Agrokor je prošlog utorka objavio da namerava da pribavi 475 miliona evra putem PIK toggle vriednosnog papira koji će izdati novoosnovana holding kompanija SPV2, direktna krovna kompanija Agrokora d.d., navodi se u saopštenju Moody’sa prenose Indikator.ba/Hina/Finance.
ompanija FIAT Automobili Srbija (FAS) predstavila je danas u Kragujevcu rezultate velike edukativne kampanje za učenike srednjih škola pod nazivom »Bezbednost na radu«, u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje, kulturu i informisanje Grada Kragujevca i osam kragujevačkih srednjih škola.
Savet za regionalnu saradnju (RCC), na čijem je čelu Goran Svilanović, uplatio je 80.000 evra Srbiji na ime pomoći žrtvama poplava namenjenim za spasavanje unesrećenih, sanaciju štete i oporavak od posledica katastrofe. Sumu u iznosu od 80.000 evra Savet za regionalnu saradnju uplatio je za istu namenu i Bosni i Hercegovini.
Od ukupno 121.000 preduzeća i oko 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji, prenosi E kapija.
Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva, pokazuju prvi podaci Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije. Prema istom izvoru, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura – saobraćajna, energetska, kao i vodoprivredni objekti.
Koliko su katastrofalne posledice po srpsku privredu, znaće se tek po povlačenju vode, potvrdila je juče ministarka uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i poručila ugroženima od poplava da nisu prepušteni sami sebi i da će komisije za utvrđivanje štete da krenu na teren čim se za to steknu uslovi.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski u razgovoru za „eKapiju“ kaže da je posle poplava osnovno obezbediti infrstrukturu odnosno puteve i kanalizaciju, pa potom kuće, zgrade i proizvodne hale.
– Novonastale probleme trebalo bi rešavati u velikom zamahu. Moraju da se što pre oforme timovi da bi se videlo kolika je šteta. Prvo bi trebalo snimiti postojeće stanje, da se država opredeli za prioritete. Trebalo bi videti koliko stanova i kuća može da se useli i da se pomogne ljudima u saniranju šteta. Biće nam potrebna pomoć stranih država jer Srbija ne može samostalno da sanira posledice ovolikih poplava – ocenjuje Kobjerski.
On napominje da građani ne bi trebalo da ulaze u kuće i stanove pre provere stručnjaka koji će da proceni bezbednost objekta.
– Voda je verovatno oštetila dosta objekata. Takođe, u terenu koji je poplavljen mogu da nastanu velike rupe od vode koje se na prvi pogled ne vide jer su prekrivene tankim slojem zemlje. Građani treba da budu veoma obazrivi.
Kobjerski ističe da bi svaki region trebalo da ima svoju građevinsku operativu, koja je velika pomoć u situacijama obnavljanja zemlje.
– Došli smo do toga da su građevinske firme u kolapsu jer se nije obratila pažnja na njih i koliko su one potrebne društvu. Firme nisu mogle da naplate svoja potraživanja, imaju velike kredite i sada su u velikim problemima. Država mora da brine o tim firmama i da im pomogne da opstanu. Sada će te firme, nadamo se uz pomoć države, da učestvuju u sanaciji i izgradnji – objašnjava naš sagovornik.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, rekao je E kapiji da je najbolje da se odmah krene u sanaciju infrastrukture.
– Naša komora je već zasedala i napisala predlog za akciju. Nema ništa od priča, okruglih stolova i samopromocije već esnaf da se organizuje. Operativa i stručnjaci odmah treba da deluju, nema vremena za bilo kakve procedure, tendere, projektovanje – ističe Rodić.
On navodi da bi trebalo da se okupe lokalna vodoprivredna preduzeća, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Energoprojekt“, „Planum“, „Mostogradnja“, „Putevi Užice“, i da naprave plan delovanja.
Rodić napominje da su veliki problem klizišta, koja nisu zahvatila samo stambene objekte već i puteve i mostove.
Kompanije, banke, udruženja i trgovinski lanci nastavljaju da šalju pomoć ugroženima i evakuisanima zbog poplava u Srbiji.
Kako to da je, pored ovih razarajućih poplava, reč nedelje ipak – nafta? Njeno praćenje u medijima naručili smo nedelju dana ranije kada je kao jedan od glavnih trendova koji će obeležiti vreme pred nama izbila očekivana rastuća cena nafte, koja bi mogla uticati na rast cena u celom svetu. Takav trend povezan je sa jačanjem dolara i jačarnjem privredne aktivnosti.
Svetska banka bi mogla da odobri Srbiji dve vrste pomoći za saniranje štete od poplava – u vidu bespovratnih sredstava od nekoliko stotina hiljada dolara i da delu već odobrenog kredita od 500 mil USD promeni namenu u dogovoru sa Vladom Srbije, izjavio je šef beogradske kancelarije Svetske banke, Toni Verheijen, gostujući na RTS. Verheijen je rekao da će prioriteti namene i način korišćenja pomoći banke biti definisan u saradnji sa ministarstvima finansija i privrede kada se definiše spisak za šta je pomoć neophodna, da bi posle toga mogla da se odredi novčana suma koja će biti odobrena Srbiji.
Zbog obilnih padavina i poplava koje su se dogodile na većoj teritoriji Republike Srbije, Triglav Osiguranje Beograd, član Triglav Grupe očekuje povećani broj prijava šteta u narednim danima.
Lazar Krstić Srbiji je do sada putem dinarskog, deviznog računa i „PayPal“, uplaćeno nešto manje od šest miliona evra kao pomoć za ugrožene od poplava i saniranje posledica. To je na sednici Vlade Srbije izjavio ministar finansija Lazar Krstić, navodeći da je to cifra zaključno sa 18 sati u ponedeljak (19. maja 2014. godine), kada je zatvoren platni promet. Krstić je naveo da je još dosta najava pomoći i da če ona još stizati, prenosi B 92.
Uprkos jučerašnjoj najavi o milijardi evra pomoći iz evropskog fonda solidarnosti, Tanjugov anonimni izvor u Evropskoj komisiji saznaje da će Srbija dobiti manji deo ove pomoći, i to ako uspe da dokaže da joj je potrebna.
Ovu pometnju je juče izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je rekla novinarima da „Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra“ za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
„Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo“, rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
„Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje“, naveo je Tanjugov izvor.
Međutim, pomenuti fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.