Izrael

Pod zaštitom Uneska nalazi se i jedan drevni natpis u „Zemlji hiljade pećina“ u Izraelu, oko koga se naučnici spore više od veka šta je njegov smisao. Natpis je uklesan u pećini u kojoj su se sahranjivali mrtvi i potiče iz drugog ili trećeg veka pre nove ere. Neki arheolozi smatraju da je to šifrovana poruka tajnih ljubavnika, Romea i Julije koji su živeli pre nove ere. Drugi tvrde da je to sarkastična poruka prostitutke klijentu da joj plati novac koji joj duguje za uslugu.

U nacionalnom parku Bet Guvrin-Mareša u Izraelu, mnogo toga je neobično. Na prostoru od oko pet kvadratnih kilometara, na plodnom području Judeje koji nazivaju „Zemlja hiljadu pećina“, nalaze se ostaci dva drevna grada.

Jedan je Mareša, koji je osnovan u trećem veku pre nove ere, a drugi Bet-Guvrin, koji potiče iz trećeg veka nove ere. U vreme kada su ovi gradovi podignuti, oni su predstavljali multikulturalne metropole, koje su se nalazile na najvažnijim trgovačkim putevima svog vremena.

Grad ispod grada

Arheološka iskopavanja, koja su započeta još početkom prošlog veka, do sada su otkrila na desetine tunela uklesanih u stenu, koji vode do hiljade soba i stotine objekata. U tom „gradu ispod grada“, koji ja na Uneskovoj listi svetske baštine, nalaze se i kamenolomi, cisterne, jedan amfiteatar i više pećina starih najmanje 2.000 godina. U ovim pećinama su pronađene pregrade u kojima su se u antičko vreme čuvale urne pokojnika, ali su arheolozi otkrili da su one služile i za pravljenje maslina.

Ali jedan od najintrigantnijih nalaza je pećina koja je pronađena prva, još početkom prošlog veka, među ostacima starijeg grada Mareša. Sastoji se od ulaznog hodnika, koji je sa obe strane pregrađen nišama. Arheolozi su utvrdili da su mrtvi počivali u ovim nišama oko godinu dana, a zatim su ih prebacivali u trajne grobnice.

Jedina pećina iz helenističkog perioda

Nad nišama su naslikane ljudske i životinjske figure iz helenističke mitologije, i ovo je jedina do sada pronađena pećina u Izraelu iz helenističkog perioda, kaže Adi Erlih, arheolog i istoričar umetnosti na Univerzitetu u Haifi.

U zagrobnoj pećini je otkriveno trideset pet natpisa, svi na grčkom. U većini natpisa su navedena imena preminulih, ali ima i onih koji zvuče upozoravajuće, poput poruke: „Ne uznemiravaj ovu devojku“, ili „Ovo i tebe čeka“.

Ipak, do današnjeg dana se vode polemike oko jednog teksta, za koji se procenjuje da potiče iz drugog ili trećeg veka pre nove ere, a nalazi se iznad slike mitskog psa Kerbera, čuvara Hadovog podzemnog carstva u grčkoj mitologiji.

Dvosmislena poruka

Neki arheolozi smatraju da je to ustvari neka vrsta grafita koji nema nikakve veze sa pokojnicima koji su tu sahranjivani, drugi da je ipak u pitanju poruka koju je neko od njih tražio da se ukleše kad premine, a treći da je to – erotska pesma.

Tekst je, naime, krajnje dvosmislen i vrlo je teško precizno rastumačiti šta je pisac zaista hteo da kaže, a time još teže utvrditi ko je uopšte mogući autor poruke. Zagonetni tekst glasi ovako:

„Ne mogu više ništa da učinim za tebe, niti mogu da ti pružim zadovoljstvo. Od sada ležem sa drugim, ali volim samo tebe koji si mi najdraži. U ime Afrodite, drago mi je što imam tvoj ogrtač da me pokrije. Ali ja odlazim i dajem ti slobodu. Radi šta hoćeš. Ne lupaj po zidu, unutra se čuje buka. Od sada ćemo razgovarati pokretima. Neka ovo bude naš znak“.

Romeo i Julija pre nove ere

Arheolozi koji su prvi otkili ovaj lokalitet 1902. godine, Džon Piters i Herman Tirš, protumačili su ovaj natpis kao ljubavnu poruku koja nagoveštava neku tajnu ljubavnu vezu.

„Poruka je očigledno erotska i sugeriše da je u pitanju neka drevna, zabranjena romansa“, pisali su Piters i Tirš u svojim beleškama nakon otkrića pećine.

„Devojka je na vratima grobnice napisala poruku ljubavniku koga zaista voli, ali se naslućuje da njih dvoje ne mogu da budu zajedno, jer je iz nekog razloga njihova veza zabranjena. Ona mu poručuje da se od sada njihov odnos može odvijati samo u tajnosti i da se javno moraju sporazumevati samo znakovnim jezikom. Prostrana grobnica, usamljena i van grada, sigurno je bila zgodna za ljubavne sastanke“, zaključili su dvojica arheologa koji su i nazaslužniji za pronalaženje ovog natpisa.

Pozivanje na ekonomska pravila u prostituciji u – Bibliji!

Novija tumačenja, međutim, negiraju bilo kakvu romansu, već ukazuju na nešto sasvim suprotno – plaćenu ljubav. Naučnici sa Univerziteta Bar Ilan u blizini Tel Aviva, koji su sačinili zbirku svih drevnih natpisa od 4. veka pre nove ere do 7. veka nove ere na teritoriji Izraela pod nazivom „Corpus Inscriptionum Iudaeae/Palaestinae“, tvrde da je autorka zagonetne poruke u pećini bila prostitutka.

Poruka je daleko od ljubavi, kažu. Naprotiv, nju je napisla prostitutka koja sarkastično upozorava klijenta da se vrati i plati joj novac koji duguje za uslugu. Zagovornici ovakvog tumačenja se pozivaju na neka od pravila koja su vladala u ekonomskim transakcijama vezanim za najstariji zanat na svetu, a koja su navedena u – Bibliji!

Jedan od tih izvora je Knjiga Amosova, najstarijeg starozavetnog proroka Amosa iz Judeje, za koga se pretpostavlja da je živeo u 8. veku pre nove ere. U ovoj proročkoj knjizi se navodi i pravilo da ukoliko klijent nema kod sebe novca da plati prostitutki, ostavljao joj je svoj ogrtač kao zalog.

Biblijska pornografija živopisnija od današnje

Uloga ogrtača u drevnoj prostituciji je još eksplicitnije prikazana u priči o Judi i Tamari, koju neki tumači Biblije opisuju kao „toliko živopisnu da komotno mogu da joj pozavide današnji scenaristi pornografskih filmova“.

Ukratko i bez pikantnih detaljisanja, Tamara je bila Judina snaja, udata za njegovog prvog sina, ali kada je on ubijen, Juda je odlučio da se ona uda za njegovog drugog sina. Kada je i drugi sin ubijen, Juda je poslao Tamaru kod njenih roditelja, da tamo pričeka da za ženidbu statasa njegov treći, najmlađi sin.

Nakon izvesnog vremena Juda se zaputio u mesto gde je živela Tamara s roditeljima, a ona kad je čula da on dolazi, preobukla se u bludnicu i prekrila lice velom. Sačekala je Judu pored puta na ulasku u grad, Juda se nije dao mnogo ubeđivati, bilo je šta je bilo, a Juda je za tu uslugu obećao ženi za koju je mislio da je prostitutka jare iz svog stada. Kao zalog da će zaista platititi, ostavio joj je svoj ogrtač.

Poruku nije napisala žena, nego muškarac

Posle se između Jude i Tamare izdešavalo mnogo toga, ali vratimo se zagonetnom natpisu u pećini i trećem tumačenju. Već pomenuti arheolog Adi Erlih sa Univerziteta u Haifi tvrdi kako je interpretacija da je ovo poruka prostitutke – tipična muška predrasuda. „Objašnjenje da je ovde reč o prostitutki koja juri svog klijenta za novac izmislili su muškraci“, kaže Erlih, koji ne samo da drugačije tumači ovaj natpis, već tvrdi i da je dosadašnji prevod bio pogrešan.

Poruku nije pisala žena, nego muškarac. „To je razgovor između mrtvog muškarca i žive žene. On je umro i poručuje ženi koju je voleo da slobodno nastavi svoj život onako kako želi. Kaže da mu je drago što je ona sačuvala njegov ogrtač za uspomenu. Vrlo je važan detalj da se natpis nalazi baš iznad slike Kerbera. Kerber i taj natpis simbolizuju granicu između sveta mrtvih i sveta živih, između mrtvog ljubavnika i žive žene“, uveren je Erlih.

Sve su to tumačenja „šta bi bilo, kad bi bilo“

Nasuprot svima njima, Avner Eker, stručnjak za drevne rukopise sa javnog Univerziteta u Tel Avivu smatra da „nikada nećemo zaključiti koja je intepretacija prava. Natpis je krajnje dvosmislen. Sve u ovom tekstu je nejasno – od metrike i rasporeda rečenica, do toga da li je to poruka jedne osobe ili razgovor dvoje ljudi i, naravno, šta ustvari govori njen sadržaj. Zato sva naša dosadašnja tumačenja ovog natpisa više govore o nama koji ih tumačimo, o našim sklonostima pa i o predubeđenjima, nego o autoru ili autorima koji su ovaj natpis ostavili za sobom“, zaključuje Eker.

Ako iza ove zagonetke stvarno stoji neka antička „seksualna radnica“, verovatno bi bila zgranuta koliko svetskih umova muku muči već više od veka da protumači njenu opmenu klijentu zbog „nenaplaćenih potraživanja“.

Foto: AlexLeve, Pixabay