Home Tags Posts tagged with "hrana"
Tag:

hrana

Ekonomija

Cene hrane u svetu pale

by bifadmin

Indeks cena hrane u svetu je pao 12. mesec zaredom i sada je 20,5 odsto niži od rekorda postignutog pre godinu dana, saopštila je Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Pomenuti indeks, koji prati cene hrane kojom se najviše trguje, u februaru je iznosio 129,7 poena, a martu već 126,9. Prošlog meseca su cene hrane bile na najnižem nivou još od jula 2021. godine.

Tom padu doprinela je kombinacija nekoliko faktora kao što su prethodno gomilanje zaliha hrane, pad tražnje za njenim uvozom i produženje sporazuma koji omogućava siguran izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. Sve zajedno rezultiralo je pojeftinjenjem žitarica, biljnih ulja i mlečnih proizvoda.

Žitarice su u odnosu na februar pojeftinile za 5,6 odsto, biljna ulja za tri procenta a mlečni proizvodi za 0,8 odsto. Cena šećera je pak povećana 1,5 odsto a mesa za 0,8 procenata. Ipak, kada se sve sabere, cene hrane jesu u silaznoj putanji.

“Međutim, dok cene hrane padaju na globalnom nivou, one su i dalje veoma visoke i nastavljaju da rastu na lokalnom nivou”, kaže Maksimo Torero, glavni ekonomista u ovog agenciji Ujedinjenih nacija, dodajući da ovo najviše pogađa zemlje u razvoju koje uvoze velike količine hrane i čije valute slabe u odnosu na dolar i evro.

Foto: Dan Gold, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Građani Srbije za hranu izdvajaju skoro duplo više iz svog budžeta nego stanovnici EU

by bifadmin

Građani Srbije su prinuđeni da za hranu izdvajaju skoro duplo više iz svog budžeta nego stanovnici EU, dok troškovi stanovanja i režija čine skoro isti deo rashoda kao i žiteljima razvijenih zemalja.

To je objavio Demostat, pozivajući se na podatke Eurostata.

Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. godinu još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021. godine, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, piše Demostat.

Time je naša država bila pri vrhu regionalnih nivoa razvijenosti, ispred Bosne, Albanije i za nijansu iznad Severne Makedonije, a ispod Crne Gore.

Plastično rečeno, srpski standard je po ovom pokazatelju nešto manji od polovine francuskog standarda, pri čemu je Francuska zemlja koja je najbliže proseku EU.

Demostat napominje da ovaj indikator ima svoje slabosti što se najbolje vidi baš na primeru Luksemburga i Irske, dve zemlje čiji BDP po glavi stanovnika drastično odskače od ostalih razvijenih zemalja EU.

Statistiku krivi to što u Luksemburgu rade mnogi visoko plaćeni stranci iz okolnih zemalja, čija primanja ulaze u sastav BDP ove zemlje, iako najveći deo tog novca ti ljudi troše u svojim državama, dok je u slučaju Irske, veliki BDP je rezultat poreskog režima, odnosno toga što mnoge multinacionalne kompanije svoju intelektualnu svojinu i mnoge operacije drže u Irskoj, što formalno diže BDP.

Prema podacima Eurostata za 2020. godinu, domaćinstva u EU su najviše novca davala za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo – 32,7 odsto svih mesečnih izdataka, dok u Srbiji na ovo odlazi malo manje – 29,8 procenata.

Visoke kirije u EU

Dok u EU kirija u proseku čini više od pet odsto mesečnih izdataka, podatak za 2015. godinu, u Srbiji je to sada 0,6 odsto, a bilo je 1,3 odsto u 2015. godini.

To može biti odraz kako visokih kirija zemljama EU, tako i činjenice da u Srbiji veliki broj domaćinstava živi u sopstvenim stanovima, odnosno ne plaća kiriju.

Drugo istraživanje – SILC, o prihodima i uslovima života, ukazuje da je verovatno u pitanju ipak ovo drugo.

Prema rezultatima SILC ankete, građani Srbije su u samom vrhu neslavne evropske liste koja meri koliki je deo stanovništva preopterećen troškovima stanovanja. Smatra se da troškovi stanovanja predstavljaju preveliko opterećenje za ljude onda kada na njih odlazi više od 40 odsto raspoloživog dohotka domaćinstva.

Kada se onda pogleda onaj deo stanovništva koji živi u iznajmljenim stanovima, čak 45,7 odsto njih je preopterećeno ovim troškovima. To je više nego duplo od proseka EU koji iznosi 21,2 odsto i predstavlja treći najgori rezultat u Evropi, odmah posle Grčke i Holandije.

Kada se pogledaju stanari koji kiriju plaćaju po sniženim cenama ili stanuju besplatno, razni socijalni stanovi i slične šeme, i tu stojimo veoma loše, jer sa 17,1 odsto ovakvih domaćinstava kojima uprkos sniženoj ceni kirije za njeno podmirivanje i dalje odlazi više od 40 odsto raspoloživog prihoda, Srbija zauzima drugo najgore mesto u Evropi, odmah posle Holandije.

Najmanje domaćinstava preopterećenih troškovima stanovanja je zapravo u kategoriji onih koji žive u stanovima uzetim na kredit.

Među njima, samo je osam odsto onih kojima troškovi stanovanja izbijaju bar 40 odsto raspoloživog dohotka iz džepa, prenosi Demostat.

Kako se navodi, i tih osam odsto je skoro duplo više od evropskog proseka od 4,3 odsto, tako da smo i ovde među najgorima u Evropi.

Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi

Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali naši građani daleko teže mogu da je sebi priušte, nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu.

U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto.

Slično je i sa troškovima za čvrsto gorivo, poput uglja i drva,, koji učestvuju sa 3,2 odsto u Srbiji, a samo 0,6 u EU, gde se ova vrsta ogreva daleko manje koristi.

Sa druge strane, u EU na gas ide 1,6 odsto troškova domaćinstava, a u Srbiji 0,4 odsto. Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu, ukazuje Demostat.

Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a Srbi čitavih 28,8 odsto.

Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka kod nas nekoliko puta manja nego u EU.

Ono na šta se u Srbiji izdvaja manje novca je prevoz: samo 7,6 odsto, spram 10,8 u EU. Tako tri glavne grupe izdataka: Stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta, što ostavlja manje novca za druge stvari.

Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a Srbi 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 prema 2,7 odsto kod nas i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta najčešće poručuju Srbi preko dostave

by bifadmin

Statističke analize projektuju globalni rast prihoda u segmentu dostave za prosečnih 12% na godišnjem nivou, a najveći prihodi očekivani su, logično, na velikim tržištima, pre svega tržištu Kine i SAD. No, ne predviđa se samo rast dostave gotovih obroka, već i dostave namirnica, jer podaci pokazuju da je vrednost tržišta dostave namirnica na globalnom nivou porasla sa 285,7 milijardi dolara u 2021. godini, na 354,7 milijardi dolara u 2022.

Prema poslednjim procenama tržište dostave u Srbiji vredi više od 10 miliona evra.

No, šta je to što poručuju korisnici servisa dostave u Srbiji, gotove obroke ili namirnice?

“Iz našeg višegodišnjeg iskustva, a i sada nakon što smo lansirali mobilnu aplikaciju za naručivanje i dostavu hrane, među korisnicima dostave najviše je onih koji naručuju pizzu, burgere, zatim roštilj. Takođe su popularne ručno rađene sveže paste i kineska hrana. Pokazuje se da se navike potrošača mnogo ne menjaju kad je u pitanju izbor hrane, bez obzira na to da li je naručuju preko digitalne platforme ili telefonski – uvek prednjači fast food. Međutim, ono što je specifično za telefonske porudžbine je potražnja za asortimanom supermarketa, namirnicama svakodnevno potrebnim u domaćinstvu, zatim cvećem, dodacima ishrani. Iz tog razloga, Padrino proširuje ponudu na aplikaciji i na te segmente, pa će uskoro biti dostupna klasična prodavnica mešovite robe, cvećara, zdrava hrana i druge specijalizovane prodavnice – rekao je Dario Pantić, suvlasnik padrinodelivery.rs.

Pandemija koronavirusa i „zaključavanja“ dali su vetar u leđa razvoju servisa dostave, mnoge potrošače ustalila u navici da poručuju, a kod nekih stvorile takve navike. Globalno je u 2022. došlo da blagog usporavanja u određenim regionima kada je reč o dostavi gotovih obroka, što veliki igrači u ovoj industriji nastoje da kompenzuju upravo probojem na tržištu namirnica. Dario Pantić kaže da je tokom lockdown-a njihova dostava suštinski funkcionisala kao i pre vanrednih okolnosti, ali uz povećanje potražnje za 150% što je predstavljalo veliki izazov u operativnom i logističkom smislu. “To nas je ozbiljno nateralo na razmišljanje o automatizaciji poslovnih procesa i razvoju digitalnog rešenja koje bismo ponudili tržištu.”

Dostava je počela  opadati jenjavanjem epidemije

Lokalni trend rasta u potražnji usluga dostave počeo je opadati jenjavanjem epidemije i povratkom normalnih životnih uslova, a to se dodatno nastavilo s početkom ekonomske krize. E-komerc sektor je u 2022. zabeležio blagi pad na evropskom nivou, ipak predviđa se godišnji rast od 12% do 2026. godine na Starom kontinentu, a Srbija se čak kotira kao zemlja koja će prednjačiti u pogledu rasta u ovom sektoru. Imajuću u vidu podatke koje je objavila Narodna banka Srbije da je u 2022. obavljeno 42 miliona bezgotovinskih onlajn transakcija u vrednosti 1,2 milijarde evra, povoljne projekcije za e-komerc u Srbiji nisu preveliko iznenađenje.

No, bez obzira na usporavanje u samom segmentu dostave, Padrino je baš sada lansirao svoju platformu za naručivanje hrane kako kažu iz dva razloga. “Primena savremenih tehnoloških rešenja za nas je podrazumevana, standard u našem poslovanju, a prostor na tržištu u industriji dostave i dalje postoji bez obzira na nepovoljne ekonomske prilike i povratak starom životu nakon epidemije. Tome u prilog idu podaci kojima raspolažemo za područje Novog Sada i okoline. Naime, poznato nam je da dostavne službe, servisi i platforme koji deluju u Novom Sadu, izvrše 10.000 – 15.000 dostava dnevno.

Gotovi obroci se najviše poručuju

U Srbiji se gotovi obroci najčešće poručuju kada su ljudi umorni i nemaju vremena za pripremu hrane, kada se očekuju gosti u kući, no, postoje i redovne mušterije koje brige o svojim obrocima prepuštaju restoranima i servisima za isporuku.

“Korisnici koji redovno koriste servise za dostavu hrane oduševljeni su funkcijom “iznenadi me” na aplikaciji. Kada intenzivno poručujete upadate u zamku “obilja mnoštva”, od tolikog izbora na kraju se vrtite u krug. Zato smo i uveli funkcionalnost koja ljude baš iznenadi, pa se na njihovoj trpezi nađu jela i ukusi o kojima možda nisu ranije razmišljali,” rekao je Pantić.

Prilika za male, lokalne servise postoji, posebno ako su i kod aplikacije i servis razvijani baš na lokalu i krojeni baš u skladu sa potrebama lokalnih korisnika. Nije dovoljno da samo aplikacija perfektno funkcioniše 24/7 već to mora i sam servis dostave, kakav je slučaj sa njihovom, koji ne samo da je stalno dostupan, već pokriva sve delove Novog Sada. “Potencijal za rast je na terenu ipak malo drugačiji nego što statistika kaže, jer tržište može biti znatno veće nego što je projektovano ako zapravo date ljudima priliku da postanu deo tog tržišta, tako što ćete im biti non-stop na raspolaganju i tako što njihova adresa stanovanja neće biti “s one strane granice” servisnog područja,” zaključio je Pantić.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Domaćinstvo Vuković: Za svinje obavezan obrok surutka i gimnastika

by bifadmin

Pustimo psa da ih juri kako bi što više  svinje trčale, kaže Želimir

U domaćinstvu Vukovića iz gornjomilanovačkog sela Srezojevci stočarstvom su se bavili odvajkada, ali su se u poslednjih nekoliko godina opredelili isključivo za svinjarstvo. U posao je uključena čitava porodica i nekoliko generacija. Da bi njihovo meso bilo konkuretno na tržištu, podmladak porodice prati aktuelne trendove, a uzgoj svinja moravki prilagođen je tržištu. Cilj je bio da se tradicioanlna masna grla, pretvore u mesna stoga su prvo svinje iz zatvorenih obora pustili na otvoreno i promenili im način ishrane.

Obavezan obrok surutka

– U razgovoru sa stručnjacima za ishranu domaćih životinja, uveli smo recepturu gde će obavezan obrok da bude surutka i to se pokazalo izuzetno dobro, jer veliku količinu masti pretvara u proteine. Ove svinje moravke su poznate po tome što imaju veliku količinu masti uz ovakvu ishranu dođe do mešanja masti sa mesnatim delom i dobije se onaj pravi file. Mi smo imali svinju od 167 kilograma koja je imala pančetu a ne slaninu sapunjaru kao do sad”, kaže za RINU Želimir.

Međutim, sama surutka nije bila dovoljna da bi kvalitet mesa bio vrhunski, pa je Želimir odlučio da im uvede I obavezne fizičke aktivnosti u svinjskoj teretani na otvorenom.

– Možda je nekome smešno, ali prvo smo im u baštu ubacili jednog kerića koji ih je jurio, da one ne bi ležale na jednom mestu, već su morale da se kreću. Onda smo im razdvojili na dve različite strane pojilište od hranilišta na terenu koji ima veliki uspon, tako da su i tada morale poprilično da se šetaju”, ističe ovaj domaćin.

Želimir uživa u svom poslu, a svoje ljubimice naziva gimnastičarkama i svaki trenutak koristi da im ugodi, a svoje vreme odmora provodi opet zajednosa njima.

Vepar Žućko  pravi Don Žuan

– Imam jedan kamen ispred bašte gde su svinje ograđene i kad se umorim sednem na njega i odmorim i srce i dušu. Gledam svoje lepotice i lepotane koji imaju svaki po jedno stablo šljive, slušam kako krckaju grančice, kako riškaju, nekome je odmor u kafiću ili na pecanju a meni je ovde odmor, mnogi kažu da sam lud, ali ja ne marim”.

Iako je dosta toga prepustio mlađima u ovom poslu je i dalje starina Aleksandar koji sa ponosom pokazuje pune obore i iako mu je 80 godina još se ne predaje.

– Sa krmačama za sada imamo oko 100 grla, ustajemo u pet, da ih namirimo i nije nam teško, jer svaki posao koji radiš moraš prvo da voliš, a kad radiš sa puno predanosti, stiže i zarada”, tvrdi on.

Ono čemu Vukovići takođe pridaju veliki značaj jeste uzgoj veprova jer kvalitetan rasplodni materijal takođe je od izuzetne važnosti. Stoga, veprovi na ovoj jedinstvenoj farmi imaju poseban tretman, a Žućko se pokazao kao pravi Don Žuan.

– On je za te stvari doktor, to treba posmatrati na licu mesta, mnogi bi mogli mnogo da nauče”, kaže u šali Želimir i dodaje da Žućku iako ima preko 350 kilograma težina ne predstavlja nikakav problem.

Izvor: RINA

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Medjugodišnja inflacija u prvom kvartalu oko 16,2 odsto

by bifadmin

Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu ove godine i dalje, prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i rasta cene ogreva. Kako se navodi u upravo objavljenoj publikaciji „Trendovi“, očekuje se da međugodišnja inflacija u prvom kvartalu bude oko 16,2 odsto, a u drugom 13,5 procenata.

„Od maja 2023, najavljen novi mesečni rast cena električne energije (od osam odsto) i gasa (11 odsto) rezultiraće u drugom kvartalu ove godine međugodišnjim rastom cena struje od 24,8 odsto, a gasa od 26,9 odsto, učestvujući na taj način u strukturi prognozirane međugodišnje stope rasta potrošačkih cena za drugi kvartal 2023. sa oko 9,4 odsto. Ovaj najavljen rast cena električne energije i gasa predmet je dogovora prilikom sklapanja novog aranžmana Vlade Srbije sa MMF-om i odnosi se na politiku finansijske održivosti energetskog sektora“, navodi RZS u publikaciji „Trendovi za četvrti kvartal 2022. godine“.

Novo poskupljenje struje od 1. maja

Podsetimo, MMF od Srbije traži da cene struje i gasa, uz već uračunato poskupljenje od 1. januara 2023, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra ove godine, kao i 1. maja 2024. Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude bar 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Republički zavod za statistiku u novoobjavljenoj publikaciji navodi da se „na osnovu vodećeg kompozitnog indikatora potrošačkih cena (IPC RZS)“, očekuje međugodišnja inflaciju u prvom tromesečju ove godine od oko 16,2 odsto, dok za drugi kvartal predviđa stopu od 13,5 odsto.

Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu 2023. i dalje biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i rasta cene ogreva (čvrstih goriva).

„Važno je napomenuti da će u formiranju međugodišnje stope rasta ukupnih potrošačkih cena i dalje predominantan uticaj imati rast cena hrane, čiji će uticaj u drugom kvartalu 2023. biti čak za oko 2,4 puta veći od najavljenog zajedničkog rasta cene električne energije, gasa i očekivanog poskupljenja čvrstih goriva. Prema vodećem indikatoru potrošačkih cena (IPC RZS), nakon drugog kvartala 2023, očekuje se uspostavljanje ekspanzivnog vrha inflacije potrošačkih cena i postepen pad međugodišnje stope rasta“, ističe RZS.

Kada je reč o hrani, RZS navodi da je u 2022. najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cene mesa od 20,3 odsto.

Koje meso je najviše poskupelo

Rast cene mesa najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i pilećeg filea, čije je učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa iznosilo 43,7 odsto.

„Rast cena mleka, sira i jaja je od sredine 2022. godine povećao svoj uticaj na ukupne potrošačke cene, pre svega, usled rasta cena jogurta (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica i sl.), kiselog mleka, kefira i sl., svežeg sira svih vrsta i kokošijih jaja, učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena za 2022. sa 9,6 odsto“, navodi RZS.

Suša od sredine 2022. znatno je doprinela većem uticaju cena hleba i žitarica na rast ukupnih potrošačkih cena.

„Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica (od 18,5%) imali su rast cena belog hleba, pšeničnog brašna, testenine od belog brašna i slanog peciva, učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica sa 62,2 odsto. Cena povrća je cele 2022. godine dominantno bila određena cenom krompira (naročito crvenog), paradajza i paprike, rezultirajući godišnjom stopom rasta od 21,3 procenta“, naveo je RZS.

Duvan i gorivo

RZS navodi da se očekuje da će cena goriva u drugom tromesečju 2023. ostati na približnom nivou kao u prvom, „čime će drastičan trend smanjenja međugodišnje stope rasta cene goriva biti nastavljen treći kvartal zaredom (naročito nakon poslednjeg kvartala 2022. i prvog 2023) i da će imati neznatan doprinos međugodišnjem rastu ukupnih cena u drugom kvartalu ove godine. S druge strane, cena duvana u prvom kvartalu ove godine, osim porasta (usled redovnih akciza u januaru), biće dodatno uvećana i rastom troškova proizvođača duvana i usklađivanja rasta cene duvana sa inflacijom potrošačkih cena.

„To će značiti da će u prvom i drugom tromesečju 2023. godine cena duvana imati međugodišnji rast od oko 7,1 odsto i 5,6 odsto, respektivno“, navodi RZS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Hrana u Srbiji poskupela duplo više nego u EU

by bifadmin

Konkurencija na tržištu najveća je dobrobit savremenog društva, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, upozorivši pritom da bi upravo njen nedostatak na tržištu mogao da uspori pad cena hrane.

Bojazan da bi silazna inflacija u sektoru hrane mogla biti ugrožena manjkom konkurencije Tabaković je izrazila na tek završenom Kopaonik biznis forumu, ne precizirajući na koga i na šta konkretno misli.

„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti”, rekla je Tabaković.

Duplo više nego u EU

Ono što od podataka znamo jeste da je inflacija pogodile sve segmente, i dok je ukupna 15 odsto, hrana je poskupela znatno više, čak 24,3 odsto. Duplo više nego u EU.

Cene mleka, sira i jaja skočile su za čak 43,3 odsto, a većina prehrambenih proizvoda poskupela je na godišnjem nivou više od 20 odsto. Toliko je poskupelo meso, ulje i masti skuplje su za 21 odsto, voće 20,2 odsto, povrće 18,4 odsto.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da je nedostatak konkurencije bio naročito vidljiv u sektoru mleka, pošto smo bili primorani na uvoz mleka jer je došlo do nestašice.

“Očigledno je da je do toga došlo zbog problema unutar same politike stočarstva i problema u vezi sa otkupnom cenom mleka. Ministarstvo poljoprivrede je to koje mora da vodi računa o visini premija za mleko, o podsticajima za razvoj govedarastva, jer postoji trend stalnog pada”, ističe Đogović.

U tom segmentu je problem zaista smanjene ponude, zahvaljujući, kako kaže, pre svega našim strukturalnim, unutrašnjim problemima, zbog čega je neophodno proaktivnije angažovanje resornog ministarstva.

“I u drugim segmentima je moguće da dolazi do određenih kartelizacija na tržištu, prećutnog dogovaranja oko cena, što sve može da utiče na cenu prehrambenih proizvoda”, kaže saradnik Instituta za političke studije.

Ako poljoprivredni rod, ističe Đogović, bude bar na nivou proseka, onda bi ponuda trebalo da bude izdašnija i u tom slučaju bi sa adekvatnom tržišnom inspekcijom i kontrolom trebalo da se predupredi eventualna kartelizacija na polju cena.

Deo problema  sa trgovačkim maržama

“Sigurno je da je deo problema i sa trgovačkim maržama, ali mislim da je ovde konkretno primarno problem sa proizvođačima, kod mleka je problem strukturalne prirode. Niske premije, sve manji stočni fond, na tome treba da se radi, treba da se stimulišu dodatno proizvođači mleka kako bi se ta proizvodnja oporavila”, napominje Saša Đogović.
Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže da poslednjih godinu i po dana imamo osetnu inflaciju i svaki mesec izjavu guvernerke da će ona uskoro da uspori. To je, kako kaže, neminovno da se dogodi i da će ako svakog meseca kažete isto jednom to i morati da se desi.

“U našem udruženju dugo pričamo o tome da se vidi, da i među tom slabom konkurencijom na tržištu imamo manje ili više slične cene. I onda kada nisu slične, kada ima nekih akcija, te cene budu drastično različite, čak i u okviru jednog istog trgovinskog lanca što nam govori da tu postoji priličan prostor za marže koje trgovci imaju. Čim imaju prostora za takva osetna sniženja”, ističe Gavrilović.

On kaže da ne zna da li je Tabaković to tek sada videla ili sada odlučila da pomene, ali da nedostatak konkurencije jeste realan problem.

“Pritom, ako uporedimo cene hrane kod nas i, na primer, u Nemačkoj ili Austriji, ljudi su zapanjeni koliko je jefitnija hrana tamo, a kod nas uvreženo mišljenje da smo zemlja proizvođač hrane. Ispada da je kod nas sve skuplje nego u zemljama razvijene Evrope”, napominje naš sagovornik.

Zato je neophodno, ističe, ne da se kaže već da se nešto konkretno preduzme.

Ko se bogati na nama

“Ako država može da se umeša u prodaju naftnih derivata, ograničenjem cena koje nije dobro, što ne bi mogla da se umeša i u ograničenje cena hrane i tu ne mislim na one osnovne namirnice, već da se taj spisak malo proširi”, napominje Gavrilović.

Očigledno je, kako kaže, da država ima korist od toga, jer na veće cene ide veći PDV.

“Vrlo je moguće da ako neko prati te krive da primećuje da prihod od prodaje hrane, na primer, ne pada i onda neko kaže, ako narod ima para da plaća, što da država tu ne ućari, jer što je veća osnovica veći je i PDV”, napominje on.

Gavrilović kaže da sigurno ima nešto i “do proizvođača”, ali da država može preko tržišne inspekcije da uđe u strukturu cene i da građanima, potrošačima ako ništa drugo onda kaže šta plaćamo i kolike su te marže.

“Onda bi možda osvestilo građane, koji bi nekim bojkotom ili smanjenjem kupovine nekog asortimana naterali trgovce da smanje marže. Da nam kažu da znamo ko se bogati na nama”, ističe Dejan Gavrilović.

Izvor: Danas

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Potrošačka korpa u Evropi van kontrole

by bifadmin

Indeks potrošačke korpe (CPI) izmakao je kontroli u Evropi, pošto su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle 2022. više nego ikad.

Kako navodi španski El Pais, litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Londonu za 92 centa, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra.Cena kilograma jabuka kreće se između 1,46 evra, koliko košta u Rimu, do 2,69 evra koliko je u Briselu.

Usklađena stopa rasta CPI se u januaru u EU popela na 18,4 odsto na godišnjem nivou, a u čak u 14 zemalja povećanje je bilo veće, kao što je na primer u Nemačkoj, sa povećanjem od 20,5 odsto i Portugalu, sa 21,1 odsto; u drugim zemljama povećanje je iznad 10 odsto, kao što je u Španiji sa 15,5 odsto, Francuskoj sa 14,4 odsto, i Italiji sa 12,6 odsto, što pokazuje da je povećanje cena narušilo moć građana i otvorilo debatu o tome kako se nositi sa situacijom i da li povećanje cena neko u prehrambenom sektoru zloupotrebljava.

Rast cena hrane izazvan zbog više faktora

Stručnjaci se uglavnom slažu da je porast cena izazvan kombinacijom više faktora. U istraživanju Unverziteta Ahrus iz Danske navodi se da i pored pada cena električne energije, cene hrane nastavljaju da rastu u Evropi, tako da sada 52 odsto potrošača više obraća pažnju na cene nego pre pandemije, a 31 odsto više nego 2020. godine; 54 odsto potrošača smatra da je rat glavni uzrok skoka cena, a 48 odsto je mišljenja da se povećanje troškova loše raspoređuje i da je sukob “omogućio distributerima i proizvođačima da ostvare veći profit“, prenosi El Pais.

Nemačka, sa najvećom ekonomijom od zemalja u zoni evra, jedna je od onih koja najviše pati od rasta cena hrane, što delom predstavlja odraz problema sa kojima Evropa pokušava da izađe na kraj, kao što su zatvaranje plastenika tokom zime zbog povećane cene energenata.

Ograničen izvoz proizvoda iz Maroka uticao je na nestašicu voća i povrća u Velikoj Britaniji. Kako navode stručnjaci, sve to je dovelo do potražnje za proizvodima iz Almeriji i Mursije, takozvanim voćnjacima Evrope. Izvori El Paisa u prehrambenoj industriji navode da je proizvodnja krastavaca i paprike opala, dok su cene poslednjih mesec dana porasle 120 odsto za krastavce, 104 odsto za paprike, i 60 odsto za paradajz, ali navode da postoje izgledi da se situacija normalizuje u narednim sedmicama.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Zašto je dobro jesti slaninu, luk i mast?

by bifadmin

Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi…

No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 – koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.

Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Izvor: 021.rs

Foto; Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Glavna razlika između ukupne i bazne inflacije je u cenama hrane i energenata

by bifadmin

Inflacija u Srbiji će do marta dostići maksimalnih do 16 odsto, a zatim će krenuti da se polako smanjuje.

Prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije, dve trećine inflacije u Srbiji smo uvezli sa cenama iz inostranstva. Na našu, kao i na inflaciju u ostatku sveta najviše su uticali rast cena energenata i hrane.

Tokom druge polovine prošle godine globalne cene hrane su u padu, a poslednjih meseci smanjuju se i cene energenata.

Recimo u poslednjem tromesečju naftni derivati su smanjili doprinos inflaciji za petinu, a cena gasa u Evropi je pala na nivo iz jeseni 2021. godine.

Sa normalizacijom cena hrane i energije, javnost počinje da se upoznaje sa jednim drugim pojmom – bazna inflacija.

S obzirom na to da država, odnosno monetarna politika skoro da i nema nikakav uticaj na cene energenata koje određuje globalno tržište ili hrane koje zavise od poljoprivredne sezone i vremenskih prilika, centralne banke su u slučaju kriza orjentišu na baznu inflaciju budući da na nju mogu i da utiču.

U Srbiji je decembarska godišnja ukupna inflacija iznosila 15,1 odsto, a bazna 10,1 odsto.

Kako je nedavno guvernerka na predstavljanju izveštaja o inflaciji rekla do marta se može očekivati stagnacija ili blagi rast ukupne inflacije, dok će se bazna inflacija na dvocifrenom nivou zadržati nešto duže, do aprila ili maja.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je glavna razlika između ukupne i bazne inflacije u cenama hrane i energenata.

„Na baznu inflaciju može da utiče monetarna politika. Visoka bazna inflacija, u Srbiji kao i drugim zemljama, odražava nesklad između ponude i tražnje.

Ljudi su posebno tokom pandemije imali dohotke iako nisu radili i imali smo monetarnu i fiskalnu ekspanziju. Na nivou sveta ekspanzija i pregrevanje privrede traje još od ranije.

Samo taj novac je odlazio u tržište nekretnina, u akcije pa su berzanski indeksi bili na rekordnim nivoima iako privreda nije radila ništa posebno ili u kriptovalute“, objašnjava Arsić.

Cena energije se ona ugrađuje u cenu proizvoda

On ipak dodaje da i na baznu inflaciju utiče cena energije, jer se ona ugrađuje u cenu proizvoda.

„Rast cena kod većine proizvoda ukazuje da je inflacija sistemska i to opravdava mere zatezanja i Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka. Povećavanje kamatnih stopa utiče na smanjenje ukupne tražnje, a pre svgea investicija jer se one uglavnom finansiraju iz kredita“, objašnjava Arsić.

Takođe građani se manje zadužuju keš kreditima, a čak i stari krediti kojima zbog rasta euribora ili belibora rastu rate znače da ljudi imaju manje novca da kupuju druge stvari.

„Treba reći i da na baznu inflaciju u velikoj meri utiču i uvozne cene. Cene proizvoda koje uvozimo su povećane za 25 odsto prošle godine. A mi uvozimo sve, od repromaterijala, koji se posle ugrađuju u krajnje proizvode do potrošnih dobara“, napominje Arsić.

Arsić smatra da će ukupna inflacija dostići vrhunac do 16 odsto kada će krenuti da pada, mada upozorava, da to uvek može da pokvari novi rast cena energenata.

„Ipak sve zemlje su zaoštrile monetarnu politiku. U SAD inflacija pada od polovine prošle godine, a u EU poslednja dva meseca. Ostaje pitanje šta će biti sa cenama gasa sledeće zimske sezone kada bude ponovo trebalo puniti skladišta“, kaže Arsić.

Inflacija je kao duh iz boce

Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Monument, ističe da je inflacija inicirana cenama energije, ali „inflacija je kao duh iz boce. Kada se prelije na ostale sektore teško je vratiti“, napominje on.

On objašnjava da ukupna inflacija može brzo da padne ako padnu cene goriva, ali bazna inflacija je mnogo bitnija jer je dugotrajnija i teže se vraća u normalu.

„Kada se prelije na ostale cene i plate onda je teško oboriti je. Mi jesmo imali fiskalnu ekspanziju za vreme korone, ali to nije bilo tako velikog obima kao u nekim drugim zemljama, na primer SAD.

Međutim, ono što je karakteristično za našu privredu je njena loša struktura i nizak nivo konkurencije.

„To Narodna banka ne može da reši, ali to je manjkavost naše privrede“, zaključuje Gujaničić.

Slično mišljenje ima i guvernerka NBS. Ona je govoreći o budućem kretanju inflacije napomenula da bi „silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu“.
Kada uporedimo sa regionom Srbija se i po ukupnoj i po bazoj inflaciji nalazi u sredini.

Šampion je Mađarska sa godišnjim rastom potrošačkih cena od 24,5 odsto u decembru i 25,7 odsto u januaru.

Zanimljivo je da je bazna inflacija u decembru iznosila neverovatnih 24,8 odsto.

Bazna inflacija i u Hrvatskoj je bila veća nego ukupna. U decembru je rast cena bez hrane i energije iznosio 15 odsto, a ukupna inflacija 13,1 odsto.

I u S. Makedoniji je bazna inflacija od 17,5 odsto skoro pa dostigla ukupnu inflaciju od 18,7 odsto.

U Rumuniji je bazna inflacija u decembru iznosila 8,4 odsto, dok je ukupna bila skoro dvostruko veća-16,4 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U 2022. godini stočni proizvodi poskupeli za 81,6 odsto

by bifadmin

U poslednjem mesecu 2022. godine, cene poljoprivrede i ribarstva su bile manje u odnosu na novembar

Cene proizvođača poljoprivrednih i proizvoda ribarstva bile su u decembru veće za 31,2 odsto nego u istom mesecu 2021. godine, objavio je Republiccki zavod za statistiku.

Kako je navedeno, na nivou godina, u 2022. te cene su bile za 25,7 odsto veće nego u 2021. godini.

Republički zavod za statistiku je naveo da su stočni proizvodi zabeležili najveće poskupljenje od 81,6 odsto između dva decembra, kao i da slede stoka i živina sa 36,1 odsto i žita sa 22,3 odsto.

Ako se porede cele godine, najviše su poskupela žita za 33,5 odsto, cene stočnih proizvoda su bile veće za 32,5 odsto, a stoke i živine za 26,9 procenata.U poslednjem mesecu 2022. godine, cene poljoprivrede i ribarstva su bile manje u odnosu na novembar sa prosečnih 1,6 odsto, na šta je najviše uticao pad cena žita od 6,3 odsto.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci