Prosečni mesečni prihod domaćinstava u Srbiji u prošloj godini iznosio je 78.393 dinara, dok je potrošnja iznosila 78.678 dinara, pokazuju podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava za 2022. godinu koji je objavio Republički zavod za statistiku.
U odnosu na prethodnu 2021. godinu prihodi su povećani za 6.660 dinara ili 9,2 odsto. U 2020. godini Anketa o potrošnji nije rađena zbog pandemije, a prihodi domaćinstava u 2019. godini iznosili su 66.880 dinara.
Najveći deo prihoda, oko polovine, čine zarade iz redovnog radnog odnosa, dok oko jedne trećine (32,1 odsto) čine penzije.
Ostatak su prihodi od poljoprivrede, van redovnog radnog odnosa, a zanimljivo je da je prosečno domaćinstvo prihodovalo 807 dinara iz inostranstva.
Istovremeno, prosečno domaćinstvo koje čini 2,67 člana, trošilo je mesečno 78.678 dinara, što je 6.776 dinara (9,4 odsto) više nego prethodne, 2021. godine.
Ubedljivo najveći deo porodičnog budžeta troši se za hranu i bezalkoholna pića – 28.246 dinara ili 36 odsto, što je za skoro dva procentna poena više nego 2021. i 2019. godine.
S druge strane, smanjio udeo potrošnje na odeću i obuću sa 5,2 na 4,9 odsto. Zapravo udeo svih drugih segmenata se smanjio u potrošnji domaćinstava.
Visoka inflacija cena hrane tokom prošle godine je pogodila sva domaćinstva, ali decilna analiza potrošnje domaćinstava pokazuje da su najviše pogođeni najsiromašniji.
Naime, lična potrošnja 10 odsto domaćinstava sa najmanjom potrošnjom iznosila je mesečno svega 30.346 dinara. Od toga, 14.201 dinar je trošeno na hranu, što je čak 46,7 odsto. Kod drugog decila potrošnja hrane je činila 45 odsto ukupne potrošnje i svakim decilom kako se ide ka domaćinstvima sa većim prihodima i potrošnjom, udeo hrane opada.
Koliko je ko trošio
Konačno 10. decil ili 10 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima i potrošnjom na hranu je trošio 27,4 odsto budžeta.
Istovremeno 10 odsto domaćinstava sa najvećim primanjima trošilo je tri puta više novca na hranu nego 10 odsto najsiromašnijih. Prosečno domaćinstvo 10. decila na hranu je trošilo 46.218 dinara, od ukupno 169.910 koliko je trošilo mesečno prošle godine.
Prosečno donaćinstvo trošilo je mesečno 5,6 puta više novca od prosečnog domaćinstva prvog decila. Ali razlika u standardu je još veća, jer su domaćinstva prvog decila imala prosečno 2,37 tzv. potrošačkih jedinica, a domaćinstva desetog decila 2,05.
Potrošačka jedinica služi za poređenje potrošnje domaćinstava sa različitim brojem članova. Prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva nosi ponder jedan, svaki član domaćinstva stariji od 14 godina dobija ponder 0,7, a deca mlađa od 14 godina imaju ponder 0,5. Na primer, domaćinstvo sa dva odrasla člana i detetom mlađim od 14 godina računa se kao da ima 2,2 člana.
Prosečna neto plata iz oktobra prošle godine iznosila je 75.353 dinara, a toliko je otprilike iznosila prosečna mesečna potrošnja domaćinstava iz šestog decila. Medijalna neto plata, od koje polovina zaposlenih prima manju, a polovina veću zaradu, iznosila je 57.810 dinara. Toliko je otprilike iznosila potrošnja domaćinstava četvrtog decila.
Ovo znači da je nešto manje od milion domaćinstava prošle godine mesečno trošilo do jedne medijalne plate ili 57.810 dinara, a oko 1,35 miliona domaćinstava je mesečno živelo od najviše jedne prosečne plate. Ukupno je Anektom o potrošnji ocenjeno 2,47 miliona domaćinstava.
Ako skoro polovina mesečnog budžeta najsiromašnijih 10 odsto odlazi na hranu, za odeću i obuću odlazi svega 1,9 odsto ili 576 dinara mesečno.
Na obrazovanje je mesečno domaćinstvo prvog decila trošilo 52 dinara, uz napomenu da je školovanje uglavnom besplatno, ali je prosečan trošak domaćinstava za obrazovanje iznosio 1.061 dinara, a najbogatijih 10 odsto za obrazovanje je davalo 3.509 dinara.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
Upravo je Leskovac jedan od gradova koji su zahvaljujući Programu Exchange 6 i Stalnoj konferenciji gradova i opština unapredili rad svoje lokalne samouprave.
