Vesti

Tona bakra mogla bi ove godine, prema analitičarima Dojče banke, da košta prosečno 3.288 dolara, 17 odsto više nego što se ranije predviđalo. U 2010. bi istoj količini cena mogla da bude 4.189 a u 2011. godini 5.071 dolar ili 11 odnosno 8,7 odsto manje nego što se pre prognoziralo. Trenutno bakar, koji je skuplji više od 40 odsto nego u decembru, na LME košta 4.145 dolara za tonu za tromesečnu isporuku a prosečna cena do sada u tekućoj godini mu je 3.478 dolara.

Poskupljenju je doprinelo očekivanje eventualnog oživljavanja tražnje u najvećim svetskim ekonomijama, uključujući Kinu. U prilog rastu išle su i spekulacije da Kina, najveći svetski potrošač, povećava rezerve tog metala uprkos činjenici da su SAD, Japan i Evropa još u recesiji.

Gospodin Buker je radio u hrišćanskom hostelu u Sautemptonu. U noćnoj smeni je prekraćivao vreme u razgovoru sa koleginicom, kojoj je pokušao da objasni zbog čega se protivi istopolnim brakovima, odbijajući da sebe nazove homofobičnim.

Kada je njegova sagovornica prepričala ovaj razgovor drugima, rukovodstvo hostela optužilo je Dejvida Bukera da je prekršio „kod milosrdnog društva“ promovišući one religiozne stavove koji se prema osobama drugačijeg opredeljenja odnose diskriminatorski. To nije sve. Gospodin Buker se sada suočava sa istragom i disciplinskim saslušanjem.

Nasuprot tome, kod nas crkva baš iz ovih razloga pokušava da satanizuje antidiskriminacioni zakon koji brani prava na slobodu praktikovanja i izražavanja seksualnog opredeljenja.

Ričard Filips, kapetan jednog američkog broda 5 dana je plutao morem blizu Kenije, u čamcu za spasavanje koji su pratili američki vojni brodovi u nameri da oslobode taoca od pirata. U akciji spašavanja ubijena su 3 somalijska pirata.

Na fotografijama možete videti slavlje posle oslobađanja kapetana, ali i priču koja prati svaku sliku.

Grupa saradnika premijera Britanije suočava se sa istragom o njihovim pokušajima puštanja neosnovanih glasina o privatnim životima visokih funkcionera iz reda torijevaca. „Buve“ kojima je cilj bio kompromitovanje opozicionih zvaničnika slane su i-mejlovima, a Gordon Braun tvrdi da niko od njegovih ministara nije učestvovao u ovoj akciji.

Međutim, utvrđeno je da je Damjan MekBrajd, premijerov savetnik koji je smenjen u subotu, koristio i-mejl naloge Dauning strita kako bi slao neistinite podatke o Dejvidu Kameronu (vođi konzervativaca) i Džordžu Ozbornu, ministru finansija u vladi iz senke.

Braunovi pomoćnici žele da se ograde od ove afere, tvrdeći da je jedino MekBrajd umešan u nju. Međutim, u javnosti vlada skepticizam prema ovakvim izjavama, posebno od strane predstavnika partija u Donjem domu parlamenta, pa čak i laburista. Dok Kameron očekuje izvinjenje od premijera, Braunovi simpatizeri tvrde da čovek može da se izvinjava za dela koje počini, a ne za ona koja čine drugi. Naravno, javnost ne veruje u to da je jedan čovek sam zakuvao ovu aferu.

Kako piše Asošiejted pres prema izveštaju iz Bele kuće, Obama će se potruditi da pomogne Kubancima da se oslobode stega nastalih u doba Kastrove vladavine, počevši od jačanja demokratskih principa, odnosno podsticanja Kubanaca da zahtevaju političke i druge građanske slobode.

Prvi korak je pomoć koja će biti poslata Kubancima, u vidu odeće, higijenskog pribora, poljoprivrednih semena i sl. Nastavak poduhvata je sređivanje administracije kako bi se Amerikancima omogućilo da pružaju usluge mobilne telefonije i kablovske televizije stanovnicima ostrva, ali i mogućnost da njihovi rođaci iz SAD, koji su u boljem materijalnom položaju, plaćaju te usluge svojim rođacima koji žive na Kubi.

Možda će vam se učiniti da je Obama misionar, tj dobar čovek koji bi da pomogne i onima koijma ne mora, ali imajte u vidu činjenicu da 1.5 milion Amerikanaca zapravo potiče sa Kube. Može biti dobrota, a mogu biti i izborni poeni kod dobrog dela populacije.

Video klip predstavlja komičan prikaz, u montipajtonovskom stilu, istorije ostrvskog dela Evrope, osvrt na strukturu parlamenta ali i na bitnije istorijske ličnosti iz engleske istorije. Ovaj duhovit prikaz političke situacije u Velikoj Britaniji traje nešto manje od 9 minuta, i pored toga što će vas nasmejati, podsetiće vas na neke stvari koje ste učili u školi.

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Dekada Roma zapravo znači dekada inkluzije Roma u društvo, pokušaj prilagođavanja i svojevrsne resocijalizacije Roma, počev od registrovanja koje bi ih i formalno svrstalo u građanstvo ove države, preko dostupnosti obrazovanja, do poboljšanja uslova života. Inicijativu za Dekadu Roma pokrenula je Evropska zajednica, koja je državama najstarijeg kontinenta savetovala da se reguliše negativna diskriminacija i siromaštvo koje je česta pojava kod svih Roma na starom kontinentu. Zemlje koje moraju da poprave položaj Roma su Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovačka i Španija. Mi smo nedavno bili svedoci peripetija oko donošenja antidiskriminacionog zakona, i pokušaja religioznih zajednica da vrednosti svojih dogmi stave iznad donosilaca zakona. No, pokazali smo da smo jači od tradicionalnih uverenja i spremni za modernizaciju.

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Naravno, još uvek ostaje problem školovanja i stambenog pitanja Roma. Većina Roma u Srbiji nema matični broj, tj nisu obavezni ni na osnovno školovanje, jer nisu zabeleženi u knjigama. Oni koji idu u škole izvrgnuti su podsmehu od strane vršnjaka zbog vladajućih stereotipa o romskoj higijeni i načinu zarađivanja.

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Mnoga deca se zbog toga i odriču obrazovanja. Što se tiče stambenog pitanja, situacija Roma je veoma neprijatna. Mnogi od njih žive u nelegalnim naseljima, bez kanalizacije i opštepriznatih sanitarnih uslova. Kako vlasti pokušavaju da povrate ugled i sjaj gradu, došlo je do sukoba sa ovom zajednicom. Kao prvo, Romi ne žele da ih iseljavaju sa lokacija na kojima u suštini veoma loše žive, te smo nedavno bili svedoci njihovog protesta zbog rušenja nelegalnog naselja blizu objekata namenjenih Univerzijadi. S druge strane, javlja se problem socijalizacije, odnosno, Beograđana koji se protive naseljavanju Roma u njihove krajeve.

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>U ovako komplikovanoj situaciji, mnogi postavljaju pitanje da li će vlasti ikada ponuditi konkretan sistemski odgovor na probleme romske zajednice. Ako ih vlasti i reše, ostaje na nama, sugrađanima, da pokažemo stepen tolerancije koji od nas i traži EU, a to je pre svega čovečnost.

class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>

Stanje hrvatskih financija nije alarmantno. Naprotiv, šef delagacije Athanasios Arvantis označio je hrvatski financijski sektor kao jedan od najstabilnijih je u regiji, zahvaljujući politici i mjerama Narodne banke, pa je Hrvatska za sada kroz ovu krizu prošla bez većih lomova.

Primjeren je i rebalans proračuna koji je vlada nedavno izradila i mjere smanjenja potrošnje. Ovaj rebalans je bio apsolutno potreban, ali je pitanje da li će biti i dovoljan. Stručnjaci MMF-a nisu jedini koji smatraju da je ovo samo prvi u nizu rebalansa ove godine koji će smanjivati rashodovnu stranu budžeta, jer će biti teško namaknuti dovokjne prihode. U nepovoljnoj varijanti kretanja u hrvatskoj privredi, bruto domaći proizvod mogao bi pasti u ovoj godini i do 4%, dakle dvostruko više nego što sada predviđa vlada, a zbog pada glavnih motora rasta, potrošnje i investicija. Za sada MMF preporučuje da vlada mora sve napore usmjeriti na kontrolu troškova u javnom sektoru i na reformu javne uprave.

Sljedeći rebalans mogao bi doći na red već u septembru kada već budu vidljivi rezultati turističkog sektora. Iako to delegacija nije ovom prilikom rekla, vlada bi tada bi mogla konačno pozvati i Fonda da podrži njene mjere za održanje financijske stabilnosti, najviše na način da stand by aranžmanom Hrvatskoj olakša pristup financijskim tržištima. Ovo je mišljenje nekih ekonomista u Hrvatskoj, koji smatraju da je MMF već i trebalo pozvati. Naime, ako se u septembru steknu neki negativni momenti: pad turističke aktivnosti za 4-5%, nemogućnost države da izađe na financijska tržišta, te ako izostanu narudžbe za izvoz krajem godine, tada će poziv MMF-u za asistenciju biti izgledniji.

Uostalom, rekao je u šef delegacije Arvantis u Zagrebu, takav poziv ne treba smatrati porazom domaće politike jer su neke zemlje u regiji , na pr. Srbija i Mađarska, smatrale korisnim da pozovu MMF. Kako je rekao jedan hrvatski ekonomista, nepoznanica ima toliko da su sve opcije otvorene.

U martu su na pet aukcija ponuđeni zapisi u vrednosti od 15 milijardi dinara, što znači da je prodato oko 29% obima emisije zapisa Republike Srbije. Kako se navodi u saopštenju, 31. marta je održana poslednja martovska aukcija tromesečnih državnih hartija od vrednosti i prodat je 77.891 zapis, ukupne vrednosti 778,9 miliona dinara, što je oko 26% ponuđenih zapisa. Zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 16,5% godišnje, dospevaju na naplatu 30. juna 2009. godine.

Taj novac bi bio dat na raspolaganje bankama za kreditiranje preduzeća i domaćinstava, za ulaganja koja za rezultat imaju povećanje energetske efikasnosti, rekao je Mirou na skupu o energetici. Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić je rekao da je Bosna i Hercegovina i dalje većinski izvoznik električne energije u regionu zahvaljujući resursima vode i uglja.