Uprava za javni dug prodala je danas na aukciji sve ponuđene petogodišnje državne obveznice za ukupno pet milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Akcije na Beogradskoj berzi okončale su današnje trgovanje tik iznad jučerašnjeg nivoa, a ponovo je centru pažnje bila Naftna industrija Srbije (NIIS). Ukupan promet akcija na današnjem trgovanju iznosio je 50,2 miliona dinara, dok je indeks Belex 15 dobio na vrednosti 0,04 odsto.
Španska građevinska kompanija Azvi objavila je danas da je pobedila na tenderu za gradnju deonice autoputa na južnom delu Koridora 10 u Srbiji, vredne 39,4 miliona evra.
Ukupni udeo zaposlenog stanovništva u 35 zemalja OECD iznosio je 65% u trećem tromesečju 2012. godine, što je 1,5% ispod nivoa zabeleženog pre finansijske krize.
Ovaj rezultat na nivou je prethodnog kvartala, ali i 0,2% bolji nego u istom periodu 2011. godine. Zaposlenost u zemljama evrozone je 0,4% manja nego u 2011, u Japanu je porasla za 0,3%, dok je u SAD bila stabilna na 67,1%. U Kanadi je nivo zaposlenosti opao na 72,1% za 0,2% posle šest meseci neprekidnog rasta.
U izveštaju OECD naglašava se veliki disparitet između broj azaposlenih žena i muškaraca u zemljama članicama. Razlika je čak 73,1% naprema 57,1%, međutim od 2008. godine ona je smanjena, jer je zaposlenost među muškarcima pala za 0,7% a kod žena skočila za 0,9% u poslednje četiri godine.
Danas se održavaju parlamentarni izbori u Izraelu, na kojima se očekuje da će aktuelni premijer Benjamin Netanijahu, odnosno njegova stranka, ponovo osvojiti najveći broj glasova. Jedina nedoumica je s kim će napraviti koaliciju.
Predviđa se da će Netanijahuova partija osvojiti između 32 i 37 od ukupno 120 poslaničkih mesta u Knesetu. U svakom slučaju, sadašnji premijer biće primoran da oformi koaliciju sa nekom od manjih partija koje će preći cenzus. U zavisnosti od budućih partnera, ocenjuju analitičari, znaće se i oštrina Netanijahuove politike u naredne četiri godine, naročito kada su u pitanju kontroverzni stavovi o bombardovanju nuklearnih postrojenja u Iranu i širenja jevrejskih stambenih blokova usred jednog od najkritičnijih gradskih zona u Pojasu Gaze.
Glasanje traje do 10 časova uveče na 10.133 lokacije. Oko 5,7 odraslih Izraelaca ima pravo glasa, od čega je oko 20% Arapa. Prema prvim podacima, do 11h izlaznost je bila veća nego pre 2009. godine.
Tokom 2012. broj nezaposlenih u svetu porastao je za dodatna četiri miliona ljudi, a očekuje se i dalji porast, upozorava Međunarodna organizacija rada u svom novom izveštaju.
Iako zemlje OECD prema poslednjim izveštajima beleže stagnaciju, ili čak blagi pad nezaposlenosti, ukupno gledano, negativan trend je nastavljen. Tokom 2012. godine broj nezaposlneog radno sposobnog stanovništva n apalneti dosegao je 197 miliona, a prema izveštaju UN najpogođeniji segmenti stanovništva su mladi ispod navršene 24. godine. Očekuje se da će ovakav trend biti nastavljen i naredne dve godine. Tokom 2013. prognozirano je da će biti dodatnih 5,1 miliona nezaposlenih, a u 2014. oko tri miliona. Ovaj trend reflektuje usporavanje svetskih ekonomija. U istom periodu oko 39 miliona ljudi povučeno je sa tržišta rada.
Jens Vajdman iz ECB kritikovao je danas potez Japanske centralne banke za „upumpavanje dodatnog novca“ u oporavak ekonomije, koji će neminovno dovesti do izvesnog slabljenja jena. Dolazi do „rata valutama“ na svetskom tržištu.
Ekonomisti ECB sa nezadovoljstvom gledaju na nove poteze japanske vlade i Banke Japana i upozoravaju da oni mogu dovesti do prodženja kriznog perioda na globalnom nivou. „Ovaj potez podseća na sličnu situaciju nedavno u Mađarskoj. Japanska vlada pritiskom na Banku Japana postiže samo da ona gubi svoju nezavisnost“, istakao je Jens Vajdman, vodeći ekonomista ECB i guverner Bundesbanke. Prema njegovim rečima, ukidanje autonomije centralnih banaka može, nenamerno ili ne, dovesti do špekulisanja sa kursnim listama. Sa Vajdmanom se složio i Aleksej Uljukajev iz Centralne banke Rusije, izrazivši bojazan da bi i neke druge zemlje mogle da pođu sličnim putem i oslabe svoje nacionalne valute što bi samo dovelo do velike destabilizacije.
Većina ministara finansija iz zemalja članica EU izglasala je da se Nemačkoj, Francuskoj i još devet zemalja dozvoli uvođenje poreza na finansijske transakcije, poznatog još i po imenu Robin Hud porez, piše CNBC.
Ovaj porez žele da uvedu Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Austrija, Portugal, Belgija, Estonija, Grčka, Slovačka i Slovenija.
Porez na transakcije zove se još i Tobinov, po ekonomisti Džejmsu Tobinu koji ga je pre 40 godina predložio. Ovu ideju je tokom krize prva prigrlila EU, međutim postojao je problem izmeštanja finansijskog poslovanja iz članica koje ga prihvate u one koje to neće uraditi, za šta se prva deklarisala Velika Britanija. Po pravilima EU minimum devet zemalja može se udružiti u sprovođenju ovog poreza ako im većina od 27 članica za to da dozvolu. Nemačka i Francuska su insistirale na uvođenju ovog poreza prvo u celoj Uniji a potom samo u evrozoni.
Njihovi kritičari međutim ističu da bi ovo moglo dovesti čak i do izlaska Velike Britanije iz EU. Zvanični London, koji je ujedno i najveći finansijski centar u Evropi, odbija da prihvati ovaj porez jer bi ga mnogi investitori napustili.
BANJA LUKA (Bosnia and Herzegovina), January 21 (SeeNews) – The European Investment Bank (EIB) said on Monday it is considering lending 60 million euro ($80 million) to Bosnia's Investiciono-razvojna Banka Republike Srpske (IRBRS).
TIRANA (Albania), January 21 (SeeNews) – Czech utility CEZ said on Monday it intends to initiate an international arbitration after the Albanian energy regulator ERE decided to revoke the licence of its Albanian unit CEZ Shperndarje.