Politika i društvo

Kina je uvela porez od 13 odsto na prodaju kontraceptivnih sredstava, dok će službe za brigu o deci biti oslobođene poreza, u okviru nastojanja druge ekonomije sveta da poveća stopu nataliteta.

AirlineRatings.com, jedini globalni sajt specijalizovan za ocjenjivanje bezbednosti i kvaliteta avio-kompanija, objavio je rang-liste 25 najsigurnijih full-service i 25 najsigurnijih low-cost aviokompanija za 2026. godinu, među ukupno 320 prevoznika koje prati širom sveta.

Kako se pravi lista najsigurnijih aviokompanija

Petersen je objasnila da metodologija ostaje uglavnom ista iz godine u godinu, a obuhvata stopu incidenata prilagođenu ukupnom broju letova, starost flote, ozbiljne incidente, obuku pilota i međunarodne bezbednosne audite.

Novina za 2026. godinu je veći fokus na prevenciju turbulencija, jer su one i dalje glavni uzrok povreda tokom leta. U tom kontekstu, posebno se vrednuje učešće aviokompanija u programu IATA Turbulence Aware, kao i rezultati nezavisnih onboard bezbjednosnih audita. Transparentnost kompanija je, kako se navodi, presudan faktor.

Top 25 najsigurnijih full-service aviokompanija za 2026.

1. Etihad
2. Cathay Pacific
3. Qantas
4. Qatar Airways
5. Emirates
6. Air New Zealand
7. Singapore Airlines
8. EVA Air
9. Virgin Australia
10. Korean Air
11. STARLUX
12. Turkish Airlines
13. Virgin Atlantic
14. ANA
15. Alaska Airlines
16. TAP Air Portugal
17. SAS
18. British Airways
19. Vietnam Airlines
20. Iberia
21. Lufthansa
22. Air Canada
23. Delta Air Lines
24. American Airlines
25. Fiji Airways

Petersen ističe da je ovo prvi put da jedna aviokompanija iz Zaliva zauzme prvo mesto.

„Etihad je do vrha stigao kombinacijom faktora: mladom flotom, naprednim rešenjima u pilotskoj kabini – posebno u upravljanju turbulencijama – istorijom bez fatalnih nesreća i najnižom stopom incidenata po letu na celoj listi.“

Posebno se izdvajaju i STARLUX i Fiji Airways, koje se prvi put pojavljuju na listi, dok se Singapore Airlines vraća među Top 25 nakon što je 2025. bila izostavljena zbog ozbiljnog incidenta povezanog s turbulencijama.

Top 25 najsigurnijih low-cost aviokompanija za 2026.

1. HK Express
2. Jetstar Airways
3. Scoot
4. flydubai*
5. EasyJet Group
6. Southwest
7. airBaltic
8. VietJet Air
9. Wizz Air Group
10. AirAsia Group
11. TUI UK
12. Vueling
13. Norwegian
14. JetBlue
15. FlyNAS
16. Cebu Pacific
17. Jet2
18. Ryanair (Ireland & UK)
19. Spring Airlines China
20. Transavia Group
21. Eurowings Group
22. Volaris
23. WestJet Group
24. GOL
25. SKY Airline Chile

* flydubai se ubuduće tretira kao full-service aviokompanija i biće rangirana u toj kategoriji.

Govoreći o low-cost listi, Petersen naglašava da je Spring Airlines China prva kineska aviokompanija ikada uvrštena u rang-liste AirlineRatingsa, dok je airBaltic napravio snažan skok u Top 10. HK Express je drugo uzastopno osvojio prvo mjesto, zahvaljujući modernoj floti, izuzetno niskoj stopi incidenata i gotovo savršenom bezbednosnom auditu.

Koliko je avijacija danas generalno bezbedna?

Važna napomena iz izvještaja je da su sve aviokompanije na listi imale incidente u posljednje dvije godine – od udara repom pri sletanju do gašenja motora ili manjih požara u kabini. Ipak, stvarna stopa incidenata po letu kreće se između 0,002 i 0,09, što se smatra izuzetnim rezultatom za industriju.

Zaključak AirlineRatingsa je jasan: u savremenoj avijaciji, gdje su ozbiljni incidenti retki, bezbednost se više ne meri pojedinačnim događajima, već doslednošću, kulturom bezbjednosti, prilagodljivošću i kvalitetnim upravljanjem rizicima kroz milione letova godišnje.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Prva preliminarna analiza celokupne prethodne godine, koju je sprovela Bečka mreža za merenje kvaliteta vazduha, pokazuje da je kvalitet vazduha u Beču 2025. ponovo dostigao veoma visok nivo ostvaren poslednjih godina, i bio čak i bolji. Zakonski propisane granične vrednosti poštovane su 2025. godine na svim mernim stanicama.

„U poslednjih 15 godina postigli smo izuzetno mnogo u zaštiti vazduha zahvaljujući merama na nivou EU, države i lokalnom nivou. Kroz snažne mere zaštite klime i cilj da Beč do 2040. godine postane CO₂-neutralan, dodatno ćemo unaprediti kvalitet vazduha u gradu“, rekao je član Gradskog veća zadužen za klimatska pitanja Jirgen Černohorski.

Sveukupno gledano, 2025. godina bila je jedna od najboljih u istoriji merenja kvaliteta vazduha u Beču. Nakon što je prvo tromesečje 2025. bilo obeleženo nepovoljnim meteorološkim uslovima sa relativno višim vrednostima PM-čestica, veći deo godine doneo je bolji vazduh nego prethodna 2024. godina.

Ukupno je 2025. godine samo jednog dana zabeležena dnevna srednja vrednost iznad 50 mikrograma po kubnom metru, a na devet od trinaest mernih stanica za PM-čestice nije zabeležen nijedan dan iznad te vrednosti. U Austriji je dozvoljeno najviše 25 dana godišnje sa vrednostima iznad 50 µg/m³ kao dnevni prosek.

Još 2019. godine prvi put su na svim mernim stanicama poštovani EU granični nivoi za sve štetne materije u vazduhu. Pre 15 godina to je delovalo potpuno nedostižno. Prva godina pandemije korone (2020) dodatno je ubrzala opadajući trend, između ostalog zbog lokdauna koji su doveli do znatno manjeg obima saobraćaja. Tako su 2020. godine prvi put ispoštovani i svi austrijski granični nivoi, koji su delimično stroži od onih u EU. Narednih godina nastavljen je veoma dobar nivo.

Štetne materije su 2025. godine merene na 13 stanica u Beču u kategorijama PM10 i PM2,5. Izmerene vrednosti su znatno ispod graničnih nivoa. Godišnji prosek za PM10 na 12 stalnih mernih stanica kretao se u rasponu od 13 do 16 µg/m³ (granična vrednost: 40 µg/m³). Godine 2024. iznosio je od 13 do 17 µg/m³.

Štetna materija azot-dioksid (NO₂) merena je 2025. godine na 16 mernih stanica, kao i na posebnoj lokaciji Nojbaugirtel (Neubaugürtel), na jednom od najopterećenijih saobraćajnih delova Bečkog pojasa. Na gotovo svim mernim mestima zabeležene su najniže vrednosti NO₂ u istoriji merenja. Na svih 16 mernih stanica u Beču, kao i na posebnoj lokaciji Nojbaugirtel, izmerene vrednosti bile su ispod graničnih.

Beč sprovodi čitav niz mera za smanjenje opterećenja vazduha štetnim materijama. To uključuje širenje mreže javnog prevoza, godišnju kartu za gradski prevoz u visini od 365 evra, upravljanje parking prostorom, kontinuirani razvoj biciklističke infrastrukture, upotrebu vozila sa niskim emisijama štetnih gasova, podsticanje e-mobilnosti i razvoj grada prilagođenog pešacima. Takođe, termička sanacija stambenih zgrada, ekološki prihvatljiva gradilišta i proširenje korišćenja daljinskog grejanja predstavljaju aktivan doprinos kvalitetu vazduha.

Foto: Regina-Hugli

Poslednjih decenija na našoj planeti usporava rast stope fertiliteta, te bi u poslednjoj četvrtini veka broj ljudi mogao početi da opada, i to u početku relativno sporo, a potom sve brže.

Ako ne dođe do krupnih promena u ponašanju ljudi, demografi upozoravaju da bi sredinom narednog stoleća globalna naseljenost mogla biti upola manja nego što nas trenutno ima.

Rast, pa pad populacije

Istorija nas uči da je broj ljudi neprekidno rastao, ali ne kontinuirano. Na prelazu u novu eru na celom svetu je bilo između 200 i 300 miliona ljudi, a da bi ljudska populacija na prelazu u 19. vek dostigla milijardu, bilo je potrebno da prođe čak 1.800 godina.

Surovi ratovi i epidemije neizlečivih bolesti ne tako retko su drastično smanjivali broj živih ljudi. Tako je, recimo, epidemija kuge širom Evrope tokom 14. veka broj ljudi umanjila najmanje za trećinu, dok pojedini demografi tvrde – i za polovinu. No, od početka 19. veka čovečanstvo se uvećava vrtoglavom brzinom, pa je 1934. godine zabeleženo dve, 1960. tri, 1974. četiri, a već 1987. pet milijardi žitelja.

Međutim, poslednjih decenija, a u Evropi bezmalo i tri četvrtine veka, demografi beleže negativan fertilitet, odnosno nedovoljan broj dece. Novorođenčadi je manje u gotovo celom svetu, a stopa rađanja neophodne za prostu reprodukcije beleži se u petnaestak država afričkog kontinenta.

Nekontrolisani strah

Oni koji pokušavaju sagledavati stvari u budućnosti ukazuju na teškoće koje bi mogle usledeti usled naglog opadanja broja stanovnika, ali prethodno treba se podsetiti da su ljudi sa ne manjom zebnjom ukazivali na probleme koji se nagomilavaju sa prebrzim uvećanjem broja ljudi na planeti.

Tako je 1968. godine poznati biolog Pol Erlih objavio „Populacionu bombu“, iskazujući strahovanje da neće biti dovoljno hrane za sve ljude na planeti. Zagovarao je kampanju smanjivanja rasta populacije i (administrativno) ograničavanje broja novoređene dece. Bilo je i onih koji su razmatrali preseljavanje na druga nebeska tela.

Stvari su se, ipak, razvijale prirodnim tokom i došlo se do osam milijardi ljudi na planeti, a tek pre tri-četiri decenije počelo se sistematičnije uočavati brzi pad fertiliteta. Mada će se broj ljudi, kao posledica decenija ogromnog uvećanja nataliteta, na svetu još izvesno vreme povećavati, pad broja stanovništva obeležiće kraj ovog i bar prvu trećinu narednog veka. Prognoze za duže razdoblje nisu uobičajene.

Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.

Kada će biti najviše ljudi

Moglo bi se reći da je nagli pad fertiliteta već doveo do drugačijeg razvoja događaja od ranije očekivanih. Tako se krajem prošlog veka procenjivalo da će sto godina kasnije planeta dostići maksimalan broj od 11,2 milijarde žitelja, ali je pad fertiliteta uticao da demografi dostizanje maksimalnog broja stanovnika lociraju u godinu 2083. i procenjuju ga na 10,3 milijarde.

Naravno da broj novorođene dece zavisi od ponašanja ljudi, pa postoji mogućnost da maksimalan broj ljudi na svetu bude dostignut 2065. godine, kada bi iznosio 9,6 milijardi. Uostalom, već se četvrt veka zapaža sporija stopa rasta broja stanovnika.

Ograničavanje broja ljudi neće biti jedina posledica pada fertiliteta. Znatno će se povećati broj starijih iznad 65 godina i istovremeno opasti broj mladih do 18 godina. Ovakav demografski tok dovodi do problema. Stariji se plaše da će manji broj ljudi dovesti i do umanjenja broja inovacija, te manjeg broja ljudi u radnoj dobi na koje će spasti daleko najveći deo tereta izdržavanja starijih.

Ljudi sve sposobniji

Međutim, sa produženjem životnog veka produžava se i period relativno očuvane mentalne i fizičke funkcionalnosti. Istraživanja ukazuju da današnje starije generacije, u proseku, postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima nego osobe iste životne dobi krajem 20. veka, što se povezuje sa boljim obrazovanjem, zdravstvenom negom i kvalitetom života.

Takođe i tehnologija svakim danom omogućava da se mnogo toga uradi za daleko kraće vreme i sa znatno manje ljudskog rada. Stoga se od tehnologije očekuje da nadoknadi eventualni manjak ljudi radnog doba.

Kako će broj ljudi penzionerskog doba, najurednijih glasača, biti veoma velik, budućim vladama biće teško da sprovedu produžetak radnog veka do (najmanje) navršene 70. godine života, a što će morati ako se želi sačuvati postojeći relativno skladan međugeneracijski odnos. Uostalom, Holanđani su već doneli propis po kome se na svake tri godine uvećanog trajanja prosečnog života radni vek povećava za dve godine, a ka sličnim rešenjima usmeravaju se i Nemci, Šveđani, Česi…

Mnoge zemlje pokušavaju da raznim vrstama subvencionisanja podstaknu rađanje. Rezultati su skromni. Mađarska je država koja već treću deceniju podstiče porodice s većim brojem dece i u te namene izdvaja čak šest odsto budžeta. Poboljšanja ima, ali mnogo skromnijih od potrebnih.

Rizik siromaštva

Znatno uvećana prosečna životna dob stanovništva svakako sa sobom nosi i rizik od osiromašenja. Primer Japana pokazuje da zajednica sa uvećanim brojem starijih ljudi ne mora biti siromašna. U Zemlji izlazećeg sunca prosečni životni vek se decenijama svake godine uvećava, ali je i standard svake godine sve viši.

Mada je broj dece dominantno izraz ličnih želja i planova mladih, ne bi se moglo reći da političko uređenje i zakonska regulativa ne igraju bitnu ulogu. Primer Kine je upečatljiv. Posle petnaestak godina tokom kojih je vodila „politiku jednog deteta“, običaj retkog rađanja se toliko odomaćio u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu da fertilitet neprekidno i sve brže opada i četvrt veka nakon što se prekinulo sa problematičnom praksom, i trenutno je ispod 1,5 deteta po ženi.

Ovakav trend će broj od 1,43 milijarde stanovnika već za petnaest godina smanjiti za sto miliona, da bi potom broj žitelja počeo opadati skoro eksponencijalnom brzinom. Ukoliko ne bude snažnog i uspešnog podsticaja rađanja, procene su da bi se krajem veka broj žitelja Kine sveo na milijardu, a potom bi usledio još brži pad.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Običaji za Božić

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika – još je u praksi.

Pozdravlja se rečenicom „Mir Božji, Hristos se rodi“, a odgovora „Vaistinu se rodi“. Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.

U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.

Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.

Kako se Božić slavi u drugim zemljama

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove „kutja“. Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra „svetom večerom“, a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, „diduh“ je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je „Hristov hleb“ („hristopsomo“), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač – „banica“. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći“ – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše – najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay