Kupcima poznata leskovačka dunja je autohtona sorta dunje, voćke izrazite arome i ukusa. Izrazite žute boje, kada sazri, slatkasto-kiselkastog ukusa, pleni spcifičnim mirisom i idealna je kao mirišljavi ukras za raznorazne regale i kredence.
Raste samoniklo, a početkom ove jeseni njene sadnice se prodaju po ceni od oko 150 dinara po komadu, dok se za kilogram ovog mirišljavog voća na leskovačkim pijacama traži oko 120 dinara i više, u zavisnosti od krupnoće i kvaliteta ploda.
Od 100 kilograma sveže ubrane leskovačke dunje pojedini stariji Leskovčani znaju da „ispeku“ oko 12 litara dunjevače prepečenice.
Nema kuće u leskovačkoj kotlini da u svojim dvorištima nemaju po koju sadnicu dunje. Njeno idealno stanište je na oko 350 metara nadmorske visine, a teritorijalno je kao samonikla najviše zastupljena u katastarskim opštinama nekoliko sela u u okviru područnog odbora mesne zajednice Orašca, petnaestak kilometara nadomak Leskovca.
Ovde dunja zajedno sa orahom raste gotovo samoniklo na svakoj visini, na obroncima Suve planine i Babičke gore. Tamošnji voćari na njenim mladim izdancima često kaleme obožavanu im mušmulu ili krušku kolačaru.
Uzgoj dunje će biti stimulisan
Leskovačka dunja u svojoj punoj zrelosti dostiže prosečnu težinu od oko 250 grama. Ovih dana na leskovačkim pijacama je pravi mamac za brojne domaćice koje je nabavljaju u tradicionalnom spremanju „slatkog od dunje“.
Ova dunja dozreva u poznu jesen, a Leskovčani je beru tek kada njeno lišće sasvim opadne sa grane, odnosno do pojave prve slane, jer tada je ona najsočnija.
Meso dunje je sočno i veoma čvrsto, ali dok je mlada dunja ovih dana još nezrela i bez naročitog ukusa, ali kad sazri obavezno je sastavni deo svih sirupa, slatkog i džemova,kompota i drugih đakonija, kolača, bistrih sokova.
U slobodnom prirastu u leskovačkim dunjištima dostiže visinu između 3 i 5 metara i dobro je razvijene krune. Plodovi su joj jabučastog oblika, „limun“ boje, i veoma je izdržljiva na niske temperature.
U leskovačkom Zadružnom savezu, koji posluje u okviru tamošnje Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski upravni okrug stručnjaci misle da leskovačka dunja i njen srodnik vranjski dunjac imaju veliku perspektivu izvoza na tržištu EU sa svojim kvalitetom, izgledom i ukusom.
– Njen uzgoj će sigurno biti stimulisan u narednih par godina raznim subvencijama ministarstva i lokalne samouprave u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je naročita prilika za razvoj voćarstva na padinama Babičke gore, Suve planine, Radana i planine Kukavice, jer leskovačka dunj“ traži takav teren, sa dosta vlage i bez posebnih biljnih štetočina, a prilika je da što više mladih ostane na selu, da živi i radi na selu i bavi se dunjarstvom – priča Vladimir Bojović, sekretar u ovom Regionalnom zadružnom savezu.
Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay
