Vesti

Kontrast između američkog i evropskog tržišta automobila je veliki i prikazuje značajne razlike dve privrede. U junu je prodaja automobila u Evropi pala na najniži nivo od 1996. Istovremeno, u SAD je prodaja dostigla nejveći rast od kraja 2007.

U SAD je prodaja automobila skočila za 11% od juna prošle godine, odnosno za 75% je iznad najniže tačke, dostignute početkom 2009. godine. Velika Britanija je i dalje jedina svetla tačka u Evropi. Prodaja je u ovoj zemlji je rasla u 16 uzastopnih meseci, da bi u junu bila 13,4% veća u odnosu na isti period prošle godine. Nasuprot tome, nemačka prodaja je pala za 4,7%, italijanska za 5,5%, a francuska za 8,4%. Što se proizvođača tiče, prodaja Peugeot-Citroen je pala za 10,8%, Fiata za 12,6%, ali i američkog GM za skoro 10%. Renoov jeftiniji brend Dacia, doživeo je rast od 17%, dok je Ford prijavio povećanje od 8,1%.
EU ima kapacitet da proizvede nešto više od 19 miliona vozila godišnje. Tokom 2012 prodato je oko 13,1 miliona primeraka, a ove godine je projektovan pad na oko 12 miliona. (Poređenja radi, tokom 2008. kupljeno je 16 miliona automobila u EU.) Međutim, treba uzeti u obzir nekoliko činjenica koje ne govore u prilog skorijem povratku pozitivnog trenda na Starom kontinentu. Ako se uzmu u obzir i najoptimističnija predviđanja, ekonomija Evrope će veoma polako rasti u dužem periodu. Takođe, Evropa je na pragu značajnih demografskih promena sa nekoliko zemalja koje će se suočavati sa opadanjem broja stanovništva, kao i njegovim starenjem. Veoma je bitna i činjenica da postoji pomak u globalnoj podeli rada i da se auto-proizvodnja sve više kreće ka istoku. Dok su Italija, Španija i Francuska doživeli oštar pad u svojoj auto-proizvodnji u poslednjih dvadeset godina, proizvodnja u Češkoj i Slovačkoj je porasla 3 puta u poslednjoj deceniji, a sada proizvode više od Francuske. Slovačka, uzgred, ima najveću proizvodnju automobila po glavi stanovnika u svetu. Izveštaji sugerišu da Rusija ima sve veće domaće tržište, predodređeno da uskoro nadmaši Nemačko. Rumunija je spremna da prevaziđe Italiju u proizvodnji automobila. Italijanske fabrike auta rade blizu 45% kapaciteta. Stariji i manje efikasan deo proizvodnog kapaciteta nalazi se u evrozoni, a Ford je najavio zatvaranje tri evropske fabrike. Međutim, ta najavljena zatvaranja su nedovoljna za profitabilnu proizvodnju u skorije vreme, smatraju poznavaoci tržišta. Osim toga, sa visokim nivoom nezaposlenosti i slabe privrede, Italija, Španija i Francuska su nagovestili da neće tolerisati dalju „racionalizaciju“ evropske auto-industrije.
Postoji nekoliko faktora koji mogu da objasne jači oporavak auto industrije u SAD. Prvo, bankrot General Motorsa i Chryslera i lagano odumiranje Forda pomoglo je restrukturiranje industrije, deo proizvodnje je zatvoren, pa sve tri kompanije sada posluju profitabilno i rade blizu 90% svog kapaciteta. One su oprezne kada je reč o širenju proizvodnje. Nasuprot tome, Evropa je jednostavno bila sporija kada je reč o restrukturiranju sektora auto-industrije i, uprkos ekonomskoj i monetarnoj uniji, mnogi su podeljeni o odabiru daljeg puta za evropske proizvođače. Drugo, američki zvaničnici su brzo reanimirali finansijska sredstva koja podržavaju sigurnost tržišta i omogućavaju kreditorima da obezbeđuju svoje kredite. Ovo ujedno čini i značajan deo porasta ne-revolving američkog potrošačkog kredita. Treće, SAD tržište rada se postepeno poboljšava, američka privreda je ostvarila približno 4,5 miliona novih radnih mesta u poslednje dve godine. Poenta nije o snazi u apsolutnom smislu, već u odnosu na Evropu. Tržište nekretnina u SAD se takođe oporavlja, sa najvećim rastom indeksom cena nekretnina još od sredine 2006.

Izvor: seekingalpha.com

Želevši da pruži svoj doprinos u aktuelnoj javnoj raspravi o Nacrtu novog zakona o štrajku, Delegacija nemačke privrede u Srbiji zauzela je jasan stav prema ovom veoma bitnom pitanju a koji je koncentrisan u 5 tačaka:

1. Javna rasprava nije transparentna u javnosti i koncentrisana je na samo tri javne rasprave i to u letnjem mesecu julu, kada se mnogobrojni ključni akteri i dobar deo javnosti nalaze na godišnjem odmoru. Potrebno je, takođe, da se promeni sastav sadašnje Radne grupe i ispoštuje jednaka tripartitnost u dijalogu a što u ovom trenutku nije slučaj.

2. Aktuelni nacrt ovog zakona mnogo je gore rešenje od starog Zakona koji datira još iz 1996. godine i neophodno je ili napisati potpuno novi nacrt ili značajno izmeniti sadašnji koji će ispoštovati kriterijume ravnopravnosti svih strana.

3. Potrebno je da se sasvim precizno jasno navedu prava i obaveze obeju strana u nacrtu kao i u svim drugim članovima koji su nejasni, nepotpuni ili mogu višestrano da se tumače.

4. Za poslodavce sadašnji nacrt zakona (i bez lokauta), potpuno je neprihvatljiv u mnogobrojnim predloženim članovima i, ukoliko se donese u toj formi, znatno će uticati na pogoršavanje i nesigurnost svih privrednih tokova u Srbiji.

5. Ukoliko se usvoji ovako predloženi nacrt kao zakon, on će u ogromnoj meri uticati na usporavanje stranih direktnih investicija u Srbiju a mogao bi da utiče i na dislokaciju odnosno izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih sadašnjih nemačkih i stranih investitora van granica Srbije. Nijedan inostrani investitor ne želi da investira u zemlji gde ima situaciju sa svojom kompanijom u kojoj ne može više da kontroliše sopstvene tokove proizvodnje ili da dovodi u pitanje narudžbenice iz ugovornih obaveza koje su vezane rokovima u procesu serijske proizvodnje.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Mihael Šmit, naglašava da je promena aktuelnog Zakona o radu, za koji su sve kompanije zainteresovane, a među njima i 370 nemačkih koje posluju u Srbiji i zapošljavaju preko 25.000 ljudi, neophodna ali da neće ni biti potrebna ukoliko aktuelni Nacrt zakona o štrajku bude ušao u dalju proceduru: „I pored toga što smo pokušali da o ovom Nacrtu i javnoj raspravi informišemo sve naše članice, imam utisak da je veoma mali broj njih uopšte obavešten o tome, mada smo već dobili negativne reakcije o Nacrtu od kompanija koje spadaju u najveće nemačke poslodavce u zemlji. Ovde se ne radi samo o dva-tri člana Nacrta.

Veliki broj je nedefinisanih i problematičnih stavki u Nacrtu da bi se on tek-tako i u takvoj formi usvojio od strane Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i kao takav ušao u dalju parlamentarnu proceduru na usvajanje“, mišljenja je Michael Schmidt.

U Delegaciji nemačke privrede u Srbiji su, takođe, mišljenja, da je ovakav Nacrt zakona o štrajku protivan interesima i stranim i domaćim poslodavcima te da će sa eventualnim usvajanjem takvog Nacrta sigurno znatno opasti interes nemačkih preduzeća za daljim direktnim investicijama u Srbiju.

Nacionalni poreski zakoni i stope nisu u najboljoj meri pratili globalizaciju korporacija i razvoj digitalne ekonomije, pa su nastali veliki jazovi koje međunarodne kompanije mogu lako da iskoriste kako bi veštački smanjile plaćanje poreza, kaže se u novom izveštaju OECD.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je pripremila Akcioni plan sa 15 smernica koje bi omogućila vladama lakšu upotebu finansijskih instrumenata za prikupljanje poreza i sprečavanje međunarodnih korporacija da ih plaćaju u smanjenom obimu ili u potpunosti izbegavaju. Ovaj plan pripremljen je za sastanak ministara finansija G20 u Moskvi.
„Akcioni plan koji bi trebalo da bude primenjen u naredne dve godine predstavlja prekretnicu u istoriji međunarodne poreske saradnje i on će omogućiti pravilnu, transaparentnu i jedinstvenu upotrebu poreskih standarda u zajedničkom međudržavnom delovanju kako bi se sprečili dosadašnji propusti. Međunarodni poreski propisi, u nekim državama na snazi još od 1920-ih, govore da velike kompanije ne moraju da plaćaju porez u dve različite zemlje, što se zloupotrebljava u velikoj meri“, istakao je generalni sekretar OECD Anhel Guria. U zvaničnom obaveštenju ove organizacije istaknuta je i potreba za većim oporezivanjem tzv. nematerijalnih vrednosti, kao što su vrednosti robnih marki ili intelektualne svojine.

Administrativne naknade u sektoru trgovine „pojedu“ godišnje oko 107,8 miliona evra, što je iznos koji bi omogućio otvaranje više od 19.000 novih radnih mesta, ističe se u najnovijoj studiji Unije poslodavaca Srbije (UPS) i konsultantske kuće CEFE, u kojoj se predlaže hitno osnivanje međuresorne radne grupe za reformu trgovinskog sektora.

Prethodno navedena računica bazira se na podacima da su prosečni troškovi poslodavaca u delatnosti trgovine za jedno radno mesto iznosili oko 5.000 evra u 2012. godini, objašnjava ekonomista i analitičar CEFE Aleksandar Stevanović. On podseća da je analiza Međunardne organizacije rada u okviru projekta „Podsticajno okruženje za održiva preduzeća“ pokazala da brojni propisi i normativi trebaju da se menjaju kako bi se smanjili troškovi poslovanja. Po njegovim rečima, spisak „paprenih“ stavki je ogroman, pa tako, na primer, za obavezu polaganja higijenskog minimuma mora se za četiri godine izdvojiti 6,5 miliona evra, za propisano uzorkovanje proizvoda 3,6 miliona evra godišnje, za uzimanje briseva radnih površina 2,9 miliona evra. Stavka za procenu radnog rizika za svaku novu izdvojenu trgovinu iznosi 1,7 miliona evra. Pri tom, gomila novca, čak oko 12 miliona evra, troši se zbog neažurnosti admnistracije, dok usluge i cenovnici državnih agencija „koje formiraju državne i regionalne monopole koštaju dodatnih 3,2 miliona evra“. Na raznoraznu papirologiju i administrativne troškove odlazi još oko 6 miliona evra.

„Stanje u trgovini je sve teže, u periodu od 2008. do 2012. zatvorilo se 27 odsto trgovinskih preduzeća i radnji, a promet je opao za više od 30 odsto. To je skoro dvostruko više nego u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Makedoniji“, ističe Dragoljub Rajić, direktor UPS-a. On dodaje da su otpuštanja u ovoj delatnosti postala kontinuirana, te da je broj zaposlenih sa više od 197.000 u 2008. godini, pao na manje od 184.000, uz istovremeno jačanje „sive zone“ na tržištu.

Poslodavci ukazuju i na neracionalno organizovane inspekcije, kratke rokove za otklanjanje grešaka i milionske kazne. Po njihovom mišljenju, „giljotina“ nepotrebnih propisa u trgovini i inspekcijskom radu, već u prvoj godini poslovanja osetilo bi čak 32.200 malih, srednjih i velikih firmi u oblasti trgovine, a korist bi imali i potrošači. Rezultati istraživanja na domaćem tržištu i predlozi navedeni u studiji upućeni su na 14 nadležnih adresa, na prvom mestu Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Nedavna revizija tržišta nekretnina u glavnom gradu Kine otkrila je rastući sporedni biznis među kineskim brokerima nekretnina: pronalaženje „kratkotrajnih“ nevesti za sve strane kupce.

Beijing News izveštava da su u modi izrazito kratki brakovi sa strancima. Vlasti su počele da ispituju poslovanje dve najveće agencije za prodaju nekretnina u Pekingu i otkrile da su one organizovale 17 brakova uz „uključene razvode“. Tom prilikom otkriveno je i da je jedna žena uspela da se razvede od tri različita muža u samo pet meseci. Razlog za ovakav trend je inače veoma komplikovana procedura za kupovinu nekretnina za strance. Kako bi im bila odobrena kupovina strani državljani moraju da plaćaju porez u Kini minimum pet godina. Međutim, za one strance koji se venčaju za kineske državljane dozvoljeno je da kupe do dve nekretnine, bez dokaza o plaćenim porezima.
Kineski mediji pišu da su „brzi razvodi“ mnogo rasprostranjeniji nego što šturi podaci pokazuju, a njihova ugovorna cena iznosi između 4.900 i 8.150 američkih dolara. Ulaganje u nekretnine u Kini možda je pomalo i rizično jer je tržište pretrpano ponudama i nerealno visokim cenama, zbog čega se strahuje od „pucanja mehura“, slično kao i u SAD pre pet godina. Ipak, prva polovina 2013. dovela je do (pomalo iznenađujućeg) nastavka rasta n akineskom tržištu nekretnina, sa povećanjem od 20,3% i ukupnim obimom od čak 600 milijardi dolara.