Vlada Srbije je na današnjoj sednici imenovala Aleksandra Obradovića za direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“.
COSME je program podrške Evropske unije namenjen za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (MSP). Traje od 2014. do 2020. godine, a planirani budžet je 2,3 mlrd EUR. COSME će podržati MSP u boljem pristupu finansijskim sredstvima, lakšem pristupu tržištima, kroz podršku preduzetništva i aktivnosti poboljšanja uslova za poslovanje, stvaranje novih poslova i rast.
U navedenim oblastima podrške se lako uočava šta EU vidi kao problem u poslovanju MSP u Evropi. Na prvi pogled bi se reklo da ni MSP u Srbiji nisu „spašena“ od ovih problema i da bi im itekako dobro došla sredstva EU namenjena za rešavanje tih problema.
Na drugi pogled, sigurni smo da je tako – navedeni problemi su veoma izraženi u srpskoj privredi! Prilika da iskoristimo evropske fondove da unapredimo poslovno okruženje, poboljšamo pristup kapitalu, omogućimo lakši pristup tržištu za naša preduzeća i podržimo preduzetništvo – zvuči skoro kao nepristojna ponuda, zar ne? Pa ipak, tako je: Evropa shvata da mora ozbiljno da se pozabavi konkurentnošću svoje privrede koja zaostaje za SAD, a azijski tigar je sve jači. Zato je EU odvojila čak 2,3 mlrd EUR, a spisak zemalja koje imaju pravo da učestvuju u ovom programu uključuje i Srbiju. Sjajno, zar ne!?
Srpski IKT klasteri su reagovali odmah. Pozvani su partneri iz Bugarske, Turske, Rumunije, Grčke, Makedonije, Bosne i tokom „DanubeIT konferencije“ koja je održana krajem maja 2014. u Novom Sadu, dogovoren je zajednički nastup ka dostupnim EU fondovima. Vojvođanski IKT klaster, IKT Mreža, Niški klaster naprednih tehnologija i IKT klaster Centralne Srbije su pokrenuli inicijativu da, za početak, regionalni IKT klasteri učestvuju na COSME pozivu koji je posvećen upravo klasterima, pod nazivom „Cluster Excellence“.
Veoma brzo smo imali nacrt projekta i bilo je izvesno da ćemo daleko pre roka za apliciranje, 20. oktobra 2014., imati spreman projekat.
Ispustili smo iz vida samo jednu (ne)mogućnost – da država Srbija nije zainteresovana za COSME program! Naime, Srbija nije pristupila COSME programu, za šta je bilo potreban potpis na određenim dokumentima i uplata „članarine“. Nemamo drugo objašnjenje osim da Srbija nije zainteresovana. Ako izuzmemo mogućnost da u Vladi Srbije za ovo pitanje niko nije zadužen ili da su zaduženi potpuno nekompetentni ljudi – to bi ipak bilo previše, zar ne? Da ne bismo nagađali, poslali smo pitanje na adresu ministra privrede, ali do danas nismo dobili odgovor. Ako ga dobijemo, biće objavljen ovde.
Naravno, nisu samo srpski klasteri pogođeni. COSME ima daleko širi obim i doseg i tiče se ogromnog korpusa potencijalnih korisnika u našoj zemlji. Iskorišćen na pravi način, može značiti mnogo za konkurentnost naše privrede.
U svakom slučaju, od pokretača regionalne saradnje i zajedničkog nastupa za regionalne IKT klastere u regionu, od nosilaca „bronzane oznake“ kojom nas je program „Cluster Excellence“ nagradio u prethodnom periodu – spali smo na kočničare konzorcijuma iz kojeg moramo da izađemo kako ceo projekat ne bi „pao“ zbog nas iz Srbije.
Ne može se tako u Evropu!
Autor: Vojvođanski IKT klaster
Izvor: eKapija
Promenom dizajna i dimenzija pakovanja brendova C i MAGGI, fabrika će za godinu dana smanjiti potrošnju za 61 tonu papira i 6 tona plastike, što je količina koja bi prekrila površinu fudbalskog terena.
Globalne politike kompanije Nestlé, kao deo održivog poslovanja, za prioritet postavljaju kontinuirano smanjenje obima i težine ambalaže proizvoda, čime se mogu ostvariti značajna smanjenja količina otpada. Uštede će se postići smanjenjem dimenzija pakovanja, ali i upotrebom papir laminata koji se brže razgrađuje u prirodi, umesto dosadašnjih folija za pakovanja C i MAGGI supa i dodataka jelima. Promene pakovanja Začina C, koje će imati pozitivan uticaj na okolinu, su uklanjanje „ziper“ zatvarača, kao i smanjenje dimenzije folije. Gramaža plastičnog pakovanja Senfa C će takođe biti redukovana, što će uticati na smanjenu potrošnju plastike, dok će direktno štampanjem na pakovanju biti izbegnuta upotreba nalepnica. Modifikacije pakovanja i smanjena upotreba papira znači da će za godinu dana biti sačuvano 15.250 kvadratnih metara šume.
Na globalnom nivou u 2013. godini kompanija Nestlé je redukovala potrošnju materijala koje koristi za pakovanje za 66.594 tona, u vrednosti od 158,5 miliona švajcarskih franaka, dok je 2012. godine ušteda iznosila 47.125 tona.
Kompanija Nestlé neprekidno teži poboljšanju operativne efikasnosti i smanjenju uticaja na životnu sredinu i u skladu sa tim kompanija je napravila plan da do 2020. godine, u svim svojim fabrikama u Evropi kojih ima 150, dostigne „nultu tačku otpada“. To znači da otpad ni iz jedne fabrike neće biti odlagan na deponije, već će biti recikliran ili iskorišćen za proizvodnju energije.
Primer lokalnih ulaganja kompanije Nestlé u energetsku efikasnost i očuvanje životne sredine su i fabrike u Surčinu i Staroj Pazovi, gde je uloženo u pogone za prečišćavanje tehnoloških i sanitarnih otpadnih voda kako bi se čista voda vraćala u prirodu. Od 2012. godine, potrošnja vode u Surčinu smanjena je za više od 60 odsto, a kompanija je uložila oko 5 miliona evra u poboljšanje proizvodnih procesa, kako bi proizvodnja u Srbiji bila u skladu sa visokim standardima kvaliteta koje kompanija Nestlé primjenjuje u svim svojim fabrikama u svetu.
OECD u najnovijem izveštaju istilče da praksa subvencionisanja kompanijskih automobila i dizel goriva za preduzeća, rasprostranjena u zemljama članicama ove grupacije, u mnogome podstiče povećanje zagađenja i emisiju ugljendioksida.
U većini članica OECD kupovina voznog parka za velike kompanije subvencioniše se poreskim olakšicama. Međutim, ovaj postupak ima posledično negativan efekat, ekološki i ekonomski. Naime, studija koja je obihvatila 27 zemalja OECD i Južnu Afriku, utvrdila je da se u ovim državama na godišnjem nivou po kompanijskom automobilu subvencioniše oko 1.600 evra, odnosno toliko novca manje ode u državnu kasu. Međutim, razlike u odnosu na pojedine države obuhvaćene istraživanjem su velike: dok su u Kanadi ovi automobili oslobođeni samo 57 evra taksi na godišnjem nivou, drugu krajnost predsrtavlja Belgija, sa čak 2.763 evra oslobođenih od poreza i taksi.
Prema izveštaju, zbog umanjenja na kupovinu vozila i goriva za preduzeća na godišnjem nivou svih 28 zemalja izgubi oko 26,8 milijardi evra.
S druge strane, kupovina i korišćenje automobila na ovaj način podstiče da se pojedinci češće odlučuju za njih tokom vožnji na duge distance, a dizel gorivo, koje emituje veću količinu ugljendioksida (18% više po litru od običnog goriva), znatno je češće subvencionisano od običnog benzina. Rezultat ovakve politike je veći negativan efekat po čovekovu okolinu, pa OECd procenjuje da samo poreske olakšice na gorivo i automobile proizvode godišnju ekološku štetu veličine 116 milijardi evra.
U toku je proces prodaje srpskog telekomunikacionog operatora i mreže koja obuhvata oko 1.200 kilometara optičkih kablova. Vlasnik mreže, Targo Telekom d.o.o, angažovao je NetBid Industrieauktionen AG da sprovede prodaju. Prodaja će biti sprovedena na aukciji koja bi trebalo da se održi krajem 2014. godine.
Mreža poseduje najveći prenosni kapacitet za međunarodnu razmenu podataka. Omogućava potpuno nezavisno korišćenje širom Republike Srbije, što je zajedno sa kvalitetom servisa Targo Telekoma, ključna stavka u konkurentnosti. Više od 160.000 domaćinstava mogu istog trenutka da se priključe na internet velike brzine u Beogradu, a celokupni tržišni potencijal za Beograd iznosi oko 540.000 domaćinstava.
„Kupovina ove savremene srpske optičke mreže daće investitorima odličnu priliku da se uključe u rastuće tržište Srbije, bilo da su u pitanju fizička ili pravna lica. Visoki propusni opseg mreže i prenosni kapacitet čine je zanimljivim kandidatom na polju prenosa podataka, pre svega kao nosioca podataka za međunarodne telekomunikacione i internet kompanije, velike firme i državne institucije“, istakao je Tim Langenfeld član Upravnog odbora NetBid AG iz Hamburga.
Iako je proces prodaje i dalje otvoren za dodatne ponuđače, prvih nekoliko zainteresovanih strana već su počele sa pripremama za kupovinu. Centralni deo infrastrukture je 850 km duga okosnica mreže, koja pokriva Srbiju od severa do juga, i od istoka do zapada. Mreža povezuje sve veće gradove u Srbiji, kao i gotovo sve susedne zemlje: Mađarsku, Bugarsku, Makedoniju i Hrvatsku. U pitanju je veza između Centralne i Jugoistočne Evrope što je od ogromnog strateškog značaja.
Prodaja će uključivati Metronet, koji obuhvata oko 500 km u gradskom području Beograda. Metronet obuhvata oko 100 km okosnice mreže i 400 km FTTH mreže koja omogućava privatnim i korporativnim klijentima da se povežu na kompletan asortiman internet usluga (internet velike brzine, iznajmljivanje dodatnih telefonskih linija i IPTV). Oko 160.000 domaćinstava već su priključeni na FTTH mrežu na široj teritoriji Beograda, dok oko 6.500 građana i firmi već koristi Metronet vezu.
„Imajući u vidu ogroman tržišni potencijal i najmoderniju mrežu, očekujemo da otkupna cena bude više desetina miliona“, rekao je Langenfeld.
Celokupna mreža se sastoji od najmodernijih optičkih vlakana, podaci se prenose putem DWDM (dense wavelength division multiplex) najsavremenije tehnologije, što sve obezbeđuje maksimalan mogući propusni opseg i veoma velike brzine prenosa podataka, do 10 Gb/s, sa mogućnošću nadogradnje na 40 GB/s i 100 GB/s.
Mrežni operator Targo Telekom d.o.o, filijala slovenačke Nuba kompanije za savetovanje u investiranju, izgradila je mrežu od 2008. do 2012. Prodaja će biti sprovedena kao deo otvorene licitacije u organizaciji Netbid AG.
Nabavka ili skladištenje dodatnih količina gasa za sigurnost snabdevanja u slučaju krize sa transportom preko Ukrajine koštaće Srbiju oko 30 miliona dolara, izjavio je u utorak ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
„Imamo dugororočni ugovor sa Gaspromom, imamo snabdevanje gasom, ali zbog geostrategijske neizvesnosti oko dešavanja u Ukrajini napravljena su tri scenarija za dodatno osiguranje snabdevanja gasom“, rekao je on novinarima prilikom obilaska Beogradskih elektrana.
Antić je rekao da je Ministarstvo energetike uputilo Vladi Srbije izmenjenu verziju predloga Komisije za sigurnost snabdevanja koji bi trebalo da bude usvojen sledeće sedmice. „Definisaće se obaveze više ministarstava, energetskih kompanija i lokalnih samouprava, a među tim obavezama je i opcija u kojoj se razmatra mogućnost da se dodatno osiguramo kada je snabdevanje gasom u pitanju“, rekao je ministar rudarstva i energetike.
Izvor: Beta
Nemačka je vodeći strani investitor u Vojvodini, sa 54 investiciona projekta u vrednosti od 878 miliona evra, i sa 8.500 zaposlenih, izjavio je u utorak uveče predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić.
„Ta činjenica ne čudi, budući da Vojvodina ima intenzivne ekonomske i privredne odnose sa Nemačkom“, rekao je Pajtić u razgovoru sa ministrom za međunarodne poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg Peterom Fridrihom. Pajtić je podsetio da je Vojvodina i jedini deo Srbije gde žive pripadnici nemačke nacionalne zajednice, njih oko 5.000, preneo je Biro za odnose s javnošću Pokrajinske vlade.
Peter Fridrih je kazao da postoji mogućnost za realizaciju investicionih projekata u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i bioenergije. Dodao je da je Baden Virtemberg spreman da pruži pomoć i podršku Srbiji i Vojvodini u brojnim oblastima, a posebno u onim koje doprinese bržim procesu evrointegracije Srbije.
Izvor: Beta
Međunarodni AgeWatch index neprofitne organizacije HelpAge merio je kvalitet života seniora u 96 zemalja sveta i došao do zaključka da najbolje žive penzioneri u Norveškoj.
Indeks meri ekonomsku sigurnost, odnosno prihode domaćinstava u kojima žive osobe starije od 60 godina, njihovu zdravstvenu situaciju i ukupno okruženje.
Po tim kriterijumima prva je Norveška, a slede je Švedska, Švajcarska, Kanada i Nemačka. Najgore mesto za penzionere je Avganistan.
Inače, u izveštaju stoji da će do 2050. godine 21% globalne populacije imati preko 60 godina. Do 2030. godine njihov broj će porasti na 1,4 milijardi.
Izvor: BBC
Aktivnost u proizvodnom sektoru u evrozoni u septembru je smanjena više nego što je to prognozirano. Čak i u Nemačkoj, koja je motor razvoja ekonomije starog kontinenta, smanjena je proizvodnja po prvi put u 15 meseci. Osim nemačkih, i grčke fabrike su imale loš mesec, odnosno veoma brz pad proizvodnje.
Markitov kompozitno-kupovni menadžerski indeks (PMI) za evrozonu pao je na 50,3 što je veoma blizu stagnaciji a ispod 50 je već znak pada.
Osim proizvodnje, palo je i ulaganje u istu, kao i cene proizvedene robe.
Izvor: CNBC
Banca Intesa dobila je drugo po redu priznanje „Moj izbor“ za društvenu odgovornost koje dodeljuje neprofitno i nevladino udruženje građana „Moja Srbija“ a Banci je ovaj put uručena nagrada u kategoriji ulaganje u humanitarne projekte.
Banca Intesa je na različite načine izdvojila 29,8 miliona dinara za suzbijanje posledica poplava. Neposredno po izbijanju ove prirodne katastrofe Banka je uputila novčanu pomoć u iznosu od 7 miliona dinara na namenski račun Vlade Republike Srbije i opštinama koje su se našle u teškoj situaciji donirala životne namirnice u vrednosti od 5 miliona dinara preko Crvenog krsta Srbije. Zaposlenima koji su pod pritiskom poplava napustili svoje domove Banka je prvobitno uplatila 3 miliona dinara pomoći, a u cilju prikupljanja humanitarnih priloga otvoren je i namenski račun na koji su svi članovi kolektiva Banca Intesa mogli da uplate sredstva. Zahvaljujući zajedničkoj donaciji Banke i zaposlenih u vrednosti od 4,25 miliona dinara troškovi sanacije stambenih objekata kolega iz ugroženih krajeva su u potpunosti nadoknađeni. Takođe, Banca Intesa i kompanija MasterCard realizovale su tokom jula kampanju „Budite deo dobrog dela“ u okviru koje su za svako plaćanje izvršeno Banca Intesa Maestro i MasterCard platnim karticama izdvajale 10 dinara za pomoć porodicama pogođenim poplavama. Ukupan iznos prikupljenih sredstava dostigao je 10,55 miliona dinara.
Pored ulaganja u humanitarne inicijative za pomoć ugroženima u poplavama, stručna komisija nagrade „Moj izbor“ uzela je u obzir i činjenicu da je Banca Intesa u posednjih dvanaest meseci sprovela i tradicionalnu akciju prikupljanja novogodišnjih paketića za decu bez roditelja i decu sa posebnim potrebama „Zapakuj poklon, izmami osmeh“, ali i uručila pakete humanitarne pomoći korisnicima klubova za penzionere u Novom Sadu, Kragujevcu i Kamenici u novembru 2013.
Nagradu za društveno odgovorno poslovanje “Moj izbor” od 2013. godine dodeljuje udruženje “Mojа Srbijа”, a pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Privredne komore Beograda i Kancelarije potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.