U Londonu će sutra biti organizovana investicionu konferenciju „Serbia Investment Day“ na kojoj će biznismenima i najvećim investitorima iz Evrope biti predstavljene mogućnostima ulaganja u Srbiju. Na skupu će ućestvovati premijer Srbije Ivica Dačić, a moguće je da će iz Abu Dabija u London doputovati i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić.
Investitori su zabrinuti da bi trenutno mirovanje na evropskom tržištu obveznica moglo da dovede do kasnijih komplikacija.
Iako je u Italiji ove godine nastavljena neizvesna ekonomska (i politička) situacija, umesto porasta cena pozajmljivanja ove zemlje, došlo je do rekordno niske razlike između prinosa na desetogodišnje državne obveznice u odnosu na obveznice Nemačke. Slična problematika se ponavlja i u drugim članicama EU (Španija, Irska) koje su pogođene krizom, piše Ralf Etkins, kolumnista Financial Times-a. Da li je ovo tek zatišje pred oluju ili zaista održivo stanje na tržištu, saznaćemo uskoro, a ishod tog razvoja događaja mogao bi da odluči i o sudbini evrozone, piše Etkins. Previše pouzdanja u domaće (evropske) investitore moglo bi da dođe glave EU. Lideri evrozone se nalaze pred krajem postizanja dogovora o budućim reformama finansijkog sistema na kontinentu. Međutim, bez odgovarajućeg tržišnog pritiska i ćitav proces reformi biće značajno usporen, smatraju finansijki analitičari.
Lansiranje zajedničke valute krajem devdesetih dovelo je do dramatičnog skoka na evropskom tržištu hartija od vrednosti: investitori su počeli da posmatraju čitavu evropsku zajednicu ako jedan prostor, zbog čega je i zanemaren rizik od bankrota njenih pojedinačnih članica, ili čak rizik od izlaska iz evrozone. Onda je 2009. godine, ponajviše zbog Grčke, ovakvo razmišljanje naglo prekinuto. Ali nova opasnost preti od „lažnog uljuljkivanja“ da je sve u najboljem redu zahvaljujući merama koje je promovisao Mario Dragi. Periferne zemlje EU „žrtvovane“ su zbog sigurnosti evrozone u celini pa investitori sada veruju da je stabilnost ponovo nadomak ruke.
Te, periferne države (PIGS), mnogo su zavisile od uliva stranog kapitala i prevelikog uvoza strane robe, što je trebalo preokrenuti reformama rigorozne štednje o kojima se dugo vodila debata. Prvi „pobednik“ ovakvog programa biće Irska, koja bi trebalo i zvanično u decembru da izađe iz mera „zatezanja kaiša“. Pravi razlog za mir na evropskom tržištu dolazi upravo zbog povlačenja stranih investitora, što neće trajhati doveka. Ov a“re-domestikacija“ evrozone može se zato pokazati krhkom, piše Etkins. Povećana zavisnost između vlada i centralnih banaka u (još uvek) ugroženim državama EU može da eskalira negativno ukoliko bi se desila neka nova „mini-kriza“ (kao što je uticaj bankrota američke administracije u skorijoj budućnosti, npr.). Namera ECB je da sada „razbije ove veze“. „Glavni problem je smanjivanje ove zavisničke fragmentacije evrozone. Bankarski sistem je postao „balkanizovan“ zbog nacionalnih interesa, slobodnih trgovinskih sporazuma i pritsaka investitora“, navodi Huv van Stenis, analitičar u banci Morgan Stenli.
Beše li to grip ili – ivica bankrota?
Još početkom oktobra činilo se da smo pred ambisom, na ivici bankrota, a prošle nedelje, on je još malo pa nestao. Tako je to kad merimo učestalost izjava i pisanja o tome, a u životu ne biva da problem ovakvih razmera nestane od dva aspirina, makar se zvali i smanjenje plata u javnom sektoru i početak rešavanja preduzeća u restrukturiranju.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, Srbiji neće biti ništa bolje u narednih pet godina, piše Politika. U redovnom oktobarskom izveštaju ove međunarodne finansijske institucije, koji se bavi glavnim ekonomskim pokazateljima do 2018. godine, piše da bi uz mere štednje, i uz ozbiljnu fiskalnu strategiju (jednu smo već dobili i prošle godine, ali ambiciozni ciljevi su daleko od ispunjenja)možda mogli da se pomerimo nabolje. Usvojeni paket mera, „tup nož“ je jedna od mnogih mera koje će kako je najavio ministar finansija biti „sečenje skalpelom“.
Jedina svetla tačka u ovom izveštaju jeste inflacija, koja je po standardima razvijenih zemalja i dalje visoka, ali po MMF-u će biti za naše prilike u padu. S ovogodišnjih pet odsto, dogodine bi se zaustavila na 4,8 odsto, zatim bi u naredne dve godine bila četiri, a onda bi pala na 3,5 odsto. To će biti rezultat pre svega toga što ćemo imati još manje para nego što imamo.
Što se privrednog rasta tiče, ovogodišnja stopa rasta od dva odsto rasta bruto domaćeg proizvoda manje-više se preslikava i u narednom periodu i tek u 2018. godini BDP bi mogao da se poveća za tri odsto. Pritom treba imati u vidu da je sve ispod 5 odsto manje više tavorenje, bez prozora za otvaranje novih radnih mesta.
O toj verovatnoj stagnaciji govori i još jedna prognoza MMF: ova finansijska institucija je procenila da će se investiicje kretati oko od 20% BDP do 2018. Godine, da će nacionalna štednja ostati na nivou od 12,5 odsto BDP-a, što sledstveno dovodi i do toga da će stopa nezaposlenosti ostati na izuetno visokih 25 odsto sve do 2018. godini ka dbi mogla neznatno da padne na takođe velikih 23,2 odsto.
Ova finansijska institucija ne vidi da ćemo smanjiti javnu potrošnju. Ona će, po njima, ostati na sadašnjih oko 47 odsto BDP-a. Po nas je poražavajuća i njihova procena o javnom dugu, koji bi s ovogodišnjih 66 odsto mogao da naraste na čak 87,9 odsto BDP 2018, prenosi Politika.
Po MMF-u, ukoliko se uzme u obzir naš tempo zaduživanja i javne potrošnje, mi nismo u stanju da smanjimo bu džetski deficit. Manjak u državnoj kasi s ovogodišnji sedam procenata porašće na 8,2 odsto BDP. Visok nam je i deficit tekućeg bilansa, koji s ovogodišnjih 7,5 može da naraste na 8,8 odsto u 2018. godini.
Svaki je bankrot priča za sebe, proglašen ili ne on boli. Grci, Španci, Portugalci..već godinama gaze putem štednje koji je doneo mnogo patnje a malo nade u oporavak.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Radnici Fabrike automobila Priboj (FAP) jutros su blokirali međunarodnu prugu Beograd-Bar i regionalni put Priboj-Bistrica i najavili da će blokada trajati 24 sata dnevno, odnosno sve dok se ne postigne dogovor s vladom o njihovim zahtevima.
Predsednik Štrajkačkog odbora Milorad Dragaš je kazao da radnicima nisu isplaćene četiri i po plate – poslednju isplatu imali su 29. avgusta, a nisu im ni overene zdravstvene knjižice. Radnici FAP-a su poslovodstvu fabrike pre desetak dana postavili tri zahteva – isplatu bar jedne zarade za sve zaposlene, overu zdravstvenih knjižica i obezbeđivanje posla za naredni period.
Železničke pruge već šest dana blokiraju i radnici kragujevačkog „Autosaobraćaja“ koji su nezadovoljni raskidom ugovora sa Gradom, jer nisu mogli da ispune ugovorene obaveze o redu voženje.
Železnice Srbije su danas upozorile da zbog blokade pruga Kragujevac-Kraljevo i Beograd-Bar dnevno gube osam miliona dinara. To javno preduzeće je zatražilo da se preduzmu hitne mere za uspostavljanje redovnog železničkog saobraćaja.
Procenjeno je da zbog otkazivanja putničkih vozova, poteškoća u realizaciji teretnog transporta za potrebe Fijata, koji prugama transportuje automobile iz fabrike u Kragujevcu namenjene izvozu, kao i ometanja poslova Termoelektrane „Nikola Tesla“ prouzrokovane blodakom pruge Kragujevac-Kraljevo, Železnice imaju gubitak od oko 1,1 milion dinara dnevno.
Blokada barske pruge u Priboju koštaće Železnice oko sedam miliona dinara dnevno zbog prekida putničkog i teretnog saobraćaja i nemogućnosti povratka dve lokomotive u Srbiji.
Nedeljni Bild opovrgava tvrdnju agencije NSA da američki predsednik Obama nije znao za prisluškivanje Angele Merkel. Obama je bio upoznat sa ovom akcijom, tvrdi Bild, još od 2010. godine.
Poslednji diplomatski skandal izazvan prisluškivanjem svetskih političara od strane NSA najveći je od svih: najmoćnijoj ženi na svetu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, prisluškivan je privatni mobilni telefon, a Nemačka je povukla svog ambasadora iz SAD prvi put od Drugog svetskog rata Jedino preostalo pitanje je da li je sa tim bio upoznat i Barak Obama? NSA i sam Obama decidno su tokom vikenda porekli da je američki predsednik bio upoznat sa ovim praćenjem Merkelove, ali je izveštaj jučerašnjeg izdanja Bilda, u kome se negira ova tvrdnja, dodatno dolio ulje na vatru.
Bela kuća i Vlada Nemačke i dalje ne daju komentare na ovu poslednju vest. Izvori iz kancelarije Angele Merkel naveli su da se Obama lično izvinio kancelarki u telefonskom razgovoru još sredinom prošle nedelje, rekavši da bi lično zaustavio špijuniranje da je bio upoznat da se ono odvija. Bild am Sonntag tvrdi da je generalni direktor NSA Kit Aleksander lično izvestio Obamu o ovoj operaciji još 2010. godine. S druge strane, praćenje Merkelove počelo je još 2002. godine, prenosi Njujork Tajms.
„Obama nije prekinuo operaciju, već je dozvolio da se ona nastavi“, prenosi reči izvora iz NSA tiražni nemački časopis. Bild ide i korak dalje i navodi da je američki predsednik insistirao na temeljnijem praćenju Merkelove, „pošto nije imao poverenja u nju, pa je hteo da sazna sve o njoj“. Osim praćenja njenih poziva i poruka, NSA je nastavila da špijunira Merkelovu i na njenom novom telefonu, navodno specijalno napravljenom za lakšu odbranu od eventuzalnog špijuniranja. Taj telefon nemačka kancelarka je dobila u junu ove godine što govori o nastavku špijuniranja i u poslednje vreme, tvrdi Bild. NSA je nazvala ove novinarske napise „lažnim“, ali ostaje još uvek da se vidi zvanična reakcija državnika dve zemlje.
Najveći proizvođač softvera na svetu, američka kompanija Majkrosoft, koja se radikalno reformiše, objavila je kvartalni rast prihoda od 16 i dobiti od 17 odsto, što je znatno iznad očekivanja finansijskih analitičara. Tromesečna neto zarada, zaključno sa 30. septembrom (što je početak fiskalne godine), porasla je za 17 odsto – sa 4,47 milijardi dolara, ili 53 centa po akciji, na 5,24 milijarde dolara, ili 62 centa po akciji. Analitičari su očekivali da će akcije kompanije koštati manje od 54 centa po akciji. Prihodi su u istom periodu porasli 16 odsto, na 18,53 milijardi dolara, što je takođe više nego što su očekivali ekonomski stručnjaci, koji su prognozirali prihode od 17,79 milijardi dolara. Nakon objave najnovijih poslovnih rezultata, akcije Majkrosofta su porasle za 1,93 dolara po komadu.
Vlasti Venecuele formirale su zvaničnu državnu aganciju za postizanje sreće. Predsednik Nikolas Maduro objasnio je da će zadatak Agencije za dostizanje najviše socijalne sreće biti da koordinira sve programe, koje je kao svoju misiju osmislio nekadašnji vođa države Ugo Čaves radi smanjenja siromaštva.
Branko Milanović, jedan od vodećih ekonomista iz Svetske banke, pratio je kretanja prihoda širom sveta od 1988. do 2008. mereno kursom dolara iz 2005. godine i prilagođeno inflaciji u ovom periodu.
Tokom svog istraživanja Milanović je došao do zaključka da su najviše rasli prihodi najbogatijih koji čine 1% svetske populacije (od čega u polovinu spadaju najbogatiji Amerikanci, zatim Britanci, Japanci, Francuzi, Nemci ali tu ima i Rusa, Brazilaca isl). Prihod je možda još više rastao novim srednjim klasama, pre svega u kineskoj i indijskoj. U 1988. prosečna zarada u Kini bila je veća nego u samo 10% drugih zemalja, dok je 20 godina kasnije prosečan kineski radnik bio u gornjoj polovini u svim merenjima prihoda.
Najveći gubitnici u rastu prihoda bili su viša srednja klasa u osiromašenim društvima (najčešće iz bivših komunističkih država) i građani iz razvijenih zemalja čiji su prihodi stagnirali.
Branko Milanović očekuje da ako se ovaj trend nastavi “ne treba da nas iznenadi kada se i u bogatim zemljama upadljivo smanji rast prihoda stanovništva”.
Među brojnim otkrićima ovog ekonomiste je i ono da je geografska lokacija veoma bitna za rast prihoda, čime se može objasniti i velika emigracija u razvijene zemlje. Naime, polovina prihoda zavisi od prihoda zemlje iz koje je pojedinac – danas su prihodi siromašnih ljudi u bogatim zemljama mnogo viši od prihoda siromašnih u nerazvijenim zemljama.
Izvor: Fajnenšl Tajms
Australijski naučnici otkrili su da neke vrste drveća mogu da posluže kao „prirodni detektori“ za mesta na kojima postoje velike naslage zlata. Prema studiji koja je objavljena u časopisu Nature Communications ovo otkriće bi trebalo da olakša pronalaženje podzemnih ležišta rude, koja su na nepristupačnim mestima.
Najveća španska banka gubitaš pokazala je znake oporavka pošto se otarasila rizične aktive – za prvih 9 meseci ove godine Bankia je sa 362 miliona evra profita prevazišla čak i najoptimističnije prognoze.
Da podsetimo, prošle godine je ova banka imala gubitak od ukupno 19,2 milijardi evra iako je za istih 12 meseci dobijala finansijsku pomoć u iznosu od 18 milijardi evra kako ne bi bankrotirala.
Sada je međutim situacija drugačija, i u Španiji koja izlazi iz recesije, a i u njenim bankama. Bankii je doduše najviše pomoglo prebacivanje toksičnog kapitala u “loše banke” koje podržava država.
Izvor: CNBC