Izdavačka kuća Arhipelag će na ovogodišnjem Sajmu knjiga premijerno predstaviti novu knjigu priča Davida Albaharija „Propuštena prilika“, zajedno sa ranije objavljenim novim knjigama priča Mihajla Pantića „Hodanje po oblacima“ i Jelene Lengold „U tri kod Kandinskog“. To su tri od ukupno četrdeset novih i obnovljenih knjiga i dve nove edicije, u veoma uspešnoj godini za ovu izdavačku kuću koja je tokom 2013. organizovala novo izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti i nekoliko velikih projekata, od kojih je najnoviji Nagrada za ekonomsku istoriju Balkana.
Više od 90% stanovnika gradova na starom kontinentu udiše vazduh koji Svetska zdravstvena organizacija (SZO) karakteriše kao štetan, jer uzrokuje respiratorne i srčane probleme. Zagađen vazduh u gradovima prouzrokuje oko 430.000 smrti godišnje.
EU međutim ne smatra ovo problemom je njeni standardi zaostaju za propisima koje je postavilo UN-ovo telo, pa je Evropska agencija za zaštitu okoline u poslednjih 10 godina zabeležila nerealan pad ugljen dioksida, ugljen monoksida i olova u vazduhu.
Razlika u standardima između EU i SZO najbolje se vidi na primeru dve vrste zagađenja – česticama od prašine i čađi iz saobraćaja i fabrika i zagađenjem fosilnim gorivima. Prema SZO 85% do 98% evropskog gradskog stanovništva izloženo je opasnim nivoima oba ova zagađenja. Međutim, prema merenju Unije brojke su značajno niže – između 14% i 31% udiše štetan vazduh.
Prema najnovijem izveštaju zagađenje je najveće u istočnoevropskim zemljama kao što su Bugarska, Poljska i Slovačka, uglavnom zbog grejanja na ugalj i drva.
Poverenik EU za ekologiju Janez Potočnik povodom ovoda izjavio je da je spreman na podnošenje tužbe evropskim sudovima zato što uporno propuštaju da ispune zadate ciljeve.
Zаhvаlјuјući finansijskoj podršci kоmpаniјe Filip Моris, počinje novi ciklus nаciоnаlnog kоnkursa POKRENI SE ZA POSAO kојi pоmаžе pоkrеtаnjе mаlih i pоrоdičnih prеduzеćа širom Srbiјe. Konkurs je otvoren do 31.decembra ove godine.
Krоz prоgrаm „Pokreni se za posao“ dоdеlјuјu se bеspоvratnа srеdstvа zа kupоvinu оprеmе nеоphоdnе zа pоkrеtаnjе ili unаprеđеnjе sоpstvеnоg biznisа. Оsim tоgа kоrisnicimа је nа rаspоlаgаnju veliki broj obuka, kao i sаvеtоdаvnа pоmоć еkоnоmskih stručnjаkа, kојi ćе ih uputiti u оsnоvе mаlоg prеduzеtništvа.
U protekle četiri godine, zahvaljujući programu POKRENI SE ZA POSAO pоkrеnutо je 278 mаlih i porodičnih prеduzеćа čime je omogućeno zaposlenje za više od 1,000 ljudi.
POKRENI SE ZA POSAO realizuje nеvlаdinа оrgаnizаciја ЕNЕCА a značaj i dobri rezultati konkursa u protekle četiri godine obezbedili su podršku i velikog broja partnera. Tako će Nacionalna služba za zapošljavanje, preko svoje mreže filijala i kancelarija, informisati nezaposlena lica i pomoći im oko prijavljivanja za program POKRENI SE ZA POSAO.
Kоnkurs је оtvоrеn оd 17. oktobra dо 31. decembra 2013. gоdinе. Detaljnije infоrmаciјe о kоnkursu, načinu prijavljivanja kao i sam formular prijave za konkurs možete naći nа sајtu www.pokrenisezaposao.rs.
Drejk Benet, kolumnista Blumberga, navodi nekoliko razloga zbog čega je koncept „kancelarija otvorenih ziodova“ ne samo nezdrav, već dovodi do lošijih radnih rezultata i smanjenja koncentracije zaposlenih (a upravo zbog toga su i uvedene).
„Kao i mnogi ljudi u svetu ja radim u otvorenoj kancelariji. Pred mojim očima su dugački redovi zajedničkog novinarskog deska. To znači, da sam u svakom trenutku u radijusu otprilike tri tuceta telefonskih razgovora koje mogu da čujem, a da ne govorimo o kancelarijskim mašinama. Tu je i šest TV ekrana, koji su doduše utišani, ali na kojima se non-stop prikazuju vesti iz sveta“, nabraja Benet. Jedan od argumenata u korist uvođenja otvorenih kancelarija bio je i taj da one pružaju osećaj jednakosti među svima. To je Beneta podsetilo na jednu kratku priču Kurta Vonegata smeštenu u distopijskoj budućnosti u kojoj su svi ljudi jednaki, mentalno i fizički: inteligentniji ljudi bili su primorani da nose male predajnike u ušima koji u intervalima od po 20 sekundi ispuštaju ometajuće zvukove radi sprečavanja normalnog toka misli.
Najnovija studija obavljena na 40.000 radnika u otvorenim kancelarijama u SAD pokazala je da su zaposleni u ovakvom radnom okruženju manje motivisani i srećni od njihovih kolega koji rade u „staromodnom“ poslovnom prostoru. Ispitanici su odgovarali da su „dobijene koristi od povećane interakcije mnogo manje od loših efekata povećane buke i smanjene privatnosti“. S druge strane, navodi Benet, u stručnoj literaturi ne postoiji niti jedno istraživanje koje bi potkrepilo tezu zagovornika otvorenih kancelarija o „povećanoj motivaciji i radnom učinku“. Jedno drugačije istraživanje uključivalo je i eksperiment u kome je 40 kancelarijskih radnika bilo izloženo zvucima snimljenim u otvorneim kancelarijama, a kasnije su bili zamoljeni da reše niz glavolomki. Ova grupa ispitanika odustajala je od rešavanja zadataka mnogo ranije od kontrolne grupe koja nije bila izložena kancelarijskim zvucima.
I na kraju, psiholozi kažu i da su razgovori zaposlenih vođeni u otvorenim kancelarijama isključivo površne prirode, jer su oni svesni da njihove reči može da čuje skoro bilo ko i ne žele da ze izlažu tom „riziku“. Sasvim je normalno da pojedinci u velikom broju kolega biraju osobe kojima su u većoj ili manjoj meri sklone, tako da u vodu pada i argument o većoj i kvalitetnijoj interakciji među ljudima.
Izvor: Bloomberg
Političke vođe u američkom senatu žure da postignu dogovor kako bi izbegli fiskalni kolaps u poslednjem trenutku, pošto je plan republikanaca za izbegavanje finansijskog sloma vlade propao. Fitch juče označio kreditni AAA rejting SAD sa „negativnim izgledima“.
Jedan dan je ostao američkim političarima da iznađu rešenje koje bi moglo da spase SAD, ali i čitav svet od izbijanja nove finansijske krize. Eventualni dogovor bi mogao da bude objavljen već oko 15h po srednjeevropskom vremenu, mada je veliko pitanje i da li će on moći da prođe i glasanje u Senatu, u kome većinu drži Republikanska stranka. Predvodnici poslaničke većine i manjine, senatori Hari Rid i Mič Makonel su „optimistični“ kada je u pitanju rezultat celonoćnih pregovora, prenose glasnogovornici Senata.
Glasanje u Senatu zavisiće od dvojice zakonodavaca, prenosi Bloomberg. Teksaškog republikanca Teda Kruza, koji je veoma uticajan među svojim kolegama i bio je uvek u prvim redovima protiv aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, kao i takođe republikanca Džona Bonera iz Ohaja. Boner je predsedavajući Senata i drugi u liniji nasleđivanja predsedničke funkcije, odmah iza potpredsednika Bajdena. Veruje se da će njegovi današnji potezi odrediti sudbinu američkog državnog budžeta, odnosno da li će dozvoliti glasanje na novi sporazum (za koje demokrate veruju da imaju većinu, uz pomoć dela senatora iz Republikanske stranke), ili će pak, odlučiti da ga ipak ispravi i oteža novi pokušaj izlaska iz političke krize. Boner je juče stajao iza poslednjeg pokušaja republikanaca da promene odredbe u Obaminom Zakonu o obaveznom zdravstvenom osiguranju, koji je i uzrok ovog političkog galimatijasa. Doduše, njihovi zahtevi su bili značajno umanjeni nego pre dve nedelje, zbog čega i postoji optimizam među političkim analitičarima.
Ne računajući Tursku, u 2011. godini je u Evropi registrovano 2,54 milijardi noćenja u turističkim objektima, što je u proseku po 5 noćenja po stanovniku starog kontinenta.
Najveći broj noćenja imali su primorski, planinski i urbani centri. Prvih 40 od ukupno 295 regiona dovoljno je da se objasni polovina ukupnog broja registrovanih noćenja. Najviše ih je bilo na Kanarima, 89,8 miliona, a jadranska Hrvatska je bila na 13 mestu sa 37,1 miliona noćenja. Slede Zahodna i Vzahodna Slovenija na 151. i 177. mestu, pa Crna Gora na 197. mestu sa 3,2 miliona registrovanih noćenja. Region Šumadije i Zapadne Srbije je na 206 mestu sa nepunih 3 miliona noćenja, a Kontinentalna Hrvatska na 224. sa 2,2 miliona noćenja. Makedonija, BiH i ostatak Srbije su pri dnu liste. Makedonija je na 266. mestu sa 1,4 miliona noćenja koliko ima i Beogradski region na 263 (1,43) i Region Južne i Istočne Srbije na 267. mestu (1,32 miliona). Federacija BiH se nalazi na 281. (0,87), Vojvodina na 283. (0,76), a Republika Srpska na 285. mestu (0,63) iza koje se nalazi 10 regiona dvocifrene NUTS klasifikacije rangiranih prema ovom pokazatelju.
Udeo stranaca u ukupnom broju noćenja može zavisiti od relativne veličine (malenkosti) regiona i drugih faktora, te je Malta na prvom mestu sa 96%, dok je na dnu liste rumunski region Sud-Vest Oltenia sa samo 3% stranaca. Nakon Malte, Krita, Kipra, i Luksemburga, Jadranska Hrvatska je na 5 mestu sa udelom stranaca od 92%, što je uporedivo sa Pragom na 6. mestu. Crna Gora je na 12. mestu (87%), Zahodna Slovenija na 28. (69%), Federacija BiH na 29. (69%), a Beograd na 33. mestu (66%), i nalaze se pri evropskom vrhu prema ovom pokazatelju zavisnosti ukupne turističke posete od dolaska stranaca. Nadpolovični udeo stranaca imaju još Kontinentalna Hrvatska (58%) i Makedonija (52%), dok je Vzahodna Slovenija prva sa manjim udelom od pola (43%). Region Vojvodine i Republika Srpska nalaze se na 99 i 100 mestu, od 294 regiona sa prikazanim podacima, sa 39% noćenja stranaca. Pri dnu liste zavisnosti od noćenja stranaca su Šumadija i Zapadna Srbija na 245 mestu (13,8%), i Južna i Istočna Srbija na 262. mestu (12%).
Intenzitet turističke posete može se meriti odnosom ostvarenih noćenja na 1.000 stanovnika. Baleari u Španiji imaju 58.889 noćenja, a na dnu liste je Federacija BiH sa samo 372 noćenja iznad koje je Vojvodina (ali sa podacima iz 2012) sa 395 noćenja. Uz Nord-Est region u Rumuniji (420), na dnu liste je i Republika Srpska sa 441 noćenja turista na 1.000 stanovnika. Jadranska Hrvatska je na 12 mestu sa 25,244noćenja turista na 1.000 stanovnika, a Crna Gora (5.109) i Zahodna Slovenija (5.102) nalaze se na 102. i 103. mestu. Pri sredini liste je Vzahodna Slovenija sa 3.614 noćenja, dok se pri dnu liste nalaze Region Šumadije i Zapadne Srbije (1.476), Beogradski (860), Južna i Istočna Srbija (825), Kontinentalna Hrvatska (743) i Makedonija (697).
Prosečna dužina boravka u danima veća je u poznatim odmaralištima u odnosu na turistički pasivna područja. Najveći prosečan broj noćenja imaju Kanari (7,7), Baleari (6,7) i Krit (6,5). Crna Gora i Jadranska Hrvatska dele 19 i 20 mesto sa po 5,1 noćenja dok su među prvih 50 po prosečnom broju noćenja i Šumadija i Zapadna Srbija (3,9) i Južna i Istočna Srbija (3,7).
Broj ležajeva po kvadratnom kilometru takođe meri intenzitet turističke ponude. Blackpool u Ujedinjenom Kraljevstvu i Pariz jedini imaju preko 1.000 ležajeva po kvadratnom kilometru, a iza njih je London sa 780. Manje od 10 po km2 ima 1.085 od 1.376 regiona trocifrene NUTS klasifikacije. Među BJR najveći broj ležajeva po km2 imaju Istarska županija (17), Dubrovačko-neretvanska (12), Crna Gora (11) i Grad Zagreb (11). Beograd ima 5,3 ležajeva po km2, Centralna Srbija bez Beograda 1,63, a Vojvodina 1,14, i nalaze se pri dnu liste po ovom pokazatelju.
U priloženoj tabeli i tekstu su neka poređenja Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Tu su podaci za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ali ne i za Distrikt Brčko.
Miroslav Zdravković
Ostale tabele možete videti klikom na ove ikonice:
Broj noćenja
Prosečna dužina boravka
Broj lezajeva po kvadratnom kilometru
Od početka sukoba u martu 2011. čak trećina sirijskog stanovništva prognana je iz svojih gradova – skoro sedam miliona ljudi. Od tog broja, više od dva miliona je izbeglo, što je najveći egzodus stanovništva u poslednje tri decenije.
Prema oceni Kancelarije za izbeglice Ujedinjenih Nacija, oko 97% sirijskih izbeglica je trenutno razmešteno po komšijskim zemljama – Libanu, Jordanu, Turskoj i Iraku. Oko 47.000 Sirijaca potražilo je zvanični azil u EU, a najveći broj zahteva odobrile su Švedska, Nemačka i Italija. Liban, koji ima populaciju od samo 4,4 miliona stanovnika, prihvatio je najviše Sirijaca – zvanično njih 760.000, iako vlada Libana nagoveštava d abi njih broj mogao da iznosi i oko 1,3 miliona. U Jordan je prebeglo njih 540.000, što z aovu malu zemlju može da predstavlja veliki problem jer se ona već suočava sa nestašicom vode i energetskih resursa. U kampu za izbeglice u Zaatari nalazi se čak 120.000 ljudi. Oko pola miliona ih je izbeglo u Tursku i 190.000 u Irak.
S druge strane, razvijene zemlje EU žale se na veliki priliv izbeglica, iako ih je zvanično u njih ušlo tek oko 47.000 (bez „ilegalaca“). Prošlog meseca je Švedska postala jedina zemlja EU koja prihvata bez prethodnih uslova sve izbeglice iz Sirije, izuzev proglašenih ratnih zločinaca.
Izvor: monitor.hr, France24
Iranski zvaničnici su odbili zahtev zapada da isporuče svoje zalihe obogaćenog uranijuma, ali su nagovestili felskibilnost po drugim spornim pitanjima nacionalnog nuklearnog programa.
Sutra će u Ženevi početi prvi zvanični pregovori međunarodne zajednice sa novom iranskom vlašću o spornim detaljima u vezi sa iranskim nuklearnim programom, od kada je u junu Hasan Ruhani nasledio Mahmuda Ahmedinedžada na mestu predsednika zemlje. Ministar inostarnih poslova Irana juče je „razočarao“ zapadne političare jer je javno odbio njihov zahtev da se Iran oslobodi svoje zalihe 20% obogaćenog uranijuma. Ministar Abas Araki je obrazloćio ovakvu odluku tvrdnjom da Iran namerava da iskoristi ovaj uranijum za izgradnju nuklearnog reaktora isključivo u naučne svrhe. S druge strane, mediji sa zapadne hemisfere ostaju duboko skeptični posle ove izjave.
Iranski predsednik Ruhani pokušaće da kroz pregovore o nuklearnom programu udovolji makar nekim zahtevima međunarodne zajednice, kako bi svojoj zemlji ukinuo deo sankcija na trgovinu naftom i naftnim derivatima, kao i plemenitim metalima. Izrael spada među zemlje koja najviše sumnja u dobre namere zvaničnog Irana, pa čak preti i vojnom akcijom ukoliko pregovori ne dovedu do napretka. Prethodnih godina izveštaji izraelskih i američkih vojnih agencija govorili su o tome kako Iran rapidno povećava svoju količinu obogaćenog uranijuma, idealnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Treći put za redom u Srbiji su dodeljene Nacionalne stipendije u okviru međunarodnog programa „Za žene u nauci“. Tri srpske naučnice – Dijana Mosić, Katarina Zeljić i Miljana Tanić, nagrađene su sa po 5 000 evra za svoj izuzetan naučnoistraživački rad u oblasti prirodnih nauka. Objavljen je i početak novog ciklusa ovog programa stipendiranja, te će mlade žene koje se bave naučnim radom i istraživanjima od 15. oktobra do 15. decembra ove godine ponovo moći da konkurišu za stipendije koje se svake godine dodeljuju u našoj zemlji.
Konkurs za ove stipendije otvoren je za mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i trenutno su na doktorskim studijama ili su ih već završile. Detaljne informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa, moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs
Projekat Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ u Srbiji je pokrenut 2010. godine, u partnerstvu Nacionalne komisije za UNESCO, L’Oreala Balkan i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Od tada se svake godine dodeljuju tri stipendije talentovanim i perspektivnim mladim ženama koje se u bave istraživačkim radom u Srbiji, i za cilj imaju dalje naučno i profesionalno usavršavanje.
Dijana Mosić je rođena 18. oktobra 1981. godine u Lebanu. Osnovnu školu je završila u Medveđi, a Gimnaziju je završila u Lebanu. Diplomirala je na Pririodno-matematičkom fakultetu u Nišu i nagrađena je poveljom Univerziteta u Nišu kao najbolji diplomirani student Prirodno-matematičkog fakulteta u školskoj 2003/2004. godini. Magistrirala je i doktorirala iz oblasti matematike na istom fakultetu gde danas radi kao vanredni profesor. Uža naučna oblast joj je funkcionalna analiza, teorija operatora, linearna algebra. Član je uredničkog odbora naučnih časopisa Facta Universitatis, series Mathematics and Informatics, Functional Analysis, Approximation and Computation (Niš), British Journal of Mathematics & Computer Science. Kao istraživač angažovana je na tri projekta (od toga dva bilateralna) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Autor je i koautor 2 zbirke zadataka i 31 naucnog rada u vodecim medjunarodnim casopisima.
Katarina Zeljić je rođena 4. jula 1984. godine u Loznici. Osnovnu školu i gimnaziju je završila kao nosilac Vukove diplome i povelje đaka generacije. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine na usmerenju Primenjena genetika sa prosečnom ocenom 9.82, a doktorirala 2012. godine na istom fakultetu na modulu Genetika. Zaposlena je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde radi kao docent na katedri za Genetiku i Evoluciju. Do sada je bila autor i koautor 8 naučnih publikacija u vrhunskim međunarodnim časopisima i 13 saopštenja na skupovima međunarodnog značaja. Bila je stipendista opštine Loznica, Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, 2007. godine je dobila nagradu EFG banke za najbolje studente Srbije u okviru projekta „Investiramo u Evropske vrednosti“, a 2011. je dobila stipendiju Union Graduate College-Mount Sinai School of Medicine, za program edukacije Bioetike. Uža oblast naučnog interesovanja su joj molekularna genetika i epigenetika kancera i humana populaciona genetika. Dodatno se posebno interesuje i za etiku naučno-istraživačkog rada.
Miljana Tanić je rođena 21. juna 1984. godine u Beogradu. Diplomirala je 2008. godine na smeru Molekularna biologija i fiziologija na Biološkom Fakultetu u Beogradu. Završila je Master studije na Fakultetu prirodnih nauka Autonomnog univerziteta u Madridu, u Španiji. Doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biomedicine odbranila je 2012. godine na Medicinskom fakultetu Autonomnog univerziteta u Madridu. U toku osnovnih i postdiplomskih studija bila je stipendista Grada Beograda, Hemofarm fondacije, La Caixa/CNIO International PhD Fellowship programa i Fonda za mlade talente Republike Srbije. U periodu od 2008. do 2012. godine, radila je na Španskom nacionalnom centru za istraživanje kancera (CNIO) u Laboratoriji za humanu genetiku. Kao stipendista European Association for Cancer Research 2011. godine bila je na studijskom boravku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Od decembra 2012. godine radi na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Laboratoriji za molekularnu genetiku. Njen naučno-istraživački rad u oblasti molekularne onkologije je fokusiran na humanu genetiku karcinoma dojke i razvoj prediktivnih i prognostičkih biomarkera u onkologiji. Član je nekoliko naučnih društava. Tečno govori engleski, španski i francuski jezik.
Evropski komesar za energetiku Gajtner Etinger predstavio je u Briselu svoj plan za širenje nemačkog pristupa održivoj proizvodnji energije na celu EU, za šta je po prvi put u istoriji Unija odvojila dovoljno novca.
Naime, u planu je predstavljeno 200 infrastrukturnih projekata krucijalnih za održivu energetsku budućnost na koje će biti utrošeno 5,8 milijardi evra, i to za ideje poput prekogranične izgradnje novih gasovoda, ustanova za skladištenje energije i sl.
Projekti će se sprovoditi pod uslovom da uvek barem dve zemlje od njih imaju koristi. U suštini svaka od 28 članica EU bi trebalo da vidi benefite od ovoga. Naime, u okviru projekata će biti ponuđene i jefitne pozajmice i subvencije za izgradnju energetskih objekata u vrednosti i do 75% od cene projekta.
Međutim, pošto većina planom predviđenih ekoloških načina za proizvodnju energije u Nemačkoj već funkcioniše, cilj je da ova zemlja to počne da radi u saradnji sa svojim susedima. Osim toga u planu je stvaranje kruga električne energije severnomorskih zemalja odnosno razmene energije koju proizvode ove zemlje.
Do sada su jedna od brana ovakvim projektima bili protesti građana protiv infrastrukture kao što su visokonaponski strujovodi međutim sada je to rešeno – oko 200 ovakvih projekata će u naredne tri i po godine dobiti građevinske dozvole u EU.
Izvor: Špigl