Home Tags Posts tagged with "gas"
Tag:

gas

Ekonomija

Ministarka rudarstva i energetike najavila poskupljenje struje i gasa

by bifadmin

Nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavila je nove cene struje i gasa, a o litijumu je rekla da „treba razmotriti kako da se on iskoristi“.

Đedović smatra da cena struje i gasa mora što pre doći na dnevni red, i podseća da su i energetske kompanije u Evropi povećale cene struje i gasa po tri, četiri, pet puta, a negde i više.

„Ne može drugačije. Jeste, države naveliko ulažu u eneretski sektor. To radi i Srbija. Ali mi smo minimalno podizali cene struje i gasa “, kaže ona.

Litijum se i dalje razmatra

Odgovarajući na pitanje da li je litijum šansa za Srbiju, Dubravka Đedović je rekla da Srbija ima sreću što leži na rezervama jedno jako bitnog minerala koji je neophodan za obnovljive izvore, koji su u fokusu celog sveta.

„Mislim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi. Moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, šta nije i zašto nije. Ali, sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga, na gubitku su“, rekla je ona.

Dodala je i da nema nijednog korišćenja prirodnog resursa koje nije bezopasno za životnu sredinu, ali kaže da je samo pitanje koje će mere da budu preduzete da se rizici umanje.

Izvor: N1

Foto: Alem Omerovic, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropa trenutno ima toliko prirodnog gasa da ne zna šta će s njim

by bifadmin

Evropa trenutno ima toliko prirodnog gasa da ne zna šta će s njim, pa je cena na spot tržištu ove nedelje nakratko postala negativna, objavio je CNN. Skladišta u Evropskoj uniji su skoro popunjena, a tankeri koji prevoze tečni prirodni gas (LNG) stoje u lukama jer nemaju gde da istovare teret, a cene padaju, dodaje CNN.

Evropski zvaničnici su mesecima upozoravali na energetsku krizu tokom predstojeće zime, jer je nekadašnji najveći dobavljač Rusija smanjivala isporuke zbog sankcija koje je EU uvela posle ruske invazije na Ukrajinu, podseća CNN.

Ova mreža navodi da je cena evropskog prirodnog gasa pala za 20 odsto u odnosu na prošli četvrtak, a za više od 70 odsto u poređenju sa rekordom iz avgusta. U ponedeljak je spot cena holandskog gasa pala ispod nula evra, prema podacima američke kompanije „Intercontinental Exchange“.

Cene su postale negativne zbog „presnabdevenosti sistema“, rekao je za CNN analitičar za gas Tomas Marzek Manser.

CNN napominje da je to veliki obrt za Evropu, gde se domaćinstva i privreda suočavaju sa rastom cena ovog energenta, od kojeg ljudima dođe da zaplaču.

Stručnjaci kažu da se sreća okrenula u korist Evropljana i smanjene potrošnje gasa zahvaljujući neuobičajeno toplom vremenu, pa su tako u Italiji, Španiji i Francuskoj temperature i potrošnja gasa sličniji onima krajem avgusta i početkom oktobra. Čak i skandinavskim zemljama i Nemačkoj, potrošnja je ispod proseka za ovo doba godine.

Izvor: N1/CNN
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najjeftinije grejanje ove sezone je na gas

by bifadmin

Najniže troškove energije za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni, a računajući prema cenama iz prve polovine oktobra 2022, imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa. Za to će im, pokazuje analiza Agencije za energetiku Republike Srbije AERS, biti potrebno 45.500 dinara. Ova računica odnosi se na stan od 60 kvadrata.

Odmah potom, po ceni, sledi grejanje na drva, pelet, ugalj, pa TA peći, dok će najskuplje grejanje plaćati korisnici etažnog grejanja na struju, kao i na propan butan gas i lož ulje.

Prosečna procenjena potrošnja za grejanje 150 kilovat-časova po kvadratu

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat-časova, navodi AERS.

U Srbiji je, inače prosečna procenjena potrošnja za grejanje 150 kilovat-časova po kvadratu. AERS pri analizi troškova energije za grejanje uzima u obzir efikasnost uređaja koji se koriste.

„Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2022/2023. imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa, za šta će im biti potrebno 45.500 dinara“, ističe u analizi Agencija za energetiku Republike Srbije AERS.

Grejanje korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 7.650 dinara po kubiku) i ukoliko domaćinstva imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65 odsto će, prema računici AERS, koštati 63 hiljade dinara, dok će značajno veće troškove, preko 104 hiljade dinara, imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 10.700 dinara po kubiku ) i imaju peći niže efikasnosti.

„Nešto niži troškovi od 96,2 hiljade dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo. Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 71,9 do 77,7 hiljada dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 64,4 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose oko 88,58 hiljada dinara“, navodi Agencija.

Najskuplje grejanje na struju, propan butan gas i lož ulje

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

„Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ta domaćinstva moraju da iydvoje 155,8 hiljada dinara za električnu energiju, 167 hiljada dinara za propan butan gas, odnosno 188,5 hiljada dinara za lož ulje“, navodi AERS.

U odnosu na prethodnu godinu najviše je, 58 odsto, porasla cena uglja Banovići.

„Cene ogrevnog drveta su porasle oko 50 odsto, dok je cena peleta porasla za 34 odsto. Cena propan butan gasa je viša za 25 odsto, dok je cena cene lož ulja veća za 45 odsto. Najmanje su povećane cene prirodnog gasa – za oko osam procenatadok je grejanje na struju, zavisno od načina grejanja skuplje za 10 do 15 odsto. Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove (npr. nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja“, ukazuju u Agenciji za energetiku.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srednji krak Turskog čvorišta gasovoda će ići do Srbije

by bifadmin

Naučnici sa turskog univerziteta razvili su projekat za transport do 75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji predviđa izgradnju gasovoda za distribuiranje prirodnog gasa u Evropu preko Trakije sa tri kraka: severnim, južnim i centralnim koji bi išao i do Srbije.

Turski list Jeni Safak je objavio da su naučnici Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta Gumušane pripremili magistarski rad, tri meseca pre izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućem uspostavljanju gasnog čvorišta za snabdevanje Evrope, prenosi Jermenija njuz.

Prema rečima šefa Katedre za geofizičko inženjerstvo Nafiza Madena, projekat gasovoda je zasnovan na naučnom istraživanju.

Maden je rekao da je planirano da se prirodni gas distribuira u Evropu preko Trakije u tri kraka: severni, južni i centralni.

Naučnik je dodao da će severni krak ići u Rumuniju, Sloveniju, Mađarsku i potom u Nemačku, južni u Italiju, a srednji u Srbiju i druge zemlje preko Bugarske, Albanije, tzv. Kosova, Severne Makedonije i drugih.

Maden je, takođe, rekao da se tokom razvoja projekta pretpostavljalo da će se čvorište povećati sa 50 na 75 milijardi kubnih metara na račun dodatnih ulaganja.

Gasno čvorište na teritoriji Turske

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je ranije da će međunarodno gasno čvorište na teritoriji Turske biti napravljeno što je pre moguće.

Rojters je prošle sedmice preneo da je Erdogan naložio ministarstvu energetike da zapocne sa izgradnjom gasnog čvorišta u Turskoj nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Erdogan je dodao da će obe zemlje odmah početi da rade na Putinovom predlogu da se ruski gas transportuje u Evropu i da neće biti čekanja.

Putin je rekao na sastanku sa Erdoganom da je Turska najpouzdanija ruta za isporuke gasa Evropskoj uniji i predložio izgradnju gasnog čvorišta u toj zemlji.

Putin je prethodno nagovestio da bi Rusija mogla da napravi veliko gasno čvorište u Turskoj preusmeravanjem isporuka koje su namenjene gasovodima Severni tok ispod Baltičkog mora, koji su oštećeni u eksplozijama prošlog meseca.

Izvor:Tanjug/Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je Vlada Srbije zabranila izvoz gasa kad naša zemlja gas uopšte ni ne izvozi?

by bifadmin

S obzirom na to da nadležni stalno ističu da je Srbija gotovo u potpunosti zavisna od uvoza prirodnog gasa odluka republičke Vlade da privremeno zabrani izvoz “plavog energenta” zbunila je ne samo građane već i stručnu javnost.

Odmah su se pojavile spekulacije da vlast u Srbiji želi da spreči rusku kompaniju Gasprom da iz svog dela podzemnog skladišta gasa “Banatski dvor”, čiji je inače većinski vlasnik prodaje “plavi energent” u inostranstvu, ali kako Danas saznaje, zapravo se radi o sasvim drugoj stvari, odnosno, drugom gasu. Vlada, naime, nastoji da zabrani izvoz komprimovanog prirodnog gasa – metana, koji se najčeše koristi kao gorivo.

Vlada Srbije je kako je saopšteno, donela Odluku o privremenoj zabrani izvoza i iznošenja prirodnog gasa koja će važiti do 31. oktobra ove godine, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i sprečila moguća šteta po privredu i građane. Odluka je doneta s ciljem sprečavanja pretnje od kritične nestašice prirodnog gasa prouzrokovane poremećajem na globalnom tržištu energenata, dodaje se u saopštenju.

Naša zemlja potpunosti zavisna od uvoza

Ta vest je prilično zatekla javnost pa tako i stručnu jer je poznato da je naša zemlja skoro u potpunosti zavisna od uvoza “plavog energenta”. U Srbiji se proizvodi 13 odsto količina potrebnih za domaće potrošače a sve se ostalo se podmiruje iz uvoza ruskog gasa.

Srbija ne poseduje rezerve gasa koje bi mogla da proda na tržištu drugim zemljama, pa ni u tom segmentu se ne može tražiti logika zbog čega je Vlada donela ovakvu odluku bez bilo kakvog pojašnjenja.

Podatak da u jedinom domaćem podzemnom skladištu gasa u Banatskom dvoru, moćna ruska državna kompanija Gasprom, kao njegov većinski vlasnik ima pravo na korišćenje dela kapaciteta, odnosno da skladišti “plavi energent” koji može da prodaje kupcima van Srbije, razvila je spekulacije da je cilj zabrane da se spreči upravo to.

Međutim, činjenica da Srbija zavisi od isporuka ruskog gasa kao i da “plavi energent” od Moskve dobija po nižim cenama od većine drugih evropskih zemalja jednostavno Vladi ne daje mogućnost da se opredeli za takav potez. Ako bi do toga došlo Beograd ne bi naišao na razumevanje Moskve i ugrozio bi svoj povlašćen položaj u odnosu na druge kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom.

Sprečavanje izvoza sabijenog prirodnog gasa

Kako Danas saznaje, razlog zbog koga je Vlada donela ovakvu odluku je težnja da se spreči izvoz takozvanog komprimovanog, odnosno sabijenog prirodnog gasa koji se koristi kao gorivo i industrijski energent. Komprimovani prirodni gas ili skraćeno KPG, čija se oblast upotrebe uglavnom preklapa sa tečnim naftnim gasom, koristi se kao alternativno gorivo za pokretanje drumskih vozila. Njegov osnovni sastojak je metan i u poređenju sa drugim derivatima od kojih se dobija gorivo ima manji koeficijent emisije ugljen-dioksida i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha. Takođe, njegova potrošnja po kilometru vožnje je niža što vlasnicima vozila sa takvim pogonom obezbeđuje i značajne finansijske uštede.

Komprimovani prirodni gas se dobija kako iz gasovoda tako i iz gasnih polja odakle se posle sabijanja koje dovodi do smanjenja njegove zapremine u specijalizovanim cisternama prevozi do industrijskih potrošača koji ga koriste za proces proizvodnje ili grejanje i kompresorskih stanica gde se kupcima sipa kao gorivo u rezervoare njihovih automobila.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

EU trpi posledice a SAD dominira

by bifadmin

SAD iskorišćavaju rat Rusije i Ukrajine i sankcije Moskvi i nameću energetsku dominaciju nad EU, upozoravaju iz francuske vlade

– Neprihvatljivo je da Vašington prodaje svoj utečnjeni prirodni gas po četiri puta višoj ceni od one utvrđene za američke industrijalce. Ekonomsko slabljenje Evrope nije ni u čijem interesu i moramo postići uravnoteženiji ekonomski odnos po pitanju energije između američkih partnera i evropskog kontinenta – poručio je Evropi iz francuskog parlamenta ministar finansija Bruno Le Mer.

Le Mer je naglasio da se SAD ne bi trebalo dozvoliti da dominiraju na globalnom energetskom tržištu dok EU trpi posledice sukoba u Ukrajini.

– Sukob u Ukrajini ne sme da se završi s američkom ekonomskom dominacijom i slabljenjem EU – rekao je on u francuskom parlamentu u ponedeljak, prenosi „Raša tudej“.

Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je bila najveći snabdevač EU gasom, s udelom od oko 45 odsto u ukupnom uvozu gasa tog bloka. Međutim, zbog sankcija uvedenih Moskvi posle napada na Ukrajinu, isporuke ruskog gasa u EU su znatno opale.
Suočene s energetskom krizom, zemlje 27-članog bloka su požurile da popune svoja skladišta gasa – nivo rezervi u njihovim podzemnim skladištima je u ponedeljak bio blizu 91 odsto, prema podacima kompanije „Gas infrastrakčer Evropa“.

Skladišta su uglavnom napunjena utečnjenim prirodnim gasom (LNG) i trenutno su na najvišim sezonskim nivoima od 2016. godine, pokazuju podaci CGI AGSI.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nemačka i dalje protiv ograničenja cena na uvoz gasa

by bifadmin

Nemačka vlada saopštila je da se i dalje protivi mehanizmu zauvođenje ograničenja cena na uvoz prirodnog gasa u Evropsku uniju nakon što je objavila ogroman paket od 200 milijardi evra za zaštitu domaćinstava i kompanija od rasta cena gasa, prenosi “Bilten”, Agencije za energetiku Srbije.

Kako ističu nadležni u nemačkom ministarstva ekonomije važno je razlikovati „kočnicu“ cene gasa kakvu je Nemačka objavila prema kojoj vlada određuje cenu gasa i plaća razliku u odnosu na uvoznu cenu na stvarnom tržištu i predloga da se uvede gornja granica cene gasa u celoj EU, gde bi se blok zajednički složio da plaća samo fiksnu cenu međunarodnim dobavljačima gasa.

Iz tog ministarstva navode da takvo ograničenje cena globalnog uvoza, ideja koju je podržalo 15 zemalja EU, stvara rizik da dobavljači gasa jednostavno usmere isporuke u druge zemlje i izazovu nestašicu u Evropi.

Kako piše briselski portal Politiko zasad, Evropska komisija još nije predložila zakon koji bi snizio veleprodajne cene gasa, bilo kroz maksimalnu cenu ili kroz šemu subvencija.

Zemlje poput Italije, Poljske i Grčke iznele su vlastite ideje za ograničenje cena, koje se kreću od krute maksimalne cene do takozvane dinamičke granice, kojom bi se cene gasa u EU fiksirale na simboličan evro više od konkurentskih azijskih ponuda cena. Berlinska šema subvencija verovatno će izazvati kontroverze na evropskom nivou jer zemlje sa solidnom fiskalnom situacijom mogu sebi priuštiti da povuku novi dug kako bi ograničile cene gasa za domaćinstva ili kompanije, dok druge nemaju takav finansijski manevarski prostor, ocenjuje Politiko.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Novi globalni tržišni potresi

by bifadmin

Nakon što je Rusija objavila da intenzivira vojnu mobilizaciju zbog rata u Ukrajini, cene gasa u Velikoj Britaniji i Holandiji povećane su zbog bojazni od novog potresa na globalnim tržištima.

Na holandskoj berzi energenata, na kojoj se formira i evropski standard za cene energenata, cena gasa je jutros povećana za 14 evra po megavat satu (MVh) i sada iznosi 210 evra, a značajno povećanje cena potvrđeno je i u Velikoj Britaniji, prenosi Rojters.

„Mišljenje da bi najavljena mobilizacija u Rusiji, a time i eskalacija rata, trebalo da prozvede veći rizik za finansijski i energetski kompleks, danas je rezultiralo porastom cena“, ukazali su analitičari Refinitiva, prestižne američko-britanske berzansko-finansijske konsultantske kompanije koja posluje u sastavu Londonske berze.
Putinova najava zajedno sa brojnim tržišnim previranjima poput nacionalizacije nemačkog preduzeća Uniper ili planova vlade Velike Britanije da se preduzećima subvencionišu računi za električnu energiju doprineli su globalnim tržišnim potresima.

U međuvremenu tropska oluja koja se razvija u Meksičkom zalivu mogla bi da blokira američke pomorske izvozne terminale za tečni prirodni gas (LNG) iz kojih stiže oko 40 odsto ukupnog evropskog uvoza LNG u ovoj godini, upozorili su analitičari Endži Enerdži Skena.

I cene zlata porasle su zbog pojačanih geopolitičkih napetosti koje je podstaknuo ruski predsednik i očekivanja dodatnog snažnog povećanja kamatnih stopa u SAD-u.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog pada izvoza energije u Rusiji deficit u avgustu 5,9 milijardi dolara

by bifadmin

Ruski proračunski suficit za 2022. gotovo je nestao nakon što je nagli pad izvoza energije tokom avgusta doveo do mesečnog deficita od čak 360 milijardi rubalja (5,9 milijardi dolara).

Rusija je u prvih sedam meseci ove godine zabeležila suficit od gotovo 500 milijardi rubalja, ali je kumulativni ukupni prošlog meseca pao na samo 137 milijardi rubalja. To ukazuje na veliki manjak u avgustu, koji ekonomisti pripisuju oštrom padu prihoda od nafte i gasa.

Ruski izvoz u Evropu smanjio se na otprilike jednu petinu isporuka pre invazije. Početkom septembra rekli su da će zaustaviti Severni tok 1, koji prolazi ispod Baltičkog mora do Nemačke, prenosi See Biz.
Naglo pogoršanje ruskih državnih finansija dolazi nakon što je njena vojska potučena u severoistočnoj Ukrajini u svom najvećem vojnom neuspehu od gubitka bitke za glavni grad Kijev u martu.

Prihodi od nafte i plina, koji čine gotovo polovinu dosadašnjih proračunskih prihoda, u razdoblju od jnuara do avgusta smanjeni su za 18 posto na godišnjem nivou.

EU je zabranila i uvoz ruskog uglja. EU-ova zabrana uvoza ruske sirove nafte trebala bi stupiti na snagu u decembru.
Gasprom, koji ima monopol na ruski plin, objavio je ranije da je godišnja proizvodnja u prvih osam meseci pala za 15 posto. Izvoz ruskog gasa smanjen je za više od trećine.

U julu je ruska ekonomija palo za 4,3 posto u odnosu na isti mesec prošle godine, piše Financial Times.

Prihodi koji nisu povezani s naftom i gasom takođe su drastično pali, za 37 posto na godišnjem nivou, između januara i avgusta, pokazuju podaci.

Rusija je isprva pokazala otpor prema uvedenim sankcijama, koje su uključivale zamrzavanje polovine njenih deviznih rezervi u zapadnim bankama.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Dok je Evropa u deficitu s gasom, Rusija ga spaljuje u fabrici na granici s Finskom

by bifadmin

U trenutku kada se Evropa nalazi u energetskoj krizi kojoj se ne nazire kraj, Rusija na njenim granicama spaljuje ogromne količine prirodnog gasa.

Taj gas je prethodno trebalo da bude izvezen u Nemačku ali se to zbog ukrajinske krize nije desilo. Zato sada u svom postrojenju na granici sa Finskom, bar prema analizi u koju su novinari BBC-a imali uvid, Rusija svaki dan spaljuje količinu gasa koja vredi 10 miliona dolara.

Građani Finske koji žive u tom regionu upozoravaju još od početka leta na velike plamenove koji se vide iz novog LNG postrojenja u Portovaji. Portovaja se, inače, nalazi u blizini kompresorske stanice na samom početku gasovoda Severni tok 1 koji transferuje gas u Nemačku.

Da podsetimo, sredinom jula je ograničeno snabdevanje kroz Severni tok 1 od strane Rusije. Kao obrazloženje su ponuđeni tehnički problemi, ali zapadni analitičari tvrde da na taj način Rusija pokazuje svoju energetsku nadmoć i kažnjava Evropu za vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini.

Naučnici su zabrinuti da će velike količine ugljen-dioksida koje emituje ovo spaljivanje intenzivirati zagađivanje planete i ubrzati topljenje arktičkog leda. Analiza konsultantske kompanije Rystad Energy pokazuje da se svaki dan na ovaj način spali 4,34 miliona kubnih metara gasa.

Izvor: BBC

Foto: Ratfink1973, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci