Vesti

Proces selekcije biće veoma strog, te učestvovanje u pripremama neće automatski podrazumevati i prijem na obuku. Uslovi za učestvovanje u pomenutim pripremnim aktivnostima moraju biti:

Državljanstvo Republike Srbije sa prebivalištem i boravištem u Republici Srbiji,

Da polaznik nema dvojno državljanstvo,

Da nije osuđivan/a i da nije u toku krivični i prekršajni postupak protiv nje/ga (da nema bezbednosnih smetnji),
Da ima između 18 i 25 godina starosti,
Da ima završenu srednju školu u četvorogodišnjem trajanju,
Da je psihofizički zdrav/a (da ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje posla radnog mesta policajca),
Minimalna visina za žene je 163 cm, a za muškarce 170 cm,
Da nije odslužio vojni rok ili da je odslužio vojni rok pod oružjem.

Svi zainteresovani kandidati koji ispunjavaju gore navedene kriterijume, treba da dostave Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, najkasnije do četvrtka 15. oktobra 2009, sledeće informacije:

– Ime i prezime,

– Adresa,

– Kontakt telefon,

– Datum rodjenja,

– JMBG,

– Naziv pohadjane srednje škole,

– Visina,

– Vozačka dozvola B kategorije,

Zainteresovani kandidati mogu dostaviti tražene informacije na bilo koji od sledećih načina:

– putem e-maila: roma@ljudskaprava. gov.rs;

– putem telefona: 011.311.76.44, 011. 301.48.61.

– na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Bulevar Mihajla Pupiuna 2a, 11000 Beograd (za Romsku kancelariju)

Kako javlja Huffingtonpost, njihova studija bavi se pitanjem kako najbolje upravljati resursima poput šuma, uzgajališta riba i naftnih polja, ali i rešavanjem korporativnih sporova.

Elionor Ostrom (76) podelila je nagradu sa kolegom Oliverom Viliamsonom (77). Ona je demonstrirala kako zajedničkom imovinom mogu uspešno upravljati njihove korisničke zadruge, a Vilijamson kako se uspešno rešavaju sporovi u korporativnom sektoru.

Ovogodišnja dodela Nobelovih nagrada bila je u znaku Amerikanaca i žena. Naime, od 13 dosada nagrađenih, 11 je američkih građana, a pet žena.

Prema pisanju eKapije, generalni direktor EPS-a potvrdio je da bi uz ovu korekciju Elektroprivreda napokon poslovala bez gubitaka, na nuli. Po njegovim rečima, da bi firma ostvarivala profit električna energija bi trebalo da poskupi više od 30%, što ipak neće biti slučaj.

Na sajtu EPS-a stoji da će se pored rasta cena struje pristupiti i smanjivanju troškova unutar EPS-a, preko smanjenja broja zaposlenih, izdvajanja neprofitabilnih neelektroprivrednih delatnosti, smanjenja utroška goriva, ali i boljom kontrolom finansijskih toškova i primenom procedura nabavki važećih za javni sektor.

Biznis prenosi reči izvršnog direktora koncerna „Folksvagen“, Martina Vinterkorna, da će prodaja nastaviti da opada do kraja ove godine, što će smanjiti tržište za 17% u odnosu na predkrizni maksimum. Naredna godina „biće veoma teška“, a potpuni oporavak možemo očekivati tek 2013. godine.

BusinessWeek piše da su subvencije od strane države pomogle mnogim proizvođačima motornih vozila, ali da one nisu rešile suštinski problem proizvodnje, niti naterale proizvođače da se pozabave zaštitom okoline (što nas opet može dovesti do krize). Gledajući u bližu budućnost, očekivanja su da će potražnja za automobilima u narednoj godini biti slabija u Evropi, posebno u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, ali i u nekim zemljama Severne Amerike.

Koliko racionalizacija proizvodnje i troškova ima efekta pokazuje podatak da GM i Krajsler, potpomognuti finansijskim intervencijama Vlade, ipak gube udeo na tržištu vozila sa malom potrošnjom (light vehicle) dok Fordu skače udeo za 1%.

I u Evropi, kompanije kojima su državne pare ali i subvencije pri prodaji vozila pomogle da opstanu, beleže blagi skok prodaje, što analitičari smatraju kratkotrajnim rešenjem – time se samo aktiviraju kupci koji su kasnije hteli da kupe automobile, te će ovaj trend trajati narednih šest do 12 meseci.

Zaključak se sam nameće, bez obzira na finansijsku pomoć, proizvođači automobila moraju racionalizovati proizvodnju i više osluškivati tržište, ali i svoje prirodno okruženje, ako misle da dugoročno stabilizuju tražište.

Kako BBC, ne preterano ushićeno, javlja, Obama je zaslužio ovu nagradu „izvanrednim naporima u ojačavanju međunarodne diplomatije i saradnje među narodima“.

Analitičar Pol Rejnolds smatra da je za vreme do sada kratkog vršenja madnata predsednik SAD dokazao da ima visoke mirovne ambicije, ali da je o „rešavanju“ pitanja nuklernog naoružanja je lakše govoriti, nego ga sprovesti.

I komisija za dodelu Nobelovih nagrada je svesna da je pred Obamom veliki put i da još mora da se dokazuje, ali oni smatraju da će nagrada izraziti podršku u njegovim ciljevima. I ne samo to – SAD sada pokazuju konstruktivnije napore u sprečavanju klimatskih promena i zaštiti ljudskih prava, na globalnom nivou.

U najnovijem saopštenju Oksfama i još 11 drugih organizacija kaže se da je tokom protekle tri godine u nasilju uz upotrebu vatrenog oružja direktno ili indirektno poginulo 2 miliona i 100 hiljada ljudi, pretežno civila. Od toga, više od 700 hiljada je poginulo u ratnim sukobima.

U pomenutom izveštaju poziva se Generalna skupština Ujedinjenih nacija da odredi 2012. godinu kao rok za sklapanje ugovora o naoružanju, kojim bi se uvele strožije mere za prenos oružja.

Pomenute grupe kažu da se većina država još 2006. godine složila oko potrebe regulisanja globalne trgovine oružjem, ali da pregovori o tome pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija teku sporo, zbog taktike odugovlačenja koju sprovode zemlje najveći izvoznici oružja.

Izvršni direktor Oksfama, Džeremi Hobs, kaže da bi sistem morao da se promeni jer je sada suviše lako poslati oružje u zone najtežih konflikata u svetu.

Poznati proizvođač cigareta Marlboro, kompanija Filip Moris, saopštila je da će pred sudom osporiti zabranu izlaganja duvanskih proizvoda u maloprodaji, izrečenu u Irskoj.Filip Moris kaže da će pokrenuti postupak pred sudom zajedno sa jednim irskim prodavcem duvana. Ova velika američka kompanija će osporiti irski zakon o izlaganju duvanskih proizvoda, tvrdeći da se time ograničava konkurentnost, mogućnost ponude robe i pružanja usluga.

Predstavnica za štampu kompanije Filip Moris, En Edvards, rekla je da je novi irski zakon „preneo prodaju duvana u ruke krijumčara i falsifikatora“. Zakon o zabrani reklamiranja i izlaganja duvanskih proizvoda u prodavnicma stupio je u Irskoj na snagu u julu. Island i neke kanadske pokrajine su već usvojile slične zakone.

U ovu cenu uključena je i aerodromska taksa.

Čitajući E kapiju saznajemo da je austrijska aviokompanija „Fly Niki“ u vlasništvu bivšeg vozača „Formule jedan“ Nikija Laude, dobila privremenu dozvolu da leti na relaciji Beograd–Beč. Prema očekivanjima rukovodstva austrijske kompanije, do kraja godine „Fly Niki“ bi trebalo da preveze 2,6 miliona putnika i obrne oko 275 miliona evra.

Ako se trend dolaska avio kompanija nastavi, aerodrom NIkola Tesla bi uskoro mogao da zabeleži najveći porast saobraćaja u Evropi. Nakon stupanja na snagu bezviznih režima, osim Flaj Nikija, očeukuje se još nekoliko ponuda od raznih avio kompanija, jer su moguću saradnju za sada najavili „Malev“, „Viz er“, i „Emirati“.

Što se tiče niskobudžetnih kompanija, iako mnogi građani misle da su one jeftine zato što su letelice manje sigurne, suština low cost putovanja je da se karte prodaju preko Interneta i jako su jeftine zato što se rezervišu mnogo pre puta.

Ako nam se pak na nebu pridruži kompanija poput Emirata, Blic piše da bi „njihovo prisustvo beogradski aerodrom sigurno pretvorilo u regionalnog lidera“, jer ova kompanija vrši oko 2 000 letova dnevno i u svetskom je vrhu u civilnoj avijatici.