Vesti

Zdravlje

Turistički aranžmani

Mesečna inflacija

Kada firma ode u likvidaciju, završi u stečaju ili jednostavno prestane da radi, za mnoge vlasnike firmi – ali naravno i zaposlene – to znači nagli prekid prihoda. Ipak, i za preduzetnike i vlasnike firmi predviđena je mogućnost da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Međutim, to pravo nije automatsko niti jednako za sve, već zavisi od ispunjenja određenih uslova.

Osnovni preduslov je staž osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Pravo na naknadu imaju oni kojima su doprinosi uplaćivani najmanje 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima.

Ovaj kriterijum važi bez obzira na to da li je reč o zaposlenom radniku ili vlasniku firme – ključno je da su doprinosi uredno plaćani.

– To znači da i preduzetnik koji zatvori svoju radnju može ostvariti pravo na novčanu naknadu, ali uz dva uslova. Prvi je da je prethodno ispunio minimum staža osiguranja i da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana obustave rada – objašnjava advokat Dragana Lazić.

Pravo na naknadu nemaju samo zaposleni kod poslodavca – ono može pripasti i vlasnicima firmi, ali isključivo ako su u sopstvenom preduzeću imali zaključen ugovor o radu i primali platu. Biti vlasnik nije isto što i biti zaposlen u sopstvenoj firmi. Mnogi osnivači formalno ne zasnivaju radni odnos sa sopstvenim preduzećem, pa samim tim nemaju ni osnov za ostvarivanje prava na naknadu.

– Paušalno oporezovani preduzetnici, poznatiji kao paušalci, nemaju pravo na ovu vrstu pomoći. Takođe, pravo ne mogu ostvariti ni oni koji dobrovoljno zatvore firmu, iako je ona formalno otišla u stečaj, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove. Privremeni prekid delatnosti ili pad prihoda nije dovoljan razlog za sticanje prava na naknadu – nezaposlenost mora biti posledica prestanka rada poslodavca ili gašenja delatnosti – objašnjava Lazić.

Postoje i druge kategorije koje su izuzete iz ovog sistema. Samostalni umetnici, sveštenici, lica koja ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade, kao i oni koji rade za strane firme koje nemaju predstavništvo u Srbiji, nemaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ-a. Drugim rečima, pravo je vezano za definisan status osiguranika u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Kaže da nije moguće otvoriti preduzetničku radnju, raditi kratko vreme i potom je zatvoriti samo kako bi se ostvarilo pravo na naknadu. Minimum je 12 meseci neprekidnog rada uz uredno plaćene doprinose, a visina naknade zavisi upravo od dužine prethodnog osiguranja.

Trajanje isplate naknade određuje se prema ukupnom stažu osiguranja. Oni koji imaju od jedne do pet godina staža mogu primati naknadu tri meseca. Za staž od pet do 15 godina predviđeno je šest meseci isplate. Lica sa 15 do 25 godina staža imaju pravo na devet meseci naknade, dok oni sa više od 25 godina osiguranja mogu primati pomoć punih 12 meseci.

Novčana naknada za nezaposlene finansira se iz doprinosa zaposlenih. Svaki radnik u Srbiji mesečno izdvaja 0,75 odsto svoje bruto plate za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Od 2019. godine poslodavci više nemaju obavezu plaćanja ovog doprinosa, što znači da su zaposleni jedini finansijeri sistema iz kojeg se isplaćuju naknade onima koji ostanu bez posla.

Iznos naknade usklađuje se jednom godišnje sa stopom inflacije iz prethodne godine. Od 1. februara najniža bruto naknada iznosi 33.745 dinara, odnosno 22.170 dinara neto. Najviša bruto naknada je 78.226 dinara, dok u neto iznosu dostiže 51.394 dinara.

Konačan iznos koji pojedinac prima zavisi od prethodnih primanja i dužine staža osiguranja.

Za ostvarivanje prava potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju. Vlasnici i osnivači preduzeća u stečaju ili likvidaciji, kao i preduzetnici, prilikom prijave na evidenciju nezaposlenih moraju dostaviti ličnu kartu, kao i dokaz o stručnoj spremi – svedočanstvo, diplomu ili uverenje, uz original na uvid.

Neophodno je i rešenje nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečaja ili rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzeća, odnosno brisanju statusa preduzetnika.

Potrebno je dostaviti i dokaz o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO, kao i potvrde o posebnim vrstama staža – beneficiranom stažu, stažu u inostranstvu, vojnom stažu u drugim republikama, produženom osiguranju, posebnom penzijskom stažu po osnovu trećeg deteta ili učešća u ratnim zbivanjima u dvostrukom trajanju.

Za lica kojima do ispunjavanja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine, potreban je i dokaz o periodima osiguranja iz matične evidencije RF PIO, što dodatno komplikuje postupak, ali istovremeno omogućava precizno utvrđivanje prava na naknadu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Tokom prošle godine Srbija je zabeležila usporavanje privrednog rasta – BDP je porastao svega 2%, znatno ispod ranijih projekcija, a sličan trend zahvatio je i zemlje Centralne i Istočne Evrope, zaključeno je na makroekonomskom panelu koji je organizovan uz podršku Vlade Kraljevine Švedske. Događaj je organizovan u prostorijama KPMG, člana predsedništva Saveza za fer konkurenciju NALED-a.

– U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo 3% rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima – istakao je Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.

On je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.

Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4%, dok je uvoz rastao 7,2%, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.

– Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica – svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu – naveo je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.

Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8% BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra – približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50% BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko 3% BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.

– Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno – objasnio je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi.

– Ekonomski se nalazimo u interesantnom trenutku – digitalizacija se nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti pokrenule su „novu industrijsku revoluciju“. Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke. Vidim temu održivosti kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo. Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative. U tom kontekstu, očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i  preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem.  – rekao je Uroš Milosavljević, partner KPMG-a.

Foto: Naled

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard obrazložila je nove korake ka jačanju međunarodne uloge evra u svetlu promenjenih geopolitičkih okolnosti.

Lagard je svoj nastup započela konstatacijom da je „znak koliko se naš svet promenio to što centralni bankar govori na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o lancima snabdevanja“ i našalila se da bi pre deset godina to izgledalo kao greška ali da „danas svi u ovoj prostoriji prepoznaju da je trgovina u istoj meri bezbednosno pitanje koliko i ekonomsko“, piše Nedeljnik.

Prema njenim rečima, ekonomska međuzavisnost se značajno produbila poslednjih decenija, stvarajući zamršene mreže prekograničnih trgovinskih tokova. Međutim, takva povezanost nosi i nove rizike. „Tamo gde se to nekada smatralo izvorom stabilnosti, sada je izvor ranjivosti: na globalne poremećaje poput pandemije i na namerno pretvaranje zavisnosti u oružje“, naglasila je Lagard.

Novi globalni okvir za likvidnost u evrima

Kako bi odgovorila na ove izazove, ECB je odlučila da unapredi svoj EUREP mehanizam, čineći ga trajnim i dostupnim centralnim bankama širom sveta od trećeg kvartala 2026. godine.
Ovaj sistem omogućava stranim centralnim bankama pristup likvidnosti u evrima u zamenu za visokokvalitetne hartije od vrednosti.

Naime, sa novim limitom od 50 milijardi evra, ECB nudi stalnu podršku međunarodnim partnerima, pod uslovom da ispunjavaju standarde borbe protiv pranja novca i da nisu pod međunarodnim sankcijama.

Lagard je istakla da „ECB mora biti spremna za promenljivije okruženje“. Objašnjavajući važnost ovog mehanizma, ona je navela da „moramo izbeći situaciju u kojoj taj stres pokreće paničnu rasprodaju hartija od vrednosti nominovanih u evrima na globalnim tržištima finansiranja, što bi moglo ometati prenos (efekata) naše monetarne politike“.

Novi okvir predviđa da će pristup biti omogućen po automatizmu svim centralnim bankama koje ispunjavaju kriterijume, čime se obezbeđuje brzina i fleksibilnost u reagovanju na tržišne poremećaje.

Jačanje međunarodne uloge evra

Odluka da se ovaj mehanizam proširi na globalni nivo ima za cilj da podstakne strane investitore i banke da češće koriste evro u svojim transakcijama.

Lagard je objasnila da ovakva podrška direktno utiče na stabilnost jer „dostupnost zajmodavca u krajnjoj instanci za centralne banke širom sveta povećava sigurnost za investiranje, pozajmljivanje i trgovinu u evrima, znajući da će pristup biti obezbeđen tokom tržišnih poremećaja“.

Predsednica ECB je takođe upozorila na rizike prevelikog oslanjanja na dosadašnje trgovinske obrasce, uz napomenu da  „partneri od poverenja ne ostaju uvek takvi“. Zbog toga je za Evropu od suštinske važnosti da izgradi sopstvenu snagu i postane pouzdan finansijski stub za svoje međunarodne partnere, naročito u sektorima koji su od strateškog značaja.

Evropska bezbednost kroz finansijsku stabilnost

Zaključujući svoje obraćanje u Minhenu, Lagard je poručila da se uloga centralne banke ne može posmatrati odvojeno od opšte bezbednosti kontinenta.

„U svetu u kojem su zavisnosti u lancu snabdevanja postale bezbednosne ranjivosti, Evropa mora biti izvor stabilnosti – za nas same i za naše partnere“, rekla je ona. Takav pristup redefinisanju finansijske arhitekture nije samo tehnička mera monetarne politike već  je, prema njenim rečima, strateški potez koji treba da osigura dugoročnu otpornost evrozone.

„To je deo evropske bezbednosti“, zaključila je Lagard uz poruku da upravo na taj način „ECB igra svoju ulogu“.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Markus Winkler, Unsplash