Страна 230 – Biznis i Finansije

Masovni otkazi u stranim IT firmama u Srbiji, zaposleni nemaju od koga da naplate štetu

by bifadmin 22. новембар 2024.

Pre nekoliko dana Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da treba izvršiti pritisak na Vladu Srbije da bi strani poslodavci poštovali Zakon o radu i radnička prava u južnokorejskoj kompaniji kablova u Leskovcu, a i u celoj zemlji, piše Ekapija.

Prema toj objavi, u ovoj kompaniji su narušena radnička prava isplatom minimalnih zarada, ukidanjem prava na bolovanje, lošim higijenskim uslovima i fizičkim napadima na radnice.

Međutim, ima jedan drugi krug zaposlenih u Srbiji, koji ne izaziva toliko pažnje ni javnosti, ni medija, a kako će se ispostaviti u ovom istraživanju eKapije, ni države. Verovatno je nedostatku empatije uzrok i taj što taj sloj zaposlenih za naše standarde ima viša primanja, i kod nas, i u svetu, ali što bi se reklo, za to su se i školovali. Ipak, ne i za to da u jednom danu, u jednom gradu, njih stotinak tek tako dobije otkaz. Zapravo da budu „zamoljeni da odu“, kako su mreže, a potom i mediji prenosili pre nekoliko nedelja slučaj danske kompanije Better Collective. U njenom slučaju loša kretanja na berzi i loše procene na jednom od tržišta dovele su do toga da u jednom danu stotinak njih ostane bez posla.

U jednoj drugoj firmi – američkoj Shyft Moving, prošlog novembra je isto tako stotinak zaposlenih u popodnevnim satima pozvano na hitan Zoom sastanak – za petnaest minuta, a onda su u tom online-sastanku saznali da od sutra nemaju posao. Tačnije „da je firma prodata, da se ne zna kome je prodata i da će sve detalje u narednim danima rešavati sa novim vlasnikom“. Kog su, kako se kasnije ispostavilo, uspeli da pronađu za oko mesec dana i tek tad uspeli da se odjave od te firme i bili oslobođeni da počnu da rade u novim firmama. U istoj toj godini je i jedna treća kompanija, isto iz Amerike – Playstudios otpustila u Srbiji 120 zaposlenih u jednom danu. Isto usled loših kretanja na berzi, smanjenog finansijskog učinka i sl. I sve tri kompanije su iz oblasti informacionih tehnologija, istina sa različitom primenom – gaming, gambling, moving, odnosno video-igre, klađenje, selidbe.

Crna lista firmi koje masovno otpuštaju

Koliko su u IT stvari uzele maha sa ovim masovnim otpuštanjima, na jednoj od mreža koju IT-jevci rado koriste – reddit, čak je počela da se vodi „crna“ lista firmi koje u Srbiji masovno otpuštaju ljude, pa da se, kako je navedeno, ljudi upozore ako ih te firme kontaktiraju.

Neke od tih firmi jednostavno nestanu bez traga, a taj trend, kako je za eKapiju izjavila advokatica Ivana Mrđa, primetile su i njene kolege u advokaturi.

– Primetile smo kao zabrinjavajući trend koji je u porastu, a to je zloupotreba jedne rupe u zakonu koja postoji, a to je situacija u kojoj osnivači firme, vlasnici firme, prodaju osnivački ulog određenom licu i nestanu iz zemlje. I svi radnici preko noći ostanu bez plata, bez otpremnina, i bilo kakva pobeda na sudu predstavlja vid Pirove pobede – istakla je ona za eKapiju.

Pirova pobeda

Upravo takvu jednu pobedu izvojevala je početkom ove jeseni jedna od otpuštenih radnica iz Shyft Movinga, Jelena Luković Milošević, koja je pristala da za eKapiju govori o svom iskustvu zbog kojeg je odlučila da na kraju presavije tabak i dokaže da je nezakonito otpuštena. I u tome pobedila. Naime, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu od 20.3.2023. kao nezakonito.

– Usvaja se tužbeni zahtev tužiteljke Jelene Luković Milošević iz Beograda, pa se obavezuje tuženi Shyft Moving d.o.o. Beograd da tužilji na ime naknade štete, umesto vraćanja na rad, isplati iznos…. dolara u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBG na dan isplate sa kamatom po referentnoj kamatnoj stopi koju propisuje prilikom sprovođenja glavnih operacija centralna banka Sjedinjenih Američkih Država kao zemlje domicilne valute uvećane za 8 procentnih poena, počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, a sve u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja – navodi se u presudi koju je eKapija dobila na uvid.

Jelena bi, kako je za eKapiju istakla, ovom presudom trebalo da dobije iznos plata za period u kojem nije počela da radi na novom poslu, ali po svemu sudeći, presudu može, kako je objavila i na društvenoj mreži – da okači na zid.

I kad je presuđeno, nema se od koga naplatiti

– Firmu je kupio neki Saša Vasić. Sudija nije mogla da ga nađe. On je prijavljen na nekoliko adresa, a nije se pojavio ni na jednom ročištu. Kad smo proverili u APR-u, videli smo da je sada neko drugi vlasnik Shyfta – Miodrag Petrović, a poslovno ime firme je Pokret za zaštitu ambijentalne celine Zrmanjska. Računi u firmi su u blokadi, ali firma je i dalje aktivna. Ne znamo koga da jurimo, pasivizirane su im adrese i ja to ne mogu da naplatim. Oni nemaju imovinu. Pre zatvaranja u novembru, zatvorili su kancelariju i rasprodali IT opremu – rekla je, između ostalog, Jelena za eKapiju.

Ona je u ovoj firmi, kako kaže, radila od novembra 2017. godine, ali je firma od tog perioda do njenog otkaza, odnosno rešenja o tehnološkom višku, menjala nazive više puta. Najpre je, kako Jelena kaže, to bila firma Crater, pa je potom bila Fincore, pa Saldare Development i od 2022. godine Shyft Moving. Zbog toga je, kako navodi, i otpremninu koju je dobila od biroa dobila samo za jedan period rada.

Tehnološki višak koji baš i nije višak

A postupak do otpremnine takođe nije bio jednostavan. Svakako ne lak kao otkaz, odnosno rešenje o tehnološkom višku – bar iz ugla poslodavca.

– Samo su me pozvali na sastanak preko Zooma, pre radnog vremena, moj tadašnji šef i jedan kolega, i samo mi je saopšteno da su odradili pregled troškova, da moraju da smanje troškove, da u cilju smanjenju troškova ja dobijam otkaz. I da se javim HR-u za dalje i da ako imam bilo kakva pitanja, tu je HR. I samo su mi ugasili sve naloge. Nisam imala nikakav pristup mejlovima. Tri dana nakon toga, niko mi se nije javljao. Radili smo od kuće, ali smo tada imali prostor u Živojina Žujovića na Zvezdari, ali tamo nikoga nije bilo. Devojka iz HR-a uglavnom nije znala da mi odgovori i pošto mi se niko nije javljao, ja sam objavila informaciju na Linkedinu i označila i nju i Amerikanku i ona me je momentalno zvala. Samo mi je rekla doći ćete tad i tad i uručićemo vam rešenje o tehnološkom višku i tu ćete saznati sve. Ja sam otišla sa advokatom, a ona nam je samo podelila da potpišemo. I otišli smo kući. Kasnije smo dobili otpremninu i pošto su nam cepkali staž, jedna, druga, treća firma, ja sam od dobila otpremninu za samo dve godine – navela je Jelena.

Međutim, Jelena se posle toga konsultovala sa nekoliko advokata i jedna od njih, Ivana Mrđa – sagovornica eKapije sa početka priče, rekla joj je da je otkaz apsolutno nezakonit jer nisu doneti pravni akti na način na koji se donose kada se proglašava tehnološki višak.

– Zakon propisuje vrlo jasno kako možete da sprovedete postupak tehnoloških viškova i otpuštanja i u slučaju gašenja radnih mesta. Shyft je promenio sistematizaciju radnih mesta i rešio je da otpusti sva lica koja su bila zaposlena na određenim izvršilačkim funkcijama. U Jeleninom slučaju nije bila ispoštovana procedura zato što je ona obavljala druge poslove i u tom postupku otpuštanja nije bila izložena konkurenciji, čime je bila diskriminisana. Drugim rečima, ako više lica obavlja isti posao, oni moraju svi zajedno da odluče ko će biti otpušten, a ko će biti zadržan. Ti kriterijumi moraju biti jasni i transparentni i poznati. Ne smeju da se razlikuju od zaposlenog do zaposlenog. To je najveća povreda. Takođe, nije ispoštovana ni procedura u pogledu donošenja opštih akata i odluka koji su bili neophodni da se donesu. Svi su bili doneti na isti datum, što nije dozvoljeno, a samim tim, ti akti nisu stupili na pravnu snagu. Mnogo toga je što se tiče zakona preskočeno ili nije ispoštovano u tom talasu otpuštanja u kom je bila i moja klijentkinja, a da ne pominjem zaposlene koji su kasnije bili otpušteni i kako su njihova prava bila povređena i u kojoj situaciji su se oni preko noći našli – izjavila je za eKapiju Ivana Mrđa.

Advokat: O firmama koje pobegnu pre sam samo čitala u štampi

Ona kaže da joj je ovo bio prvi slučaj u advokatskoj praksi da se susreće sa onim o čemu je pre toga čitala samo u štampi.

– Dosta sam zastupala u postupcima u vezi sa tehnološkim viškovima, ali mi se nikad nije dogodilo to da firma „pobegne“. Prvi put da sam ja u svom predmetu videla izbegavanje odgovornosti. Znate ono kad pročitate u novinama da su se radnici pojavili i našli zaključana vrata firme. E ovo je bukvalno taj scenario. I kada pričamo mi advokati među sobom, nepojmljivo nam je ko bi tako nešto radio. Znate da je strana firma, likvidna, imaju toliko zaposlenih, smatrate da ozbiljno posluju, imaju čak i punomoćnike, advokate u Srbiji koji su im na ugovoru. Ne vidite problem zašto bi neko na ovaj način, kao da se bave nekim neposrednim radnjama, pa da pokušavaju preko noći da pobegnu iz zemlje. Dolaze iz zemlje sa zapada, gde je vrlo jasno kako se poštuju prava radnika, a ovde ne mogu da ispoštuju taj minimum minimuma – dodaje naša sagovornica.

Pritom sve te firme, kako ona navodi, ovde posluju jer na tržištu rada kvalitet naših radnika je nesporno visok, a cena rada je niža nego za te iste radnike koje bi angažovali na zapadu.

Zbog čega opstaju firme koje su aktivne, ali godinama u blokadi?

– Nažalost, zakonska rešenja su nedorečena u okviru tih pitanja – ne možete da plenite licu imovinu koju nema. Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara samo za imovinu koja je u vlasništvu pravnog lica. Znači, vlasnik firme neće odgovarati svojom ličnom imovinom. Postoje određene odredbe koje mogu eventualno da se pokrenu što se tiče kaznenog prava u pogledu poštovanja plaćanja poreza i doprinosa, ali opet nijedna od zakonskih odredbi nije dovoljno jaka da natera ta lica da bilo šta urade osim da se pasivno drže i da drže otvorenu firmu na svoje ime. To su firme koje egzistiraju, ne idu u stečaj, ne idu u likvidaciju, ali postoje. Pitanje je zašto ta pravna lica opstaju? Da li je neophodno da se pokrene inicijativa da se izmeni zakon jer mi ne možemo da ograničimo svojinu, ne možemo da ograničimo da neko prodaje svoju firmu, ali možemo da pojačamo kaznenu politiku, da propišemo da je vid prekršaja težeg ili da je krivično delo neplaćanje poreza i doprinosa i poštovanja, bar u tom pogledu, prava radnika. Vi imate poreske obaveze prema državi, ali imate i te poreske obaveze prema zaposlenima – ističe Ivana Mrđa.

Ona kaže da je u slučaju ove firme, do trenutka dok nije bila prodata, sve bilo ispoštovano, a onda su svim zaposlenima zatvorena vrata.

Ovo je posebno izraženo za drugi talas otpuštanja u ovoj firmi, o kojem je za eKapiju svedočila druga otpuštena radnica – J.K., čiji je identitet poznat redakciji eKapije, a koja je, zajedno sa još 100 kolega prošlog novembra u poslepodnevnim satima, van radnog vremena, u 15 minuta Zoom sastanka saznala da ostaje bez posla. Situacija u kojoj je mnogo njih nad glavom u tom trenutku imalo kredite za stan, kola, razna zaduženja.

– Tog 27. novembra prošle godine, oko pet popodne stigla nam je poruka od vođe tima da imamo hitan sastanak za 15 minuta i da se obavezno priključimo na Zoom. Na tom sastanku su bila trojica glavnih ljudi iz Shyfta iz Amerike, ali je samo jedan govorio, a dvojica se nisu ni videla, niti su se uključivala. U petnaest minuta tog sastanka samo je rekao: „Firma se prodala, ne znamo ko je vlasnik, ne znamo ko će da vas isplati“. Firma se podelila na dva dela – srpski i američki. Srpski je prodat tih dana. Mi smo pitali ko će da nam isplati plate za taj mesec jer smo radili do pred kraj meseca. On je rekao da ne zna i da sve to vidimo sa novim vlasnikom. On je prekinuo taj poziv, nije više hteo ni da odgovara na ta pitanja. Ništa što ga smo pitali nije znao odgovor. I bukvalno u sat vremena od tog sastanka, mi smo svi izgubili pristup platformi, kalendaru, aplikaciji za internu komunikaciju, mejlovima. Imali smo još malo pristup jednom drive-u na mejlu, gde smo se trudili da što brže poskidamo sve što možemo. Iz razloga da poskidamo sve što možemo jer su nas zeznuli – navodi J. K. za eKapiju.

Kad novi vlasnik nije upućen

Ona kaže da na tom sastanku, jer je bio organizovan navrat-nanos, nije prisustvovao ni glavni menadžer firme u Srbiji pošto je, kako ona kaže, „kasno dobio informaciju da će biti sastanak“.

– Mesec dana smo ganjali informaciju preko APR-a, preko komunalaca, kod advokata, ko je uopšte kupio našu firmu. U mesec dana nismo dobili ni platu, niti papir da potpišemo. Sve informacije kod novog vlasnika – to nam je rečeno. Ali nam nije rečeno ni ko je vlasnik, ni gde se on nalazi. Mesec dana smo pokušavali da saznamo njegov kontakt. I nakon mesec dana, on se javio – Saša Vasić. On je poslao prvo mejl samo nekolicini ljudi. Rekao je – možete da izaberete opciju tehnološki višak, možete samo otkaz, to jest da mi damo otkaz, i treće ako ste trudni ili ste na trudničkom, onda možete da ostanete da radite za ovu sad firmu. Za novu firmu. I onda je jedna devojka pisala njemu da nije uključio sve ljude i dala mu je sve mejlove. I rekla je da niko ne želi da da otkaz i objasnila mu da nismo bili isplaćeni. On je rekao da to nije znao i da je mislio da je bivši poslodavac to sve rešio – navodi J. K.

Prema njenim rečima, posle mesec dana traženja kontakta i bilo kakvih informacija, njene kolege su uglavnom bile spremne za to da potpišu i tehnološki višak – samo da nastave dalje, jer su bili prijavljeni na birou, išao im je staž i nisu mogli da počnu da rade u novim firmama.

– Svi su razmišljali: „Daj nam taj tehnološki višak, samo da počnem da radim na novom mestu“. Oni i koji su razmišljali o pokretanju postupka su odustali od toga i samo su želeli da nastave jer su znali da ništa ne mogu da postignu pošto su ovi pokupili prnje i otišli u Ameriku. A ko god je preko Linkedina pisao generalnom direktoru Shyfta, on mu nije odgovarao, a onda ga je blokirao – dodaje J. K. napomenuvši da je ona bila među tim zaposlenima koji su potpisali za tehnološki višak i nakon toga dobila otpremninu sa biroa koja je bila manja od njene jedne plate.

Ona je, kako kaže, dobila tri meseca po 40.000 dinara, a plata joj je bila od 1.500 do 2.000 USD.

– Kad sam radila prekovremeno, kada je sezona selidbi i slično, onda je išla i do 3.000 USD. U trenutku otkaza, bila sam pod kreditima i još uvek pokušavam da se iščupam. Iako od januara imam novi i stabilan posao, ni ta plata mi ne pomaže koliku su mi štetu naneli. Neke od kolega isto i dalje vuku posledice toga – bili su pod kreditima, kupili stan, jedna je bila trudna, drugi kupili kola – navodi J. K.

Kad direktor sam sebi da otkaz

Naša sagovornica dodaje da je tadašnji novi vlasnik, kada je poslao spisak ljudi za tehnološki višak, a koji je takođe eKapiji dostavljen na uvid, i svoje ime dodao na taj spisak.

– On je, kad je čuo da nismo isplaćeni, i sam sebi dao otkaz. Vlasnik firme je sam sebi dao otkaz – ne znam da li to uopšte može – navela je J. K.

Prema njenim rečima, svi bivši zaposleni u Shyft Movingu su tek krajem decembra odjavljeni sa biroa, i tek tada su i mogli da podnesu zahtev za pomoć kao tehnološki višak.

Gubitak i do 250.000 USD

– Tada su svi oštećeni sa minimum jednom platom, dakle minimum po 1.000 USD, a mnogi i više jer su im i plate bile više. Za oko 100 zaposlenih, po mojoj proceni, to je oko 200 do 250 hiljada USD gubitka – navela je J.K.

eKapija je preko uvida u zvanične kontakt podatke Shyft Movinga u Agenciji za privredne registre pokušala da dobije i komentar sadašnjeg direktora, Miodraga Petrovića, ali nam se mejl nakon nekoliko dana vratio, kao da je adresa nepostojeća. Takođe, uvidom u odluke registratora preduzeća na APR-u videli smo da su 28. novembra prošle godine promenjeni podaci članova preduzeća sa Shyft Moving na Pokret za zaštitu ambijentalne celine Zrmanjska. Novčani ulog koji je naveden u ovom rešenju iznosi 100 RSD.

Takođe, rešenjem od 1. decembra 2023. promenjeni su i zakonski zastupnici – brisani su direktori: Adrian Graham Hall, David John Austin i Randal Scott Meske, iz SAD, a kao direktor upisan ranije pomenuti Saša Vasić.

Međutim, rešenjem od 15. aprila ove godine, on prestaje da bude direktor, a tu ulogu preuzima Miodrag Petrović.
Kao što smo već pomenuli, eKapija je preko zvanične email adrese sa APR-a pokušala da kontaktira i direktora ovog preduzeća, ali adresa je očito nepostojeća, tako da komentar nemamo. Takođe, eKapija je proverila i stanje ove firme na sajtu NBS-a i zaista je u blokadi po osnovu prinudne naplate, i to već 289 dana, a ukupno potraživanje dužnika na danapnji dan iznosilo je 5.861.391 dinara.

I Ministarstvo bez odgovora

S obzirom na već donetu presudu o nezakonitom otkazu i očito učestalom masovnom otpuštanju u svetu IT-a u Srbiji od vlasnika kompanija iz inostranstva, eKapija je pokušala da sazna i da li je Ministarstvo rada, ili inspekcija rada, pokušala neki nadzor u pomenutim kompanijama, ali ni taj odgovor posle poslatih mejlova na zvaničnu adresu Ministarstva nismo dobili. Kao ni to na da li mogu da daju neke preporuke zaposlenima, kako da se zaštite za slučaj ovakvih, sada i dokazano, nekih nezakonitih otkaza od stranih IT firmi.

Očito ostaje ono staro – uzdaj se u se i u svoje kljuse. Čak i naša sagovornica Ivana Mrđa, advokatica, kaže da se i u konsultaciji sa njenim kolegama treba doneti odluka o tome šta je isplativo.

– Mi uvek kažemo konsultujte se sa profesionalcima, informišite se o svojim pravima, i onda donesite odluku na osnovu svih prikupljenih informacija šta možete da ostvarite i šta se isplati. Jer došli smo u situaciju i vreme da nije uvek isplativo voditi postupak. Nekada je bolje okrenuti se i nastaviti da živite, da tražite novi posao. Suština zaštite ovih prava je da uzmemo naknadu štete klijentima, zaostale zarade, da ih vratimo na posao. A u ovim situacijama gde je veliki protok ljudi između firmi i u okviru branše, mi ne možemo da im pružimo nikakve garancije koje bi njima značile dugoročno – završava naša sagovornica.

Izvor: Ekapija, autor, D. S. G.
Foto: Pixabay

22. новембар 2024. 0 komentara

Rok za sprovođenje privatizacije produžava se do kraja 2027.

by bifadmin 22. новембар 2024.

Vlada Republike Srbije saopštila je da je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, kojim se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine, a novi rok za sprovođenje privatizacije je 31. decembar 2027. godine.

Izmenama zakona je, kako je saopšteno, predviđeno da, ukoliko do privatizacije društvenog kapitala ne dođe u propisanom roku, sprovodi se prinudna likvidacija tih subjekata po isteku roka za njihovu privatizaciju.

Članovi Vlade usvojili su i Uredbu o upotrebi struganog asfalta prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta, koji je prepoznat kao upotrebljiv materijal u ponovnoj upotrebi po vrućem i hladnom postupku.
Strugani asfalt, koji sadrži bitumen, uklonjen sa kolovoza struganjem ili na bilo koji drugi način i deponovan na privremenu ili stalnu deponiju, ne predstavlja otpad već resurs koji može ponovo da ide u proizvodnju, navode iz Vlade.

Korišćenje struganog asfalta, kako se u saopštenju ucenjuje, doprineće održivosti ekonomije, očuvanju prirodnih resursa, razvoju investicionog potencijala i razvoju tržišta sekundarnih sirovina.

Vlada je usvojila Zaključak o prihvatanju Programa međunarodne promocije preduzetništva, čiji je cilj razvoj i unapređenje ekonomske saradnje privrednih subjekata Srbije i nosilaca privrednih aktivnosti u inostranstvu, kako bi se povećali vrednost i obim prometa, unapredili konkurentnost domaće privrede, razvoj preduzetništva i tehnološki procesi proizvodnje i povećao izvoz.

Programom je, kako se navodi, predviđeno da se sredstva koriste za predstavljanje privrednog potencijala i privlačenje investicija učešćem na međunarodnim i regionalnim sajmovima, kao i za poslovno povezivanje privrednika u zemlji i inostranstvu organizacijom poslovnih susreta – konferencija, seminara, promotivnih događaja i poslovnih foruma, bilateralnih sastanaka i radionica….

Izvor: N1

Foto: Pixabay

22. новембар 2024. 0 komentara

Promo

Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink: Učimo od Švedske“

by bifadmin 21. новембар 2024.

„Švedska je bila jedna od prvih zemalja na svetu koja je primenila drugačiji pristup borbi protiv duvanskog dima – i ispostavilo se da je taj pristup bio ispravan, jer je ova država na putu da postane prva nepušačka zemlja u Evropi,“ izjavio je Patrik Hildingsson, potpredsednik za komunikacije i korporativne poslove kompanije Swedish Match, najvećeg svetskog proizvođača oralnih nikotinskih proizvoda, na konferenciji ReThink: Učimo od Švedske koju je organizovala kompanija Philip Morris u Beogradu.

„Još 70-ih godina u Švedskoj smo počeli da se vraćamo našoj tradiciji – oralnim nikotinskim proizvodima poput snusa, a kasnije i nikotinskim vrećicama. To nam je pomoglo da smanjimo stopu pušenja na oko 5%, što je najniža stopa u Evropi. Još važnije, imamo ubedljivo najnižu stopu oboljevanja od bolesti povezanih s pušenjem, uključujući oralne karcinome i karcinom pluća,“ dodao je Hildingsson, ističući značaj alternativnih proizvoda u borbi protiv pušenja.

Primer Švedske nije samo izuzetak već i inspiracija za druge zemlje koje se suočavaju sa izazovima u borbi protiv pušenja. Upravo je ovo bila glavna poruka Tommasa Di Giovannija, potpredsednika za internacionalne komunikacije kompanije Philip Morris International (PMI).

„Da bi ovakva praksa imala snažan pozitivan uticaj na globalno javno zdravlje, neophodne su inovativne politike, koje ohrabruju pušače koji ne žele da se odreknu nikotina da pređu na bolje alternative cigaretama, a kompanije da investiraju i dalje razvijaju te proizvode,“ rekao je Di Giovanni i istakao da je industrija tu da pokreće promene, ali bi svi drugi zainteresovani akteri trebalo da je prate – regulatori, zdravstvene i nevladine organizacije, naučna zajednica.

Di Giovanni je naveo i primere zemalja poput Japana, Novog Zelanda i Švedske, koje su u periodu od osam godina prepolovile broj pušača. „Na primeru ovih zemalja pokazalo se da tradicionalne mere u borbi protiv duvanskog dima zasnovane za zabranama nisu toliko efikasne, već da je do značajnog pada broja pušača dovela primena principa smanjenja štetnosti koji se zasniva na prihvatanju naučno dokazanih manje štetnih alternativa,“ dodao je on.

Govornici su istakli i značaj potvrde proizvoda smanjenog rizika od strane svetski priznatih zdravstvenih institucija. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je, na osnovu brojnih naučnih studija, 2019. godine autorizovala, a ove godine potvrdila autorizaciju tvrdnje da se korišćenjem vodećeg brenda snusa koji proizvodi Swedish Match umesto cigareta, korisnici izlažu manjem riziku od velikog broja bolesti povezanih sa pušenjem. FDA je ovu odluku donela na osnovu svog principa da je informisanje potrošača i dostupnost ovog proizvoda na tržištu u skladu sa promocijom javnog zdravlja.

Kompanija Philip Morris je akvizicijom Swedish Match-a proširila svoj portfolio i na ovu kategoriju proizvoda, fokusirajući se pre svega na nikotinske vrećice, kako bi punoletnim pušačima ponudila zamenu za, do pre 10 godina svoj glavni proizvod – cigarete.

Upravo to je način da kompanija ostane relevantna u ultra turbulentnom vremenu, rekao je svetski poznati futurolog iz Švedske, Magnus Lindkvist, naglasivši da je inovacija faktor X koji menja budućnost i čini je teško predvidivom.

„Ništa sjajno se neće desiti ako se ne razigrate i ne rizikujete. Otkrijte specifične i interesantne situacije koje možete da promenite. Tražite rešenja za aktuelne probleme, budite relevantni, a ne savršeni,“ istakao je Lindkvist.

21. новембар 2024. 0 komentara

Promo

MOL Group potpisala sporazum o saradnji sa kazahstanskom nacionalnom naftnom kompanijom, KazMunayGas

by bifadmin 21. новембар 2024.

MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se oslanja na uspešnu zajedničku investiciju u Kazahstanu, gde MOL, KMG i kineski Sinopec proizvode gas i kondenzat gasa na nalazištu Rožkovskoje.

U okviru sporazuma o saradnji, MOL Group i KMG izrazili su želju da istraže nove mogućnosti rasta u oblastima istraživanja i proizvodnje ugljovodonika, transfera tehnologije, snabdevanja sirovom naftom i petrohemije, kao strateški partneri, podižući svoj odnos na novi nivo.

Ključni prioritet sporazuma je proširenje postojeće saradnje u oblasti istraživanja i proizvodnje, kao i primena MOL tehnologije u Kazahstanu radi povećanja proizvodnje na zrelim ležištima i prodaje proizvedenih ugljovodonika u Evropi. Pored toga, partneri će istraživati mogućnosti za potencijalne projekte u petrohemijskom sektoru u Kazahstanu. Takođe, dve kompanije razmatraju mogućnost uvoza kazahstanske sirove nafte u Evropu i Mađarsku.

Dokument su u Budimpešti potpisali predsednik i generalni direktor MOL Group, Žolt Hernadi, i predsednik Upravnog odbora KMG-a, Askhat Kassenov, u okviru posete predsednika Kazahstana Mađarskoj.

„Sporazum koji smo danas potpisali dodatno jača naše 20-godišnje dobre odnose sa partnerima u Kazahstanu. Bili smo uspešni u razvoju gasnog polja Rožkovskoje i pronašli smo veliko iskustvo, prijateljstvo i mogućnosti u Kazahstanu. Moram reći da smo veoma otvoreni za ovakve vrste avantura. Današnje potpisivanje otvara nam nova vrata i sigurni smo da ćemo imati nove projekte sa kompanijom KazMunayGas. Ovom prilikom želim da zahvalim vladama obe zemlje na podršci koja je omogućila ovo ostvarenje. Mogu obećati da smo u MOL-u posvećeni daljem unapređenju kazahstansko-mađarskih ekonomskih odnosa kroz nove vodeće projekte u energetskom sektoru“, izjavio je Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Group.

MOL ove godine obeležava 20 godina prisustva u Kazahstanu. Kompanija je do sada uložila oko 200 miliona američkih dolara u kazahstanski naftni sektor, čime je postala najveći mađarski investitor u zemlji.

KMG i MOL Group uspešno sarađuju na gasnom i kondenzatnom polju Rožkovskoje u Kazahstanu, u okviru međunarodnog zajedničkog preduzeća koje uključuje KMG iz Kazahstana (50%), MOL Group iz Mađarske (27,5%) i FIOC iz Kine (22,5%). Polje je otkriveno 2008. godine, a nakon istraživanja i procene, pet od devet izbušenih bušotina uspešno je završeno za proizvodnju. Prvi gas je proizveden u decembru 2023. godine, a od tada je proizvodnja bušotina porasla na 1,35 miliona kubnih metara gasa dnevno, što proizvodnji MOL Group doprinosi sa 4,43 hiljade barela ekvivalentne nafte dnevno.

Sporazum potpisan danas sa KMG-om prati nedavno potpisane sporazume MOL Group sa drugim strateškim partnerima, uključujući Državnu naftnu kompaniju Republike Azerbejdžan (SOCAR) i Tursku naftnu korporaciju (TPAO) u Turskoj.

21. новембар 2024. 0 komentara

Promo

Uspešno je završen projekat USAID CATALYZE Engines of Growth (EoG)

by bifadmin 21. новембар 2024.

Posle četiri godine podrške alternativnom i inovativno finansiranju, i podrške malim i srednjim preduzećima da dobiju sredstva neophodna za rast i razvoj, uspešno je završen projekat USAID CATALYZE Engines of Growth (EoG), koji je izmenio finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) širom Zapadnog Balkana.

Projekat EoG je pokrenut 2020. sa ciljem da stimuliše rast i otpornosti MSP i otvaranje radnih mesta u tim firmama, uz poseban naglasak na preduzeća u vlasništvu žena.

Projekat je omogućio da preko 2.000 MSP u ovom regionu dobije sredstva u iznosu od 200 miliona dolara, od čega su 41 odsto sredstava povukle kompanije čije su vlasnice ili rukovodioci žene, preuzeća koja su posebno ranjiva i kojima je potrebma dodatna pomoć u regionu. Projekat je izgradio i snažnu mrežu koju je činilo 14 strateških partnera, 75 finansijskih institucija i 44 pružalaca savetodavnih usluga za poslovanje – finansijskih konsultanata, čime je počeo da se formira regionalni ekosistem za podršku rasta MSP.

Pristup „plaćanja tek nakon ostvarenih investicija”, koji je primenio projekat CATALYZE, posebno je zamišljen za privlačenje partnera iz privatnog sektora, jer se njime dele rizici i podstiču rezultati. Na taj način su kreditori i investitori podstaknuti da pruže pristupačnije finansijske proizvode prilagođene potrebama MSP, i to naročito onima čije su vlasnice ili rukovodioci žene – kojima banke oklevaju da pruže usluge jer ih smatraju rizičnijima, i jer nemaju dovoljno sredstava obezbeđenja ili adekvatnu kreditnu istoriju.

„USAID je svestan da je dinamičan sektor MSP pokretač ekonomskog razvoja i otvaranja radnih mesta. Pružajući podršku za MSP, a naročito preduzeća u vlasništvu žena, ulažemo u budućnost Zapadnog Balkana i podstičemo razvoj inkluzivnijih i otpornijih privreda”, rekla je Ana Luiza Pinto, rukovodilac za ekonomski razvoj u Kancelariji USAID-a za Evropu i Evroaziju. „USAID CATALYZE EoG je dokazao da finansiranje prilagođeno potrebama MSP nije samo pitanje kapitala, već da su bitna i partnerstva i inovacije jer one rast čine održivim”, zaključila je ona.

Kroz projekat CATALYZE EoG uvedena su revolucionarna finansijska rešenja, čime je osnažen finansijski ekosistem Zapadnog Balkana. EoG je sarađivao sa odabranim partnerima na razvoju inovativnih, diverzifikovanih finansijskih proizvoda i usluga i tako omogućio evolutivni i održivi dugoročni razvoj. Među realizovanim inicijativama bili su crowdinvesting, e-faktoring, finansiranje zasnovano na prihodima, integrisano (embedded) finansiranje i zeleni i održivi finansijski proizvodi. Projekat je pokrenuo i usko specijalizovane kreditne proizvode, kao što su operativni lizing i lizing nepokretnosti, zeleni krediti za privredu i konvertibilni krediti za premošćivanje (bridge loans).

Posebno treba naglasiti uspeh EoG-a u podsticanju e-faktoringa, pri čemu je isplaćeno 17 miliona dolara a učešće MSP u vlasništvu žena u portfoliju faktoringa povećano sa 20 na skoro 50 odsto. Kroz specijalizovani Program za žensko preduzetništvo dato je 14 miliona dolara kredita i obezbeđena ključna mentorska podrška u procesu finansiranja, pa su tako preduzetnice dobile pristup ne samo kapitalu, već i znanju.

„Projekat Engines of Growth pokrenuo je transformaciju finansijskih tržišta na Zapadnom Balkanu za MSP, i to naročito za MSP u vlasništvu žena. Naš tim je počeo od relativno jednostavnog koncepta – plaćanja za ostvarene rezultate – i iskoristio ga za formiranje platforme za kombinovano finansiranje. Tim pristupom su lokalni akteri uspešno mobilisani da obezbede 200 miliona dolara lokalnog finansiranja, pored samo 9,3 miliona dolara sredstava Vlade SAD. Ono što je još neverovatnije je da su to uspeli nakon globalne pandemije i u toku krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. Čitav region se tako za jedan korak približio pristupanju EU”, rekla je Amanda Fernandez, direktorka projekta CATALYZE.

Između 2022. i 2024, EoG je omogućio „equity“ inesticije – ulaganja u kapital, odnosno vlasništvo firme od 25 miliona dolara, što je izuzetan rezultat u regionu u kome su investicije u kapital 2022. iznosile samo 31 milion dolara, prema podacima udruženja Invest Europe. Pored toga, projekat je pokrenuo prvi pilot-program integrisanog (embedded) finansiranja za MSP, u okviru koga su finansijski proizvodi integrisani u poslovni softver i platforme za elektronsku trgovinu kako bi se pristup izvorima finansiranja učinio što jednostavnijim, jeftinijim i lakšim.

Projekat EoG je ostvario ozbiljan iskorak iz status quo situacije finansiranja MSP, budući da je 97 odsto MSP koja su učestvovala u ovoj aktivnosti obezbedilo finansiranje koje im prethodno nije bilo dostupno. Pored toga, 70 odsto njih je uvećalo prihode od prodaje i otvorilo nova radna mesta, dok 96 odsto planira da nastavi saradnju sa finansijskim konsultantima. To pokazuje da sav trud projekta neće prestati sa zatvaranjem projekta, već da je uticaj koji ostaje iza projekta dugoročan.

„Uspeh projekta CATALYZE EoG čine ne samo njegovi neposredni rezultati već i pouke koje je projekat podelio sa partnerima širom Zapadnog Balkana”, dodala je Ana Luiza Pinto. „Ovaj projekat je stvorio bazu znanja koja pomaže finansijskim institucijama i savetnicima da bolje razumeju potrebe MSP i primene te uvide na načine kojima se podstiče ekonomski rast”, navela je Pinto.

EoG je tokom svog rada pružio posebno prilagođenu obuku malim firmama, finansijskim institucijama i pružaocima savetodavnih usluga, pri čemu je sa svima podelio najznačajnije zaključke vezane za uspešno i neophodno finansiranje MSP.

Iako se projekat USAID CATALYZE Engines of Growth zatvara, iza sebe ostavlja osnaženi ekosistem MSP na Zapadnom Balkanu koji podstiče otpornost, stimuliše inovacije i doprinosi dugoročnom ekonomskom prosperitetu ovog regiona. Verujemo da će inovativna rešenja koje je projekat podržao trajati i donositi rezultate u mnogim narednim godinama.

21. новембар 2024. 0 komentara

Ekonomija

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu na sudu zbog podmićivanja

by bifadmin 21. новембар 2024.

Protiv Gautama Adanija, jednog od najbogatijih ljudi na svetu, u Njujorku je podignuta optužnica zbog korupcije.

Da je ruka pravde spora ali dostižna ponekad se uvere i oni koji misle da su, zahvaljujući svom bogatstvu i uticaju, odavno van njenog dometa. Ovih dana ta ruka je uspela da dohvati predsednika Adani Grupe, doduše ne u njegovoj rodnoj Indiji, već u SAD. Naime, američka Komisija za hartije od vrednosti optužila je Gautama Adanija da je potplaćivao indijske vlasti kako bi dobijao unosne poslove.

Adani je inače u veoma dobrim odnosima sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, a opozicija ga već duže vreme optužuje da te svoje političke veze koristi i kako bi razvijao poslovanje. Da ove optužbe nisu sasvim neosnovane pokazuje optužnica koja je podignuta protiv njega u SAD, u kojoj stoji da su Adani i još sedmorica drugih ljudi podmitili zvaničnike indijske vlade sa više od 250 miliona dolara kako bi osigurali ugovore za solarnu energiju vredne dve milijarde dolara dobiti.

Podmićivao u Indiji, odgovara u SAD

Ako se pitate zašto bi se ono što je optuženik radio u Indiji ticalo američkog pravosuđa odgovor je vrlo jednostavan – čelnici Adanijevih kompanija su dovodili u zabludu međunarodne i američke investitore da se pridržavaju standarda protiv podmićivanja i korupcije. Drugim rečima, ljudi koji su sa njima poslovali i oni koji su ulagali u Adani Grupu navodno su mislili da ona svoj uspeh ostvaruje na slobodnom tržištu dok su neke njene kompanije zapravo dobijale poslove zahvaljujući političkim vezama.

Bez obzira na to kako će se postupak protiv optuženih odvijati, ovo će sigurno uticati na imidž Adani Grupe u inostranstvu. Njen portparol za javnost je već sastavio saopštenje u kojem navodi da je Grupa „uvek bila posvećena održavanju najviših standarda uprave, transparentnosti i poštovanju zakona u svim jurisdikcijama u kojima posluje“.

Međutim, izgleda da finansijska tržišta ne veruju mnogo ovom saopštenju. Do 12 sati jutros akcije Adani grupe su bile u velikom padu. Kompanije koje su najpogođenije ovom optužnicom pale su najviše, dok je pad bio znatno manji kod onih Adanijevih firmi koje nemaju veze sa njom. Primera radi, vrednost akcija preduzeća Adani Enterprises Ltd, koje je iz oblasti energetike, smanjena je za 23%, dok je New Delhi Television Ltd zabeležio pad akcija od samo 0,7%.

Foto: MiamiAccidentLawyer, Pixabay

21. новембар 2024. 0 komentara

Edicije Novi brojevi

BIZNIS TOP 2023/24

by bifadmin 21. новембар 2024.

U situaciji kada je Evropskoj uniji potrebno godišnje 800 milijardi evra dodatnih ulaganja da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom, privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji. Kada bi, krajnje hipotetički, Srbija mogla svu novostvorenu vrednost da pretvori u novčana sredstva, za njih bi mogla da kupi malo više od 2% akcija najvrednije svetske kompanije ove jeseni, američkog Epla. Ali to nije opravdanje za ekonomsku politiku kojom se uporno favorizuju strani investitori i miniraju najperspektivniji domaći privrednici da očuvaju konkurentnost u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji.

Trendovi

16. EU U POTRAZI ZA IZGUBLJENOM KONKURENTNOŠĆU: Kinezi vuku, a Amerikanci tuku
Izvještaj o konkurentnosti EU koji je po narudžbi Evropske komisije pripremio bivši predsjednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, naslikao je sumornu sliku evropske ekonomije, koja gleda u leđa glavnim globalnim konkurentima, SAD i Kini. Dijagnoza stanja je napravljena korištenjem kompjuterske tomografije, dok se kao terapija predlaže puštanje krvi i stavljanje pijavica.

18. ZASEDE U PRIJATELJSKOM LANCU SNABDEVANJA: Neprijatelji među prijateljima
Opsesija Amerike da se „ratosilja“ Kine snabdevajući se u savezničkim zemljama, omogućila je Meksiku da postane najveći dobavljač SAD i ove godine prikupi rekordnu 31 milijardu dolara stranih investicija. Ali usled gomilanja proizvodnje u Meksiku, kriminalci na drumovima opljačkaju dnevno i do 50 kamiona s robom, a samo prošle godine ubijeno je 150 vozača. Istovremeno, američka vlada sumnja da kineske kompanije uveliko koriste meksičke firme da se infiltriraju na tržište SAD. Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, problemi u prijateljskom lancu snabdevanja između dve države bi mogli dodatno da se iskomplikuju.

22. STAVOVI IZVRŠNIH DIREKTORA O POSLOVNIM PERSPEKTIVAMA: Optimisti uprkos svetskoj krizi
Iako skoro tri četvrtine izvršnih direktora u svetu priznaje da u aktuelnim okolnostima posluju pod sve većim pritiskom, poslovni lideri su optimisti u pogledu budućnosti kompanija kojima rukovode, pokazuje najnovije istraživanje „CEO Outlook 2024“ kompanije KPMG. Izvršni direktori su kao najvažnije ciljeve u naredne tri godine naveli dalju digitalizaciju poslovanja i veću primenu veštačke inteligencije, usavršavanje zaposlenih i sprovođenje ESG inicijativa.

24. NOVI DIGITALNI TRENDOVI U ZAŠTITI POSLOVANJA OD PREVARA: Prevencija kao prioritet
Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi e pomoi, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća e primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju e omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.

28. NAJVEĆE SVETSKE KOMPANIJE PREOTIMAJU SVE VEĆI DEO DRUŠTVENOG BOGATSTVA: I metastaza je jedna vrsta rasta
Uprkos rizicima po ekonomiju i demokratiju od prekomerne disproporcije u raspodeli društvenog bogatstva, za najveće svetske korporacije nestaju granice rasta, pa neke postaju vrednije od bruto domaćeg proizvoda matičnih zemalja. Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%.

30. PULS SRPSKE PRIVREDE: Ubrzavanje privredne aktivnosti uz promenu izvora rasta i nagoveštaj promene strukture
Privredni rast u Srbiji se u poslednje vreme ubrzava zahvaljujući finalnoj potrošnji i investicijama, a uporedo se menja struktura domaće privrede u kojoj sve značajnije učešće imaju proizvodnja delova za automobile i rudarstvo. Međutim, nedovoljno značajne domaće privatne investicije, tekuće geopolitičke tenzije, relativno slab rast u zemljama EU koje su tradicionalni trgovinski partneri srpskim kompanijama, kao i sve razornije posledice učestalih vremenskih nepogoda, mogu uticati i na izglede za rast. Ovo su neki od najvažnijih zaključaka dva povezana izveštaja o makroekonomskim i poslovnim perspektivama u Srbiji, koje je nedavno objavila kompanija EY Srbija.

34. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2023. GODINE: Struja bila isplativija od nafte
Prošle godine je došlo do preokreta na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji. Elektroprivreda Srbije je nakon dvogodišnjeg negativnog rezultata, u 2023. ostvarila najveću dobit i poslovne prihode, dok je Naftna industrija Srbije, koja je 2022. vodila u obe kategorije, ostala među prvih pet ali sa slabijim rezultatima. Primetno je da domaće tržište postaje sve koncentrisanije. Pet vodećih kompanija po dobiti ostvarilo je više od polovine zarade sto najprofitabilnijih preduzeća, dok je taj udeo 2022. iznosio manje od 43%.

36. MOGU LI DOMAĆA PREDUZEĆA NA CRTU STRANIM KOMPANIJAMA: I zašto (ne) mogu?
Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da je za uspeh na globalnom tržištu potrebno finansiranje, organizacija, tehnološka dostignuća i logistika koju mi ovde nemamo, pa do toga da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

40. POSLOVANJE SLOBODNIH ZONA U SRBIJI: U najvećem plusu do sada
Slobodne zone u Srbiji su prošle godine zabeležile najbolje poslovne rezultate od svog osnivanja. Investicije su dostigle rekordnih 980,7 miliona evra, a strana ulaganja u slobodnim zonama činila su više od petine ukupnih stranih investicija u Srbiji. Kompanije koje posluju u slobodnim zonama ostvarile su suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju u iznosu od 926,5 miliona evra, što je u odnosu na 2022. godinu povećanje za preko 48%. Najveći suficit je imala Slobodna zona „Pirot“.

42. USKLAĐENOST U POSLOVANJU: Temelj dugoročnog uspeha
Usklađenost u poslovanju, odnosno Compliance funkcija, postaje vitalan deo korporativne kulture zbog složenih dešavanja na tržištu i promena u percepciji potrošača, investitora i najšire javnosti o tome šta proizvode ili usluge jedne kompanije čini vrednima. Ako je dobro organizovana, Compliance funkcija preduzeću obezbeđuje da izbegne zakonske propuste i kazne, održi integritet i ugled i da spreči gubitke nastale usled prevara.

46. SRBIJA IMA SVE MANJE KNJIGOVOĐA: Odliv ljudi, a robote nemamo
Potraga privrednika u Srbiji za dobrim knjigovođom pretvorila se u pravu avanturu. Sve je manje onih koji žele da se bave knjigovodstvom jer je došlo do značajnih promena zakona u ovoj oblasti, čije su „neželjene posledice“ da država prebacuje dobar deo svojih obaveza na privredu, pa time i na knjigovođe. Pošto njihov obim posla i odgovornost rastu iz dana u dan ali to ne prate i plate, ne čudi da preostale kvalitetne knjigovođe uglavnom rađe biraju da rade autsorsing usluge za strane kompanije. Ili da prihvate „ponudu koja se ne odbija“ i presele se u inostranstvo.

Sektorske analize privrede

52. PPOLJOPRIVREDA – tabele
53. POLJOPRIVREDA VEĆ TREĆU GODINU SUŠNA: Razvijamo veštačku inteligenciju, a nemamo kanale za navodnjavanje
Procenjuje se da će zbog ekstremnih suša, poljoprivreda već treću godinu za redom imati loše rezultate, koji će se negativno odraziti na ukupni privredni rast. Srbija se može pohvaliti da je dobila Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali se zato o kanalima za navodnjavanje raspravlja već decenijama, kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema „Popisu poljoprivrede 2023“ Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se navodnjava tek 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a na našu žalost – veštačka inteligencija i dalje nije za jelo.

56. ENERGETIKA – tabele
57. VELIKA GODIŠNJA KOLEBANJA U ENERGETSKOM SEKTORU: Dole, gore, pa ubrzano nizbrdo
Energetski sektor u Srbiji je u 2023. prešao iz debelog minusa u debeli plus, da bi ove godine postao „kolateralna šteta“ u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Snabdevanje električnom energijom posrće od početka godine, bez vidljivih znakova oporavka. Što se tiče gasa, domaća proizvodnja trenutno zadovoljava tek 7% potreba na našem tržištu, a izraženi pad proizvodnje iz godine u godinu čini Srbiju sve više zavisnom od uvoza ovog energenta.

60. GRAĐEVINARSTVO – tabele
61. SKOK GRAĐEVINARSTVA PODSTAKLI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI: Brze pruge i putevi zidaju rast
Građevinarstvo je u 2023. više doprinelo BDP-u od saobraćaja, telekomunikacija i energetike, a građevinska aktivnost raste i ove godine. Skok u ovoj industriji „zidaju“ kapitalni državni projekti, ali domaći građevinci tvrde da malo njih od toga ima koristi. „Trenutno u državi imamo 95% ugovora koji su preko aranžmana, gde je prvi ugovarač iz zemlje koja obezbeđuje kredite, a onda za podizvođače – šta ostane“, kaže predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov.

64. GRAĐEVINSKI MATERIJALI – tabele
65. PROIZVOĐAČI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA NA UDARU NELOJALNE KONKURENCIJE: Zbog slabe kontrole škart stiže na tržište
Domaći proizvođači građevinskog materijala prošle godine su prodali opeku, cement, beton, malter, kamen za oko 130 miliona evra. Iako je to najveća vrednost u poslednjih pet godina, u ukupnom izvozu to je čak manje od 1%, što je u strukturi izvoza zanemarljivo. S druge strane, proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju na domaćem tržištu, jer na stovarišta građevinskog materijala dolazi roba čiji kvalitet ne ispunjava standarde.

68. PREHRAMBENI PROIZVODI – tabele
69. PROIZVODNJA MLEKA I PRERADA VOĆA I POVRĆA POGURALI PREHRAMBENU INDUSTRIJU: Ni dve laste ne čine proleće
Prehrambena industrija je nakon petogodišnje stagnacije, ove godine zabeležila vidan oporavak. Prehrambeni proizvodi sa rastom od 6,4% u prvih osam meseci tekuće godine bili su na drugom mestu po doprinosu ukupnom rastu prerađivačke industrije. Proizvodnja mleka i prerada voća i povrća „povukle“ su ceo prehrambeni sektor ka boljem rezultatu, ali ova delatnost teško može da uzleti bez dugoročnog oporavka poljoprivrede.

74. PROIZVODNJA PIĆA – tabele
75. FLUIDNA STATISTIKA PROIZVODNJE PIĆA: Nizvodno i uzvodno
Nakon rasta od svega 0,1% u prethodnoj godini, proizvodnja pića je u avgustu 2024. u odnosu na isti period 2023. porasla za 8%. Piće je tokom prvih osam meseci tekuće godine učestvovalo sa 11,9% u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Ali kada se poslovni rezultati raščlane po različitim kategorijama alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, proizilazi da je nekim proizvođačima čaša punija nego drugima.

78. TRGOVINA NA VELIKO I MALO – tabele
79. TRGOVCI OSTVARILI NAJVEĆU ZARADU: Dobre marže para vrede
Trgovina je u prošloj godini po ostvarenoj dobiti bila najuspešnija grana, ali senku na odličan rezultat baca sumnja da su najveći lanci dogovarali cene kako bi visokim maržama došli do dobre zarade. Tržište maloprodaje zabeležilo je rast vrednosti, ali uglavnom zbog viših cena, jer su količine prodate robe manje i tek se poslednjih meseci beleži značajniji fizički obim prometa. Iako je toj grani nekoliko godina unazad dobro išlo, zarade zaposlenih, posebno u maloprodaji, daleko su ispod proseka.

84. FARMACIJA – tabele
85. FARMACEUTI PROIZVODE VIŠE SUPLEMENATA NEGO LEKOVA: Veledrogerije najprofitabilnije
U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu.

92. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA – tabele
93. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA IZMEĐU ŠIRENJA TRŽIŠTA I RASTA KONKURENCIJE: Pripreme za odbranu domaćeg terena
Metalska i elektro industrija u Srbiji uspeva i u kriznim vremenima da uvećava proizvodnju i izvoz, kao i priliv stranih investicija, a najveću zaslugu za to ima izrada računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Rezultati bi bili još bolji da taj sektor nema jaku konkurenciju, pogotovo u robi koja stiže iz Kine, pa će mu, zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom, biti potrebna nova poslovna politika da bi nastavio da raste.

96. MOTORNA VOZILA – tabele
97. TURBULENTNA VREMENA ZA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU: Oporavak „na odloženo“
Dok Srbija čeka da kragujevački Fijat Krajsler pokrene proizvodnju električne „Fijat Pande“ ne bi li time popravio i spoljnotrgovinski saldo, proizvodnja delova za motorna vozila beleži solidne rezultate uprkos krizi u svetskoj autoindustriji, posebno u Evropi. Iako se poslednjih godina proizvodnja komponenti u Srbiji pomerila ka složenijim tehnologijama, zarade zaposlenih su i dalje ispod republičkog proseka. Ove godine se očekivao brži napredak u primeni novih tehnologija na domaćem tržištu, ali geopolitička situacija „obećava“ da se poremećaji u automobilskoj industriji neće smiriti.

100. GUMA I PLASTIKA – tabele
101. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE U SUFICITU UPRKOS TRŽIŠNIM POTRESIMA: Uvoze sirovine, izvoze proizvode
Nakon višegodišnje stagnacije zbog potresa na svetskom tržištu, industrija gume i plastike ove godine beleži rast proizvodnje, a u prvih osam meseci izvezeno je robe u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Ovaj sektor je jedan od retkih u Srbiji koji stalno ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako je sirovinski zavisan od uvoza. Oko 70% proizvoda gumarske i industrije plastike izvozi se u EU, najviše u Nemačku.

106. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO – tabele
107. TURISTIČKE AGENCIJE I UGOSTITELJI I DALJE U MINUSU SA KADROVIMA: Turista više nego radnika
Prema izveštajima UN i Evropske turističke komisije, Srbija je rekorder po rastu prihoda od stranih turista u poslednjih pet godina. Uprkos tome, turističke agencije i ugostitelji i dalje ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovanih radnika, jer mnogi nakon iskustva s pandemijom ne žele da se vrate u ove delatnosti koje zahtevaju mnogo rada, dok su plate najčešće ispod republičkog proseka.

110. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE – tabele
111. ZA USPEH IT SEKTORA NAJZASLUŽNIJE STRANE KOMPANIJE: Najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu
Srbija sa manje od jednog promila svetske populacije uspeva da zauzme pet promila svetskog tržišta softvera. Od približno 5.000 aktivnih preduzeća u IT industriji, više od 80% proizvodi softver. Izvoz sektora će ove godine najverovatnije premašiti 3,5 milijardi evra, a vrednost ukupnih IT ulaganja u Srbiji će dostići oko milijardu evra. Izvoz je preko tri puta vredniji od domaćeg tržišta jer našom IT industrijom izrazito dominiraju strane kompanije. „Dakle, najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu“, tvrdi Milovan Matijević, analitičar IT tržišta.

116. TELEKOMUNIKACIJE – tabele
117. SLABO POKRETNO TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA: Dugovi odlažu 5G mrežu
Globalna telekomunikaciona industrija zabeležila je prošle godine usporeni rast pod uticajem nepovoljnog poslovnog ambijenta ograničenog visokom cenom zaduživanja. Glavne kočnice rasta ove godine ostali su tinjajuća inflacija, sporije obaranje kamata, ali i sve izraženiji geopolitički rizici. Domaće tržište se barem u najavama prihvatilo 5G mreže, koju će povlašćeni delovi tržišta ugledati najranije 2026. godine.

120. BANKE – tabele
121. BANKARSKI SEKTOR U 2024: Novi rekordni profiti u iščekivanju loših kredita
Globalni monetarni prostor u ovoj godini obeležio je početak spuštanja kamata glavnih svetskih centralnih banaka, što će izvesno dovesti do pada profita bankarskog sektora u drugoj polovini godine. Ovo je manje bitan deo lošijeg trenda koji čeka bankare. Eventualni pad privredne aktivnosti i pogoršanje uslova na tržištu rada mogli bi nagomilati loše kredite, skoro pa zaboravljenu kategoriju u bilansima banaka.

126. OSIGURANJE – tabele
127. OSIGURAVAČI OČEKUJU RAST PREMIJE I OVE GODINE: Ko kosi, a ko vodu nosi
Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, a prvih pet osiguravača i dalje drži više od dve trećine udela na tržištu. Međutim, prošlogodišnji rezultati pokazuju da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili beleže debele minuse, poput kasko osiguranja, dobrovoljnog zdravstvenog i imovinskog osiguranja od požara.

Crno tržište poslovnih informacija

132. KOLIKE SU ŠANSE DA SE PODACI O VAŠOJ KOMPANIJI NALAZE NA DARK VEBU: 30 odsto
Istraživanje kompanije Kasperski, koja se više od četvrt veka bavi IT bezbednošću, pokazalo je da od 700 nasumično odabranih firmi, svaka treća se pominje na dark vebu u vezi sa trgovinom podacima. Na ovom crnom tržištu prodaju se poslovne informacije koje su hakeri pribavili upadima u sisteme preduzeća, a cene tih podataka zavise od prihoda kompanije koja je bila meta napada, odnosno od koristi koja se može ostvariti upotrebom tih podataka. Pošto kriminalci ne veruju jedni drugima, i poslovne transakcije van zakona imaju svoju „regulativu“ na dark vebu. Ali stručnjaci ne preporučuju firmama da se upuštaju u takve aranžmane, pokušavajući da same ili preko posrednika otkupe svoje podatke na crnom tržištu.

Vremeplov

136. LAŽNI TAJKUN, PRVI SOVJETSKI ŠPIJUN U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Nulti pacijent
Dok je policija u međuratnoj Jugoslaviji jurila ruske emigrante za koje je sumnjala da su sovjetski agenti, glavni čovek koji je osnovao sovjetsku obaveštajnu mrežu u prestonici bio je zvezda beogradske čaršije. „Nulti pacijent“ je došao u Beograd predstavljajući se kao francuski hotelijer, otvorio je luksuzni restoran „Mali Pariz“, rasipao se bogatstvom i molio policiju da ga zaštiti od „komunističke agenture“.

BIZNIS TOP 2023/24. liste najvećih preduzeća u Srbiji:

142. Po dobiti
146 Po poslovnom prihodu
150 Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

21. новембар 2024. 0 komentara

Ekonomija Vesti

20 faktora mogu podići ili spustiti cenu nekretnine koja se prodaje

by bifadmin 21. новембар 2024.

Verovali ili ne, postoji čak 20 faktora koji mogu podići ili spustiti cenu nekretnine koja se prodaje. Spratnost, grejanje, struktura stana, stanje sanitarija i stolarije, postojanje terase, parkinga, pa čak i pristojan komšiluk samo su neki od njih. Za Srbiju je karakteristično da razlika u ceni kvadrata između prvog i poslednjeg sprata u istoj zgradi može biti i veća od 1.000 EUR.

Procenitelji kažu da je lokacija na svim destinacijama ključni faktor koji cenu može da uveća i do 25%, a sledeći po značaju je sprat na kojem se nepokretnost nalazi, jer prizemlje i potkrovlje spuštaju cenu. Kvadrat u malom stanu do 35 kvadrata i većem od 135 kvadrata je skuplji, kao i u zgradi koja poseduje lift u odnosu na onu koja ga nema.

U istoj zgradi razlika skoro 800 EUR

U dva stana slične kvadrature u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu cena metra kvadratnog na poslednjem, 18. spratu iznosi 2.040 EUR, dok je u stanu koji se nalazi među prvim spratovima zgrade 2.900 EUR. Dvosoban stan u zgradi bez lifta na novosadskom Limanu je 2.400 EUR po metru kvadratnom, dok je onaj u zgradi sa liftom čak 3.000 EUR.

U istoj ulici se u beogradskom naselju Karaburma može kupiti stan od 118 kvadrata za 149.000 EUR, za 1.263 EUR po kvadratu, dok je mali stan od 36 kvadrata na portalu 4zida oglašen za 125.000 EUR, odnosno 3.472 EUR po kvadratu.

Dok je u nekim svetskim metropolama, poput Njujorka, stvar prestiža živeti na poslednjem spratu, u Beogradu ili Novom Sadu, kupci su poprilično nepoverljivi prema ravnim pločama, koje neretko prokišnjavaju, pa izbegavaju ove nekretnine.

Ovaj faktor utiče 7% na cenu, a neophodan vam je

Sanja Šćepanović, direktor novosadske agencije Šćepanović i saradnici kaže da je za stan u suterenu cena manja za 10% do 15% od regularne cene stana koji se nalazi između prvog i četvrtog sprata.

– Ako je stan na višim spratovima cena takođe pada i po tome se naše tržište nepokretnosti razlikuje u odnosu na tržišta u razvijenim zemljama. Kupci obraćaju pažnju na to da li zgrada poseduje lift i to diktira cenu same nekretnine i utiče sa oko 3%. Starije zgrade kao i stanovi za renoviranje su sa nižom cenom u odnosu na nove stanove na istoj lokaciji. Luksuzna oprema takođe diže cenu kvadrata u odnosu na stan koji je srednje opremljen – navodi Sanja Šćepanović.

Ona napominje da je grejanje faktor koji utiče na cenu oko 7%, ali ukazuje da i tu ima razlike u zavisnosti od vrste i kvaliteta grejanja, da li je na struju, gas, solarno, daljinsko centralno ili etažno. Ranije su bili traženi stanovi sa centralnim grejanjem, međutim situacija se danas promenila, jer postoje i druga rešenja koja se smatraju pametnijim, a koja omogućavaju uštedu energije i smanjenje troškova kao što su toplotne pumpe i solarni paneli.

– Struktura nekretnine je faktor koji utiče oko 4% na cenu stana. Najskuplji po metru kvadratnom su mali stanovi do 35 kvadrata i veći od 135 kvadrata. Za male stanove mala je i suma novca koja je potrebna za kupovinu, pa je i broj potencijalnih kupaca koji raspolažu potrebnim sredstvima veći. Za stanove veće od 135 kvadrata je karakteristično da ih nema puno i zato je i njihova cena po metru kvadratnom veća – objašnjava Sanja Šćepanović.

Stanje sanitarija u kupatilu i kuhinji utiče na cenu oko 5%, jer je za većinu adaptacija potrebno menjati kompletnu instalaciju, a u istom procentu se može podići ili spustiti cena u zavisnosti od kvaliteta stolarije i bravarije, jer upotrebna vrednost tokom godina opada.

– Telefon utiče sa oko 3% pri čemu je intenzivnijim korišćenjem mobilne telefonije ovaj faktor drastično izgubio na značaju. U istom procentu utiče i to da li stan ima terasu, lođu, verandu ili francuski balkon, kao i orijentacija stana, odnosno njegova osunčanost. Blizina prevoza utiče na cenu stana sa oko 3%, međutim ima i izuzetaka. Deo Beograda, Dedinje ili Topčider gde prevoz nije prisutan drži visoku cenu, tako da se ovaj faktor tiče pre svega klasične stanogradnje. Faktor „čovek“ je u principu najuticajniji i utiče sa 10% u proseku i najmanje je ekonomski opravdan. Struktura i osobine komšiluka time imaju veliki značaj – napominje Sanja Šćepanović.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: keresi72, Pixabay

21. новембар 2024. 0 komentara

Ekonomija

BIZNIS TOP 2023/24: Mogu li domaća preduzeća „na crtu“ stranim kompanijama?

by bifadmin 21. новембар 2024.

Privreda u Srbiji je 2023. uvećala godišnju dobit za 12%, na 972,4 milijarde dinara, ali je taj rast bio znatno slabiji u poređenju sa 2022. kada je godišnja zarada bila veća za četvrtinu. U isto vreme, primetna je sve veća koncentracija na domaćem tržištu. Preko dve petine ukupne prošlogodišnje zarade ostvarilo je svega sto preduzeća. Ona su imala dobit od 576 milijardi dinara, a pet vodećih je realizovalo više od polovine tog iznosa, dok je taj udeo u 2022. bio ispod 43%, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2023. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2023/24 objavljene su i najaktuelnije analize o makroekonomskim kretanjima na svetskom i domaćem tržištu, kao i o poslovanju 16 vodećih sektora, mereno njihovim učešćem u BDP-u Srbije.

Cela Srbija bi mogla da kupi 2% akcija Epla

Evropska unija, koja je glavni spoljnotrgovinski partner srpske privrede, morala bi dodatno da ulaže 800 milijardi evra godišnje da bi u narednoj deceniji značajnije smanjila zaostajanje za SAD i Kinom, pišu Biznis i finansije. Svih pet kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u oktobru ove godine potiče iz američkog tehnološkog sektora. Prve tri, Epl, Nvidia i Majkrosoft, vrednije su od BDP-a Francuske i Britanije i trenutno jedino zaostaju za BDP-om Nemačke.

Tržišna vrednost Epla, koji se u oktobru našao na prvom mestu, bila je 12 puta viša od BDP-a bivše SFRJ. „Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija američkog Epla. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%“, pišu Biznis i finansije u najnovijoj godišnjoj ediciji.

Razlika je višestruka i kada se poredi pet vodećih svetskih kompanija po ostvarenim prihodima sa BDP-om bivše SFRJ. Prvoplasirani američki Volmart, prošle godine je ostvario prihode od 630 milijardi dolara, dok je prema procenama istraživačke platforme Statista, ukupni BDP zemalja nekadašnje Jugoslavije u 2023. iznosio oko 289 milijardi dolara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Pet vodećih u Srbiji

Volmart je imao oko 140 puta veće prihode od Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je po ovom parametru bila vodeća kompanija u Srbiji 2023. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), EPS je prošle godine ostvario prihode od 498 milijardi dinara, što je približno 4,5 milijardi dolara. Među prvom petorkom bila su i preduzeća Naftna industrija Srbije (394,9 milijardi dinara), Srbijagas (174,2 milijarde), Deleze Srbija (155,5 milijardi) i Ziđin majning sa prihodima od 131,4 milijarde dinara.

EPS je nakon dve godine negativnog poslovanja, 2023. bio i najprofitabilniji u Srbiji, sa zaradom od 112,4 milijarde dinara, što čini 8,7% dobiti cele privrede. Slede Ziđin majning (82,3 milijarde), NIS (41,9 milijardi), Telekom Srbija (34,2 milijarde), dok je na petoj poziciji bila kompanija Ziđin kuper Srbija sa dobiti od 19,2 milijarde dinara.

Kineska ulaganja sve zastupljenija

Manju tražnju za srpskom robom na tržištima EU zbog usporavanja evropske privrede, u Srbiji je donekle nadoknadila veća zastupljenost Kine u ukupnim investicijama i trgovinskim aktivnostima. Slobodne zone u Srbiji prošle godine su ostvarile rekordnih 980,7 miliona evra investicija, a od toga preko 970 miliona evra su bila strana ulaganja. Više od 57% ukupnih investicija uložila su preduzeća iz Kine i Japana, a najveće prošlogodišnje ulaganje u iznosu od 357,7 miliona evra realizovala je kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma Linglong, u Slobodnoj zoni „Zrenjanin“, pišu Biznis i finansije.

Slično 2023. godini, javna ulaganja u velike infrastrukturne projekte bila su među ključnim faktorima koji su pogurali privredni rast i ove godine, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24. Ovogodišnji privredni rast predvode maloprodaja i građevinarstvo, ali je primetno da sve veći uticaj na ukupne rezultate privrede imaju proizvodnja autodelova i rudarstvo, pri čemu je eksploatacija ruda od 2018. godine uvećala svoj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) više od četiri puta.

Najveći deo rasta kojim se hvalimo nije u našem vlasništvu

Favorizovanje stranih na račun domaćih investitora čini Srbiju još zavisnijom od stranih kompanija koje kod nas posluju. One ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda, zapošljavaju svakog četvrtog zaposlenog, donose dva od tri dinara srpskog izvoza i stoje iza polovine uvoza, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da Srbija nema potrebne finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku, do ocena da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

Sagovornici Biznisa i finansija procenjuju da su među proizvodnim delatnostima najveći domaći aduti za „izlazak na crtu“ stranoj konkurenciji autoindustrija, prehrambena i industrija gume i plastike, a u oblasti usluga IT sektor. Ali u svim pomenutim oblastima izvoz trenutno predvode strani investitori. Primera radi, za IT industriju se procenjuje da će izvoz ove godine premašiti 3,5 milijardi evra, ali će zato vrednost domaćih IT ulaganja biti preko tri puta manja. Najveći deo rasta u IT industriji potiče od oko 700 firmi u stranom vlasništvu, koje zapošljavaju preko 77% radne snage i ostvaruju više od 70% ukupnih prihoda u našem IT sektoru, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Bankama na radost

Za razliku od ključnih sektora u realnoj privredi, čiji su rezultati vrlo šarenoliki i gde će po svoj prilici ove godine najlošije proći poljoprivreda i energetika, banke i dalje beleže rekordne zarade. Bankarski sektor je u prvih šest meseci tekuće godine ostvario zaradu od 89,2 milijarde dinara, što je za trećinu bolji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine. Zato je najverovatnije da će 2024. biti najberićetnija godina kada su u pitanju bankarski profiti, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, ali u Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu za Biznis i finansije da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili čak beleže negativne rezultate, poput osiguranja motornih vozila – kasko, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti.

21. новембар 2024. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Građani sve više duguju bankama, dok se firme razdužuju

by bifadmin 21. новембар 2024.

Stanovništvo u Srbiji samo se u oktobru ove godine zadužilo kod banaka za 119 miliona evra, doguravši za godinu dana gotovo do milijarde

Priličan preokret događa se na bankarskom, odnosno kreditnom tržištu Srbije ovih dana. Kompanije su stale sa daljim zaduženjem, a u oktobru su se čak razdužile, dok građani nastavljaju da se ozbiljno zadužuju po stopi od jedan procenat mesečno, pokazuju sveži podaci iz Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije.

Razlog ovako različitom kretanju sektora privrede i stanovništva mogao bi da bude jedan – produženje krize. Kod privrede, pogotovo one izvozne i orijentisane ka Evropi koja je u stagnaciji (u najvećem partneru Nemačkoj i u ekonomskom padu), s kreditima su oprezni i oni koji bi trebalo da ih uzmu, jer proveravaju perspektivu prodaje i profita iz kojih bi zajam trebalo da vrate, ali i oni koji kredite daju, jer nisu sve firme u istom položaju kada „napolju“ ne ide kako bi trebalo.

Kriza je donela produženu inflaciju

Kod građana, kriza je donela produženu inflaciju, koja se iz solidnog petnaestomesečnog pada do juna i 3,5%, preokrenula u rastuću i stigla do oktobarskih 4,5%. A više cene znače i više troškove i račune koji se moraju pokrivati.

Brojke iz Izveštaja UBS to govore same za sebe. Kompanije su se razdužile u oktobru za 11,4 milijarde dinara (oko 98 miliona evra), odnosno za tih 0,6% je smanjen njihov ukupan dug bankama i sada je nešto preko 2.000 milijardi dinara (17,5 milijardi evra).

Firme, dodoše, i dalje bankama duguju 10% više nego prošlog oktobra, ali stagnacija u zaduživanju traje od marta. Čak je došlo da pada u maju, pa sada i u oktobru.

Kod preduzetnika, koji (kao i građani) nemaju mnogo manevarskog prostora da odlučuju o tome kada će se i koliko zadužiti, nastavljeno je u oktobru zaduživanje po stopi od 2,5%, odnosno na godišnjem niovu od povelikih 13,3%.

Građani uzimaju keš kredite kao da su zaboravili 2021.

Za razliku od privrede, koja se u uslovima i dalje visokih kamatnih stopa ponaša racionalno, građani nastavljaju da neštedimice uzimaju nove zajmove. U oktobru se sektor stanovništva kod banaka zadužio za 13,8 milijardi dinara (118 miliona evra), što je 0,9% više mesečno i 7,5% više nego što je bilo u oktobru 2023.

Pritom, ako se gledaju samo keš krediti, rast je 1,5% i 10,5%. Novih gotovinskih kredita je uzeto za 11,3 milijarde dinara (97 miliona evra), i ta vrsta zajmova je sada narasla na ukupno 771 milijardu dinara (6,6 milijarde evra).
Sa stambenim kreditima, koji rastu nešto skromnije (0,6% mesečno i 4,3% godišnje) i pored toga što su tu kamatne stope ograničene odlukom NBS, građani su svoju zaduženost kod banaka podigli na 1.607 milijardi dinara (13,7 milijardi evra).

Veliko interesovanje za keš kredita

Iako je godišnja stopa rasta kreditnog duga građana ne tako velikih 4,5%, ekonomiste koji vode računa o održivosti bi moglo da zabrine to što se građani ubrzano zadužuju još od marta. Pre toga su bili poprilično oprezni (ili sa ušteđevinom koja je mogla da pokriva troškove) od maja 2023. čak sa padovima u decembru/januaru.

Ovakvo veliko interesovanje građana za kredite, pogotovo keš kredite, jak je signal bankama da ne moraju da žure sa obaranjem kamatnih stopa. A one su se u septembru (poslednji podaci NBS) „zaglavile“ na 11,11% kod dinarskih keš kredita i 6,14% za one indeksirane u evrima.

Prošlog septembra su bile 13,35% i 7,21%, ali treba se podsetiti da su septembra 2021. godine, kada je tražnja za zajmovima bila mnogo manja (a pad zaduživanja bio 2% mesečno i 0,5% godišnje), kamatne stope bile 8,3% i 3,3%.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

21. новембар 2024. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci