Predlog novog zakona o legalizaciji usporiće proces rešavanja statusa objekata bez građevinske ili upotrebne dozvole jer uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije. To će za građane i privredu značiti i novi trošak jer će za pribavljanje tih papira morati da izdvoje novac. Takođe, propis sadrži niz konfuznih i nepreciznih članova koji bi mogli da stvore probleme u primeni, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Vlasti Severne i Južne Koreje dogovorile su se da ponovo otvore zajednički pogranični kompleks fabrika u znak smirivanja tenzija koje su trajale od početka godine.
Napredak u odnosima dve zemlje dogodio se tokom finalne runde pregovora koje su predstavnici Južne Koreje nazivali ključnim za budućnost fabričkog parka Kesong, poslednjeg simbola ranije ekonomske saradnje dve zemlje. Kesong je uspešno funkcionisao skoro deset godina do aprila ove godine kada su iz Severne Koreje povukli svoje radnike posle krize koja je usledila zbog treće nuklearne probe ove zemlje. Veruje se da je do smirivanja strasti došlo zahvaljujući velikom uticaju Kine i njenog pritiska na Severnu Koreju, kao njen glavni izvor prihoda. Pjongjangu je uspešan rad ovog industrijskog kompleksa preko potreban jer generiše oko 10.000 poslova i nove proizvode. U znak postignutog dogovora Južna Koreja je najavila da će isporučiti i humanitarnu pomoć u vrednosti od 7,3 miliona dolara svom siromašnom susedu.
Poznati menadžer hedž fondova Džon Polson, koji je pre mesec dana savetovao investitore da kupuju zlato, na kraju drugog kvartala je prepolovio svoju imovinu u ovom metalu pošto je njegova cena naglo pala.
Paulson & Co. najveći investitor u SPDR Gold Trust-u, najvećem trgovcu zlatom na planeti, objavio je svoje rezultate z adrugi kvartal ove godine. Ispostavlja se da je ova kompanije više nego dvostruko smanjila svoj udeo u trgovini zlatom jer je zaključno sa 30. junom posedovala 10,2 miliona akcija u SPDR, nasuprot 21,8 miliona na kraju prvog tromesečja 2013. A pre tek nešto više od mesec dana Džon Polson je savetovao ulagače da kupuju zlato. Za razliku od 2007. kada je Polson doprineo zaradi od 15 milijardi dolara jer se „kladio“ protiv ograničenih hipoteka, neposredno pre nego što je pukao balon tržišta nekretnina i započela globala kriza, ovaj put je njegov savet bio loš. U zvaničnom odgovoru njegove kompanije u vezi sa prvim smanjenjem udela u zlatu od 2011. kaže se „da je ovaj potez opravdan smanjenom potrebom za hedžingom“.
Sada i drugi veliki igrači okreću leđa zlatu, a njegova cena je u periodu april-jun zahvaljujući tome pala za čak 23%. Milijarderi Džordž Soros i Danijel Leb u istom periodu prodali su čitave svoje udele u SPDR. Džejms Polson, vodeći strateg Wells Capital Investment koja upravlja sa 340 milijardi dolara aktive, ima svoje objašnjenje za ovakve kretnje u poslednje vreme: „Videli smo da se desio Armagedon na tržištu zlata jer investitori više vole da ulažu u deonice u trenutku kada ekonomija pokazuje znake oporavka, a postoje naznake da će FED već do kraja godine ukinuti svoju stimulativnu monetarnu politiku.“ Ovakav razvoj događaja trenutno najviše pogađa velike rudarske kompanije, prenosi Bloomberg.
U najvećoj evropskoj ekonomiji kriza štampe desila skoro deceniju posle američke: tiraži i prihodi opadaju velikom brzinom i nemački štampani mediji moraće što pre da izmisle novi način da zadrže svoje čitaoce.
Minhenski dnevnik Abendzeitung je pre 30 godina imao oko 300.000 prodatih primeraka svakoga dana, a danas ta brojka iznosi 107.000 primeraka. To je slučaj sa svim dnevnim novinama u Nemačkoj. Spiegel piše da su u proseku dnevnici samo u poslednjoj deceniji izgubili po 30% svoje publike, sa trendom daljeg ubrzanog smanjivanja. Medijska imperija Axel Springer je ovog meseca najavila prodaju Hamburger Abendblatt-a, prvog časopisa koga je ova kuća počela da štampa, što je simbolično označilo „početak kraja“ za sve dnevnike u Nemačkoj.
Oštar pad prodaje u poslednjih deset godina je posledica gubitka uloge medija koji formira javno mišljenje – tu ulogu su među sobom podelili internet sajtovi, društvene mreže poput Facebook-a, agregati poput Google-a, televizijske vesti, pa čak i tabloidni nedeljni magazini. Male lokalne novine i dalje opstaju u polu-ruralnim predelima i manjim gradovima, nacionalne dnevne novine su previše velike i imaju istraživački kredibilitet, ali dnevna štampa n aregionalnom nivou, poput dnevnika u većim gradovima, skoro je u potpunosti osuđena na propast.
Najveći gubitak novca u štampanim medijima oseća se u oblasti oglašavanja, gde je od 2000. uloženi iznos prepolovljen, a ostatak se prelio u TV i internet medije. U pokušaju da preokrenu situaciju u svoju korist dnevne novine forsiraju svoje veb sajtove. U ovom trenutku 46 od 332 nemačkih dnevnika naplaćuje uslugu čitanja novinskih članaka na svojim sajtovima, dnevno se proda oko 380.000 e-novina širom zemlje. Godišnje dnevna štampa zaradi oko osam milijardi evra od prodaje u ovoj zemlji, sa oko 18 miliona prodatih primeraka dnevno.
U prvoj polovini godine broj zlonamernih aplikacija za Android eksplozivno je porastao za više od 350 hiljada, a prošle godine njihova količina je dostigla broj zlonamernih programa pravljenih za stone računare tokom više od decenije!
Prema najnovijem izveštaju za drugi kvartal ove godine koji je objavila američka multinacionalna kompanija za IT bezbednost Trend Micro, najugroženija mobilna platforma je – Android. U drugom kvartalu je evidentirano čak 718 hiljada malicioznih ili rizičnih aplikacija koje su bile usmerene na taj operativni sistem. Ono što više zabrinjava od samog broja je njihov eksplozivan porast, ističe se u izveštaju. Količina malicioznih aplikacija čija su meta mobilni telefoni, već u prošloj godini je dostigla broj zlonamernih programa pravljenih za stone računare tokom više od decenije! Istraživači navode da je u posljednjih šest meseci broj malicioznih aplikacija narastao za više od 350 hiljada, što je cifra za koju je hakerima ranije trebalo oko tri godine.
Broj malicioznih i rizičnih aplikacija za Android je ravnomerno rastao do juna 2013. godine, što potvrđuju izveštaji i drugih IT bezbednosnih kompanija. Gotovo dve četvrtine zlonamernih aplikacija je u obliku onih koje imitiraju neku premium uslugu, oko 24% čine aplikacije koje kradu korisničke podatke, dok je najmanje onih (7%) koje naknadno preuzimaju maliciozni kod. Prema izveštaju, zlonamerne aplikacije su najrasprostranjenije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mjanmaru (Burma). Vijetnamu, Meksiku i Rusiji. U poslednje vreme najviše se koriste FAKEBANK aplikacije, koje „glume“ stvarne aplikacije i pomoću kojih napadači preuzimaju podatke. Slede FAKEAV aplikacije, koje „glume“ kako skeniraju uređaj i štite ga od virusa, a zapravo imaju svrhu krađe podataka.
Najdužoj recesiji u Evropi još od Drugog svetskog rata opasno se približio kraj. Mislilo se da će u drugom kvartalu 2013. BDP evrozone rasti za 0,2%, što bi bio prvi pozitivan kvartal još od pretposlednja tri meseca 2011., bar sudeći po istraživanjima 19 eminentnih ekonomista za WSJ. Međutim, on je rastao i više – 0,3%. Da podsetimo, u prvom kvartalu ove godine BDP evrozone pao je za 0,3%.
Naime, na blogu Vol Strit Džurnala, koji iz minuta u minut prati sve objave vezane za ekonomski rast evrozone, još pre zvanične objave ovog rezultata pisalo je da Nemačka i Francuska ulivaju optimizam da će rast možda biti i veći od prognoziranih 0,2%. Ekonomisti sa Berklija podigli su ovu prognozu na 0,3% i ispostavilo se da su bili u pravu.
Po preliminarnim podacima Eurostata nije jasno koje su sve ekonomije rasle a koje padale u drugom kvartalu, ali poznato je koje su pojedinačne ekonomije “pogurale” ovaj napredak. Za Nemačku se očekuje rast BDP-a u drugom kvartalu u odnosu na prethodni od 0,7%, a za Francusku od 0,5%. Već postoji osnovana sumnja da je rast usporavao u prezaduženim članicama monetarne unije, Španiji, Italiji i Grčkoj, međutim iz ovog bloka zemalja pozitivne rezultate ima Portugal kojem je BDP porastao za 1.1% zahvaljujući rastu izvoza.
„Po našim projekcijama naredne godine trebalo bi da imamo solidan rast osim ako ne bude novih političkih kriza i turbulencija na tržištu“, rekao je Oli Ren, komesar EU za ekonomiju i monetarna pitanja.
Brazilsko javno tužilaštvo podnelo je tužbu protiv južnokorejske kompanije Samsung zbog kršenja prava radnika u ovoj zemlji.
Naime, Samsung se tereti da u jednoj svojoj fabrici u regiji Amazona primorava radnike na naporan rad u više smena bez adekvatnih odmora.
Prema navodima tužilaštva jedan radnik u toj fabrici dnevno zapakuje skoro 3.000 telefona. Prema istom izvoru prosečan radnik Samsunga u Brazilu ima 32 sekunde da potpuno sastavi mobilni telefon i 65 sekundi da sastavi televizor. Uprkos tome smene mu traju i po 15 sati, od čega veći deo vremena provodi na nogama.
Samsung je objavio da će ispitati ove navode i potpuno sarađivati sa brazilskim vlastima.
Izvor: BBC
Times Higher Education je izbacio tradicionalnu listu najboljih univerziteta na svetu u ovoj godini, po obrazovanju koje pružaju, ali i po njihovoj reputaciji. Prednjače univerziteti iz SAD i Velike Britanije, naših nema na listi.
Organizacija Times Higher Education zajedno sa Thomson Reuters jedina ocenjuje rad svetskih univerziteta svake godine, kroz nekoliko različitih kategorija, kao i po naučnim oblastima koje pokrivaju. Na listi najboljih sačinjenoj na osnovu 13 različitih kriterijuma na prvom mestu se nalazi Kalifornijski institut za tehnologiju, na drugom je britanski Oksford, na trećem američki Stanford, na četvrtom Harvard i na petom čuveni MIT. U prvih deset su sve univerziteti iz SAD i Britanije, osim pomenutih i Kembridž, Kraljevski koledž u Londonu i Univerzitet Berkli. Prvi neanglosaksonski univerzitet na listi je švajcarski Tehnološki fakultet – ETH iz Ciriha, a univerziteti iz Tokija i Hongkonga su takođe visokokotirani.
Na drugoj listi, koja ocenjuje prestiž visokoškolskih ustanova u svetu i prema tvorcima liste, daleko je subjektivnija, situacija je nešto drugačija. Prvi je Harvard, drugi MIT, treći Kembridž, četvrti je Oksford, a peti Berkli. Univerzitet Tokija na ovom listingu uspeo je da se plasira u prvih deset – na deveto mesto.
Ourcast Inc. nudi mobilnu aplikacija Minutley, koja ima potpuno drugačiji pristup pravljenju meteoroloških izveštaja: prognoze objavljuju građani, a ne meteorolozi.
Svaki korisnik aplikacije ima mogućnost da pošalje svoj izveštaj o trenutnim vremenskim prilikama na području na kojem se nalazi. Na taj način drugi korisnici mogu dobiti daleko preciznije podatke o trenutnom stanju nego ako se oslanjaju na automatske aplikacije. To se najbolje oseti u velokom gradu, gde u centru može da pljušti, a da na periferiji ne padne kap kiše.
Korišćenje aplikacije izuzetno je jednostavno i zasniva se na velikim i jasnim ikonama. Korisnik može i da slika vremenske uslove i tako pokaže „stvarno stanje na terenu“. Ako se nalazite u Sjedinjenim Državama, Minutley nudi i mogućnost pregleda vremenskih prilika na karti grada, kao i procenu kakvo će vreme biti u sledeća dva sata. Jedini problem sa ovom aplikacijom je što je u pojedinim gradovima koristi premalo ljudi, pa informacija o vremenskim uslovima gotovo i da nema. Za velike gradove u kojima ima više korisnika, Minutley je dobar orijentir kako se obući pri izlasku iz stana.
Minutley je besplatan i za korisnike Androida i OS-a, a njegova se preciznost povećava sa brojem korisnika na pojedinom području.
Poslovne ideje desetoro mladih iz različitih krajeva Srbije koji pokreću sopstveni posao kreditirane su kroz startup kredit Erste Banke „Superstep“ u ukupnom iznosu od 3 miliona dinara. Ova kreditna i poslovna podrška početnicima u biznisu odvija se u okviru programa „Biznis mladih Srbije“ koji Erste Banka realizuje u partnerstvu sa Smart kolektivom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, a uz podršku USAID-a i Ministarstva omladine i sporta.
Od 128 mladih koji su se krajem 2012. godine prijavili za višemesečnu obuku, njih 37 je svoje biznis planove predstavilo selekcionom panelu. Među izabranim idejama zastupljene su i proizvodne i uslužne delatnosti.
Dobitnici kredita, koji je odobren bez kolaterala i naknade, uz nižu kamatnu stopu od tržišne i dužim rokovima otplate, su sledeći mladi ljudi iz osam gradova:
* Dušan Simović iz Gornjeg Milanovca za proizvodnju i preradu heljde
* Nikola Bašić iz Subotice za organsku plantažu godži bobica
* Borislav Đorđević iz Novog Sada za sakupljanje i reciklažu otpada iz restorana
* Viktorija Artinović iz Vrnjačke Banje za proizvodnju i prodaju sveže ceđenih sokova
* Danilo Stojković iz Niša za servis za pranje tepiha
* Aleksandra Đurić iz Niša za proizvodnju divljih jabuka i jabukovog sirćeta
* Goran Jovanović iz Niša za projektovanje u drumskom saobraćaju
* Maja Gabrić Stipić iz Subotice za privatno zabavište
* Damir Ljubičić iz Begeča za iskopavanje bunara
* Milan Blagojević i Marko Ristovski iz Užica za ekološki hostel
Projekat „Superstep“ je pokrenut 2011. godine kao podrška nezaposlenim mladim osobama koji žele da započnu sopstveni posao. Ideja programa je da podstakne mlade ljude da se aktiviraju u rešavanju problema nezaposlenosti u Srbiji i da poboljša finansijsku inkluziju.