Pre nekoliko dana Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da treba izvršiti pritisak na Vladu Srbije da bi strani poslodavci poštovali Zakon o radu i radnička prava u južnokorejskoj kompaniji kablova u Leskovcu, a i u celoj zemlji, piše Ekapija.

Prema toj objavi, u ovoj kompaniji su narušena radnička prava isplatom minimalnih zarada, ukidanjem prava na bolovanje, lošim higijenskim uslovima i fizičkim napadima na radnice.

Međutim, ima jedan drugi krug zaposlenih u Srbiji, koji ne izaziva toliko pažnje ni javnosti, ni medija, a kako će se ispostaviti u ovom istraživanju eKapije, ni države. Verovatno je nedostatku empatije uzrok i taj što taj sloj zaposlenih za naše standarde ima viša primanja, i kod nas, i u svetu, ali što bi se reklo, za to su se i školovali. Ipak, ne i za to da u jednom danu, u jednom gradu, njih stotinak tek tako dobije otkaz. Zapravo da budu „zamoljeni da odu“, kako su mreže, a potom i mediji prenosili pre nekoliko nedelja slučaj danske kompanije Better Collective. U njenom slučaju loša kretanja na berzi i loše procene na jednom od tržišta dovele su do toga da u jednom danu stotinak njih ostane bez posla.

U jednoj drugoj firmi – američkoj Shyft Moving, prošlog novembra je isto tako stotinak zaposlenih u popodnevnim satima pozvano na hitan Zoom sastanak – za petnaest minuta, a onda su u tom online-sastanku saznali da od sutra nemaju posao. Tačnije „da je firma prodata, da se ne zna kome je prodata i da će sve detalje u narednim danima rešavati sa novim vlasnikom“. Kog su, kako se kasnije ispostavilo, uspeli da pronađu za oko mesec dana i tek tad uspeli da se odjave od te firme i bili oslobođeni da počnu da rade u novim firmama. U istoj toj godini je i jedna treća kompanija, isto iz Amerike – Playstudios otpustila u Srbiji 120 zaposlenih u jednom danu. Isto usled loših kretanja na berzi, smanjenog finansijskog učinka i sl. I sve tri kompanije su iz oblasti informacionih tehnologija, istina sa različitom primenom – gaming, gambling, moving, odnosno video-igre, klađenje, selidbe.

Crna lista firmi koje masovno otpuštaju

Koliko su u IT stvari uzele maha sa ovim masovnim otpuštanjima, na jednoj od mreža koju IT-jevci rado koriste – reddit, čak je počela da se vodi „crna“ lista firmi koje u Srbiji masovno otpuštaju ljude, pa da se, kako je navedeno, ljudi upozore ako ih te firme kontaktiraju.

Neke od tih firmi jednostavno nestanu bez traga, a taj trend, kako je za eKapiju izjavila advokatica Ivana Mrđa, primetile su i njene kolege u advokaturi.

– Primetile smo kao zabrinjavajući trend koji je u porastu, a to je zloupotreba jedne rupe u zakonu koja postoji, a to je situacija u kojoj osnivači firme, vlasnici firme, prodaju osnivački ulog određenom licu i nestanu iz zemlje. I svi radnici preko noći ostanu bez plata, bez otpremnina, i bilo kakva pobeda na sudu predstavlja vid Pirove pobede – istakla je ona za eKapiju.

Pirova pobeda

Upravo takvu jednu pobedu izvojevala je početkom ove jeseni jedna od otpuštenih radnica iz Shyft Movinga, Jelena Luković Milošević, koja je pristala da za eKapiju govori o svom iskustvu zbog kojeg je odlučila da na kraju presavije tabak i dokaže da je nezakonito otpuštena. I u tome pobedila. Naime, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu od 20.3.2023. kao nezakonito.

– Usvaja se tužbeni zahtev tužiteljke Jelene Luković Milošević iz Beograda, pa se obavezuje tuženi Shyft Moving d.o.o. Beograd da tužilji na ime naknade štete, umesto vraćanja na rad, isplati iznos…. dolara u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBG na dan isplate sa kamatom po referentnoj kamatnoj stopi koju propisuje prilikom sprovođenja glavnih operacija centralna banka Sjedinjenih Američkih Država kao zemlje domicilne valute uvećane za 8 procentnih poena, počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, a sve u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja – navodi se u presudi koju je eKapija dobila na uvid.

Jelena bi, kako je za eKapiju istakla, ovom presudom trebalo da dobije iznos plata za period u kojem nije počela da radi na novom poslu, ali po svemu sudeći, presudu može, kako je objavila i na društvenoj mreži – da okači na zid.

I kad je presuđeno, nema se od koga naplatiti

– Firmu je kupio neki Saša Vasić. Sudija nije mogla da ga nađe. On je prijavljen na nekoliko adresa, a nije se pojavio ni na jednom ročištu. Kad smo proverili u APR-u, videli smo da je sada neko drugi vlasnik Shyfta – Miodrag Petrović, a poslovno ime firme je Pokret za zaštitu ambijentalne celine Zrmanjska. Računi u firmi su u blokadi, ali firma je i dalje aktivna. Ne znamo koga da jurimo, pasivizirane su im adrese i ja to ne mogu da naplatim. Oni nemaju imovinu. Pre zatvaranja u novembru, zatvorili su kancelariju i rasprodali IT opremu – rekla je, između ostalog, Jelena za eKapiju.

Ona je u ovoj firmi, kako kaže, radila od novembra 2017. godine, ali je firma od tog perioda do njenog otkaza, odnosno rešenja o tehnološkom višku, menjala nazive više puta. Najpre je, kako Jelena kaže, to bila firma Crater, pa je potom bila Fincore, pa Saldare Development i od 2022. godine Shyft Moving. Zbog toga je, kako navodi, i otpremninu koju je dobila od biroa dobila samo za jedan period rada.

Tehnološki višak koji baš i nije višak

A postupak do otpremnine takođe nije bio jednostavan. Svakako ne lak kao otkaz, odnosno rešenje o tehnološkom višku – bar iz ugla poslodavca.

– Samo su me pozvali na sastanak preko Zooma, pre radnog vremena, moj tadašnji šef i jedan kolega, i samo mi je saopšteno da su odradili pregled troškova, da moraju da smanje troškove, da u cilju smanjenju troškova ja dobijam otkaz. I da se javim HR-u za dalje i da ako imam bilo kakva pitanja, tu je HR. I samo su mi ugasili sve naloge. Nisam imala nikakav pristup mejlovima. Tri dana nakon toga, niko mi se nije javljao. Radili smo od kuće, ali smo tada imali prostor u Živojina Žujovića na Zvezdari, ali tamo nikoga nije bilo. Devojka iz HR-a uglavnom nije znala da mi odgovori i pošto mi se niko nije javljao, ja sam objavila informaciju na Linkedinu i označila i nju i Amerikanku i ona me je momentalno zvala. Samo mi je rekla doći ćete tad i tad i uručićemo vam rešenje o tehnološkom višku i tu ćete saznati sve. Ja sam otišla sa advokatom, a ona nam je samo podelila da potpišemo. I otišli smo kući. Kasnije smo dobili otpremninu i pošto su nam cepkali staž, jedna, druga, treća firma, ja sam od dobila otpremninu za samo dve godine – navela je Jelena.

Međutim, Jelena se posle toga konsultovala sa nekoliko advokata i jedna od njih, Ivana Mrđa – sagovornica eKapije sa početka priče, rekla joj je da je otkaz apsolutno nezakonit jer nisu doneti pravni akti na način na koji se donose kada se proglašava tehnološki višak.

– Zakon propisuje vrlo jasno kako možete da sprovedete postupak tehnoloških viškova i otpuštanja i u slučaju gašenja radnih mesta. Shyft je promenio sistematizaciju radnih mesta i rešio je da otpusti sva lica koja su bila zaposlena na određenim izvršilačkim funkcijama. U Jeleninom slučaju nije bila ispoštovana procedura zato što je ona obavljala druge poslove i u tom postupku otpuštanja nije bila izložena konkurenciji, čime je bila diskriminisana. Drugim rečima, ako više lica obavlja isti posao, oni moraju svi zajedno da odluče ko će biti otpušten, a ko će biti zadržan. Ti kriterijumi moraju biti jasni i transparentni i poznati. Ne smeju da se razlikuju od zaposlenog do zaposlenog. To je najveća povreda. Takođe, nije ispoštovana ni procedura u pogledu donošenja opštih akata i odluka koji su bili neophodni da se donesu. Svi su bili doneti na isti datum, što nije dozvoljeno, a samim tim, ti akti nisu stupili na pravnu snagu. Mnogo toga je što se tiče zakona preskočeno ili nije ispoštovano u tom talasu otpuštanja u kom je bila i moja klijentkinja, a da ne pominjem zaposlene koji su kasnije bili otpušteni i kako su njihova prava bila povređena i u kojoj situaciji su se oni preko noći našli – izjavila je za eKapiju Ivana Mrđa.

Advokat: O firmama koje pobegnu pre sam samo čitala u štampi

Ona kaže da joj je ovo bio prvi slučaj u advokatskoj praksi da se susreće sa onim o čemu je pre toga čitala samo u štampi.

– Dosta sam zastupala u postupcima u vezi sa tehnološkim viškovima, ali mi se nikad nije dogodilo to da firma „pobegne“. Prvi put da sam ja u svom predmetu videla izbegavanje odgovornosti. Znate ono kad pročitate u novinama da su se radnici pojavili i našli zaključana vrata firme. E ovo je bukvalno taj scenario. I kada pričamo mi advokati među sobom, nepojmljivo nam je ko bi tako nešto radio. Znate da je strana firma, likvidna, imaju toliko zaposlenih, smatrate da ozbiljno posluju, imaju čak i punomoćnike, advokate u Srbiji koji su im na ugovoru. Ne vidite problem zašto bi neko na ovaj način, kao da se bave nekim neposrednim radnjama, pa da pokušavaju preko noći da pobegnu iz zemlje. Dolaze iz zemlje sa zapada, gde je vrlo jasno kako se poštuju prava radnika, a ovde ne mogu da ispoštuju taj minimum minimuma – dodaje naša sagovornica.

Pritom sve te firme, kako ona navodi, ovde posluju jer na tržištu rada kvalitet naših radnika je nesporno visok, a cena rada je niža nego za te iste radnike koje bi angažovali na zapadu.

Zbog čega opstaju firme koje su aktivne, ali godinama u blokadi?

– Nažalost, zakonska rešenja su nedorečena u okviru tih pitanja – ne možete da plenite licu imovinu koju nema. Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara samo za imovinu koja je u vlasništvu pravnog lica. Znači, vlasnik firme neće odgovarati svojom ličnom imovinom. Postoje određene odredbe koje mogu eventualno da se pokrenu što se tiče kaznenog prava u pogledu poštovanja plaćanja poreza i doprinosa, ali opet nijedna od zakonskih odredbi nije dovoljno jaka da natera ta lica da bilo šta urade osim da se pasivno drže i da drže otvorenu firmu na svoje ime. To su firme koje egzistiraju, ne idu u stečaj, ne idu u likvidaciju, ali postoje. Pitanje je zašto ta pravna lica opstaju? Da li je neophodno da se pokrene inicijativa da se izmeni zakon jer mi ne možemo da ograničimo svojinu, ne možemo da ograničimo da neko prodaje svoju firmu, ali možemo da pojačamo kaznenu politiku, da propišemo da je vid prekršaja težeg ili da je krivično delo neplaćanje poreza i doprinosa i poštovanja, bar u tom pogledu, prava radnika. Vi imate poreske obaveze prema državi, ali imate i te poreske obaveze prema zaposlenima – ističe Ivana Mrđa.

Ona kaže da je u slučaju ove firme, do trenutka dok nije bila prodata, sve bilo ispoštovano, a onda su svim zaposlenima zatvorena vrata.

Ovo je posebno izraženo za drugi talas otpuštanja u ovoj firmi, o kojem je za eKapiju svedočila druga otpuštena radnica – J.K., čiji je identitet poznat redakciji eKapije, a koja je, zajedno sa još 100 kolega prošlog novembra u poslepodnevnim satima, van radnog vremena, u 15 minuta Zoom sastanka saznala da ostaje bez posla. Situacija u kojoj je mnogo njih nad glavom u tom trenutku imalo kredite za stan, kola, razna zaduženja.

– Tog 27. novembra prošle godine, oko pet popodne stigla nam je poruka od vođe tima da imamo hitan sastanak za 15 minuta i da se obavezno priključimo na Zoom. Na tom sastanku su bila trojica glavnih ljudi iz Shyfta iz Amerike, ali je samo jedan govorio, a dvojica se nisu ni videla, niti su se uključivala. U petnaest minuta tog sastanka samo je rekao: „Firma se prodala, ne znamo ko je vlasnik, ne znamo ko će da vas isplati“. Firma se podelila na dva dela – srpski i američki. Srpski je prodat tih dana. Mi smo pitali ko će da nam isplati plate za taj mesec jer smo radili do pred kraj meseca. On je rekao da ne zna i da sve to vidimo sa novim vlasnikom. On je prekinuo taj poziv, nije više hteo ni da odgovara na ta pitanja. Ništa što ga smo pitali nije znao odgovor. I bukvalno u sat vremena od tog sastanka, mi smo svi izgubili pristup platformi, kalendaru, aplikaciji za internu komunikaciju, mejlovima. Imali smo još malo pristup jednom drive-u na mejlu, gde smo se trudili da što brže poskidamo sve što možemo. Iz razloga da poskidamo sve što možemo jer su nas zeznuli – navodi J. K. za eKapiju.

Kad novi vlasnik nije upućen

Ona kaže da na tom sastanku, jer je bio organizovan navrat-nanos, nije prisustvovao ni glavni menadžer firme u Srbiji pošto je, kako ona kaže, „kasno dobio informaciju da će biti sastanak“.

– Mesec dana smo ganjali informaciju preko APR-a, preko komunalaca, kod advokata, ko je uopšte kupio našu firmu. U mesec dana nismo dobili ni platu, niti papir da potpišemo. Sve informacije kod novog vlasnika – to nam je rečeno. Ali nam nije rečeno ni ko je vlasnik, ni gde se on nalazi. Mesec dana smo pokušavali da saznamo njegov kontakt. I nakon mesec dana, on se javio – Saša Vasić. On je poslao prvo mejl samo nekolicini ljudi. Rekao je – možete da izaberete opciju tehnološki višak, možete samo otkaz, to jest da mi damo otkaz, i treće ako ste trudni ili ste na trudničkom, onda možete da ostanete da radite za ovu sad firmu. Za novu firmu. I onda je jedna devojka pisala njemu da nije uključio sve ljude i dala mu je sve mejlove. I rekla je da niko ne želi da da otkaz i objasnila mu da nismo bili isplaćeni. On je rekao da to nije znao i da je mislio da je bivši poslodavac to sve rešio – navodi J. K.

Prema njenim rečima, posle mesec dana traženja kontakta i bilo kakvih informacija, njene kolege su uglavnom bile spremne za to da potpišu i tehnološki višak – samo da nastave dalje, jer su bili prijavljeni na birou, išao im je staž i nisu mogli da počnu da rade u novim firmama.

– Svi su razmišljali: „Daj nam taj tehnološki višak, samo da počnem da radim na novom mestu“. Oni i koji su razmišljali o pokretanju postupka su odustali od toga i samo su želeli da nastave jer su znali da ništa ne mogu da postignu pošto su ovi pokupili prnje i otišli u Ameriku. A ko god je preko Linkedina pisao generalnom direktoru Shyfta, on mu nije odgovarao, a onda ga je blokirao – dodaje J. K. napomenuvši da je ona bila među tim zaposlenima koji su potpisali za tehnološki višak i nakon toga dobila otpremninu sa biroa koja je bila manja od njene jedne plate.

Ona je, kako kaže, dobila tri meseca po 40.000 dinara, a plata joj je bila od 1.500 do 2.000 USD.

– Kad sam radila prekovremeno, kada je sezona selidbi i slično, onda je išla i do 3.000 USD. U trenutku otkaza, bila sam pod kreditima i još uvek pokušavam da se iščupam. Iako od januara imam novi i stabilan posao, ni ta plata mi ne pomaže koliku su mi štetu naneli. Neke od kolega isto i dalje vuku posledice toga – bili su pod kreditima, kupili stan, jedna je bila trudna, drugi kupili kola – navodi J. K.

Kad direktor sam sebi da otkaz

Naša sagovornica dodaje da je tadašnji novi vlasnik, kada je poslao spisak ljudi za tehnološki višak, a koji je takođe eKapiji dostavljen na uvid, i svoje ime dodao na taj spisak.

– On je, kad je čuo da nismo isplaćeni, i sam sebi dao otkaz. Vlasnik firme je sam sebi dao otkaz – ne znam da li to uopšte može – navela je J. K.

Prema njenim rečima, svi bivši zaposleni u Shyft Movingu su tek krajem decembra odjavljeni sa biroa, i tek tada su i mogli da podnesu zahtev za pomoć kao tehnološki višak.

Gubitak i do 250.000 USD

– Tada su svi oštećeni sa minimum jednom platom, dakle minimum po 1.000 USD, a mnogi i više jer su im i plate bile više. Za oko 100 zaposlenih, po mojoj proceni, to je oko 200 do 250 hiljada USD gubitka – navela je J.K.

eKapija je preko uvida u zvanične kontakt podatke Shyft Movinga u Agenciji za privredne registre pokušala da dobije i komentar sadašnjeg direktora, Miodraga Petrovića, ali nam se mejl nakon nekoliko dana vratio, kao da je adresa nepostojeća. Takođe, uvidom u odluke registratora preduzeća na APR-u videli smo da su 28. novembra prošle godine promenjeni podaci članova preduzeća sa Shyft Moving na Pokret za zaštitu ambijentalne celine Zrmanjska. Novčani ulog koji je naveden u ovom rešenju iznosi 100 RSD.

Takođe, rešenjem od 1. decembra 2023. promenjeni su i zakonski zastupnici – brisani su direktori: Adrian Graham Hall, David John Austin i Randal Scott Meske, iz SAD, a kao direktor upisan ranije pomenuti Saša Vasić.

Međutim, rešenjem od 15. aprila ove godine, on prestaje da bude direktor, a tu ulogu preuzima Miodrag Petrović.
Kao što smo već pomenuli, eKapija je preko zvanične email adrese sa APR-a pokušala da kontaktira i direktora ovog preduzeća, ali adresa je očito nepostojeća, tako da komentar nemamo. Takođe, eKapija je proverila i stanje ove firme na sajtu NBS-a i zaista je u blokadi po osnovu prinudne naplate, i to već 289 dana, a ukupno potraživanje dužnika na danapnji dan iznosilo je 5.861.391 dinara.

I Ministarstvo bez odgovora

S obzirom na već donetu presudu o nezakonitom otkazu i očito učestalom masovnom otpuštanju u svetu IT-a u Srbiji od vlasnika kompanija iz inostranstva, eKapija je pokušala da sazna i da li je Ministarstvo rada, ili inspekcija rada, pokušala neki nadzor u pomenutim kompanijama, ali ni taj odgovor posle poslatih mejlova na zvaničnu adresu Ministarstva nismo dobili. Kao ni to na da li mogu da daju neke preporuke zaposlenima, kako da se zaštite za slučaj ovakvih, sada i dokazano, nekih nezakonitih otkaza od stranih IT firmi.

Očito ostaje ono staro – uzdaj se u se i u svoje kljuse. Čak i naša sagovornica Ivana Mrđa, advokatica, kaže da se i u konsultaciji sa njenim kolegama treba doneti odluka o tome šta je isplativo.

– Mi uvek kažemo konsultujte se sa profesionalcima, informišite se o svojim pravima, i onda donesite odluku na osnovu svih prikupljenih informacija šta možete da ostvarite i šta se isplati. Jer došli smo u situaciju i vreme da nije uvek isplativo voditi postupak. Nekada je bolje okrenuti se i nastaviti da živite, da tražite novi posao. Suština zaštite ovih prava je da uzmemo naknadu štete klijentima, zaostale zarade, da ih vratimo na posao. A u ovim situacijama gde je veliki protok ljudi između firmi i u okviru branše, mi ne možemo da im pružimo nikakve garancije koje bi njima značile dugoročno – završava naša sagovornica.

Izvor: Ekapija, autor, D. S. G.
Foto: Pixabay