Evropljani plaćaju različite cene lekova u zavisnosti od toga gde žive, ali troše znatno manje nego građani Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik SAD Donald Tramp u ponedeljak je kritikovao Evropsku uniju najavivši planove za smanjenje troškova lekova za američke građane.
„Plaćaćemo koliko i Evropa“, rekao je Tramp novinarima, dodavši da su zemlje EU „teške“, „brutalne“i „nepristojne“u pregovorima sa farmaceutskim kompanijama.
Cene lekova u SAD među najvišima su u svetu. Ta zemlja je 2022. godine potrošila 617,2 milijarde dolara (542,7 milijardi evra) na lekove, dok je 24 evropske zemlje zajedno potrošilo 233,5 milijardi dolara (205,3 milijarde evra), prema analizi RAND korporacije.
Trampov plan predviđa vezivanje američkih cena lekova za najniže cene koje važe u drugim razvijenim zemljama – ukoliko proizvođači sami prethodno ne snize cene. Međutim, još nije jasno kako bi ovaj plan mogao biti sproveden, niti kolike bi uštede doneo pacijentima u SAD.
Zašto su lekovi skuplji u SAD?
A šta je to u evropskom pristupu cenama lekova što je, po Trampu, „teško“, „brutalno“i „nepristojno“?
Cene su više u SAD jer farmaceutske kompanije tvrde da moraju da nadoknade visoke troškove razvoja novih lekova – dok evropske zemlje pregovaraju kako bi cene snizile, za razliku od američke vlade, koja u pravilu to ne čini.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), većina evropskih država u obzir uzima i cene istih lekova u drugim zemljama kada odlučuje koliko je spremna da plati.
Ipak, Evropljani ne plaćaju lekove isto – cene variraju u zavisnosti od države.
Na primer, Švajcarska prosečno troši 525 evra godišnje po osobi na lekove, dok Hrvatska izdvaja 262 evra.
Jedan od razloga su poverljivi pregovori sa farmaceutskim kompanijama, što, prema mišljenju kritičara, može dodatno povećati cenu već skupih lekova.
„Praktično ne postoji transparentnost“, rekao je za Euronews Health Husejin Naci, vanredni profesor zdravstvene politike na Londonskoj školi ekonomije.
Cene rastu i u Evropi
Zemlje se pri pregovorima rukovode različitim kriterijumima. U Engleskoj i Švedskoj ključan je odnos cene i koristi, dok Nemačka procenjuje koliko novi lek može da poboljša stanje pacijenatau poređenju sa već postojećim terapijama.
Vredno je napomenuti da su cene lekova u evropskim državama u poslednjim godinama porasle. U Nemačkoj su, na primer, troškovi lekova u bolnicama porasli za 11,5 odsto, a u apotekama za 2,6 odsto između 2012. i 2022. godine.
Zdravstveni osiguravači su prošle godine upozorili da rast cena lekova već opterećuje državne budžete.
„Cene su već previsoke u mnogim evropskim zemljama, s obzirom na to koliko javni zdravstveni sistemi mogu da izdrže“, kaže Naci i upozorava da bi dodatni pritisak iz SAD ili farmaceutskih kompanija da se cene povećaju „ozbiljno ugrozio sistem“.
Ko snosi trošak lekova?
Unutar Evrope postoje razlike i u tome ko tačno snosi trošak lekova – najveći deo pokrivaju javni zdravstveni sistemi, ali deo se plaća i iz sopstvenog džepa ili putem dodatnog zdravstvenog osiguranja.
U baltičkim zemljama, kako navodi SZO, pacijenti mogu plaćati različite cene za isti lek, u zavisnosti od toga koju bolest imaju. U Estoniji, Poljskoj i Francuskoj postoje i recepti sa fiksnim participacijama.
U Kipru je 2022. godine država (zajedno sa obaveznim zdravstvenim fondovima) pokrila 90 odsto ukupnih troškova za lekove, dok je u Bugarskoj taj udeo bio samo 23 odsto. Ovi podaci obuhvataju sve lekove, ne samo one na recept.
„Očekivati od zdravstvenih sistema da plaćaju još više za lekove, jednostavno nije realno“, zaključuje Naci.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
