U prvom kvartalu ove godine američki BDP opao je za 2,9 odsto, to je rezultat treće i konačne procene ministarstva trgovine SAD, koje prethodno ovaj pad bilo procenilo na 1%. Ovo je najgori rezultat od prvog kvartala 2009, kada se ekonomija bila teško pogođena ekonomskom krizom. Ipak, ovaj pad se procenjuje kao privremen i rezultat oštre klime i jakih vremenskih nepogoda s početka godine, prenose američki mediji.
Zahvaljujući milionitoj transakciji klijenata, za obnovu i opremanje porodilišta u Srbiji izdvojeno je već više od dva miliona dinara. Naime, od 1. juna Komercijalna banka donira dva dinara za porodilišta, prilikom svakog placanja koje klijenti ucčne na POS terminalima.
U subotičkoj Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ predstavljen je novi obrazovni smer u okviru kojeg će se učenici školovati za zanimanje bravar-zavarivač. Novi obrazovni profil uvodi se od predstojeće školske godine, kada će učenici pored pohađanja nastave dobiti priliku stručnog usavršavanja u subotičkoj fabrici vetrogeneratora kompanije Siemens.
Na zvaničnoj prezentaciji novog zanimanja u školi „Ivan Sarić“, istaknuto je da je profil bravar – zavarivač u ovoj konkretnoj školi uveden na inicijativu kompanije Siemens d.o.o. Beograd, a u okviru projekta uvođenja novih obrazovnih profila u školskom sistemu koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), uz podršku Vlade Nemačke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Kompanija Siemens d.o.o. Beograd se aktivno uključila u projekat formiranja novog smera u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i uputila predlog uzajamne saradnje u obrazovanju potrebnih kadrova. Škola je prepoznala značaj ove inicijative i uz odobrenje Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije, sa početkom nove školske godine započeće sprovođenje nastave.
„U našoj fabrici vetrogeneratora u Subotici postoji potreba za određenim profilima, među kojima je i zanimanje bravara-zavarivača. Do sada smo bili primorani da pri selekciji kandidata pravimo određene kompromise selektujući kandidate koji su prvo morali da prođu internu obuku u našoj kompaniji u Srbiji, a potom i dodatne specijalizacije u Nemačkoj. Tek nakon toga, mogli su da počnu da rade u subotičkoj fabrici. Zato smo pokrenuli inicijativu uspostavljanja saradnje sa Tehničkom školom „Ivan Sarić“ u okviru postojećeg projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, kako bismo zajedno radili na obrazovanju kadrova koje tržište prepoznaje kao potrebne. Uvođenje ovog profila nama će doneti uštede u vremenu i poboljšanja u procesu proizvodnje, jer ćemo dugoročnim ulaganjem u mlade koji se odluče za ovo zanimanje obezbeđivati kvalifikovane radnike koji će moći da se uključe u najsavremenije proizvodne procese u našoj fabrici. Naravno, ovaj projekat imaće višestuku korist i za čitavu lokalnu zajednicu, jer će obrazovanjem i stručnom praksom učenici dobiti mogućnost da po završetku školovanja lakše dođu do zaposlenja u kompaniji kao što je Siemens“ – rekla je Desa Damljanović, rukovodilac HR sektora u kompaniji Siemens d.o.o. Beograd.
Simens će učenicima obezbediti stručnu praksu u fabrici kako bi se već tokom školovanja upoznali sa procesom rada. Kompanija će mladim praktikantima obezbediti i određenu nadoknadu za njihov rad, a dugoročni cilj ove saradnje je da kadrovi koji steknu zvanje bravar–zavarivač i prođu praktičnu nastavu, u Simensu ostvare stalno zaposlenje.
Kompanija Siemens u svojoj fabrici generatora u Subotici zapošljava skoro 1.000 ljudi, a broj radnih mesta je samo tokom poslednjih godinu dana udvostručen. Otvaranjem novog obrazovnog profila otvara se perspektiva za daljim rastom broja zaposlenih. Zahvaljujući fabrici u Subotici, Siemens je jedan od najvećih izvoznika iz Srbije, a svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima generator napravljen u Subotici.
Kako bi omogućila poljoprivrednim proizvođačima da po što povoljnijim uslovima kupe nove mašine, opremu ili semensku robu, ili uvećaju zemljišni posed i time unaprede svoju proizvodnju, AIK Banka poljoprivrednicima nudi kredite prilagođene karakteru posla kojim se bave.
U svim poslovnicama AIK Banke, klijentima su dostupni izuzetno povoljni kratkoročni krediti za obrtna sredstva, namenski krediti za kupovinu mašina i opreme, kao i dugoročni krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
Banka klijentima nudi mogućnost da prilikom dugoročnog finansiranja sami izaberu plan otplate, u zavisnosti od vrste poljoprivrednih kultura koje proizvode. Gazdinstva mogu odabrati da rate plaćaju mesečno, kvartalno, polugodišnje i godišnje. Na ovaj način, AIK Banka želi da sa klijentima izgradi dugoročan i stabilan partnerski odnos, utemeljen na međusobnom razumevanju i poverenju.
AIK Banka poljoprivrednicima nudi i dodatne pogodnosti, kao što je dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu gazdinstva do 200.000 dinara, a moguće je dobiti i kredite za refinansiranje obaveza u drugim bankama. Posebna pogodnost je i mogućnost otplate na osnovu kooperacionog ugovora o proizvodnji, koji je poljoprivredni proizvođač sklopio sa prerađivačem, odnosno organizatorom proizvodnje ratarsko-industrijskih kultura.
Poljoprivrednicima čija su gazdinstva registrovana u Vojvodini, AIK Banka je u saradnji sa Garancijskim fondom AP Vojvodine kreirala i specijalne uslove kreditiranja. Krediti su namenjeni za kupovinu nove mehanizacije, poljoprivrednog zemljišta ili za izgradnju, adaptaciju i opremanje silosa, a odlikuju ih veoma povoljni rokovi otplate i stimulativne kamatne stope.
Prošle nedelje, četrdesetak preduzetnika i vlasnika porodičnih firmi iz Niša i Nišavskog okruga imalo je priliku da tokom drugog po redu Vip poslovnog foruma “Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije” u Nišu prikupi iskustva kako da na najbolji način oživi i obezbedi održiv razvoj svog biznisa. Vip forum održan je u organizaciji agencije za odnose s javnošću Chapter 4, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobajl i uz podršku Regionalne privredne komore Niš.
“Istraživanje organizovano početkom godine, pokazalo je da je najveći broj porodičnih firmi, čak 84,5% osnovan od strane trenutnog vlasnika i da skoro 73% trenutnih vlasnika nije blizu penzionisanja. Vip mobile je tu prepoznao prostor da ljudima na čelu porodičnih firmi pomogne da na drugačiji način sagledaju svoju organizaciju, upravljanje i poslovne izazove. Na forumu smo se trudili da odgovorimo na neka od ključnih pitanja, kako što su: kako pronaći i regrutovati najbolje kadrove, kako ih motivisati i zadržati u firmi, ali i kako telekomunikacije mogu da podrže uspešno poslovanje porodičnog biznisa”, rekao je Slobodan Stanišić, direktor Sektora prodaje poslovnim korisnicima u kompaniji Vip mobile.
Govoreći o ključnim izazovima koji stoje pred porodičnim firmama, Danijela Mirković, viši menadžer u kompaniji Ernst&Young napomenula je: “Svaki porodični biznis je priča za sebe, a sa druge strane, svi uspešni porodični poslovi imaju dosta toga zajedničkog. Uverenja smo da samo izuzetne kompanije mogu postati lideri na tržištu. Identifikovali smo ključne poslovne izazove koje je kompanija potrebno da ispuni kako bi postala izuzetna, odnosno atribute koje je potrebno da razvije kako bi to realizovala dosledno i uspešno”.
“Mi ove forume organizujemo u želji da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih na republičkom i lokalnom nivou da je porodičnim firmama potrebna posebna pažnja. Verujemo da na taj način možemo da iniciramo da država pruži veće podsticaje vlasnicima porodičnih firmi za njihovo osnivanje, razvoj i opstanak, kao i da će opštine u kojima porodične firme posluju biti otvorenije za poslovne ideje koje dolaze od strane preduzetnika” – rekla je Milena Avramović-Bjelica, izvršna direktorka agencije Chapter 4.
Ovo je drugi po redu Vip poslovni forum – “Porodične firme – Stub razvoja ekonomije Srbije”, a tokom jeseni planirana su još četiri slična susreta u Kruševcu, Čačku, Kragujevcu i Novom Sadu na kojima će se takođe govoriti o teškoćama sa kojima se porodične firme susreću, ali i o konkretnim savetima za poboljšanje statusa porodičnih firmi.
Aviokompanije Alitalija iz Rima i Etihad Ervejz iz Abu Dabija postigle su danas dogovor da arapski avioprevoznik preuzme 49 odsto kapitala italijanske filme, prenose danas italijanski mediji. Te kompanije su saopštile da će sporazum biti sproveden kada to odobre vlade Italije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Danas od šest popodne po beogradskom vremenu (podne u Njujorku), dok budu trajala sredstva (najkasnije do sutra u 5:59 po podne u Beogradu /11:59 pre podne u Njujorku) svaku donaciju projektu „Dajmo nadu za školovanje deci izbeglicama u Srbiji“ Mikrosoft će uvećati 100 odsto!
Uplatite donaciju preko: www.globalgiving.org/14610
Saldo platnog bilansa je, u periodu januar-april 2014 prema istom periodu 2013 godine, pogoršan za 1.079 miliona evra, jer je 2013 godine bio pozitivan u iznosu od 317 miliona evra, a sada je bio negativan u iznosu od 762 miliona evra, prenosi Makroekonomija.org.
Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.
„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.
„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije.
Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. “Siva ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“
Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.
Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila 30 odsto BDP-a, a da je tokom prošle i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije u našoj zemlji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.
„Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije“, rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’.
Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.
Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.
Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode, tržište je palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.
Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.
U sredu, 25. juna u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ u Subotici biće predstavljen novi obrazovni smer u okviru kojeg će se učenici školovati za zanimanje bravar-zavarivač. Novo zanimanje u ovoj školi uvedeno je na osnovu potreba tržišta rada, kao i kadrovskih potreba kompanije Siemens d.o.o. Beograd, u svojoj fabrici vetrogeneratora u Subotici koja će učenicima novog smera obezbediti stručnu praksu.