Javni dug Srbije povećan je u julu za 173,5 miliona evra i iznosio je 19,08 milijardi evra, što je 57,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštila je Uprava za javni dug.
Danas je objavljeno da će tokom avgusta kupci električne energije dobiti dva računa – jedan od distribucije, koja ih je snabdevala do 1. jula i drugi od Privrednog društva „EPS Snabdevanje“, koje snabdeva tarifne kupce od 1. jula, a sve informacije, uplate i reklamacije kupci i dalje mogu da obave na šalterima distribucija. Međutim, ne radi se o dva računa već o jednom obaveštenju sa uplatnicom za električnu energiju utrošenu do 1. jula i jednim obračunom julske potrošnje (električne energije potrošene u julu).
Kupci koji imaju preplatu na računu za električnu energiju za jul, odnosno ranije su uplatili više novca, imaju dve mogućnosti: da se obrate lokalnoj distribuciji kako bi na šalteru dali nalog za prenos novca na račun PD „EPS Snabdevanje“ ili da daju nalog za isplatu novca na šalteru. Po zakonima, niko u ime kupca, pa ni distribucija, ne može da raspolaže novcem bez naloga tog kupca. Na kupcu je da odluči da li će svoj novac da prebaci na račun „EPS Snabdevanja“ ili će ga podići na šalteru. Zato je potrebno da kupci dođu lično na šalter i odluče šta žele sa svojim novcem, odnosno da li žele da im se isplati preplaćeni iznos u gotovini ili žele da daju nalog da se taj iznos prebaci na račun „EPS Snabdevanja“. To je jedina zakonita procedura.
Procedura je jednostavna i obavlja se na šalterima svih distribucija. Prebacivanje novca iz distribucije na račun „EPS Snabdevanja“ biće urađeno u najkraćem roku, a onim kupcima koji žele isplatu novac će biti dat nekoliko dana posle popunjavanja naloga.
Blagovremenom uplatom kupci iz kategorije domaćinstva i dalje imaju pravo na popust od pet odsto na svaki mesečni račun. „Elektroprivreda Srbije“ je zbog dinamike isplate penzija produžila rok za ostvarenje prava na popust sa 20. na 25. dan u mesecu, kako bi i penzioneri iskoristili ovu pogodnost.
Provizija za plaćanje računa za utrošenu električnu energiju i dalje se neće naplaćivati na šalterima elektrodistribucija, a tu uslugu „Pošta Srbije“ i banke naplaćivaće po svojim cenovnicima. S obzirom da „EPS Snabdevanje“ ima nove brojeve računa, kupci koji električnu energiju plaćaju putem trajnog naloga ili „e-bankinga“ trebalo bi da se obrate svojoj banci radi promene primaoca uplate.
Za kupce koji duguju za utrošenu električnu energiju od 15. avgusta počinje reprogram dugovanja i trajaće do 30. novembra. Reprogram se odnosi na dugovanja za električnu energiju dospela na dan 31. maj, a koja su neizmirena do 31. jula i to važi za kupce iz kategorije domaćinstva i srednji napon. Za kupce na visokom naponu reprogram se odnosi na dugove na dan 31. decembar 2012. godine. Reprogram duga obuhvata jednokratno izmirenje starog duga uz otpust 40 odsto dugovanja ili plaćanje na rate uz procentualni otpust duga, zavisno od trajanja reprograma. Ako žele da im se otpusti 40 odsto duga, domaćinstva mogu platiti 60 odsto jednokratno.
Ako žele da plate na rate, dužnici to mogu da izmire u iznosima od 12 do 120 rata, zavisno od visine duga, dok se otpust dela duga uz plaćanje na rate kreće od 35 do 15 odsto. Plaćanje duga u rasponu od 60 do 120 rata ne uključuje otpust duga. Tokom reprograma ne obračunava se kamata na iznos reprogramiranog duga.
Da bi dužnik potpisao sporazum o reprogramu potrebno je da se obrati lokalnoj distribuciji, a jedan od uslova je i izmirenje mesečnog računa za električnu energiju utrošenu u junu. Sporazum o reprogramu mogu zaključiti svi dužnici, i oni koji su utuženi i oni kod kojih je pokrenuta prinudna naplata, ali uz uslov da privrednom društvu za distribuciju nadoknade sve troškove postupka.
Procenjeno je da međunarodni organizovani kriminal vredi oko 2,1 biliona dolara godišnje, što je ekvivalentno 3,5% svetskog BDP-a iz 2009.
Od svih kriminalnih aktivnosti najunosnija je trgovina drogom, ali evo detaljne liste nelegalnih radnji od kojih se najviše zarađuje:
1. Trgovina drogom. Vrednost ovog posla je prema proceni UNODC-a 320 milijardi dolara godišnje. Prihodi od droge kreću se između 0,6% i 0,9% svetskog BDP-a. Najviše se trguje kokainom i heroinom, ali je i kanabis popularan zbog malog rizika a velikih prihoda. U biznisu sa heroinom najveći igrači su albanska, pakistanska i turska mafija, dok je propadanje kolumbijske mafije otvorilo put novim trgovcima kokainom – meksičkim i nigerijskim kartelima.
2. Trgovina ljudima. Najčešći razlog trgovine belim robljem je seksualna eksploatacija. Pre osam godina Međunarodna organizacija rada procenila je da uvek u svetu ima oko 2,4 miliona žrtava trgovine ljudima od koje su godišnje profiti oko 32 milijarde dolara. Svaka peta žrtva trgovine belim robljem je dete koje se potom obično koristi za prošenje ili dečiju pornografiju.
3. Nelegalna trgovina divljim životinjama i njihovim ostacima, uglavnom se radi o afričkim i južnoazijskim vrstama. Crno tržište egzotičnih životinja vredi od 7,8 milijardi do 10 milijardi dolara godišnje prema proceni UNODC-a. Najpopularnija roba su rogovi nosoroga, slonova kost i delovi tigrova, a u manjoj meri i ptice grabljivice. Centralna Afrika je glavni izvor slonove kosti, zbog koje je prošle godine samo u jednom incidentu u kamerunskom Nacionalnom parku Buba Ndjida ubijeno 450 slonova. Nosorozi se dopremaju iz predela južne Afrike a tigrovi iz Mijanmara, Laosa i Kambodže. Zbog “rada” lovokradica u divljini je ostalo samo 3.200 tigrova od njih 100.000 koliko ih je bilo pre jednog veka.
4. Trgovina lažnim lekovima. Najviše lažnih medikamenata (na milijarde) se svake godine proda u jugoistočnoj Aziji i Africi. Najviše lažnih lekova dolazi iz Azije i to u vrednosti od 1,6 milijardi dolara. Onaj ko konzumira falš lekove može postati otporan na prave dok u najgorem slučaju oni mogu da izazovu smrt pacijenta.
5. Krijumčarenje emigranata. Za to postoje dve glavne rute: od Južne Amerike ka Severnoj Americi, i iz Afrike u Evropu. Prihodi od ove dve rute su oko 6,8 milijardi dolara godišnje. Iz Latinske Amerike se prokrijumčari oko 3 miliona ljudi svake godine a iz Afrike oko 55.000. Tehnike transportovanja mogu biti veoma rizične poput prevoza preko granice u rashladnim uređajima ili prenos u zatvorenoj plastičnoj kesi. Zbog ovoga strada veliki broj potencijalnih emigranata. Koliko je ovo ozbiljan “biznis” pokazuje i podatak da postoje klase putnika – tretman emigranta zavisi od cene koju on plati svojim prevoznicima. Pa ipak, čim iskrsne prva opasnost, oni mogu biti ostavljeni na milost i nemilost graničarima, bandama ili divljini.
Osim navedenih delatnosti, unosna je i trgovina oružjem (generiše od 300 miliona do milijardu dolara godišnje), trgovina prirodnim resursima (drvetom, naftom, dragocenim metalima i biljkama) i sajberkriminal.
Izvor: CNBC
Tokom avgusta je ZEW indikator ekonomskog sentimenta u Nemačkoj porastao za 5,7 na 42 poena, prevazišavši rekord još od marta ove godine. Naime, radi se o pokazatelju ekonomske klime među analitičarima i investitorima, koji svakog meseca objavljuje ekonomski institut ZEW iz Manhajma.
Moguće je da su ovome doprineli prvi znaci završetka recesije u evrozoni i optimistične prognoze za monetarnu uniju. Osim toga, deo ovog optimizma može se pripisati i rastu privatne potrošnje u Nemačkoj.
Foto: presseurop
Da podsetimo, još krajem prošlog meseca dosta se pisalo o rastu proizvodnje i potrošnje u najvećim evropskim ekonomijama kao o najavi izlaska iz recesije, a danas su mediji bukvalno preplavljeni sličnim lepim vestima. Naime, današnji izveštaj Evropskog zavoda za statistiku, Evrostata, pokazao je da je industrijska proizvodnja u junu porasla za 0,7 odsto, u odnosu na maj, kada je potonula za 0,2 odsto.
Izvor: ZEW
Severna Koreja, jedna od najzatvorenijih zemalja na svetu, nije odolela baš svim blagodetima kapitalizma – upravo se pohvalila da je u njoj proizveden prvi pametni telefon.
Ovaj uređaj, poznat pod imenom Arirang, prošlog vikenda predstavljen je severnokorejskom vođi Kim Džong-Unu koji je pokazao zadovoljstvo njime ističući da ovakvi proizvodi podstiču nacionalni ponos.
Analitičari pak misle da se ovaj pametni telefon koji koristi operativni sistem Android proizvodi u susednoj Kini, posebno zato što se na fotografijama fabrike u kojoj je “proizveden” ne vide proizvodne trake.
Pitanje je međutim kome će biti namenjen ovaj telefon s ozbirom na činjenicu da 95% stanovništva Severne Koreje nema ni mobilni telefon ni internet. Neki imaju cenzurisan intranet na kojem se ne mogu naći informacije protiv vlasti a samo mali broj ljudi, najviše hiljadu, ima pravi internet. Analitičari pak smatraju da će ovi pametni telefoni služiti za bolje praćenje razgovora građana.
Izvor: CNN
Britansko-španski spor oko Gibraltara se iz dana u dan zaoštrava – juče je London najavio da „ozbiljno razmatra“ pokretanje tužbe protiv Španije zbog pooštrenja kontrola na granici sa Gibraltarom, kao i slanje ratnih brodova u Mediteran, dok je Madrid poručio da neće odustati od strože granične kontrole.
Danas je situacija još gora – svi vozači koji putuju na Gibraltar moraju da čekaju u dugim redovima. Naime, Kraljevska gibraltarska policija je danas na svom Tviter nalogu napisala: „Trenutno se na granici čeka vise od tri sata. Proveravaju se svi dokumenti“.
Mnogi su parkirali automobile sa španske strane granice i odlučili da je pređu peške, noseći kofere u rukama, kako bi izbegli dugačke kolone automobila koji čekaju da prođu detaljnu kontrolu španskih graničara.
Ovaj sukob najviše pogađa ljude koji žive ili rade u Gibraltaru, smatra dr Kris Grokot, stručnjak za ekonomsku istoriju a u aktuelnoj situaciji i za dešavanja na ovom poluostrvu.
Iako je ovaj put spor počeo posle najave Britanije da će graditi veštački greben koji bi kako tvrde Španci sprečio prolaz njihovih ribarskih brodova, Grokot nalazi da španske vlasti ovaj recept (tenzije na Gibraltaru) koriste već duže vreme, gotovo svaki put kada treba spinovati pažnju javnosti sa domaćih problema.
Ovo međutim stvara velike probleme stanovnicima Gibraltara koji na visokim temperaturama čekaju da pređu granicu po nekoliko časova dok se vlasti Gibraltara trude da im redovno dostavljaju vodu. Najveći strah stanovnika Gibraltara je da će im Španija uvesti neku vrstu ekonomske blokade, koja bi im upadljivo pogoršala životni standard. No, i bez ekonomskih sankcija ova situacija (čekanje u redovima na granici) im negativno utiče na ekonomiju koja dosta zavisi od turizma – preko 11 miliona turista godišnje prelazi preko Gibraltara.
Na svetu godišnje pogine oko 1,24 miliona ljudi u saobraćajnim nezgodama, a taj broj će se najverovatnije utrostručiti na 3,6 miliona do 2030. zahvaljujući sve većem broju automobila i puteva u zemljama u razvoju.
Prava pandemija saobraćajnih nezgoda sa smrtonosnim ishodima dešava se u zemljama u razvoju. U narednih petnaestak godina one će postati veći ubica od HIV-a, malarije ili tuberkuloze u ovim zemljama, sudeći prema rezultatima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Iako su SAD bile među prvim zemljama koje su uvodile visoke bezbednosne standarde i stroge kazne zbog vožnje u pijanom stanju, i uprkos stalnog pada broja stradalih na američkim putevima još od sedamdesetih, sa 11,4 poginulih na 100.000 stanovnika SAD su i dalje iza mnogih razvijenih zemalja. Američki prosek podrazumeva 12% nastradalih pešaka godišnje, međutim u Njujorku taj broj iznosi čak 52%. Što se tiče apsolutnog minimalnog rekorda, njega drži Švedska, u kojoj je tokom 2010. zabeleženo 266 poginulih u saobraćajnim nesrećama, odnosno samo troje nastradalih na 100.000. stanovnika.
Prema podacima Svetske banke, broj nastradalih u Rusiji je, uprkos višegodišnjim naporima da se on redukuje kaznama i propisima, čak dvostruko veći nego u SAD i pet puta veći nego što iznosi prosek na nivou čitave EU. Zanimljivo je da je prema standardimo SZO Severna Koreja jedna od samo dve zemlje na svetu koje sprovode sve preporuke o bezbednoj vožnji ove organizacije i ima veoma nisku stopu nastradalih. SZO takođe veruje da zvanični podaci iz Pakistana za 2010. godinu nisu tačni: veruje se da je u toj zemlji pre tri godine poginulo oko 30.000 ljudi prilikom vožnje (državna statistika kaže 5.200), dok se kao izuzetno opasni vozači navode i Egipćani, sa između 10.000 i 12.000 žrtava na egipatskim putevima.
Kompanija La Fantana, lider u flaširanju i distribuciji vode u korporativnom segmentu u Rumuniji i Srbiji i najveća kompanija tog tipa u regionu JIE, objavila je da je uspešno prikupila 34 miliona EUR kroz finansiranje putem duga.
Finansiranje u evrima obezbedila je Erste Group Bank AG i ono obuhvata ročne kredite i revolving kreditnu liniju. Sredstva će se iskoristiti za refinansiranje postojećeg duga i finansiranje raspodele akcionarima, a paket obuhvata i kreditnu liniju koja će se iskoristiti za potencijalne strateške akvizicije. „Innova se pokazala kao uspešna kompanija za upravljanje fondovima koja posluje u CIE od početka devedesetih godina prošlog veka i uprkos „usponima i padovima“ lokalnog ekonomskog razvoja dosledno je donosila atraktivne prinose svojim investitorima. Erste Grupa je razvila dugoročan poslovni odnos s kompanijom Innova koji postoji već više od 10 godina i srećni smo što ćemo i dalje podržavati njihove planove u regionu“, istakao je Ingo Bleier, rukovodilac Sektora za investiciono bankarstvo u Erste Grupi.
La Fantana Group je lider u flaširanju i distribuciji vode u korporativnom segmentu u Rumuniji i Srbiji i najveća kompanija tog tipa u regionu JIE. Kompanija snabdeva mrežu od preko 100.000 aparata za hlađenje vode postavljenih širom obe zemlje. Njen tržišni udeo se procenjuje na 70% u Rumuniji i preko 60% u Srbiji. Od 2007. godine, kompanija je u vlasništvu fondova kojima upravlja Innova Capital i osnivač firme Cristian Amza. „Tokom poslednjih pet godina La Fantana je doživljavala snažan organski rast i dovršila stratešku akviziciju, učvrstivši lidersku poziciju na tržištu i skoro utrostručivši dobit. Kompanija je trenutno spremna za novu fazu ekspanzije usmerenu na komplementarne proizvode i nove teritorije i zadovoljni smo što smo dobili podršku Erste Group Bank za strategiju kompanije La Fantana za naredne godine“, rekao je Krzysztof Krawczyk, direktor Innova Capital.
U SAD je sve popularnija „ekonomija deljenja i iznajmljivanja“ pa se menja odnos prema vlasništvu nad nekretninama i prevoznim sredstvima koje Amerikaci počinju da smatraju nevažnim. Stratezi iz brokerske kuće ConvergEx Group smatraju da domino efekat koji proizvodi zaokret ka “deljenju” može imati “katastrofalne posledice” po američku ekonomiju.
„Amerikanci se okreću sajtovima koji im nude mogućnost deljenja zato što na taj način mogu da žive kako žele bez trošenja novca koji nemaju. Ovo se pretvara u modu i postaje model ponašanja, pa se ljudi sve teže odlučuju na kupovinu vrednih stvari, posebno nekretnina“, pišu stratezi ove kompanije. Po njihovim projekcijama „ekonomija deljenja i rentiranja“ generisaće prihode od 3,5 milijarde dolara u 2013. a u narednih nekoliko godina bi oni mogli da narastu i do 110 milijardi dolara.
Ovo bi moglo da dovede do pada prodaje nekretnina a samim tim i do pada njihovih cena, do značajnog smanjenja prodaje vozila ali i manje vrednih stvari poput odevnih predmeta. Odluka kupaca da počnu da iznajmljuju mogla bi da natera proizvođače da promene proizvodni program, način prodaje ali i strukturu zaposlenih.
“Ova kriza formirala je novu generaciju “iznajmljivača” koji svakako neće podsticati ekonomski rast svojom potrošnjom”, pišu ovi ekonomisti. Nova generacija (rođeni između 1980. i 2000.) je oprezna, retko investira tamo gde ima rizika i manje vrednuje posedovanje stvari, pa neki pripadnici te generacije imaju tendenciju da do kraja života iznajmljuju i dele stvari, dok se ekonomisti nadaju da će bar drugi deo ove generacije vremenom shvatiti čari posedovanja nekretnina i svojih vozila.
Izvor: Biznis Insajder
Naftna industrija Meksika predstavlja svojevrsni nacionalni ponos ove zemlje i bio je zaštićen od privatnih investitora u poslednjih 75 godina. Predsednik Meksika Enrike Penja Prieto je predložio reforme koje će ohrabrivati investiranje domaćih i stranih investitora u naftni sektor.
Državna kompanija Pemex predvodi naftnu industriju u Meksiku, ali su i njoj potrebne dodatne investicije kako bi proširila svoju delatnost na istraživanje i eksploataciju novih naftnih i gasnih izvora. Do sada su privatne kompanije mogle samo da dobiju tzv. servisne ugovore unutar energetske industrije. Ukoliko predsednikov predlog reformi bude usvojen, piše britanski BBC, liberalizacija naftnog sektora u kratkom roku će udvostručiti količinu stranih investicija u Meksiku i dovesti do njegovog najvećeg ekonomskog skoka otkad je pristupio sporazumu u slobodnoj trgovini Severne Amerike (NAFTA) pre dvadeset godina.
Politički lideri napominju da ove reforme neće automatski značiti i privatizaciju državnih kompanija i da nijedna naftna koncesija neće biti prodana. Međutim, čak i ovakva liberalizacija ne dopada se opozicionim levičarskim partijama pa će predlog morati da bude još prilagođavan kako bi se složila većin au parlamentu. Veliki deo profita Pemexa ulazi u državni budžet, ali vlada Meksika je nedavno upozorila javnost da će, ukoliko uskoro ne dođe do eksploatacije novih izvora Meksiko početi da uvozi naftu i naftne derivate već 2018. godine. Meksiko je deseti po veličini proizvođač sirove nafte, ali je proizvodnja opala za 25% od vrhunaca dostignutog 2004. godine (3,4 miliona barela dnevno).