Vesti

Prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja.

Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom „hazberg“. Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro zaraditi. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje.

Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, još pre par godina je govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas. Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove, piše EUpravo Zato.

– Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa – ispričao je on.
Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova.

Na našem tržištu tražnja za zovom je sve veća. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.

75 načina primene

– Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju, jer služi i za farbanje – ispričao je tada Šerfeze.

Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za zovu je rekao da je ona jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost.

– Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj – pojasnio je Ognjanov.

Kako Evropska unija može da vam pomogne?

Ukoliko vas je ova priča inspirisala a tražite podršku za unapređenje svoje poljoprivredne proizvodnje, OVDE se možete informisati o mogućnostima koje poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji nudi IPARD fond.

Preko ovog programa do sada je veliki broj poljoprivrednika uspeo da unapredi svoju proizvodnju, poveća prinose, olakša i ubrza posao.

Svi poljoprivrednici koji uz pomoć IPARD fonda žele da dobiju podršku za fizičku imovinu, izgradnju i opremanje obejkata, kao i za podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada, mogu da se prijave do 21. juna.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva, a sve informacije o pozivu i izmenama dostupne su na telefonima Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u izgradnju objekta, izgradnju objekta sa opremanjem tog objekta, podizanje novog ili obnavljanje postojećeg višegodišnjeg proizvodnog zasada voća, podizanje novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala voća, kao novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala grožđa, piše Bizportal.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Cene svih primarnih poljoprivrednih kultura su posle dužeg vremena zabeležile pad na Produktnoj berzi u Novom Sadu

U danu kada iz FAO stiže svet da su svetske cene hrane dostigle novi šestomesečni maksimum, i to vođen rastom cena žitarica, u Srbiji su one pojeftinile.

Vremenske prilike uslovile su ove godine raniju žetvu svih poljoprivrednih kultura. U nedelji za nama zaključeni su prvi robno – berzanski ugovori za stočni ječam rod 2024. godine, a cene svih primarnih poljoprivrednih kultura su posle dužeg vremena zabeležile pad, kaže Nedelji izveštaj Produktne berze u Novom Sadu.

Preko srpske robne berze ukupno je prometovano 2.405 tona robe (58,64% više u odnosu na prethodnu nedelju ali i 35% ispod četvoronedeljnog proseka ), ukupne finansijske vrednosti 59.005.100 dinara (oko 503.000 evra).

Primarna kultura u trgovanju ponovo je bio kukuruz. Tokom prve polovine ove nedelje na tržištu kukuruza primetna je bila povećana ponuda u odnosu na tražnju, koja je bila slaba i na nižem cenovnom nivou.
Tek krajem sedmice, usled negativnog trenda cene, došlo je do povlačenja prodavaca i slabije ponude kukuruza. Kukuruzom se u nedelji za nama trgovalo u cenovnom rasponu od 19,30 do 19,50 dinara za kilogram bez PDV-a u zavisnosti od analize na aflatoksin i pariteta. Ponder cena iznosila je 19,37 din/kg (21,31 din/kg sa PDV-om).

Prošlonedeljni pad cene nastavio se i ove sedmice, a cena je bila niža za 4,28% u odnosu na sedam dana ranije ali i za oko 12% viša nego pred godinu dana.
Ipak, kao i u prethodnom periodu, kukuruz je ponovo bio dominantna kultura u trgovanju, čineći 55% ukupnog nedeljnog prometa. Zaključeni su i berzanski ugovori na paritetu CPT luka po ceni od 20,00 do 20,10 din/kg bez PDV-a.

Pšenicu malo i nude i traže

Na tržištu pšenice početkom nedelje primetna je bila izuzetno slaba aktivnost učesnika. Prvog radnog dana u nedelji kupci su bili suzdržani, da bi narednog dana izostala ponuda. Slaba aktivnost na obe strane zadržala se do kraja nedelje, kada je došlo do povećanja ponude u odnosu na prethodne dane.

Pšenicom se tokom ovih pet radnih dana trgovalo u širokom cenovnom opsegu od 22,70 do 25,00 dinara za kilogram bez PDV-a u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta prodaje.

Ponder cena iznosila je 22,82 din/kg (25,11 din/kg sa PDV-om), te je u odnosu na prethodnu sedmicu primetan pad cene od 0,73%, ali i godišnji rast od gotovo 16%.

Zaključen je i jedan robno – berzanski ugovor za pšenicu sa hektolitarskom masom 73 kg po ceni od 21,00 din/kg bez PDV-a.

U ponudi se našla i pšenica rod 2024. godine po ceni od 24,00 din/kg bez PDV-a, ali do trgovanja nije došlo. U ukupnom obimu prometa pšenica je ove nedelje učestvovala sa 30% udela.

Slabo i kod soje

U prvim danima nedelje tražnja za sojinim zrnom je bila izuzetno slaba ili je u potpunosti izostajala. Slaba aktivnost na tržištu soje, kako na strani ponude tako i na strani tražnje, zadržala se do kraja sedmice.

Berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom rasponu od 65,00 do 66,00 dinara za kilogram bez PDV-a uz obračun kvaliteta uz jasan silazni trend cene tokom nedelje. Ponder cena iznosila je 65,50 din/kg (72,05 din/kg sa PDV-om), te je i kod sojinog zrna primetan pad cene u odnosu na prethodnu nedelju od 2,24%. To je, međutim, i dalje za 31% viša cena nego pred godinu dana.

U odnosu na prethodnu godinu prvi SPOT ugovor za novi rod stočnog ječma zaključen je gotovo dve nedelje ranije. Stočni ječam rod 2024. godine prometovan je po ceni od 17,80 din/kg bez PDV-a.
Zaključeni su i berzanski ugovori za stočni ječam sa hektolitrom 60kg na paritetu CPT kupac po ceni od 18,50 din/kg bez PDV-a. U ukupnom obimu prometa stočni ječam je učestvovao sa 11% udela.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay