Podaci iz aprila potvrđuju formirane trendove iz prva tri meseca 2014 godine: trgovina SAD i Nemačke je u porastu, dok Kina i Japan imaju stagnaciju robne razmene sa inostranstvom, prenosi Makroekonomija.org.
Vlada Republike Srbije donela je na sednici u subotu (14. juna 2014. godine) odluku o tome da izdvoji milijardu dinara za obnovu privrede u poplavljenim područjima, objavljeno je na sajtu Vlade.
Evropska investiciona banka (EIB) je spremna da deo novca od zajmova koji su namenjeni raznim projektima u Srbiji preusmeri za oporavak poplavljenih područja, saopštila je u četvrtak Kancelarija Vlada Srbije za saradnju sa medijima.
Kako se navodi, to su rekli predstavnici EIB u razgovoru sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički. Posebno govoreći o jedinicama lokalne samouprave (JLS), projekti se, dodaje se, mogu usmeriti na pomoć malim i srednjim preduzećima u poplavljenim područjima, kao i samim vlastima JLS, i to iz odobrenih 150 miliona evra zajma za infrastukturne projekte za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Taj zajam je odobren u januaru 2014. godine, i prvi je deo kreditne linije (APEX) od ukupno 500 miliona evra namenjenih privrednom oporavku i pomoći evropskim integracijama Srbije. Kako se navodi u saopstenju, sagovornici su se složili da je često dolazilo do odlaganja primene projekata u proteklih nekoliko godina, ali isto tako da će reforma administracije učiniti da ceo proces bude daleko brži i efikasniji.
Izvor: Beta
MK grupa dobila je od Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice grupacije Svetske banke, kredit od 25 miliona evra za poboljšanje proizvodnje i proširenje kapaciteta u sektoru poljoprivrede.
„Novac će biti upotrebljen za finansiranje novih investicija u poljoprivredu, odnosno šećernu i mesnu industriju“, rekao je predsednik MK grupe Miodrag Kostić nakon potpisivanja ugovora o kreditu s direktorom IFC-a za proizvodnju, poljoprivredu i usluge za Evropu, Bliski istok i severnu Afriku Karsten Miler.
Kostić je izrazio zadovoljstvo što je IFC prepoznao MK grupu kao dugoročnog partnera, ali nije želeo da navede uslove kreditiranja, ističući da je on dugoročan i povoljniji nego što bi bio kod komercijalnih banaka. Precizirao je da će kredit biti upotrebljen za kupovinu poljoprivredne mehanizacije, dodatnog silosa, kao i za dodatnu proizvodnju svinjskog mesa u kompaniji Karneks, zbog toga što se izvoz za Rusiju povećao osam puta. Prema njegovim rečima, novac koji je dobijen od IFC-a omogućiće zapošljavanje oko 200 porodičnih gazdinstava kao kooperanata Karneksa u proizvodnji svinja.
Izvor: Beta
Član Upravnog odbora Deutsche Telekom Klaudija Nemet izjavila je juče da nemačka kompanija u narednoj godini neće biti zainteresovana za nova preuzimanja u regionu istočne Evrope.
Prošle godine je Deutsche Telekom (DT) kupio GTS Central Europe za 546 miliona evra, čime je svom portfoliju uglavnom mobilnih mreža dodao i fiksne linije. Ovaj dogovor je finalizovan prošlog meseca a član UO kompanije Klaudija Nemet je naglasila da je Deutsche Telekom sada fokusiran na integrisanje svoje najnovije akvizicije, i da ne planira nova preuzimanja u istočnoj Evropi u skorije vreme. „U narednih 12 meseci radićemo na integraciji kompanije GTS“, istakla je juče Nemet prilikom posete Varšavi.
Kao reakcija na ovu vest vrednost akcija Magyar Telekoma pale su za 0,9%. DT je delimični vlasnik Magyar Telekoma, a investitori su spekulisali da bi eventualnim odobrenjem američke Antimonopolske komisije za prodaju američkog segmenta poslovanja DT po ceni od 32 milijarde dolara korporaciji Sprint, DT preuzeo još 40% vlasništva u Magyar Telekomu.
Izvor: Portfolio.hu
Kompanija Coca-Cola HBC objavila je integrisani izveštaj za 2013. godinu pod naslovom „Najbolje nam tek predstoji“. Ovaj izveštaj bavi se analizom finansijskih, ekonomskih, društvenih i ekoloških pokazatelja kompanije u čitavom svetu. Generalni direktor Coca-Cola Hellenic Srbija Ramon Vajdinger naglašava da je u srpsku granu grupacije do sada uloženo preko 200 miliona evra, kao i da ona domaćoj ekonomiji, direktno i indirektno, godišnje doprinosi sa oko 345 miliona evra.
# Coca-Cola HBC je po održivosti zauzela prvo mesto u Evropi, a drugo na svetu među proizvođačima napitaka, šta to konkretno znači?
Ramon Vajdinger: Naša kompanija je danas jedan od lidera u ovoj oblasti i šestu godinu zaredom nalazi se na listi Dow Jones indeksa održivosti. Zauzimamo vodeću poziciju među proizvođačima napitaka, što znači da našim poslovanjem koje se prostire u 28 zemalja na tri kontinenta, u čak 68 fabrika, stvaramo najveću vrednost za akcionare, zaposlene i društvo u celini.
Što se tiče Integrisanog izveštaja za 2013. godinu, posebno smo ponosni na to što je on proglašen za ,,najbolju studiju slučaja’’ novog pristupa izveštavanju na Harvadskoj poslovnoj školi. Izdvojio bih nekoliko ključnih pokazatelja. Najpre, povećali smo udeo u obimu prodaje i vrednosti u svim prioritetnim kategorijama gaziranih napitaka na 20 od 24 tržišta, a u 15 zemalja ostvaren je rekordan udeo po obimu prodaje. Po prvi put u istoriji naše grupe, ostvarena je negativna pozicija obrtnog kapitala, koji iznosi 71 milion evra, što je poboljšanje od 21 odsto u odnosu na 2012. godinu.
Takođe, naš operativni vodeni otisak je smanjen za dva odsto u 2013. godini, a količina koja se koristi za proizvodnju jednog litra napitaka poboljšana je za 23 odsto od 2004. godine. Izgrađeno je 10 postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i u planu je izgradnja još pet takvih postrojenja u naredne dve godine. Količina otpada koji se odlaže na deponijama smanjena je za 74 odsto od 2004, dok je količina otpada po litru napitka umanjena za 82 odsto. Prošle godine uložili smo više od 9,5 miliona evra u programe za zajednice, a više od 2,1 milion ljudi je učestvovalo u našim programima za promociju aktivnog načina života.
Pošto ovakva vrsta izveštaja podrazumeva ukrštene podatke iz različitih oblasti na jednom mestu svakako da je odličan pokazatelj koliko smo napredovali u određenom vremenskom periodu. Na ovaj način možemo da vidimo gde smo imali najviše uspeha i u kojem pravcu idemo i u tom smislu svakako jeste smernica za dalje poslovanje. Cilj nam je i da poboljšamo efikasnost proizvodnje uz stalnu optimizaciju troškova, vodeći računa o održivosti i lokalnoj zajednici u kojoj poslujemo.
# Izveštaj se odnosi na poslovanje cele Coca-Cola Hellenic grupe, svih 28 zemalja u kojima ste prisutni, gde je Srbija u odnosu na ove grupne pokazatelje?
R. Vajdinger: Coca-Cola HBC je druga po veličini punionica Coca-Cola brendova po obimu prodaje koja iznosi više od dve milijarde pakovanja i napicima snabdevamo oko 585 miliona ljudi. U Srbiji smo do sada uložili više od 200 miliona evra i zapošljavamo 1.500 ljudi u tri punionice i četiri distributivna centra u zemlji, što jasno pokazuje koliko je srpsko tržište važno za našu kompaniju. Na godišnjem nivou direktno i indirektno doprinosimo srpskoj ekonomiji sa 345 miliona evra i izdvajamo 69 miliona evra za lokalne nabavke, dok jedno radno mesto u našoj kompaniji otvara 13 indirektnih radnih mesta u lokalnoj privredi. Sarađujemo sa više od 5.000 poslovnih partnera i pokrivamo 95 odsto tržišta naše zemlje. Takođe, kroz brojne dugoročne inicijative ulažemo u oblast očuvanja životne sredine, edukaciju mladih, podržavamo ugrožene socijalne grupe i promovišemo aktivan i zdrav način života.
# Kako održivo i odgovorno poslovanje utiče na profit firme? Da li je kompanija zbog održivog poslovanja prinuđena da poskupi cenu svojih proizvoda i smanji svoju konkurentnost?
R. Vajdinger: Ukoliko kompanije imaju nameru da dugoročno budu prisutne na nekom tržištu, moraju da posluju održivo i društveno odgovorno, a ne da budu okrenute kratkoročnoj dobiti. Biznis sektor ima veliku odgovornost jer su kompanije te koje uvode nove standarde kako bi se prilagodile uslovima koji se stalno menjaju, a svakako je neophodno da postoji saradnja sa državom, nevladinim sektorom i stanovništvom.
Održivo poslovanje nije uvek nužno i neposredno povezano sa poskupljenjem proizvoda. Jeste u slučaju kada se planiraju velike investicije, ali održivost je zapravo način poslovanja koji se integriše u sve procese i segmente biznisa, od načina na koji koristite resurse, kakav odnos imate prema zaposlenima, poslovnim partnerima, potrošačima do odnosa prema životnoj sredini i generalno celoj zajednici. Na duge staze kompanije koje održivo posluju su svakako konkurentnije od onih koje nemaju takav pristup.
# Koja je vizija vašeg poslovanja i ciljevi održivosti koje ste postavili u narednom periodu?
R. Vajdinger: Kako globalno, tako i u Srbiji, usmereni smo na oblasti u kojima najviše utičemo na životnu sredinu i u kojima možemo dati i najznačajniji doprinos, a to su upravljanje vodenim resursima, zaštita energetskih resursa i klime i održiva ambalaža i recikliranje.
Recimo, verujemo da je važno biti snažan lokalni promoter načina na koji se upravlja vodom. Za nas je ona od presudnog značaja jer je naša osnovna sirovina za proizvodnju, a svi smo svesni da je ima sve manje. Zato smo smanjili količinu potrebne vode za proizvodnju jednog litra Coca-Cole za 50 odsto za pet godina.
Kako bismo snizili emisiju ugljen-dioksida, prilagođavamo one delove poslovanja u kojima koristimo najviše energije, a to su naše punionice, vozni park i rashladna oprema. Cilj nam je da do 2015. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida u proizvodnji za pet odsto u odnosu na nivo iz 2004. godine. Kada je u pitanju održiva ambalaža, kontinuirano smanjujemo težinu boca i limenki, a uvodimo i inovacije u ovoj oblasti, kao što je Rosa biljna boca.
Uz ove napore nastavićemo da, kao i do sada, sa našim mnogobrojnim partnerima iz javnog, korporativnog i civilnog sektora realizujemo mnoge društveno odgovorne projekte i dugoročne inicijative poput kampanje Dan Dunava, programa Coca-Cola pokret za radost, Coke Summership i mnogih drugih.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je jutros da obnovljeni sukobi između regularne vojske i militantnih islamskih ekstremista grupe ISIS u iraku može dovesti do turbulencija na tržištu nafte.
Pripadnici ISIS (Islamske republike Iraka i Al-Šama), militantne grupacije nastale odvajanjem od Al-Kaide, posle zauzimanja drugog po veličini grada u zemlji, Mosula, nastavili su da prodiru ka iračkom Kurdistanu, zauzimajući i druge manje gradove, u pokušaju da se približe glavnom gradu Bagdadu. Ovaj prodor ugrozio je postojeće naftovode, ali je već učinio da cena sirove nafte na svetskim berzama dostigne ovogodišnji maksimum. Nafta sa severa Iraka praktično je odsečena od distribuciej još od marta meseca, što je ova zemlja delimično nadomestila povećanom proizvodnjom sa juga, međutim, pobunjenici prete prodiranjem i ka tom delu zemlje.
Ranije je u IAE prognozirano da bi iračka nafta trebalo da doprinese sa ukupno 60% rasta kapaciteta u zemljama OPEK-a do kraja ove decenije. Iako Irak ne spada u najveća tri proizvođača OPEK-a (Saudijska Arabija, Libija, UAE), skok cena reakcija je invetsitora zbog strahovanja na destabilizaciju čitavog regiona.
Izvor: CNBC
Kompanija Vip mobile je sa partnerima pripremila program jednodnevne edukacije za vlasnike i menadžere privatnih firmi o ključnim izazovima u njihovom poslovanju.
U Srbiji 60 odsto firmi posluje manje od 20 godina, a više od polovine ima manje od 10 zaposlenih. O tome kako oživeti porodični biznis u Srbiji i obezbediti njegov održiv razvoj govoriće se na Vip forumu „Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije“ koji u Nišu organizuje konsultantska kuća Chapter 4 PR u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Niš, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobile. Događaj, koji će okupiti brojne porodične firme, ustanove i različite organizacije iz Niša i okoline, planiran je za sredu, 18. jun, sa početkom u 9.30 sati, u prostorijama Regionalne privredne komore. Cilj foruma je da odgovori na ključne izazove sa kojima se suočavaju porodične firme u našoj zemlji.
Iskusni predavači iz ove oblasti govoriće se o poteškoćama prilikom nasleđivanja porodičnog biznisa i kako ih prevazići, zatim o uticaju ekonomskog okruženja na poslovanje, o efikasnom upravljanju, poslovnoj kulturi i komunikaciji unutar kompanije, kao i o prevazilaženju administrativnih prepreka, načinima finansiranja i drugim temama koje će pomoći firmama u regionu da kvalitetnije upravljaju porodičnim biznisom. Forum će voditi Danijela Mirković iz kompanije Ernst&Young, a značajan deo vremena biće posvećen zapošljavanju i razvoju zaposlenih o čemu će govoriti Natalija Pešić, menadžerka iz Sektora za ljudske resurse kompanije Vip mobile. Takođe će biti predstavljena studija slučaja uspešne porodične firme iz Nišavskog regiona.
Sličan forum već je održan početkom aprila u Beogradu, a naredni su planirani za gradove Kruševac, Čačak, Kragujevac i Novi Sad.
Planirane mere uključuju izgradnju železnica, puteva i aerodroma kao i transportnog sistema preko reke Jangcekjang koja povezuje slabije razvijene provincije Kine sa onim razvijenijim poput Šangaja. Prema zvaničnim podacima 11 provincija i opština koje se nalaze u okolini reke odgovorno je za čak 41% ukupnog bruto domaćeg proizvoda Kine.
Centralna banka Kine smatra da će ovo ohrabriti banke da odobravaju pozajmice izvoznicima kako bi povećali izvoz. Iz Banke su ranije ove nedelje izjavili da će takođe smanjiti novčani iznos koje su banke u obavezi da drže u rezervi, kako bi po potrebi davali pozajmice projektima planiranim za poljoprivredni sektor kao i manjim kompanijama. U aprilu vlada Narodne Republike Kine izjavila je da će ubrzati izgradnju nove železnice investiranjem 150 milijardi kineskih jena (24,6 milijardi dolara).
Ekonomija ove zemlje koja se smatra drugom najnaprednijom i najvećom na svetu zabeležila je pad sa 7,7% koji je beležila u poslednjem kvartalu prethodne godine, na 7,4% u periodu od januara do marta ove godine. Nakon snažne ekspanzije usledio je pad stope rasta zbog usporavanja u potražnji i izvozu sa kineskih ključnih tržišta.
Kako bi održala visoku stopu rasta i oporavila ekonomiju Kina se okrenula povećanju domaće potrošnje, što bi po mišljenu nekih stručnjaka mogao biti loš potez s obzirom da bi mogao znatno da uspori dalji rast.
Izvor: BBC
Priredila Katarina Marinković
Nedavno objavljena studija u britanskom Psihijatrijskom žurnalu pokazala je da je broj samoubistava u Sjedinjenim Državama i Evropi „dramatično porastao“ u poslednjih nekoliko godina, za vreme trajanja svetske finansijske krize.
Grupa istraživača tvrdi da je izvestan broj samoubistava prethodnih godina mogao biti izbegnut jer je njihov direktni okidač bilo loše finansijsko stanje u pojedinim zemljama. Ovu tvrdnju tvorci studije sa Univerziteta u Oksfordu potkrepljuju činjenicom da prosečan broj samoubistava u državama sa boljim ekonomskim statusom nije bio značajnije promenjen.
Čitavo istraživanje obavljeno je na nivou 24 države članice EU, kao i SAD i Kanade. Utvrđeno je da je broj samoubistava u EU bio u stalnom padu do 2007, kada je zabeležen porast od 6,5% u dve godine, koji je održavan do kraja 2011. i rezultirao sa 7.950 samoubistava iznad dotadašnjeg proseka. S druge starne Atlantskog okeana, u SAD je za vreme recesije takođe došlo do ubrzanja ovog mračnog trenda i dodatnih 4.750 samoubistava. Istovremeno, tek neznatno je porastao broj samoubistava u Kanadi (+240).
Izvor: BBC