budžet

Ekstremno poskupljenje energenata i energije uvećalo je troškove u poljoprivredi, pa će seljaci jedino uz podršku države znatno veću od dosadašnje moći da održe i uvećaju sadašnji nivo proizvodnje.

Retko ko je tako drastično pogođen do sada nezabeleženim rastom cene na energetskom tržištu.

Podsetimo, još u julu cena struje na evropskim berzama se vrtela oko 50 evra za megavat, da bi u roku od dva meseca dostigla 170, a poslednjih nekoliko nedelja premašuje 280 evra.
Istovremeno cena gasa se sa 350 prvo podigla na 850, potom i na 1.700 dolara za hiljadu kubika.

Tu nije kraj, pre samo 15 meseci cena barela nafte je bila 15 dolara, trostruko niža od proizvodnih troškova, a poslednjih meseci se kreće u rasponu od 78 do 93 dolara.

Veliki trošak gorivo

Poljoprivreda troši pojedine energente u velikim količinama. Tako za obradu jednog hektara pod šećernom repom, od pripreme parcele do odnošenja repe na lager u šećerani, paor utroši između 85 i 100 litara. Naravno da svaki seljak itekako vodi računa kada i od koga kupuje gorivo.

Još na početku leta litar dizela je plaćao između 125 i 133 dinara, od sredine septembra cena se kreće između 175 i 183 dinara. Razlika je 50 dinara po litri, odnosno 4.500 po hektaru u uzgoju „kraljice polja“. Kako je hemijska industrija poznata po visokom utrošku energije, te u ovoj branši na energente često ode i polovina troškova proizvodnje, znatno su poskupela i sredstva za zaštitu bilja, odnosno farmaceutski preparati za pomoć životinjama. Poskupljenja se i dalje nižu.

Možda je najizrazitije u proizvodnji đubriva. Lane je seljak za jesenje đubrenje kilogram NPK plaćao 1.070, ove jeseni čak 1.650 dinara. Još je drastičnije poskupljenje azotnih đubriva. Proletos je urea koštala 260 do 280 evra po toni, dok se cena sada kreće oko 730 evra.

Razlog je što gas nije samo energent kojim se u fabrikama koriste za pogon. Za proizvođače đubriva gas je i sirovina iz koje se izdvaja azot, ključan sastojak đubriva.

Skromna kupovna moć

Naravno da su uvećani i seljački troškovi vezani za transport robe do prodajnog mesta, troškovi čuvanja u silosima i skladištima, veterinarske usluge… Sve skupa, izuzetno visok rast cena energenata i energije je žestoko opteretio poljoprivrednu proizvodnju i cene agrarnih proizvoda nisu mogle da se održe na prethodnom nivou. Tim pre što je poskupljenje pšenice, kukuruza, ulja, mesa i drugo globalna pojava, pa nije moguće uvozom uticati na cene domaćih proizvođača.

Velika većina primarnih useva je u inostranstvu i skuplja nego što je u Srbiji. Ipak, još uvek skromno, mada stalno rastuće, domaće tržište ne dopušta prevelik rast cena hrane. Ovdašnji kupac je i dalje ispod prosečne kupovne moći.

Kada robu iznosi na tržište i određuje cenu seljak mora da računa i na mogućnosti potencijalnih mušterija. Drugim rečima, na kupca može da prevali samo deo uvećanih troškova. Ne mali deo moraće sam da otrpi.

Rival evropskom seljaku

Slične nevolje zadesile su i seljake širom Evrope. Svuda su države reagovale i dodatno podržale poljoprivrednu proizvodnju. Podsetimo, i pre aktuelnih nedaća tamo su državne subvencije, u raznim vidovima, bile od pet do deset puta puta veće nego u Srbiji.

Ne može se reći da ovdašnja vlast nije uočila problem i da nije preduzela mere podrške pojedinim delatnostima. Tako je subvencija za litar mleka sa sedam povišena na deset dinara, uvećana je podrška umatičenju svakog grla stoke. Istovremeno je i agrarni budžet sa ovogodišnjih 50 milijardi povećan na 62 miljarde dinara, a tu su i 15 miliona Evropske banke za obnovu i razvoj i novac iz evropskog IPARD programa. Računa se da će sledeće godine srpska poljoprivreda raspolagati sa oko 650 miliona evra ukupne podrške. Nominalno, više nego ikada do sada.

Međutim, do sada podrška agraru je bila bezmalo simbolična, pogotovo kada se ima u vidu obim podrške selu i agraru u evropskim državama. A našem seljaku je na inotržištu najveći konkurent upravo evropski paor. I neobično teško je poljoprivredniku iz Srbije da se nosi sa tehnološki naprednijim i od države višestruko više podsticanim rivalom iz Evropsku unije.

Ozbiljnije reformiše agrarni budžet

Agrarni budžet osnovan je 1997. godine, dok je ministar bio Ivko Đonović, dugogodišnji i veoma uspešni direktor „Takova“. S obzirom na prilike u kojima se Srbija nalazila, određeno je da iznosi pet odsto ukupnog državnog budžeta.

U zemljama razvijene poljoprivrede agrarni budžet je ravan udelu poljoprivrede u stvaranju bruto-društvenog proizvoda. Čini se da je period izrazito visokih cena energenata i pravo je vreme da se i naš agrarni budžet podesi prema evropskim pravilima.

Pogledajmo šta nam statistike kazuju o promenama. Prošle godine vrednost srpske poljoprivredne proizvodnje je oko 5,75 miljardi evra, odnosno 11,5 odsto ukupnog nacionalnog BDP. U prosečnim sezonama udeo poljoprivrede je oko deset, dok u rodnim godinama dostiže i 14 odsto.

Saglasno evropskim principima ovdašnji agrarni budžet bi trebalo da iznosi deset odsto, tim pre što je Srbija izrazito agrarna država i ima interes da razvija delatnost od koje živi oko 630.000 srpskih domaćinstava, više od trećine stanovništva.

Seljak višestruko vrati

Sada je poljoprivredni budžet zakonski određen na pet odsto, u praksi je do sada samo jednom, za ministarskog mandata Ivane Dulić, dostigao ovaj limit. U praksi se kretao između 3,2 i 4,4 odsto ukupnog državnog budžeta. Skromni državni podsticaj je najvažniji razlog zašto srpski seljak često gubi utakmicu na tržištu i što stalno kaska u tehnološkom i ekonomskom razvoju.

Do sada nezabeležena energetska kriza je pogodan trenutak da država koriguje pristup poljoprivredi i agrarni budžet osetnije uveća. Za narednu godinu, državni proračun predviđa 14,5 milijardi evra, pa bi agrarni budžet, do sada, praktično, crkavica, morao u mnogo većoj meri da preuzme ulogu okosnice razvoja poljoprivede.

Prema evropskim pravilima iznosio bi oko 1,45 milijardi evra. Možda je ovolika svota, gotovo dva i po puta veća od predviđenog, malo i veća, ali vreme je da srpska država u poljoprivredu ubaci milijardu evra podrške. Odavno seljaci mnogostruko vraćaju. Po okončanju naredne godine trebalo bi da se sačini efekat uvećanog ulaganja i na osnovu tog podatka da se odredi visina podrške agraru narednih godina.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay