ECB planira kupovinu državnih hartija u vrednosti od € 50 milijardi mesečno u narednih godinu do dve dana, kao deo programa kvantitativnog popuštanja koje namerava da obelodani u četvrtak javlja FT.
Sa više od 200 miliona pakovanja i 4 milijarde tableta proizvedenih u prošloj godini, Hemofarm je zabeležio istorijsku proizvodnju, saopštila je ta kompanija. To je već peta godina zaredom kako ova kompanija, najveći domaći proizvođač i najveći izvoznik lekova premašuje planirani obim proizvodnje. Hemofarm planira nova velika ulaganja i u ovoj godini velikog jubileja, kada slavi 55 godina postojanja. Izmedju ostalog, planirana su nova ulaganja u proširenje kapaciteta ampulnih formi u Vršcu i višemilionska investicija u pogon za proizvodnju nazalnih sprejeva u fabrici u Podgorici, navodi se u saopštenju kompanije.
„Izuzetno je važno i što je Hemofarm u okviru STADA grupe potvrdio da je respektabilan partner koji je vredan investicije od više desetina miliona evra. Naša fabrika u Vršcu 70 odsto proizvodnje isporučuje tržištima EU. Ove godine predviđeno je više od 20 miliona evra ukupnih investicija u okviru grupe Hemofarm, od cega je najmanje 12 miliona evra u osavremenjavanje proizvodnje“, rekao je Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma u neformalnom susretu sa novinarima.
Uvećanjem od 15 odsto, Hemofarm je svoj portfolio proširio na preko 2 hiljade proizvoda. Postojećoj ponudi za tržište EU dodata su dva nova proizvoda, a na domaćem tržištu ova kompanija i dalje je broj jedan u izboru kupaca.
Direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, Sanda Savić je rekla i da će u ovoj godini jubileja još značajniju ulogu imati i Hemofarm fondacija koja je svoju treću deceniju postojanja otpočela sveobuhvatnom kampanjom „Svim srcem“. U okviru ove kampanje planiran je niz aktivnosti podrške najranjivijim kategorijama društva i promocija pozitivnih kulturnih i društvenih vrednosti. Prva sledeća akcija biće humanitarna aukcija slika kojom se, uz novčanu pomoć od 30.000 evra, dodatno pomaže obnova dečijeg pozorišta „Boško Buha“. Uz to, veliki broj akcija biče posvećen poboljšanju kvaliteta zdravlja ali i doprinosu izgradnji boljeg zdravstvenog sistema u Srbiji.
Broj nezaposlenih u svetu će se povećati za najmanje 11 miliona u narednih pet godina na 219 miliona ljudi, a nejednakosti će se produbiti, upozorila je Međunarodna organizacija rada (MOR). U svetu je 2014. bio nezaposlen 201 milion ljudi, što je 31 milion više u odnosu na period pre početka svetske ekonomske krize, navodi se u izveštaju koji sadrži projekcije stopa nezaposlenosti po zemljama do 2019. Prema podacima i projekcijama te agencije UN, u Srbiji je nezaposlenost u 2014. bila 22,2%, a počev od 2015. beležiće se blagi pad te stope do 17,7% u 2019.
Rejting agencija Standard and Poor’s potvrdila je kreditni rejting Srbije na „BB–“ s negativnim izgledima, saopštio je kabinet guverneraNBS.
Bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji u 2015. mogao bi biti manji nego u 2014. izmedju 0,5 i jedan odsto, izjavio je danas urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Vladimir Vučković. Na prezentaciji novog broja časopisa MAT kojeg izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije (PKS), Vučković je kazao da je moguće da se ove godine uspostavi rastući trend u industriji, ali da su procene da bi, imajući u vidu kretanja spoljnotrgovinske razmene, BDP ipak mogao opasti do jedan odsto.
Ukupan broj formalno zaposlenih u septembru 2014. godine bio je 1704932, što u odnosu na mart 2014. godine predstavlja rast od 0,9%, saopštio je republički zavod za statistiku. Kod pravnih lica zaposlenih je bilo 1332418, što je u odnosu na mart 2014. veće za 1,3%, dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih u septembru 2014. iznosio 372514, što u odnosu na mart 2014. predstavlja smanjenje od 0,7%.
Hrvatski sabor će verovatno već u petak doneti odluku o izmeni Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima će u sledećih godinu dana fiksirati kurs švajcarske valute na 6,39 kuna, s tim što će teret podneti finansijske institucije ali uz pomoć ministarstva finansija. U Hrvatskoj ima oko 60.000 kredita indeksiranih u francima, a vlasti i banke najavile bi da bi u tom periodu mogle da razmotre rešenje za konveriju ovih kredita u nacionalnu valutu kunu.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović rekao je u ponedeljak da se vlada odlučila na ovaj korak jer se „radi o desetinama hiljada porodica koje sada mogu mirno da idu na spavanje, više neće morati da gledaju non-stop na kursnu listu. To je moja državnička odluka“. Ovakvoj odluci prethodio je sastanak premijera, predstavnika ministarstva finansija, Hrvatske narodne banke (HNB) i banaka.
Za eventualnu odluku o konverziji kredita iz švajcaraca u nacionalnu valutu potrebna je saglasnost HNB, jer to nije u isključivoj nadležnosti Vlade. Upitan o mogućim tužbama bankara, premijer je rekao da je jedino moguća ustavna tužba, ali da je država tu da zaštiti svoje građane. Strane banke drže oko 90% bankarskog sektora.
Predsednik Sabora Josip Leko rekao da će ta odluka biti uvrštena u dnevni red već u petak.
Predsednik Hrvatskog udruženja banaka Zoran Bohaček izjavio je 19. januara da su banke spremne u iduća tri meseca da snose teret rasta švajcarskog franka kako bi olakšale građanima. On je dodao da je reč o kratkoročnom rešenju, ali da kod donošenja dugoročnog rešenja glavnu ulogu treba da ima Ministarstvo finansija.
Procenjuje se da je u Hrvatskoj još oko 60.000 kredita s klauzulom u švajcarskoj valuti, uglavnom stambenih. Prema procenama, ovaj problem pogađa između 200.000 i 300.000 građana, odnosno između 6 i 7% stanovništva. Prema podacima Hrvatske narodne banke, ukupni iznos kredita vezanih uz franak krajem septembra prošle godine bio je 23,7 milijardi kuna, odnosno oko tri miljarde evra.
Iako je kineska ekonomija i zvanično prevazišla američku i postala najveća na svetu po merilima kupovne moći, 2014. ostaće zabeležena kao godina usporavanja njenog ekonomskog rasta.
Sa stanovišta velike većine razvijenih zemalja, pa i zemalja u razvoju, kineski rast BDP od 7,4% i dalje je rezultat za poštovanje. Međutim, u poređenju sa vrtoglavim rastom koji je ova zemlja doživela u prethodnih skoro četvrt veka, ovo je zapravo najslabiji rezultat u tom periodu.
Usporavanje rasta u Kini dešava se već više od godinu dana i rezultat je više činilaca: državnih ekonomskih reformi usmerenih u dalju transformaciju nacionalne privrede, ali i podizanja standarda stanovništva čime je došlo i do zasad sporog, ali ipak uočljivog menjanja tržišta radne snage.
Izvor: Financial Times, BBC
U najnovijem izveštaju Međunardonog monetarnog fonda prognoza za globalni ekonomski rast u 2015. i 2016. godini umanjena je za po 0,3%. Rast bi, i po revidiranoj prognozi, trebalo da bude veći nego u 2014.
Uprkos oštrom padu cena nafte – jednom od najvećih pokretača ekonomskog rasta – do značajnijeg ekonomskog ubrzanja neće doći ni u naredne dve godine. Najnovija geopolitička dešavanja i lokalne ekonomske performanse ipak imaju prevagu kada je u pitanju uticaj na globalne ekonomske kretnje.
Sjedinjene Države će, po MMF-u, ostvariti rast BDP od 3,8% u 2015, a Kina oko 6,8%, što će za ovu zemlju zapravo značiti nastavak usporavanja rasta započetog 1990. godine.
Evrozona će u ovom prognoziranom periodu i dalje „obarati ruke“ sa deflacijom, ali će imati problema i sa smanjenjem investicija, pa MMF prognozira rast od oko 1,2% za čitavu zonu evra.
S druge strane, Rusija, pogođena sankcijama zbog aktuelne situaciej u Ukrajini, može očekivati ekonosmki pad u nivou od oko 3% BDP u 2015. Osim sankcija, na rusku ekonomiju nepovoljno se odrazilo i naglo smanjenje cena nafte, s obzirom da su energenti glavni izvozni proizvod ove zemlje.
Oko 63 miliona adolescenata širom sveta starih između 12 i 15 godina iz nekog razloga ne može da se školuje, piše u zajedničkom izveštaju UNESCO-vog Instituta za statistiku i UNICEF-a. Ovo znači da je svaki peti adolescent van obrazovnog sistema. U izveštaju stoji i da adolescenti u dvosturko više slučajeva od osnovaca odustaju od školovanja.
Ukupno 121 milion dece i adolescenata se ne školuje, što pokazuje da napretka u širenju obrazovanja od 2007. do danas skoro da nije ni bilo. Ako se ovaj trend nastavi izgleda da još 25 miliona dece (15 miliona devojčica i 10 miliona dečaka) neće ni kročiti u učionicu.
Većina ove dece živi u ratnim područjima, radi da bi prehranilo porodicu ili je diskriminisano na osnovu etničke pripadnosti, pola ili invaliditeta.
U različitim regijama su deca iz različitih razloga van škola. U Nigeriji je dve trećine dece iz najsiromašnijih domaćinstava van sistema obrazovanja dok se samo 5% dece iz najbogatijih porodica ne školuje ali se očekuje da će kad-tad dobiti neku diplomu.
Iz UNESCO-a kažu da nije dovoljno samo obezbediti nastavnike, udžbenike i učionice, već se mora pristupiti porodicama, pre svega roditeljima, kako bi se njima objasnila važnost obrazovanja.