hrana

Realan promet u trgovini na malo u Srbiji u martu ove godine je bio niži 9,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U aprilu je pao za 6,1 odsto ako se iz računice isključi uticaj inflacije, što pokazuje da građani Srbije usled ekonomskog usporavanja možda pate od smanjene kupovne moći.

Snažan pad tražnje mogao bi da natera proizvođače i trgovce da spuste cene proizvoda jer neće imati ko da kupi robu u meri kao ranije. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da pojeftinjenje hrane u Srbiji zavisi i od etičkog pristupa samih privrednika u situaciji kada se jadna kriza nadovezuje i naglašavaju da bi trgovci trebalo da snize cene jer je pad prometa očigledan.

Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine realni promet u trgovinama u Sloveniji niži 12,8 odsto, Mađarskoj 12,5 odsto, u svim baltičkim zemljama je u dvocifrenom padu, u Nemačkoj 8,4 odsto u odnosu na oko četiri odsto krajem prošle godine.

Pravilo da su cene “neelastične na dole” ogleda se u činjenici da se pojeftinjenja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, kao nafte i gasa, na svetskom tržištu zanemarljivo odražava na pristupačnije proizvode u maloprodaji.

“Kad treba da se spuste, uvek postoji je neki izgovor zašto se to ne uradi, ali kad treba da se podignu, vrlo brzo se nađe razlog zašto to treba uraditi. Pad tražnje je tako snažan da će se odraziti na proizvođače i one koji prodaju svoju robu u toj meri da će ili doći do bankrota nekih i otpuštanja ljudi, ili će se oni prilagoditi novim okolnostima jer nema ko da kupi robu u toj meri kao ranije”, naveo je Nikolić.

Malinović: Ceo lanac snabdevanja mora jednako da podnese teret krize

Žarko Malinović iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine kaže za Euronews Srbija da je s jedne strane, razlog pada prometa pravljenje zaliha, a s druge strane neke kategorije proizvoda koje su značajno u količinama imale udela u prometu imaju veoma izražen pad.

“Kada pogledamo svinjsko meso, jeste činjenica da je proizvođačka cene svinjskog mesa značajno rasla u poslednjem periodu čime smo, i pored manjeg rasta maloprodajnih cena u odnosu na proizvođačke, imali samim tim smanjenu tražnju za tim artikalima. Građani u ovom trenutku manje troše u maloprodaji u količinama roba kada gledamo nominalne iznose upravo zbog inflacije, imamo u tekućim cenama rast prometa ali je mnogo značajnije za sveukupnu ekonomiju da pratimo kakvo je kretanje stalnih cena, odnosno količina roba koje se prodaju”, rekao je Malinović.

Naglasio je da su svi zajedno u lancu snabdevanja moraju da definišu svoju ulogu i da razumeju da kriza ne može biti preneta samo na krajnjeg potrošača i na trgovca i da ceo lanac snabdevanja “od njive do trpeze” mora jednako da podnese teret krize.

Malinović je rekao da su se proizvođači usled rasta inputa u proizvodnji, trudili da taj deo rasta prebace na krajnjeg potrošača, a reakcija potrošača je da uspori sa kupovinom onih dobara koja mu nisu neophodna za svakodnevno funkcionisanje.

Na pitanje kolika je odgovornost trgovaca u tom lancu formiranja cena, Malinović je rekao da su cene u maloprodaju rasle u skladu sa rastom inputa i da ako se pogleda kolika je njihova zarada, videće se njihova neto marža jako mala.

“MI imamo međugodišnju stopu inflacije 15 odsto. Ipak, ove godine od januara imamo usporavanje inflacije, ako posmatramo inflaciju mesec na mesec, ona je manja od jedan odsto. Očekujemo u sledeća dva kvartala značajan pad stope inflacije. Maloprodavci, trgovci su ništa drugo nego most između proizvođača i potrošača, maloprodajne marže se nisu značajno menjale, profitiblanost trgovaca u 2022. u maloprodaji je u proseku manja od tri odsto. Kad pogledamo kolika je njihova zarada, videćemo da je njihova neto marža jako mala. Oni ne mogu da kontrolišu ulaze koje imaju, imali smo rast inputa, od cene energenata do cene sirovina. To je dovelo do rasta cena finalnih proizvoda i ako pogledamo proizvode kao što su mleko i jaja u 2022. godini, videćemo da je rast u proizvođačkim cenama u odnosu na malopredajne cene, odnosno ono što su građani platili, duplo niži. Mi smo imali rast inputa koji je bio takav da je rezultirao visokom proizvođačkom cenom. Međutim, maloprodavci su kroz svoju elastičnost manje od polovine prebacili na potrošača”, naveo je Malinović.

Prema njegovim rečima, u maloprodaji u Srbiji je u poslednjih 10 godina zabeležen rast konkurencije, koja je najbolji način da imamo niže cene za potrosace.

“Zato je važno da stvaramo fer konkurentno tržište jer na tržištu kao što je naše, sa platnom sposobnosti građana, jedini način da budete konkurentni na tržištu jeste da imate konkurentne cene”, kaže Malinović.

Stanić: Trgovci zabrinuti zbog pada potražnje

Pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže za Euronews Srbija da je teško reći da li su trgovci u ovom momentu spremni da spuste cene. On navodi da treba imati u vidu rezultate ankete od pre dve nedelje koji su pokazali da se povećava procenat zabrinutih privednika u pogledu potražnje, odnosno koliko robe i usluga mogu da prodaju na tržištu.

Stanić ističe da teško može doći do nekog ozbiljnijeg pojeftinjenja hrane, posebno kad su u pitanju finalni proizvodi, i dodaje da se može očekivati da cene ostanu na istom nivou s obzirom na činjenicu da je opšta inflacija ove godine na sličnom nivou kao i prošle godine.

“Kada govorimo o tim osnovnim životnim namirnicama. Trgovci kažu da tu imaju najniže trgovačke marže. S druge strane, govori previše pada i na teret primarnih proizvođača, a da najviše od svega profita prerađivačka industrija. Međutim, ono što je činjenica jeste da niko situaciju ne posmatra iz ugla potrošača odnosno koliko ljudi mogu da prate porast cena, s obzirom na njihove zarade koje realno padaju. Verujemo da će se naći neko razumevanje među svim učesnicima u lancu proizvodnje”,kaže on.

Stanić navodi i da Vlada može da podrži pojeftinjenja kroz određene zahteve prema trgovcima, ali da može izazvati nestašice, što se dešavalo prošle godine i sa šećerom i sa mlekom. Ona nvodi da je mnogo bolje ukoliko može da se desi da sami privrednici među sobom razmotre kakve su mogućnosti, a ne da to bude posledica pritisaka Vlade.

Stanić kaže da je hrana u Srbiji u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine poskupela oko 23 odsto, znatno iznad prosečne stope inflacije koja je oko 15 odsto. Dodaje da su najviše poskupeli mleko i mlečne prerađevine, zatim jaja, ali i svinjsko meso koje je znatno poskupelo. On smatra da je potreban dijalog svih učesnika u sistemu proizvodnje, u sistemu formiranja cene hrane kao finalnog proizvoda koji potrošači u maloprodajnim objektima kupuju.

“Treba voditi računa o tome da ne može teret pasti previše na jednu stranu, verovatno je da su najugroženiji oni koji imaju i najmanje finansijskih mogućnosti, a to su primarni proizvođači. S druge strane, treba imati u vidu da mnogi inputi za proizvodnju u prerađivačkoj industriji, koja je nosilac cele privredne aktivnosti u zemlji, jeste značajno pod većim uticajem u zavisnosti koliko troše energenata, određenih sirovina koje se uvoze. Činjenica je da je neophodan taj sistem usklađivanja interesa i opet razumevanja šire slike, a to je pre svega krajnji potrošač”, kaže Stanić i ističe da privrednici u uslovima kriza koje se nadovezuju jedna na drugu “ne bi trebalo da razmišljaju samo o maksimizaciji profita, nego se mora više misliti o održivosti”.

Papović: Krajnje vreme da trgovci spuste cene

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je da je krajnje vreme da trgovci spuste cene i da je to trebalo da urade mnogo ranije jer je pad prometa očigledan.

“U većim marketima imate po deset kasa, radi jedna ili dve kase, što znači da je manje potrošača u samim marketima. Drugo, trgovci su unazad pet godina non-stop povećavali cene, ne zbog toga što je došlo do povećanja inputa goriva i struje. Ne, nije to bilo u pitanju, nego su sve svoje finansijske gubitke nadomeštavali time što su povećavali cene”, rekao je Papović.

Papović je naveo da bi Ministarstvo trgovine trebalo da krene u ozbiljnije analize i kontrole trgovinskih lanaca.

“Postoje prikrivene marže koje se kreću do 100 i 150 odsto. To je prosto neverovatno”, navodi on.

Prema njegovim rečima, potrebna je izuzetno jaka i opremljena tržišna inspekcija da bi kontrolisala trgovinske lance i koja bi mogla da ustanov da li eventualno postoji dvojno knjigovodstvo.

“Imate u okviru istog trgovinskog lanca da se isti artikal u Beogradu i Novom Sadu prodaje po jednoj ceni, a da je na istoku ili jugu Srbije jeftiniji 30 ili 40 odsto. Kako je to moguće!? Da li je to diskriminacija potrošača!? Oni (trgovci) jako dobro znaju koja je platežna sposobnost na jugu Srbije i tamo se prilagođavaju. Da li sav taj minus, ako postoji, sa juga ili istoka Srbije nadomešćuju u gradovima kao što su Novi Sad, Beograd i Niš? To su stvari koje zahtevaju mnogo ozbiljnije radnje, prvenstveno inspekcijskih organa. Oni će morati da spuste cene, to je sasvim sigurno, ako se suoče sa inspekcijskim organima i ako se suoče sa ozbiljnim padom prometa”, smatra Papović.

Đogović: Hrana i režije najviše opterećuju kućni budžet

Ekonomista Saša Đogović rekao je za Euronews Srbija da postoji više razloga za pad prometa u maloprodaji u Srbiji, a da su jedan od najvećih i dominantnih razloga visoke cene, odnosno visoke inflacione tenzije pogotovo u segmentu hrane i režijskih izdataka, što najviše opterećuje i budžet prosečnog tročlanog domaćinstva u Srbiji.

Dodatna dva razloga za to su, kako smatra Đogović, skupi potrošački i gotovinski krediti, kao i povećana tražanja prošle godine tokom marta i aprila usled “psihoze posle ruske invanzije na Ukrajinu i straha od nestašica, posebno nekih prehrambenih proizvoda poput ulja, brašna, šećera ali i goriva”.

Ti faktori su, kaže, doveli do toga da imamo dosta izražen pad maloprodajnog prometa u prva četiri meseca ove godine u realnom izrazu u odnosu na isti vremenski interval 2022. godine.

Upitan koliko su trgovci odgovorni za pad potrošnje i da li su neke cene nerealno podigli, Đogović je rekao da je to pitanje za Komisiju za zaštitu konkurenciju u smislu da li postoje određeni karteli, dogovori trgovaca oko formiranja nekih cena.

“Mada kada je reč o prehrambenim proizvodima, sumnjam da tu dolazi do nekog posebnog nadograđivanja u nivou cena tih proizvoda, prisutni su i popusti, postoji određena konkurentska utakmica na nivou trgovaca. Ne mislim da su oni u predominatnoj ili u nekoj pretežnoj meri doprineli ovolikom rastu potrošačkih cena, odnosno zahuktavanja inflacionih tokova u zemlji”, zaključio je Đogović.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay