 milijardi dinara i nominalno su smanjeni za 6,1%, a realno su smanjeni za 8,1%. Suficit budžeta iznosio je 6,9 milijardi dinara, dok je u julu 2013 godine ostvaren deficit od 2,8 milijardi dinara. Poboljšanje budžetskog rezultata za 9,7 milijardi dinara je bilo, dakle, posledica rasta primanja i smanjenja izdataka.
Razvoj tehnologije nije uvek okrenut protiv “starih i kvalitetnih stvari”. Internet je na primer uspeo da povrati popularnost švajcarskim mehaničkim satovima, naliv perima, vinilima, ali i ručno pravljenim proizvodima.
Primer za ovu tvrdnju su mašine za fliper koje su sa pojavom Soni Plejstejšna bačene u zaborav, da bi početkom ovog veka prestala i njihova proizvodnja. Međutim kada su nostalgični bejbi bumeri u srednjim godinama počeli da prikupljaju stvari koje ih podsećaju na mladost, tržište se vrlo brzo preorijentisalo sa hi-tec igrica na pravljenje mašina za fliper. Danas se prodaju milioni ovih mašina, i to uglavnom privatnim domaćinstvima.
Slična je situacija i sa ručno rađenim proizvodima – danas se izgleda svaka tinejdžerka bavi izradom i prodajom nakita preko interneta, a većina domaćica pravljenjem zdravih kolača, džemova ili napitaka, kao i džempera, heklanih bluza isl. U ovom biznisu im pomažu Etsy, internet pijaca za prodaju ručno rađenih dobara iz svih delova sveta, i Kikstarter, virtuena platforma koja kreativcima pomaže da bez posrednika pronađu finansijere za svoje projekte. Zbog njih je proizvodnja i prodaja ručnih radova isplativa.
Etsy zarađuje tako što na svakoj prodaji dobije 3,5% od cene proizvoda. U prvoj godini poslovanja (2006. godine) sajt je prodao robu u vrednosti od 175.000 dolara, ali posao je u međuvremenu procvetao pa mu se prodaja u 2013. popela na 1,35 milijardi dolara. Oko 88% njegovih klijenata – prodavaca robe – su žene, od kojih većina ovaj posao radi od kuće. Za petinu njih je prodaja preko Etsy-a pravi posao sa osmočasovnim radnim vremenom.
Doprinos ovog sajta nije samo u rastu samozapošljavanja, već i u popularizaciji određenog tipa robe. Tako je na primer 1986. godine u Oregonu samo nekoliko ljudi ručno pravilo sapun, dok ih danas ima više od 150.
Sa druge strane, Kikstarter za ove sitne preduzetnike služi kao neka vrsta banke, jer preko njega mogu da dobiju kapital za proširivanje posla. Samo u 2013. godini korisnici Kikstartera su finansirali oko 20.000 projekata sa ukupno 500 miliona dolara. Deo toga je otišao u ruke umetnika, dizajnera, poslastičara i drugih profesija iz kreativne industrije – ovi i slični poslovi “pogurani” su sa oko 100 miliona dolara.
Tako su oni koji su najviše izgubili tokom informacione revolucije u međuvremenu postali dobitnici. Oni su razvili biznis sa lojalnim (i nostalgičnim) klijentima/kupcima i postavili ga na zdrave noge. Ne uprkos tehnologiji, već uz pomoć nje.
Izvor: HBR Blog
Ruska rublja pala je na najniži nivo u odnosu na dolar, koji je jutros vredeo 36,91 rublje, što je manje od ranije rekordno niske vrednosti zabeležene u trenutku pripajanja Krima Rusiji.
Vrednost ruske valute je pala i u odnosu na evro, koji se u petak menja za 48,61 rublju.
Zahlađivanje odnosa između Rusije i Zapada, kažu analitičari, doneće još problema ovoj zemlji. Rusija će se, osim sa stabilizacijom rublje, u skorijoj budućnosti boriti i sa refinansiranjem svojih dugova, a moraće da radi i na podsticanju ulaganja u nove fabrike i opremu za proizvodnju. Očekuje se veliki odliv kapitala iz ove zemlje ali i usporavanje rasta, možda i gore od onog 2009. prilikom najtežeg udara krize.
Više o ekonomskoj situaciji u Rusiji možete pročitati ovde.
Mađarska centralna banka odlučila je da lansira svoj program ekonomskog obrazovanja koji prema rečima Giorgija Matolčija, guvernera Banke, “ne propagira propalu neoliberalnu doktirnu”. Banka već ima četiri fondacije za saradnju sa prosvetnim sistemom, kojima je odobrila 200 milijardi forinti (635 miliona evra), što je 1,5 puta više nego što ova država godišnje potroši na celoupno visoko obrazovanje.
“Otvorićemo Fakultet za ekonomiju i finansije na Kečkemet univerzitetu, kao i odeljenja ekonomskog fakulteta u Rumuniji, zatim postdiplomske ekonomske studije u Budimu i finansijski trening centar u Pešti”, kaže Matolči i dodaje da je cilj ulaganja u obrazovanje prevazilaženje neoliberalne teorije koja se u praksi pokazala kao loša.
Po rečima guvernera, zemlji su potrebne nove institucije i ljudi sa drugačijim, novim vizijama. Fondacije bi u stvaranju istih trebalo da pomognu proizvodnjom novog nastavnog materijala i obučavanjem profesora. Ovo objašnjenje je inače stiglo pošto su mediji otkrili da Centralna banka finansira fondacije.
Izvor: Portfolio
Microsoftov servis Skype uskoro će moći da premosti i jednu od najvećih barijera u komunikaciju – jezičku. Naime, pomenuta kompanija radi na sistemu koji bi mogao omogućiti razgovor osoba koje govore različitim jezicima.
Ovaj program je još u razvoju, pa su na njegovoj prezentaciji korišćene relativno jednostavne rečenice, bez uobičajenih “dodataka” (zamuckivanje, suvišne reči, neobični naglasci) u ljudskom govoru. Ipak, Microsoft Research radi na rešenju tog problema. Oni smatraju da bi u ovome mogle mnogo da im pomognu društvene mreže, na kojima se ne komunicira knjiški, već žargonski, skraćenicama isl.
Osim prevođenja fraza i “govora iz realnog života” koji bi Skype trebalo da savlada pomoću društvenih mreža, problem mu može napraviti i red reči u rečenici koji je različit od jezika do jezika. Zbog toga je Microsoft Research razvio poseban sistem nazvan Syntactic SMT, koji uobičajene fraze razbija u pojedine reči i potom preslikava svaku reč na drugi jezik.
Banca Intesa pokreće promotivnu akciju pod nazivom „Kartice u zemlji čuda, Frendi pokloni svuda!“ kako bi nagradila korisnike svojih MasterCard i Maestro platnih kartica za fizička lica.
Imajući u vidu početak nove školske godine, Banka će za svako plaćanje u vrednosti od 3.500 dinara i više, izvršeno do 20. septembra na pos terminalima u zemlji ovim karticama, uručiti poklon prilagođen potrebama školaraca. Takođe, Banca Intesa je pripremila i poklon iznenađenja za svako beskontaktno plaćanje MasterCard ili Maestro karticom, nezavisno od iznosa. Kupovina na internetu, podizanje novca na domaćim i inostranim bankomatima, kao i plaćanja van Srbije neće učestvovati u promociji.
Počevši od 29. avgusta preuzimanje poklona vršiće se svakog petka i subote tokom trajanja akcije na promo štandovima u Beogradu (TC Ušće i TC Delta City), Novom Sadu (TC Big), Nišu (TC Forum) i Kragujevcu (TC Plaza).
Pri preuzimanju poklona potrebno je pokazati slip račun koji potvrđuje uspešno izvršenu transakciju, kao i platnu karticu kojom je transakcija izvršena. Računi se ne mogu sabirati u cilju dostizanja iznosa potrebnog za dobijanje poklona. Promocija traje dok traju zalihe, odnosno, najkasnije do 20. septembra 2014. godine.
Austrijski proizvođač začina „Kotanyi“ najavio je da će začine za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji, preneli su u sredu austrijski mediji.
List „Kurier“ piše da 20% prometa koji „Kotanyi“ ostvaruje u Rusiji, pre svega mešavine začina i beli luk u prahu potpadaju pod zabranu uvoza, zbog čega će te proizvode za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji.
„Moramo brzo da reagujemo, za šest do osam nedelja naše skladište u Rusiji će biti prazno. Prodaja u Rusiji, naime, za sada se normalno nastavlja“, rekao je za „Kurier“ direktor preduzeća Ervin Kotanji. On je rekao da postoji jako puno preduzeća u Evropskoj uniji koje sada tragaju za slobodnim kapacitetima za pakovanje u Srbiji.
Kotanji je dodao i da postoji prijatan sporedni efekat proizvodnje u Srbiji pošto je izvoz robe iz Srbije u Rusiju oslobođen carine. Rusija je uvela jednogodišnju zabranu uvoza prehremenih proizvoda iz zemalja EU kao odgovor na sankcije EU zbog krize u Ukrajini.
Izvor: Beta
Centralnoevropska aluminijumska kompanija CEAC, čiji je vlasnik ruski biznismen i donedavni vlasnik „Kombinata aluminijuma Podgorica“ (KAP) Oleg Deripaska, pozvala je nemačku kancelarku Angelu Merkel da insistira na tome da Crna Gora poštuje „acquis communautaire“, odnosno jedan od najznačajnijih pravnih i političkih principa evropskih integracija, pišu „Dnevne novine“.
„Kao jedne od najistaknutijih političkih lidera u Evropi, dužnost je kancelarke Merkel da iskoristi priliku i na Samitu zemalja zapadnog Balkana insistira da Crna Gora prvo „počisti svoju kuću i dovede je u red“ pre nego što joj bude dozvoljeno da nastavi proces pridruživanja EU“, kazali su iz CEAC-a. U pismu nemačkoj kancelarki se navodi da je CEAC nezadovoljan jer im je Vlada Crne Gore nezakonito oduzela veoma važnu investiciju.
Kako podsećaju „Dnevne novine“, CEAC je upravljao KAP-om do 8. jula prošle godine, kada je Privredni sud, na zahtev Ministarstva finansija Crne Gore, pokrenuo stečajni postupak. U međuvremenu, stečajni upravnik KAP-a Veselin Perišić potpisao je 10. juna ove godine sa vlasnikom nikšićkog preduzeća Veselinom Pejovićem ugovor o prodaji KAP-a za 28 mil EUR.
Pejović je preuzeo upravljanje KAP-om 19. jula, ali je zatražio produženje roka za plaćanje kupoprodajne cene za KAP za dva meseca, nakon što je okružni sud u Nikoziji 7. jula, na zahtev CEAC-a, zabranio transakcije sa imovinom te fabrike. Najveći deo prigovora CEAC vezanih za stečajni postupak u KAP-u pred crnogorskim pravosuđem do sada su uglavnom odbijani.
Izvor: eKapija
Troškovi kardiovaskularnih bolesti na starom kontinentu trebalo bi do 2020. godine za samo šest zemalja da porastu na 122,6 milijarde evra godišnje, piše u novom izveštaju britanskog Centra za ekonomska istaživanja. Naime, ovo su podaci za Francusku, Nemačku, Španiju, Italiju, Švedsku i Veliku Britaniju, koje sada ukupno zbog ovih oboljenja izdvajaju 102,1 milijarde evra.
Od pomenute brojke, većina (98,5 milijardi evra) otpada na troškove lečenja i brige o obolelima i onima koji su preživeli srčane udare, šlogove i sl. Ostali troškovi su indirektni, i oni obično obuhvataju smanjenju produktivnost pojedinaca zbog prerane smrti, kao i troškove povećanog mortaliteta.
Nemačka, najbrojnija zemlja EU, snosi i najveće troškove zbog rasta broja obolelih od ovih bolesti. Za šest godina ekonomski uticaj narušenog zdravlja građana sa srčanim problemima u njoj će iznositi 41,2 milijarde evra godišnje.
Naučnici i medicinska struka dobili su zadatak da upozore javnost o svim faktorima za nastanak srčanih oboljenja, a tri glavna su fizička neaktivnost, gojaznost i dijabetes.
Izvor: CNBC