Zbog obilnih padavina i poplava koje su se dogodile na većoj teritoriji Republike Srbije, Triglav Osiguranje Beograd, član Triglav Grupe očekuje povećani broj prijava šteta u narednim danima.
Lazar Krstić Srbiji je do sada putem dinarskog, deviznog računa i „PayPal“, uplaćeno nešto manje od šest miliona evra kao pomoć za ugrožene od poplava i saniranje posledica. To je na sednici Vlade Srbije izjavio ministar finansija Lazar Krstić, navodeći da je to cifra zaključno sa 18 sati u ponedeljak (19. maja 2014. godine), kada je zatvoren platni promet. Krstić je naveo da je još dosta najava pomoći i da če ona još stizati, prenosi B 92.
Uprkos jučerašnjoj najavi o milijardi evra pomoći iz evropskog fonda solidarnosti, Tanjugov anonimni izvor u Evropskoj komisiji saznaje da će Srbija dobiti manji deo ove pomoći, i to ako uspe da dokaže da joj je potrebna.
Ovu pometnju je juče izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je rekla novinarima da „Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra“ za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
„Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo“, rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
„Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje“, naveo je Tanjugov izvor.
Međutim, pomenuti fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.
Izgleda da će vlasti sve tri balkanske zemlje prilikom saniranja posledica velikih poplava pristupiti istom rešenju – javnim radovima.
Prema najavama guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, Republika Srbija će dobrovoljcima najverovatnije obezbediti radni staž, zdravstveno i socijalno osiguranje u zamenu za njihov rad. Javne radove bi prema guvernerkinim rečima mogao da potpomogne i svet davanjem mašina i materijala za izgradnju.
U Hrvatskoj su odlučili da gradovima i opštinama pogođenim poplavama bude omogućeno angažovanje nezaposlenih na komunalnim javnim radovima tokom sanacije terena i na otklanjanju posledica poplava. Ove radove će u potpunosti finansirati hrvatska Vlada, a radnici će dobijati bar minimalac. Takođe, hrvatski premijer je najavio da će
građani kojima je imovina uništena ili nepovratno oštećena dobiti državnu pomoć. Takođe je najavio i mogućnost da se Hrvatska, zajedno sa okolnim zemljama koje nisu članice Evropske unije (poput nas), zajedno prijave za pomoć iz fondova. U tom slučaju bi Hrvatska obavila većinu tehničkih poslova.
U Bosni i Hercegovini Federalni zavod za zapošljavanje priprema program (FZZZ) najavljuje da bi 2.000 osoba sa evidencije nezaposlenih moglo biti uposleno na saniranju i čišćenju mesta koja su pogođena poplavama.
„Sredstva za ovaj program imamo. Program bi trebalo da traje tri meseca sa mogućnošću produženja a njime bi trebalo da budu obuhvaćeni svi zainteresovani sa evidencije nezaposlenih. Na ovaj program aplicirali bi lokalne samouprave, javna preduzeća“, rekao je direktor FZZZ-a Kenan Rešo.
Izvori: B92, Banka i Fena
Povodom vanredne situacije u našoj zemlji, Coca-Cola Sistem u Srbiji u ovom trenutku obezbeđuje 500.000 evra kroz udružene napore zaposlenih i kompanija članica Coca-Cola Sistema širom sveta.
Početna sredstva se obezbeđuju dobrovoljnim donacijama zaposlenih, otkazivanjem i preusmeravanjem budžeta reklamnih kampanja i promotivnih aktivnosti svih brendova do daljnjeg kao i podršci ostalih kompanija članica Coca-Cola Sistema. Sredstva će biti usmerena Crvenom krstu i Vladi Republike Srbije u cilju pomoći ugroženima u poplavljenim područjima. Coca-Cola Sistem u potpunosti je posvećen podršci Srbiji u ovim teškim trenucima i nastaviće da obezbeđuje pomoć zajedno sa ostalim članicama Coca-Cola Sistema širom sveta.
Pored navedene finansijske podrške, Coca-Cola Sistem u Srbiji je do sada u saradnji sa Crvenim krstom Srbije donirao 85.000 litara vode Rose koja je distribuirana do najugroženijih područja. Takođe, upućena je pomoć u konzerviranoj hrani Centru za integraciju mladih i Svratištu za decu ulice.
Volonteri Coca-Cola Sistema u Srbiji do sada su bili angažovani više od 2.000 sati tokom kojih su pomagali svojim znanjem i iskustvom iz oblasti organizacije i komunikacija u formiranju info centra Crvenog krsta Beograd i obezbedjivanju tehničke opreme i ljudstva da se ubrza evidentiranje evakuisanih lica. Takodje su i bili aktivni u akcijama koje se organizuju širom zemlje, kao što su potpore brana, aktivnosti u formiranju prihvatnih i evakuacionih centara. Volonteri su i dalje u stalnoj koordinaciji sa Crvenim krstom Srbije i nadležnim službama i pružaju svu potrebnu podršku.
Agencija za privredne registre je objavila rezultate poslovanja finansijskog sektora u Srbiji u 2013. godini, koji pokazuju drugo posrtanje ovog sektora od početka krize. Finansijske institucije su posle pozitivnog rezultata iz 2012. (8,6 mlrd dinara), prošle godine zabeležile gubitak od 3,1 mlrd dinara. Prelazak u sferu neprofitabilnog poslovanja pre svega je posledica gubitka banaka od 3,5 mlrd dinara, koje su u 2012. godini inače poslovale sa dobitkom od 5,6 mlrd dinara, kao i višestrukog uvećanja gubitka sektora finansijskog lizinga sa 0,3 mlrd dinara na čak 2,4 mlrd dinara. Istovremeno, sektor osiguranja je smanjio dobitak iz prethodne godine sa 2,5 mlrd dinara na jednu mlrd dinara, dok su druge finansijske institucije iskazale duplo veći dobitak u iznosu od 1,9 mlrd dinara. Prošle godine je 51 finansijska institucija bila u stečaju, sa ukupnim brojem zaposlenih od 1.362.
Ukupni prihodi finansijskih institucija zabeležili su oštar međugodišnji pad (22,4%) i iskazani su u iznosu od 478,5 mlrd dinara. Od toga, banke ostvaruju 387,5 mlrd, a njihovi ukupni prihodi su za četvrtinu manji u poređenju sa prošlogodišnjim.
Istovremeno, ukupna bilansna suma finansijskog sektora u Republici Srbiji, na kraju 2013. godine, neznatno je smanjena (1,3%) i iznosi 3.202,4 mlrd dinara, a visoka kapitalizovanost sektora je zadržana, pa on raspolaže kapitalom u visini od 736,4 mlrd dinara, što je gotovo na prošlogodišnjem nivou. Pri tome, banke raspolažu sa 2.846,2 mlrd dinara bilansne aktive i 594 mlrd dinara kapitala.
Banke su prošle godine manje kreditirale privredu (za 7,3%) a više su se okrenule ulaganju u hartije od vrednosti. Zaustavljeno je njihovo zaduživanje u inostranstvu, a od ukupno 30 banaka polovina je poslovala u plusu, a polovina u minusu. Veoma izraženu „bankocentričnost“ srpskog finansijskog sistema ilustruje i dominantno učešće banaka u osnovnim perfomansama celokupnog finansijskog sektora – na njih se odnosi 81,0% ukupnih prihoda, 88,9% ukupne bilansne sume, 80,7% kapitala i više od dve trećine zaposlenih u svim finansijskim institucijama.
Osiguravajuća društva su imala gubitak od 36 miliona dinara a najveći rast uočen je u prihodima od premija na životno osiguranje. Davaoci finansijskog lizinga imali su tri puta veći pad u odnosu na 2012. godinu a brokersko-dilerska društva su smanjila gubitak.
Inače, finansijski sektor je na kraju 2013. godine brojao ukupno 120 finansijskih institucija, među kojima su 30 banaka, 28 društava za osiguranje, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, 16 davalaca finansijskog lizinga, 31 brokersko dilersko društvo, četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, četiri društva za upravljanje investicionim fondovima, jedan zatvoreni/privatni investicioni fond, Agencija za osiguranje depozita i četiri fonda. Na ukupnom nivou, finansijske institucije su zapošljavale 39.434 radnika. Tendencija opadanja broja finansijskih institucija i broja zaposlenih, započeta sa nastupanjem krize, i dalje je nastavljena, pa je u 2013. godini u finansijskom sektoru poslovalo osam institucija manje, a broj zaposlenih je smanjen za 689 radnika u odnosu na prethodnu godinu.
Iako je tokom čitavog kriznog perioda, uz izuzetak 2011. godine, srpski finansijski sektor uspevao da se izbori sa brojnim poteškoćama, u 2013. godini i on je podlegao negativnim efektima narušenog privrednog ambijenta.
Na konferenciji za štampu na kojoj su objavljeni ovi podaci novinarima je saopšteno i da je zgrada arhiva Agencije za privredne registre u Rakovici ozbiljno oštećena tokom izlivanja Rakovičcke i Topčiderske reke. Naime, oštećeni su temelji ove zgrade i ona je stavljena van funkcije.
Danas do 12 časova Telenorovi korisnici poslali su ukupno 415.864 poruka na humanitarni broj 1003, namenjen za pomoć stanovništvu u poplavljenim područjima.
Slanjem poruke na broj 1003 možete se pridružiti akciji prikupljanja sredstava za pomoć ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima Srbije, koju je inicirala Vlada Republike Srbije. Sredstva građana prikupljena ovim putem biće upotrebljena za pružanje neophodne pomoći ugroženom stanovništvu i sanaciju štete nastale u poplavama.
Cena poruke je 100 dinara, a na donirani iznos ne naplaćuje se porez.
ompanija FIAT Automobili Srbija (FAS) predstavila je danas u Kragujevcu rezultate velike edukativne kampanje za učenike srednjih škola pod nazivom »Bezbednost na radu«, u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje, kulturu i informisanje Grada Kragujevca i osam kragujevačkih srednjih škola.
Savet za regionalnu saradnju (RCC), na čijem je čelu Goran Svilanović, uplatio je 80.000 evra Srbiji na ime pomoći žrtvama poplava namenjenim za spasavanje unesrećenih, sanaciju štete i oporavak od posledica katastrofe. Sumu u iznosu od 80.000 evra Savet za regionalnu saradnju uplatio je za istu namenu i Bosni i Hercegovini.
Od ukupno 121.000 preduzeća i oko 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji, prenosi E kapija.
Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva, pokazuju prvi podaci Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije. Prema istom izvoru, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura – saobraćajna, energetska, kao i vodoprivredni objekti.
Koliko su katastrofalne posledice po srpsku privredu, znaće se tek po povlačenju vode, potvrdila je juče ministarka uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i poručila ugroženima od poplava da nisu prepušteni sami sebi i da će komisije za utvrđivanje štete da krenu na teren čim se za to steknu uslovi.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski u razgovoru za „eKapiju“ kaže da je posle poplava osnovno obezbediti infrstrukturu odnosno puteve i kanalizaciju, pa potom kuće, zgrade i proizvodne hale.
– Novonastale probleme trebalo bi rešavati u velikom zamahu. Moraju da se što pre oforme timovi da bi se videlo kolika je šteta. Prvo bi trebalo snimiti postojeće stanje, da se država opredeli za prioritete. Trebalo bi videti koliko stanova i kuća može da se useli i da se pomogne ljudima u saniranju šteta. Biće nam potrebna pomoć stranih država jer Srbija ne može samostalno da sanira posledice ovolikih poplava – ocenjuje Kobjerski.
On napominje da građani ne bi trebalo da ulaze u kuće i stanove pre provere stručnjaka koji će da proceni bezbednost objekta.
– Voda je verovatno oštetila dosta objekata. Takođe, u terenu koji je poplavljen mogu da nastanu velike rupe od vode koje se na prvi pogled ne vide jer su prekrivene tankim slojem zemlje. Građani treba da budu veoma obazrivi.
Kobjerski ističe da bi svaki region trebalo da ima svoju građevinsku operativu, koja je velika pomoć u situacijama obnavljanja zemlje.
– Došli smo do toga da su građevinske firme u kolapsu jer se nije obratila pažnja na njih i koliko su one potrebne društvu. Firme nisu mogle da naplate svoja potraživanja, imaju velike kredite i sada su u velikim problemima. Država mora da brine o tim firmama i da im pomogne da opstanu. Sada će te firme, nadamo se uz pomoć države, da učestvuju u sanaciji i izgradnji – objašnjava naš sagovornik.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, rekao je E kapiji da je najbolje da se odmah krene u sanaciju infrastrukture.
– Naša komora je već zasedala i napisala predlog za akciju. Nema ništa od priča, okruglih stolova i samopromocije već esnaf da se organizuje. Operativa i stručnjaci odmah treba da deluju, nema vremena za bilo kakve procedure, tendere, projektovanje – ističe Rodić.
On navodi da bi trebalo da se okupe lokalna vodoprivredna preduzeća, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Energoprojekt“, „Planum“, „Mostogradnja“, „Putevi Užice“, i da naprave plan delovanja.
Rodić napominje da su veliki problem klizišta, koja nisu zahvatila samo stambene objekte već i puteve i mostove.