EkonomijaVesti

Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji?

by bifadmin

Da li ste ikada razmišljali o tome kako solarni paneli mogu da smanje vaše račune za struju i doprinesu očuvanju životne sredine?

Ukoliko jeste, niste jedini. Poslednjih godina, broj prozjumera, ljudi koji su i potrošači i proizvođači energije ubrzano raste u Srbiji. Prema podacima iz januara ove godine u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije bilo je upisano više od 4.300 prozjumera sa ukupnom instalisanom snagom većom od 84 MW i trendom rasta.

Sve više građana i preduzetnika prepoznaje prednosti solarnih panela kao rešenja za smanjenje troškova energije i povećanje energetske efikasnosti. Međutim, i dalje se postavlja pitanje: Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji?

Cene ugradnje solarnih panela u Srbiji – šta treba da znate?

Kako bi se dobio odgovor na ovo pitanje, potrebno je razmotriti više faktora koji utiču na cenu ugradnje. Na primer, za solarni sistem koji se postavlja na krov, troškovi će zavisiti od nekoliko ključnih aspekata: veličine sistema, vrste opreme, tipa krova i potrebne dokumentacije.

Prema podacima sa sajta jedne od firmi koja se bavi postavljanjem solarnih panela, prosečna cena ugradnje u Srbiji se kreće između 1.000 i 1.200 EUR po kilovatu instalisane snage. Dakle, za solarni sistem od 6 kW, trošak bi bio od 6.000 do 7.200 EUR. Ova cena se može kretati u različitim opsezima u zavisnosti od specifičnih uslova, kao što su kvalitet opreme i vrsta montaže.

Cena ugradnje solarnih panela u Srbiji povoljnija je nego u zemljama EU. Na primer, u Nemačkoj i Francuskoj, prosečna cena ugradnje je oko 1.600 EUR po kilovatu, dok je u Italiji oko 1.300 EUR.

Isplativost ugradnje solarnih panela – šta možete da očekujete?

Nakon što poželite da investirate u solarni sistem, postavlja se pitanje da li se ta investicija isplati? Jedan od glavnih faktora koji utiče na isplativost sistema je smanjenje mesečnih troškova za električnu energiju.

Prosečna ušteda na računima za struju u Srbiji može biti između 50 i 80 EUR mesečno, što znači da godišnja ušteda može biti između 750 i 800 EUR.

Ako uzmemo u obzir trošak od 6.000 do 7.200 EUR za solarni sistem od 6 kW, procenjuje se da će povrat investicije biti moguć u periodu od 8 do 10 godina. Naravno, ovo zavisi od faktora kao što su potrošnja energije, orijentacija krova, kvalitet sistema, kao i trenutna cena struje.

Životni vek solarnih panela

Životni vek solarnih panela je jedan od ključnih faktora pri odlučivanju o ulaganju u ovu tehnologiju. Većina savremenih solarnih panela ima prosečan vek trajanja između 25 i 30 godina, pri čemu se njihova efikasnost postepeno smanjuje. To ne znači da paneli nakon tog perioda prestaju da rade, već da proizvode manje električne energije u poređenju s početnim kapacitetom – najčešće zadržavaju oko 80% efikasnosti i nakon dve i po decenije rada.

Kvalitet izrade, uslovi okoline i redovno održavanje mogu značajno uticati na dugovečnost solarnih sistema. Paneli koji su instalirani u područjima sa manje ekstremnim vremenskim uslovima i koji se redovno čiste i održavaju, trajaće duže i zadržati viši nivo efikasnosti tokom vremena. Uz to, proizvođači najčešće nude višegodišnje garancije.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog Dubai čokolade nestašica pistaća

by bifadmin

Promocija proizvoda na društvenoj mreži Tiktok je sada dovoljno moćna da utiče na poljoprivrede velikih država, kao što su Sjedinjene Američke Države i Iran.

Dubai čokolada, čiji sastojak su i pistaći, postala je neverovatno popularna na društvenim mrežama. Prvi snimak na kom se ova čokolada hvali je objavljen krajem 2023. i od tada ima 120 miliona pregleda, a potom su usledili brojni drugi snimci.

Posledica ovog jeste svetska nestašica pistaća kao osnovnog sastojka Dubai čokolade, a pistaći se uglavnom uzgajaju u SAD-u i Iranu. Džajls Haking iz britanske kompanije za trgovinu orašastim plodovima CG Hacking je izjavio za Financial Times da su cene pistaća za godinu dana porasle sa 7,65 dolara na 10,30 dolara po funti (400 grama).

Ovaj orašasti plod je i pre povećanja potražnje za Dubai čokoladom postao redak zbog loše prošlogodišnje žetve u Americi kao vodećoj svetskoj izvoznici pistaća. Rod jeste bio manji nego inače, ali je bio kvalitetniji, zbog čega se uglavnom prodavao kao celi orašasti plod, još u ljusci. To je značilo nestašicu jezgra koja se koriste za proizvodnju popularne čokolade, prenosi Klix.ba.

Iran je u međuvremenu, od oktobra prošle godine do marta, izvezao u Ujedinjene Arapske Emirate 40 odsto više orašastih plodova nego u prethodnih 12 meseci.

Sastojci Dubai čokolade su mlečna čokolada, kadaif i pistaći. Emiratska kompanija Fix je njen tvorac, a nakon toga su počeli da je proizvode drugi veliki proizvođači čokolade, poput Läderacha i Lindta. Međutim, sada se bore da zadovoljr globalnu potražnju.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako možete proveriti svoj kreditni status?

by bifadmin

Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije predstavlja centralizovanu bazu podataka koja sadrži evidenciju o svim kreditnim i finansijskim obavezama građana, piše N1.

Ova institucija prikuplja, obrađuje i čuva podatke o tome koliko smo kredita podigli, kako ih otplaćujemo, da li smo nekom žiranti i mnoge druge informacije koje direktno utiču na našu kreditnu sposobnost.

Kada banka ili druga finansijska institucija razmatra vaš zahtev za kredit, ona prvo proverava vaš izveštaj iz kreditnog biroa. Ovaj dokument pruža kompletnu sliku vaše finansijske discipline – da li na vreme plaćate rate kredita, koliko ste zaduženi, koliko često odlazite u minus po tekućem računu i slično. Na osnovu tih podataka procenjuje se vaša kreditna sposobnost i donosi odluka da li ćete dobiti kredit i pod kojim uslovima.

Dobra kreditna istorija otvara vrata povoljnijim kreditnim uslovima, dok loša istorija može značajno otežati dobijanje kredita ili čak dovesti do njihovog odbijanja. Upravo zato je važno da povremeno proverite svoj kreditni izveštaj i budete upoznati sa podacima koji se o vama vode.

Vrste izveštaja kreditnog biroa

U Srbiji postoje dve osnovne vrste izveštaja koje kreditni biro izdaje za fizička lica.

Prvi je izveštaj koji banke i druge finansijske institucije traže kada procenjuju vašu kreditnu sposobnost. Drugi je lični izveštaj koji vi sami možete zatražiti kako biste imali uvid u podatke koji se o vama vode.

Važno je napomenuti da je za pribavljanje bilo kog izveštaja potrebna vaša saglasnost. Ovo je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji vam daje pravo da znate koje se informacije o vama prikupljaju i kako se koriste.

Što se tiče preduzetnika i pravnih lica, i za njih postoje posebne vrste izveštaja koji sadrže relevantne podatke o njihovom poslovanju, kreditnoj istoriji i finansijskim obavezama.

Šta sadrži lični izveštaj kreditnog biroa?

Lični izveštaj kreditnog biroa sadrži sveobuhvatan pregled vaše trenutne finansijske situacije.

Konkretno, u njemu možete naći sledeće informacije:

Tekuće obaveze – sve aktivne kredite, pozajmice po tekućem računu, lizing ugovore, kreditne kartice i aktivirana jemstva. Za svaku stavku navedeni su podaci o instituciji kod koje imate obavezu, prvobitnom iznosu zaduženja, preostalom dugu, mesečnoj rati i rokovima otplate.

Potencijalne obaveze – informacije o odobrenim pozajmicama po tekućim računima koje još niste iskoristili, kao i o datim jemstvima za kredite drugih građana ili pravnih lica. Ovaj deo izveštaja pokazuje koliko biste dodatno mogli biti zaduženi ako iskoristite sve odobrene kredite ili ako dođe do aktiviranja jemstva.

Istorija plaćanja – podaci o tome koliko ste uredni u izmirivanju svojih obaveza. Posebno se evidentiraju kašnjenja duža od 60 dana, što se smatra ozbiljnom neurednosti u plaćanju.

Uvid u ove podatke može biti izuzetno koristan iz više razloga. Možda ste zaboravili na neki stari tekući račun koji više ne koristite, ali i dalje plaćate održavanje. Možda vam nije jasno zašto ste dobili odbijeni zahtev za kredit, a iz izveštaja vidite da imate evidentirano kašnjenje o kojem niste bili svesni. Ili jednostavno želite da imate pregled svih svojih obaveza na jednom mestu.

Kako onlajn pristupiti svom izveštaju iz kreditnog biroa?

Pristup ličnom izveštaju iz kreditnog biroa postao je mnogo jednostavniji nego ranije. Nekada je bilo neophodno lično otići do banke ili kancelarije kreditnog biroa, ali danas postoji mogućnost da se izveštaj preuzme i online.

Evo kako to možete učiniti: Pristupite portalu Kreditnog biroa na adresi www.kreditnibiro.com.

Za online pristup potrebno je da se prethodno registrujete. Registracija se može izvršiti na tri načina: putem nove lične karte sa čipom i čitačem kartice, ličnom registracijom u banci ili direktno u prostorijama Kreditnog biroa.

Ako posedujete novu ličnu kartu sa digitalnim sertifikatom (elektronskim potpisom) i čitač kartica, možete se jednostavno registrovati na portalu. Potrebno je da pratite uputstva na ekranu, unesete ličnu kartu u čitač i autentifikujete se pomoću PIN koda.

Nakon uspešne registracije, dobićete pristup svom ličnom izveštaju koji možete pogledati online ili sačuvati kao PDF dokument.

Možda se pitate koliko košta ova usluga? Dobra vest je da je prvi lični izveštaj koji preuzmete u toku kalendarske godine potpuno besplatan. Svaki naredni izveštaj se naplaćuje prema važećem cenovniku Kreditnog biroa.

Alternativni načini dobijanja izveštaja

Ako nemate mogućnost onlajn pristupa, i dalje možete dobiti svoj izveštaj na tradicionalan način.

Zahtev za izdavanje ličnog izveštaja možete podneti u bilo kojoj banci ili direktno u Kreditnom birou. Prilikom podnošenja zahteva, potrebno je da odredite način na koji želite da primite izveštaj – poštom, mejlom ili faksom.

Takođe, moguće je i lično preuzimanje izveštaja u prostorijama Kreditnog biroa u Beogradu, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 86/I. U tom slučaju, sa sobom ponesite ličnu kartu radi identifikacije.

Šta ako uočim grešku u izveštaju?

Nije neuobičajeno da se u izveštaju kreditnog biroa pojavi greška. To može biti pogrešno evidentirano kašnjenje u otplati, kredit koji ste već otplatili ali i dalje se vodi kao aktivan, ili čak obaveza koja uopšte nije vaša.

Za tačnost podataka u izveštajima odgovorne su banke i druge finansijske institucije koje su te podatke dostavile. Ako primetite bilo kakvu netačnost, potrebno je da podnesete reklamaciju.

Procedura je sledeća:

Popunite obrazac“Zahtev za ispravku-dopunu podataka iz ličnog izveštaja“ koji možete dobiti prilikom preuzimanja izveštaja.

Reklamaciju podnesite banci ili drugoj finansijskoj instituciji koja je dostavila sporni podatak. Samo oni imaju mogućnost i obavezu da isprave netačne podatke.

Banka je dužna da obradi vašu reklamaciju i odgovori na nju u roku od 15 dana.

Ako banka odbije da ispravi podatak ili ne odgovori u zakonskom roku, imate pravo da se obratite Narodnoj banci Srbije – Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.

Kreditni biro za pravna lica i preduzetnike

Preduzetnici i pravna lica takođe imaju pristup svojim izveštajima iz kreditnog biroa. Procedura je slična kao za fizička lica, ali postoje određene specifičnosti.

Izveštaj za pravna lica i preduzetnike sadrži matične podatke (naziv, sedište, godina osnivanja, veličina, delatnost), informacije o tekućim računima kod banaka, tekućim obavezama po raznim osnovama, potencijalnim obavezama i eventualnim neurednostima u izmirivanju dospelih obaveza.

Važno je napomenuti da se kod pravnih lica i preduzetnika neurednost evidentira već nakon 15 dana kašnjenja, za razliku od 60 dana kod fizičkih lica. Takođe, podaci o otplaćenim ili ugašenim uslugama čuvaju se pet godina, dok se kod fizičkih lica ovi podaci čuvaju tri godine.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je isplativije ulaganje u stanove ili u poljoprivredno zemljište

by bifadmin

Ulaganje u nekretnine tradicionalno se smatra dugoročno isplativom investicijom, međutim, upitno je koja je to sfera koja donosi najviše profita.

Agenti za nekretnine već godinama primećuju da oni koji imaju novca ulažu u kupovinu stanova, pa ih iznajmljuju podstanarima. Nije zanemarljiv broj onih koji kupuju garaže i parking prostor koji takođe iznajmljuju za mesečnu nadoknadu, a isto to rade i vlasnici poljoprivrednog zemljišta.

Dnevnik je istaživao šta bi donelo najviše profita ukoliko bi investirali 100.000 evra u neku vrstu nekretnine. Računica pokazuje da godišnji profit najviše donosi ulaganje u stanove i garaže, gotovo identično, dok ih prati zarada od arende poljoprivrednog zemljišta, ali nije zanemarljiv ni podatak da njive ne zahtevaju dodatna ulaganje i traju večno. U zavisnosti od lokacije i veličine stana, za tu količinu novca moguće je kupiti dve garsonjere ili na periferiji grada stan od oko 40 kvadrata, to su, ujedno, po kvadraturi i najtraženiji stanovi u Novom Sadu.

Mesečna stanarina za, recimo, garsonjeru u centru grada iznosi oko 350 evra, a za onaj od 40 kvadrata je oko 400 evra. Ukoliko bi uzeli prosek, to bi bilo 400 evra mesečno, odnosno na godišnjem nivou je to 4.800 evra zarade od kirije.

Gde je najskuplji hektar?

Kada je reč o parcelama poljoprivrednog zemljišta, i ovde je spektar mogućnosti različit jer su cene u odnosu na kvalitet zemlje, lokacije, toga da li je parcela i koliko udaljena od puta veoma različite.

Najskuplji hektar je u Južnobačkom i Sremskom okrugu i košta i do 40.000 evra, a arenda bi bila oko 700 evra godišnje. Mnogo niža cena hektara je u drugim delovima Vojvodine, što mnogo utiče i na cenu arende. Recimo, u Banatu cena hektara ide i do 1.000 evra, a arenda pada i na 10 evra po hektaru. Cene se dosta razlikuju i kada se posmatra čitava Srbija, ali se u Vojvodini poljopirvednim zemljištem u poslednjih pet godina dosta trguje.

Da se najviše novca obrće u crnom zlatu kada je reč o prodaji, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u kom se navodi da u trećem kvartalu prošle godine najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji iznosi 8,15 miliona evra. Ostvarena je na teritoriji opštine Sombor za osam parcela, koje imaju ukupnu površinu od 390,9 hektara.

RGZ: Od prodaje stanova 1,3 mlrd EUR

Republički geodetski zavod je saopštio da je prodaja stanova u četvrtom tromesečju 2024. godine već treći kvartal u porastu.

– Tokom četvrtog kvartala 2024. došlo je do povećane potražnje za stanovima u Republici Srbiji, sa zabeleženih 13.372 ugovora o prometu stanova (odnosno, 20,6 posto više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,3 milijarde evra (44,4 posto više nego prošle godine). U četvrtom tromesečju svi regioni su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova – navedeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.

Ipak, ukoliko posmatramo čitavu Vojvodinu i uzmemo da je prosek hektara 20.000 evra, a da je za 100.000 evra moguće pazariti pet hektara, te da je prosek arende 600 evra na godišnjem nivou, profit je onda 3.000 evra. Garaže su rak-rana Novosađana jer je sve teže pronaći mesto za četvorotočakaša i one su, takođe, predmet investiranja. Opet u zavisnosti od lokacije u gradu i veličine garaže zavisi i suma novca koju je potrebno investirati u ovakvu vrstu prostora. Garaže u Novom Sadu koštaju od 10.000 do 40.000 evra, a mesečni zakup od 70 do 150 evra. Ukoliko uzmemo da je prosek cene garaže 25.000 evra, te da je moguće za 100.000 kupiti četiri takva prostora, a iznajmiti ih za prosečno 100 evra mesečno, što bi bilo 400, odnosno 4.800 evra godišnje, kolika je zarada i od najma stanova.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Aktivni kupac novi termin u Zakonu o energetici

by bifadmin

Srbija je izmenila Zakon o energetici prema uzusima EU i sada se tržište električne energije ubrzano menja

Elektroprivreda Srbije (EPS) aktivno sprovodi Zakon o energetici (ZoE), podržava sve izmene jer su u skladu sa direktivama Evropske unije (EU) a najveća novina su novi učesnici na tržištu, kao što su agregatori, skladištari i aktivni kupci, izjavio je danas pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove u EPS-u Radovan Stanić.

On je na panelu „Efekti izmena Zakona o energetici/Sve što niste znali o izmenama ZoE, a plašili ste se da pitate“, koji je održan u okviru Savetovanja „Energetika 2025“ rekao da je ono što je ranije bila obaveza operatora distributivnog sistema, sada preneto na snabdevača.

– EPS kao snabdevač utvrđuje listu malih kupaca. Izmenama zakona mali kupci postaju sva mikro i mala preduzeća koja ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom. To je jedna od suštinskih promena. Pojavlјuje se i mogućnost dinamičkih ugovora i dinamičkih tarifa – naveo je Stanić.

Objasnio je da je aktivni kupac novi termin u Zakonu o energetici i da on ima objekte za proizvodnju ili skladištenje električne energije i za razliku od prozjumera, može da se pojavi na tržištu i prodavati na tržištu fleksibilnih usluga.
Aktivni kupac mora imati uređenu balansnu odgovornost, tj. da ima obezbeđeno kako će njegova energija da bude nadoknađena u sistemu ukoliko ne bude mogao da je isporuči.

Stanić je objasnio da Zakon o energetici kao novinu definiše ugovor sa promenjivim cenama i odnosi se na kupce koji imaju pametna brojila.

– Domaćinstva na garantovanom snabdevanju imaju regulisanu cenu i dinamične tarife za njih ne važe, već za kupce na otvorenom tržištu. Sa kupcima na otvorenom tržištu moguće je ugovoriti snabdevanje sa dinamičkim usklađivanjem cena – naveo je on.

Prozjumera već imamo 5.000

Dodao je da su kupci proizvođači, tzv. prozjumeri, rado viđeni na mreži i da je EPS spreman da preuzme svu njihovu energiju.

Prema njegovim rečima trenutno ima oko 5.000 prozjumera, ukupne snage 93 megavata, što je, kako je naglasio, značajan energetski resurs, a svaka proizvodnja iz obnovljivih izvora energije (OIE) biće podržana.

Savetnik ministra rudarstva i energetike Rade Mrdak rekao je da podržava važnost usvojenih izmena.

– One su od istorijskog značaja, sa dalekosežnim posledicama na naš energetski sistem, koje će uticati u narednih 10 do 15 godina. Izmene reflektuju svetske i evropske trendove u ovoj oblasti i one su strateškog i sistemskog karaktera – istakao je on.

Dodao je da je prepoznata nuklearna energija, vodonik, reformisana su priklјučenja elektrana na OIE, definisana balansna tržišta, dugoročna i kratkoročna tržišta, a pravilima i obavezama su opremljeni operatori sistema, berza i agencija za energetiku.

– Osnažili smo ulogu krajnjeg kupca kroz aktivne kupce i energetske zajednice. Krenuli smo u deregulaciju tržišta balansnih kapaciteta. Dali smo prvi put Agenciji za energetiku ovlašćenja da izriče ozbilјne novčane kazne energetskim subjektima – rekao je Mrdak.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Privreda i struka o uvođenju elektronskih otpremnica: Naopaka reforma

by bifadmin

Odavno privrednici i stručnjaci u Srbiji nisu bili tako saglasni kao u oceni da novi propisi koji u primenu uvode elektronsku otpremnicu ne donose nikakvu korist, a nanose veliku štetu. Zato traže da se Zakon o elektronskoj otpremnici ili izmeni ili povuče pre njegove primene.

Zakon o elektronskoj otpremnici usvojen je krajem novembra prošle godine, a počeće da se primenjuje 1. januara 2026. godine. Kako je propisano, obaveza privatnog i javnog sektora biće slanje elektronske otpremnice po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima imaju pravo raspolaganja, a obaveze u tom postupku imaće i operater prevoza tih dobara.

Obaveza slanja elektronske otpremnice ne postoji za kretanje dobara koja se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, uključujući vodu, električnu energiju, prirodni gas, energiju za grejanje, odnosno hlađenje i slično.

Za slanje, prijem, evidentiranje, obradu i čuvanje elektronskih otpremnica koristiće se informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja Centralni informacioni posrednik – nadležna jedinica u okviru Ministarstva finansija, a za kršenje zakona propisane su novčane kazne u rasponu od 50.000 dinara do 2.000.000 dinara.

Zašto se uvode elektronske otpremnice?

Po tumačenju Ministarstva finansija namera je da se primenom Zakona o elektronskim otpremnicama unapredi elektronsko fakturisanje, odnosno nastavi reforma u toj oblasti, ali i bolje kontroliše promet akciznih proizvoda. Tu postoji razlika kod korisnika sistema e-faktura i e-otpremnica, jer u sistemu e-otpremnica moraju biti i svi koji prometuju akcizni proizvod, bez obzira da li su kupci ili dobavljači, čak iako nisu u sistemu PDV-a.

U sistem e-otpremnica ulaze i prevoznici, koji će elektronske otpremnice moći da preuzimaju na svoje uređaje poput telefona i tableta, kako bi mogli da ih pokažu bilo kom nadležnom inspekcijskom organu u toku transporta. Ministarstvo finansija je propisalo i da se otpremnice izdaju ne samo u elektronskom obliku, već i dalje i u papirnom obliku.

Lica koja imaju obavezu da izdaju elektronske otpremnice, a nemaju trenutno struju ili internet, moći će da štampaju otpremnicu. Ali, ona će morati da bude obeležena sigurnosnom hologramskom nalepnicom, poput kontrolne akcizne markice, da bi se na taj način dalo na validnosti tom papirnom dokumentu, uz obavezu da prvog narednog dana pri uspostavljanju tehničkih mogućnosti to ipak unesu u sistem. To će važiti i za prevoznike, ako kod sebe nemaju tablet ili mobilni telefon.

Zahtevi Računovodstvene komore Srbije

Računovodstvena komora Srbije odavno ukazuje na mane Zakona o elektronskom fakturisanju, na koji se naslanja Zakon o elektronskim otpremnicama, ali je Vlada ignorisala njihove dopise. Zakon o elektronskom fakturisanju urušava računovodstvena načela, računovodstvene i PDV evidencije, ugrožava Glavnu knjigu prema Zakonu o računovodstvu i duplira posao i troškove rada. Pored toga, uvodi pravnu nesigurnost u poslovanje privrede i rad računovođa, i ne doprinosi kvalitetu računovodstvenih i PDV evidencija, kvalitetu finansijskih izveštaja i poreskom postupku i većoj naplati PDV, smatraju u Komori.

„Reforma mora da bude u interesu države, Poreske uprave, poreskih obveznika i računovođa. Bez tačnih računovodstvenih i usaglašenih PDV evidencija u Glavnoj knjizi nema ni tačnih prihoda u budžet Srbije, ni pravne sigurnosti u radu“, kaže za B&F Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Ona navodi da Komora ima deset zahteva koji se odnose na izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, među kojima je povezivanje baze podataka, Sistema elektronskih faktura (SEF za promet na veliko koji je van Poreske uprave), Carina i SUR (Sistem ulaznih fiskalnih računa, za promet na malo koji je u Poreskoj upravi).

Mitrović ističe da izmenom Zakona o elektronskom fakturisanju treba da se obezbedi primena načela zakonitosti prema Zakonu o računovodstvu i drugim zakonima, jer se nekim sadašnjim odredbama onemogućava primena tih načela, pa su pravna lica, zakonski zastupnici i računovođe izloženi privrednim prestupima. Takođe, predloženo je i da se ukinu zbirne i pojedinačne PDV evidencije na SEF-u i evidencije prethodnog PDV i da obveznici PDV izdaju elektronske fakture svim kupcima putem SEF-a, i onim koji su u sistemu PDV i koji nisu.

„Tražimo i da se neodobrene e-fakture posle određenog roka od pet ili 10 dana smatraju prihvaćenim od strane kupca, ako roba nije vraćena i nije promet usluga osporen. Takođe, potrebno je da se hitnom izmenom zakona promene odredbe vezano za unos prethodnog PDV na SEF iz ulaznih dokumenata koje važe od 1. oktobra 2024, dok se u celosti ne provede sistemska reforma i SEF ne bude u okviru Posebnog informacionog sistema Poreske uprave i izveštavanje Poreske uprave ne bude samo iz Glavne knjige. To je jedino u skladu sa zakonom i ispravno i onda neće biti potrebe za evidencijama prethodnog PDV na SEF-u“, objašnjava Mitrović.

Kako dodaje, zahtev je i da se odloži uvođenje elektronske otpremnice dok se ne urede evidencije na SEF-u prema njihovim predlozima i dok se ne izmeni Zakon o elektronskom fakturisanju, zatim da se unaprede PDV evidencije, kroz unapređenu elektronsku PDV prijavu.

„Predlažemo da se ukinu kaznene mere za evidencije na SEF-u prema Zakonu o elektronskom fakturisanju, gde se za PDV evidencije i za računovodstvene evidencije na osnovu e-fakture primenjuju kaznene mere i prema Zakonu o PDV i Zakonu o računovodstvu, i da se u Zakon o elektronskom fakturisanju uvede da je za njegovu primenu nadležan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a izbaci iz zakona Zakon o inspekcijskom nadzoru“, navodi Mitrović.

Recept iz „pogrešne kuhinje“

Predsednik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Darko Majstorović kaže za B&F da Zakon o elektronskoj otpremnici nije pripreman u saradnji sa stručnjacima i privrednicima, pa je napravljen „u istoj pogrešnoj kuhinji“ tako da pravi problemi privredi.

„Tim zakonom se ne sprovodi nikakva reforma, niti se poboljšavaju poreski procesi, niti se ubrzava komunikacija između poreskih subjekata, već se pravi novi administrativni teret koji pada na leđa pravnih lica i preduzetnika koji su u sistemu PDV-a. Zakon predviđa da oni koji prodaju neka dobra moraju da koriste elektronsku otpremnicu na način da je kupcu šalju u elektronskom obliku, a uz tu pošiljku moraju da pošalju i odštampanu otpremnicu sa sigurnosnom hologramskom nalepnicom, tako da taj sistem nema smisla, sve izgleda kao da je smišljeno da se kazne i špijuniraju privrednici“, komentariše Majstorović.

Po njegovoj oceni, privrednici od tog novog propisa mogu da očekuju ne samo preteće kazne već i dodatne troškove, jer moraju da nadograđuju postojeći ili kupuju nove softvere koji mogu da podrže ono što se traži zakonom, a uz to postoje i stalni problemi u radu SEF-a.

„Postavljamo pitanje čumu vodi ovakav sistem, ko će da čita ove podatke, ko je odgovoran za proneveru podataka? Već imamo opravdanu sumnju da će doći do zloupotrebe podataka, kao što je to slučaj i sa SEF-om. Predložene kazne do dva miliona dinara paušalno je odredio neko ko ne poznaje privredna kretanja i zarade u realnom sektoru. Pitamo nadležne šta bi se desilo sa privrednikom koji bi državni aparat kaznio u propisanom iznosu? U regionu i šire ne postoji nikakav sistem elektronskih otpremnica i sigurno se ovim propisom ne možemo pohvaliti da smo nekakvi pioniri u reformi, uvođenjem još jednog administrativnog nameta privredi“, zaključuje Majstorović.

I poreski savetnik Vladimir Deljanin smatra da ima mnogo nepoznanica kako će se primenjivati Zakon o elektronskoj otpremnici, ali da je izvesno da će to biti još jedna administrativna obaveza, ali i trošak za firme.

Marica Vuković

Biznis & finansije 232, april 2025. 

Foto: Mediamodifier, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Zašto je zec simbol Uskrsa?

by bifadmin

Kako se bliži Uskrs sve više možemo primetitie zečeve svuda u prodavnicama, ali i kao ukrase u kućama. Zašto baš zec?

Uskršnji zec prvi put se spominje 1682. godine u nemačkim pripovetkama. Mnogi povezuju Uskršnjeg zeku sa narodnim ritualima, odnosno paganskim običajima.

Šta kaže legenda?

Legenda kaže da je zec bio simbol Eostre – paganske germanske boginje proleća i plodnosti. Zečevi u toku mladosti mogu da proizvedu i nekoliko legla u godini. Nelogično je za povezivanje, na prvi pogled, jer zec ne polaže jaja, pa je povezanost sa uskršnjim jajima nelogična. Veruje se da se ovaj paganski simbol proleća i plodnosti najverovatnije stopio sa hrišćanskim tradicijama u Nemačkoj u 17. veku. Tada je hrišćanski praznik Uskrs, postao prekriven paganskim tradicijama koje su slavile preporod i plodnost.

Uskršnji zec i uskršnja jaja nastali su kao paganski simboli proleća i ponovnog rađanja.

Prema legendi Eostra je spasila pticu koja je umirala od hladnoće tako što ju je pretvorila u zeca kako bi je zaštitila od hladnoće. Eostre siromašnom zecu nudi i smeštaj u dvorcu, a zec je iz zahvalnosti svake godine boginji, kao i deci širom sveta, poklanjao jaja.

Druga legenda kaže da su uskršnje jaje i zec stari simboli egipatske boginje Astrate od koje su nastale Eostra i Ostara, a prema njihovim imenima izvedena imena za Uskrs – Oestern, Eastern.

Zečevi su od davnina bili simbol plodnosti, dok je proleće simbol ponovnog rađanja. Iako zečevi ne polažu jaja, povezanost sa njima je došla gotovo prirodno.

Tokom vekova, ovi drevni simboli su se povezivali sa hrišćanskim praznikom Uskrsom tako da su se dve tradicije stopile.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Gradovi koji su najviše razočarali turiste

by bifadmin

Instagram objave, slikoviti turistički vodiči i filmski prikazi često su pokretačka snaga iza želje mnogih turista da posete određenu zemlju, ali ponekad neke popularne destinacije mogu biti posebno razočaravajuće za turiste.

Pariski sindrom je stvarno stanje koje doživljavaju prvi posetioci Pariza, čija su očekivanja od francuske prestonice toliko romantizovana da osećaju neodoljiv osećaj razočarenja kada se suoče sa stvarnošću.

Međutim, ovaj fenomen nije ograničen samo na francusku prestonicu, jer stručnjaci otkrivaju da su mnogi turisti ostali razočarani u svim delovima sveta.

Analiza 97.409 Gugl recenzija posetilaca, u 100 najposećenijih gradova na svetu, otkrila je koji su za turiste najviše razočarali.

Kankun, Meksiko

Na prvom mestu je Kankun u Meksiku, koji ima 14,2 odsto negativnih rejtinga. Uprkos tome što ima jednu od najpopularnijih plaža u Meksiku – i čak je planirana i izgrađena za turiste – Kankun je na vrhu liste iz svih pogrešnih razloga.

Uprkos svojim tirkiznim vodama i luksuznim odmaralištima, Kankun je postao destinacija sa najvećim procentom negativnih kritika, sa putnicima koji se žale na naduvane cene, agresivne prodavače i nedostatak autentičnosti. Mnogi posetioci odlaze sa osećanjem da nisu dobili dovoljno za iznos novca koji su dali.

Antalija, Turska

Antalija je na drugom mestu, a posetioci navode preteranu komercijalizaciju, prepune plaže i lošu uslugu korisnicima kao neke od razloga zašto su napustili grad koji se najbrže razvija u Turskoj, osećajući se iscrpljeno.

Punta Kana, Dominikanska Republika

Punta Kana u Dominikanskoj Republici je na trećem mestu, i iako je poznata po svojim sveobuhvatnim odmaralištima, mnogi putnici navode iskustvo kao generičko, skupo i ponavljajuće. Pritužbe uključuju lošu infrastrukturu van odmarališta, nedostatak kulturne dubine i nasrtljive ulične prodavce.

Peking, Kina

Zagađenje, prenaseljenost na glavnim znamenitostima kao što je Kineski zid, nametljivi pešaci i značajna jezička barijera su uobičajeni problemi. Negativnim osećanjima doprinose i birokratske procedure ulaska i strogi nadzor.

Orlando, Sjedinjene Američke Države

Orlando je možda svetska prestonica tematskog parka, ali njegova privlačnost može da se izgubi. Visoki troškovi, dugi redovi, ekstremne vrućine i percepcija „plastičnog“ turizma izazvali su razočarenje među turistima. Izvan parkova, putnici su prijavili da ne nalaze mnogo toga za istraživanje, kao i da su se često zaglavili u „gustom saobraćaju“.

Celu listu čine:

Kankun, Meksiko
Antalija, Turska
Punta Kana, Dominikanska Republika
Peking, Kina
Orlando, Sjedinjene Američke Države
Mumbai, Indija
Honolulu, Havaji
Johor Bahru, Malezija
Kyoto, Japan
PlaJa Del karmen, Meksiko

Izvor: Klix
Fotoy: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kakav je položaj Roma na tržištu rada?

by bifadmin

Romi su na radnom mestu često izloženi predrasudama i diskriminaciji, ako uopšte i uspeju da nađu posao kada se izjasne kao pripadnici ove etničke grupe, piše Infostud.

Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji živi tek nešto više od 147.000 Roma, iako su procene Saveta Evrope da ih je barem četiri puta više. To potvrđuje i procena Stalne konferencije romskih udruženja Liga Roma, prema kojoj je u Srbiji najmanje 100.000 radno sposobnih Roma i Romkinja.

Kada se pogledaju podaci o njihovom položaju na tržištu rada, mada oni zvanični ni ne postoje, jasan je razlog zbog kojeg ogromna većina Roma izbegava da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Izloženi su predrasudama i diskriminaciji, pa i kada je reč o procesu traženja posla, pa se zato najčešće odlučuju da se izjašnjavaju kao pripadnici većinskog dela stanovništva.

Surova statistika

Različita domaća i međunarodna istraživanja pokazuju da je stopa nezaposlenosti u ovoj manjini barem tri puta veća od one kojom je obuhvaćeno celokupno radno sposobno stanovništvo u Srbiji.

Tako se u zvaničnoj strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. kaže da se većina njih suočava sa siromaštvom, diskriminacijom i društvenom i ekonomskom isključenošću. U Strategiji se navodi da postoji veliki jaz između romskog i neromskog stanovništva.

Kada je tržište rada u pitanju, stopa nezaposlenosti se procenuje na iznad 30 odsto, a u posebno teškom položaju su Romkinje kao i mladi u romskoj populaciji.

„Romi uzrasta od 18 do 24 godine imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u tržište rada, obrazovanje ili na različite obuke. Tek 27 odsto njih u poređenju sa 58 odsto kod mladih koji nisu Romi“, navodi se u zvaničnoj Strategiji.

Kada se gleda radnosposobno stanovništvo svih uzrasta, odnosno kategorija od 16 do 64 godine, šanse su gotovo iste. Dakle, opet je šansa Roma i Romkinja za budu zaposleni upola manja u poređenju sa onima koji nisu Romi.

Što je još gore, u ovom državnom dokumentu navodi se da se jaz u poslednjih 15 godina udvostručio, pa samo trećina Roma i Romkinja učestvuje na tržištu rada u Srbiji, dok je taj procenat 2011. bio oko 50 odsto.

Nema posla ni u javnom ni u privatnom sektoru

Posebno je težak položaj Romkinja na tržištu rada. Istraživanje UNDP-a pokazuje da je devet od 10 mladih Romkinja isključeno sa tržišta rada, obrazovanja ili različitih obuka koje se organizuju u sklopu državne aktivne politike zapošljavanja.

Njihov težak položaj ogleda se često u sklapanju brakova i roditeljstvu u ranim godinama, a najčešće su ekonomski potpuno zavisne od muškaraca ili roditelja. Dve od tri nemaju svoj novac, ne rade i ne zarađuju, gotovo nikada nemaju neku imovinu na svoje ime.

Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“, 34% Roma i Romkinja ističe da ih poslodavac ne zapošljava samo zbog toga što pripadaju tom narodu.

Dodatno, postoje velike predrasude i barijere u samoj fazi zapošljavanja zbog kojih oni i kada rade, najčešće obavljaju najmanje plaćene poslove i angažovani su na neformalnom tržištu rada. „Oni se suočavaju sa najvećim barijerama prilikom zapošljavanja, četiri puta češće nego što je to na samom poslu“, kaže se u istraživanju.

Diskriminacija, kaže se u ovom istraživanju, postoji i u privatnom i u javnom sektoru. Primera radi, Poverenik se obraćao tim povodom tokom prošle godine Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije, a po pritužbi polaznika programa „AA“ koji je bio predviđen za minimun 100 kandidata romske nacionalnosti u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Razlozi za otežano zapošljavanje

U pomenutoj državnoj strategiji navodi se da su pripadnici romske nacionalnosti suočavaju sa otežanim zapošljavanjem i pristupom tržištu rada iz sledećih razloga: nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva, znanja i veština, izražena diskriminacija, kao i nedovoljna motivisanost za uključivanje u formalno tržište rada.

Rezultati istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji“  iz 2023. pokazuju da većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. Sa druge strane, 52% ispitanika i dalje je mišljenja da Romi zapravo i ne žele da se zaposle.

Samo jedan odsto njih ima visoku stručnu spremu, dok je u opštoj populaciji to 23 odsto. Razlog visoke stope nezaposlenosti Roma je nepovoljna struktura privrede i nizak nivo konkurentnosti. Drugim rečima, zbog ranog napuštanja sistema obrazovanja, rada u neformalnom sektoru, niskih kvalifikacija i nedovoljno informisanosti o programima obuka i sticanja kvalifikacija, Romi uglavnom nisu konkurentni na tržištu rada. Zato je i veliki broj njih u kategoriji dugoročne nezaposlenosti, odnosno na evidenciji je Nacionalne službe za zapošljavanje dve, tri ili više godina.

Kao razlog prijave na evidenciju NSZ najčešće se navodi ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ili dečiji dodatak.

Daleko manje je onih koji na ovaj način aktivno traže posao. Izveden je i zaključak da je poverenje pripadnika romske populacije u institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa.

Najčešća zanimanja Roma

Različita istraživanja pokazuju da najvećih broj zaposlenih Roma radi u neformalnom sektoru i na najniže plaćenim radnim mestima. Tako je istraživanje sprovedeno pre nekoliko godina pokazalo da je od onih koji aktivno rade, gotovo 60 odsto zaposleno kao čistači, pomoćni radnici ili sakupljači sekundarnih sirovina. Zanatlija ili vozača je tek oko 10 odsto, 6,9 odsto se bavi građevinskim poslovima, a oko 10 procenata poljoprivredom, koliko je i onih koji su zaposleni kao prodavci.

Izvor: Infostud

Foto: korosegyesulet, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Ziđin ulaže 2,8 miliona evra u kopanje zlata u Srbiji

by bifadmin

Ziđin Majning Grup će kupiti deo australijske rudarske kompanije Strikland Metals kako bi ubrzao razvoj projekta Rogozna u Srbiji.

Kineska kompanija će za udeo od 2,4% u Striklandu izdvojiti 2,8 miliona evra a ovu transakciju će obaviti privatno, bez posrednika. Razlog za to je nedavno otkriće da je planina Rogozna ima veliki potencijal za kopanje zlata a ceo ovaj projekat Rogozna pripada Striklandu, koji ga je pazario za čak 37 miliona dolara.

Prodajom malog udela australijska kompanija će doći do sredstava koja će joj omogućiti da nastavi sa iskopavanjima. Ona je prošle godine procenila da bi joj rudarenje na planini u blizini Novog Pazara moglo doneti 7,4 miliona unci zlata, međutim eksplorativna istraživanja su i dalje u toku i postoje indicije da bi Rogozna mogla biti još isplativija nego što se mislilo.

Izvor: SeeBiz

Foto: AlLes, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci