Home Tags Posts tagged with "nekretnine"
Tag:

nekretnine

EkonomijaVesti

Banke i izvršitelji u nekim slučajevima oglašavaju prodaju nekretnina za bagatelu

by bifadmin

Sve su češće prodaje imovine pod hipotekom ili imovine koja je izgubljena u teretu raznih dugova i sporova.
Banke i izvršitelji u nekim slučajevima oglašavaju prodaju nekretnina za bagatelu, a osim toga prodaju i autobuse, brodove, pa čak i avione kako bi naplatili svoja potraživanja od građana i firmi, piše Blic.

Oglasi se mogu pronaći u medijima, na sajtovima banaka i oglasnim portalima. Na sajtu „Doboš“ koji objavljuje oglase nekretnina, vozila i drugih predmeta koji su na javnoj prodaji, trenutno se nalazi čak 650 oglasa nekretnina. Od toga je 335 oglasa za stambeni prostor, 131 oglas za zemljišta, 138 poslovnih prostora, a ostalo su garaže i drugi objekti. Ponuđene nepokretnosti uglavnom novog kupca traže na javnim prodajama, koje se sprovode u sudskom i upravnom prostoru.

Vrednost nekretnine utvrđuje se u visini tržišne cene na dan procene

Iz „Doboš tima“ za Blic kažu da se vrednost nekretnine utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.
„Cena na prvoj javnoj aukciji može biti umanjena, tako da iznosi 70 odsto procenjene vrednosti nekretnine, dok početna cena na drugoj prodaji, ukoliko prva bude neuspešna može iznositi 50 odsto procenjene vrednosti. Drugačija je situacija kada se izvršnom poveriocu zaključkom dosudi nekretnina. U tom slučaju, poverilac postaje vlasnik nekretnine i sam, kao i svaki drugi vlasnik, formira cenu“, objašnjavaju.

Nekretnine se često prodaju ispod tržišne cene

Zbog svega navedenog, nekretnine se često prodaju ispod tržišne cene, pa dvosoban stan u Beogradu sa početnom cenom od 60 odsto od procenjene vrednosti košta 31.747 evra, a vikendica sa zemljištem u okolini Novog Sada je oko 6.500 evra, što je upola manje od njene procenjene tržišne vrednosti.

Na sajtu se prodaju i poljoprivredne mašine i vozila. Tako jedna banka neposrednom pogodbom prodaje i avion. Na prodaju su i brodovi-bageri za izvlačenje peska i šljunka iz rečnog korita. Ko ima 80.000 evra, može da kupi i autobus sa 94 sedišta, proizvođača „Volvo“ iz 2008. godine, piše Blic.

Prodaju oduzete nekretnine najčešće organizuje nadležni sud na predlog banke, ali aukciju može da organizuje i sama banka. Kada će hipoteka biti aktivirana, zavisi od banaka i njihovih internih propisa.
Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Najveća kompanija za nekretnine na svetu ušla na tržište Srbije

by bifadmin

Keller Williams, najveća kompanija za nekretnine na svetu dodelila je master franšizu kompaniji Cvetković-Roškov i otvaranjem prvog market centra u Beogradu zvanično počela rad u Srbiji.

„S ponosom objavljujem da smo postali deo globalne mreže koju čini 50 zemalja sa 190.000 agenata za nekretnine u 400 market centara pod okriljem kompanije Keller Williams“, izjavio je danas na skupu u Privrednoj komori Srbije Miroslav Cvetković, generalni direktor Keller Williams Srbija.

Milan Cvetković, regionalni direktor Keller Williams Srbija dodao je da se posle 25 godina besprekornog poslovanja u posredovanju pri prodaji i zakupu nepokretnosti, Cvetković-Roškov priključio „najvećoj porodici agenata za nekretnine na svetu. KW je kompanija br. 1 po izboru klijenata i agenata širom sveta, koju su napravili agenti za agente”.

„Fokus u radu kompanije je na edukaciji”, izjavila je Regionalna trening menadžerka Dušanka Kovačević i dodala “Univerzitet Keller Williams raspolaže razvijenim obrazovnim sistemima koji nam omogućavaju da unapredimo znanje naših agenata u bilo kojem trenutku karijere“.

Na konferenciji za medije u organizaciji Privredne komore Srbije govorili su i Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva u PKS, Ana Ilić, viša savetnica u Kabinetu predsednika Vlade Srbije, i Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu. Kako je rečeno, modeli, sistemi i tehnologija koje KW donosi u Srbiju otvaraju nove mogućnosti za agente-preduzetnike i podižu standard usluge.
Vladan Petrović regionalni operativni direktor, rekao je da platforma KW omogućava agentima da naprave sopstveni brend, izgrade sopstveni biznis i postanu uspešni preduzetnici i dodao je da će ukupna ulaganja kompanije KW u tehnologiju na globalnom nivou dostići milijardu dolara.

Širenje kompanije na tržištu Srbije podrazumeva otvaranje market centara u svim većim gradovima, a Zorica Joksović-Ivačković, regionalna market centar administratorka, dodala je da kompanija Keller Williams na globalnom nivou podržava agente da samostalno razvijaju svoje poslovanje. „Otvaranjem novih market centara stvoriće se mreža uniformnih usluga najvišeg kvaliteta“, rekla je ona.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Država ponudila na prodaju 45 vojnih kompleksa i nekretnina

by bifadmin

Država Srbija ponudila je na prodaju 45 različitih vojnih kompleksa i nekretnina koji nisu neophodni za funkcionisanje Vojske Srbije.

Gotovo pola nekretnina je na prostoru grada Beograda a među njima su poslovni prostori, garaže kao i vojni objekti, objavila je Republička direkcija za imovinu.

Slede Niš i Valjevo u kojima je ponuđeno više nekretnina čije korišćenje više Vojsci Srbije nije neophodno.

Među ponuđenim nekretninama su i vojni kompleksi su Negotinu, Petrovaradinu, Vršcu, Raškoj, Surdulici, Leskovcu i Knjaževcu.

Početne cene za ove nekrentnine kreću se od 5,3 hiljade evra za jednu od garaža na Novom Beogradu do 922 hiljade evra za više od 24 hektara zemljišta kompleksa Sremčica u beogradskoj opštini Čukarica.

Državna imovina prodaje se prikupljanjem pisanih ponuda koje zainteresovani mogu podneti do 11. decembra.

Izvor: Tanjug

Foto: Goldfinger, Wikipedia

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li ćemo plaćati porez na šupe, bunare, kokošinjce…

by bifadmin

Ako budu prihvaćene izmene Zakona o porezu na imovinu, vrednosti nekretnina će se utvrđivati pojedinačno za kuće, stanove, ali i za pomoćne objekte kao što su garaže, kokošinjci, bunari… Porez će se plaćati različito, u zavisnosti od toga o kojoj se imovini radi i od vrednosti nekretnine.

Da li će, ukoliko bude prihvaćene izmene Zakona o porezu na imovinu, čiji Nacrt je objavilo Ministarstvo finansija, iz džepova građana Srbije od naredne godine na ime poreza na imovinu odlaziti više novca, za sada se još ne može reći.

Naime, da bi se utvrdila osnovica na imovinu, nepotkretnosti su razvrstane u nekoliko grupa: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, drugo zemljište, stan, kuća za stanovanje, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, kao i garaže i pomoćni objekti.

Promena je u poslednjoj stavci, u kojoj su sada, umesto garažnih mesta, pomoćni objekti, pa bi to moglo značiti da će se ubuduće plaćati porez na podrume, šupe, bunare, kotlarnice, bazene, svinjce, kokošinjce, štale, senike, ambare, čardake, golubarnike, pušnice, sušare, ribnjake, pa i nadstrešnice koje pokrivaju površinu veću od deset kvadrata.

Nije reč o novinama, već o pojašnjenjima

Po rečima poreskog savetnika Đerđa Papa, prilikom utvrđivanja osnovice za porez na imovinu i do sada su se podrazumevale sve vrste nepokretnosti kao i predloženim izmenama, kojima se sada, praktično, situacija samo dodadno pojašnjava.

Nema velikih novina u Nacrtu zakona o porezu na imovinu i zapravo je reč o tome da se pojašnjavaju postojeći članovi zakona, kaže Pap.

I do sada se, dodaje, sve to oporezivalo, ali je sada postupak nešto drugačiji jer se, recimo, pomoćne prostorije odvajaju od kuće.

Pojedinačno utvrđivanje vrednosti

Visina poreza utvrđuje se na osnovu kvadrature, zone u kojoj je nekretnina i vrednosti kvadrata po zonama koje utvrđuje lokalna jedinica samouprave. Sada će se vrednost utvrđivati pojedinačno za kuće, stanove, garaže… i plaćati različito, u zavisnosti od toga o kojoj se imovini radi i po vrednosti nekretnine.

Treba naglasiti da će plaćanja tog poreza biti oslobođeni oni kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, odnosno objekti koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kaže naš sagovornik.

Tri grupe pomoćnih objekata koji se oporezuju

Ministarstvo finansija prepoznaje tri grupe pomoćnih objekata koji se oporezuju. U prvoj grupi su dve vrste objekata – oni koji nisu zgrade: bunari, bazeni, rezervoari, cisterne… i oni koji spadaju u pomoćne zgrade izgrađene na istom zemljištu gde i stambeni ili poslovni objekat. To su kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i slično.

Druga grupa pomoćnih objekata obuhvata ekonomske objekte u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Treća grupa su nadstrešnice osnove preko deset kvadrata koje su samostalni objekti.

Ekonomski objekti, regulisani Zakonom o planiranju i izgradnji su, kako stoji u tom zakonu, objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo-jame i silo-trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice…).

Cena za obračun

Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu s novim zakonom počev za 2021. godinu.

Kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu za pomoćne objekte primenjivaće se prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u zonama koje su utvrđene na osnovu cena u prometu tih nepokretnosti u zonama ili graničnim zonama u skladu sa članom 6 Zakona o porezu na imovinu, odnosno prosečne cene garaža i garažnih mesta u najopremljenijoj zoni, ako su objavljene do 30. novembra 2020. godine, navodi se u Predlogu novog zakona o porezu na imovinu.

Međutim, još jednom treba napomenuti da u Predlogu zakona stoji da objekti u kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja neće biti oporezovani.

Nacrt izmena Zakona o porezu na imovinu je u svojevrsnoj javnoj raspravi, koja traje do 4. novembra.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: enriquelopezgarre, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Biznis & FinansijeVesti

Učešće u kreditu za kupce prve nekretnine smanjeno na 10 odsto

by bifadmin

NBS je otvorila prostor za smanjenje učešća u kreditima za kupovinu prvog stana.

Ovo je učinila usvajanjem Odluke o dopunama Odluke o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema. Prema njoj, banke će moći da odobravaju stambene kredite u maksimalnom iznosu od 90 odsto od vrednosti nekretnine koja je stavljena pod hipoteku.

Sada će kupci stanova moći da u kupovini nekretnine učestvuju sa 10 odsto od njene vrednosti, uz uslov da do sada nisu posedovali nekretninu.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tim povodom je izjavio da će ova odluka NBS podstići razvoj stanogradnje. Kako on kaže, ove godine je, zaključno sa 31. majem, izdato građevinskih dozvola za skoro 550.000 kvadratnih metara. “To implicira da će ove godine biti izdato građevinskih dozvola za više od 1.100.000 kvadrata. Na taj način, nastaviće se trend iz prethodne tri godine u kojima smo svake godine izdavali građevinske dozvole za više od 1.000.000 kvadratnih metara”, kaže on.

Foto: qimono, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Male firme u Srbiji najproduktivnije u sektoru nekretnina

by bifadmin

U Srbiji, dodata vrednost po zaposlenom u preduzećima svih veličina ne iznosi ni trećinu one u Evropskoj uniji. Mala preduzeća u Srbiji ostvaruju 29,8% od dodate vrednosti po zaposlenom u EU. Najpovoljniji odnos naša mala preduzeća imaju u poslovanju nekretninama (41,2%) a najmanje povoljan kod snabdevanja električnom energijom (5,1%).

U Evropskoj uniji samo 0,2% firmi u nefinansijskom sektoru čine velike kompanije sa više od 250 zaposlenih. Ostatak čini 22,2 miliona malih (manje od 49 zaposlenih) i srerdnjih (50 do 249 zaposlenih) preduzeća. Ona su 2017. godine učestvovala sa 3,5 bilona evra, odnosno sa 56% u u ukupnoj dodatoj vrednosti.

MSP su zapošljavala 83,9 miliona lica u EU, učestvujući sa 67% u ukupnoj zaposlenosti. Preko polovina ukupnog broja zaposlenih u MSP radi u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu. Najveći udeo u zaposlenosti mala preduzeća su imala u Portugaliji, Španiji, Letoniji, Estoniji i Slovačkoj, dok su srednja činila većinu u Luksemburgu, zatim u Litvaniji Estoniji i Letoniji.

Srbija i EU: dodata vrednost

Srbija ima manji udeo u dodatoj vrednosti malih preduzeća u odnosu na EU (29,9% prema 37,3%), i veći udeo srednjih (21% prema 18,6%) i velikih preduzeća (49,1% : 44,1%).
Udeo velikih preduzeća u dodatoj vrednosti snabdevanja električnom energijom je najveći posmatrano po delatnostima i u Srbiji i u EU, ali je on u Srbiji 93,7%, a u EU 69,2%.
U popravci računara i ličnim uslugama u Srbiji je 100% preduzeća iz sektora MSP, dok u EU 27,4% dodate vrednosti stvaraju velika preduzeća.
U dve najveće delatnosti, prerađivačkoj industriji i trgovini, imamo sličnu strukturu dodate vrednosti prema veličini preduzeća kao i EU.

Srbija i EU: zaposlenost

Srbija ima i manji udeo malih preduzeća u zaposlenosti u odnosu na EU – kod nas je 40,5% a u EU 50%. Imamo veći udeo srednjih (20,1% : 16,9%) i velikih (39,3% : 33%).
U prerađivačkoj industriji i u trgovini, kao dve najveće poslovne delatnosti, imamo slične udele u zaposlenosti malih i srednjih preduzeća kao i EU.
Snabdevanje električnom energijom ima najveći udeo u zaposlenosti velikih preduzeća i u Srbiji (87,7%) i u EU (73,9%).
Manji udeo u ukupnoj zaposlenosti velikih preduzeća od 10% ima sektor nekretnina i u Srbiji (6,7%) i u EU (8,6%), dok je on i u građevinarstvu u Srbiji manji (6,7%) a u EU neznatno veći (10,7%).

Dodata vrednost po zaposlenom

U Srbiji je ukupna dodata vrednost po zaposlenom u preduzećiam svih veličina na 30,1% od vrednosti u EU. Po delatnostima najviša je u građevinarstvu (37,7% od EU) a najmanja u snabdevanju vodom (18,3%).
Mala preduzeća u Srbiji ostvaruju 29,8% od dodate vrednosti po zaposlenom u EU. Najpovoljniji odnos naša mala preduzeća imaju u poslovanju nekretninama (41,2%) a najmanje povoljan kod snabdevanja električnom energijom (5,1%).
U odnosu na prosečnu dodatnu vrednost po zaposlenom mala preduzeća u Srbiji imaju 74% od prosečne, srednja 104% a velika 125%. U EU je ova skala: 75%; 110% i 134%.
Velika preduzeća imaju ispod prosečnu dodatu vrednost po zaposlenom u Srbiji u tri aktivnosti (trgovina, profesionalne, naučne i tehničke aktivnosti i u administrativnim i pomoćnim uslugama), dok u EU imaju u dve aktivnosti (snabdevanje električnom energijom i administrativne i pomoćne aktivnosti).

Izvor: http://www.makroekonomija.org/

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodaja nekretnina u Srbiji opala za 70 odsto

by bifadmin

Tokom vanrednog stanja prodaja nepokretnosti u Srbiji je pala za 70 odsto. Vrednost tržišta se prepolovila, a smanjilo se i plaćanje gotovinom. Stručnjaci procenjuju da do stabilizacije tržišta može doći eventualno tek u julu i avgustu.

U periodu vanrednog stanja obim tržišta nepokretnosti u Srbiji smanjen je za oko 70 odsto u odnosu na stanje pre 16. marta. Srpsko tržište nepokretnosti je vredelo tokom vanrednog stanja nešto preko 255 milona evra. To je upola manje nego u istom periodu prethodne godine.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene nepokretnosti nisu padale. U istom periodu beleži se manji procenat nepokretnosti kupljenih gotovinom nego što je to bio slučaj pre vanrednog stanja, dok je s druge strane povećan procenat prometa stanova u odnosu na sve vrste nepokretnosti.

Od početka godine do uvođenja vanrednog stanja, tržište nepokretnosti je bilo u porastu. Broj registrovanih ugovora bio 11 procenata veći nego u istom periodu prethodne godine. Međutim, kako je nastupilo vanredno stanje, taj trend je krenuo u suprotnom smeru.

Vrednost se prepolovila tokom vanrednog stanja

„Ako poredimo mart ove godine sa martom 2019. vidimo da je procenat pao i da je obim tržišta 28 posto manji nego prethodne godine. U aprilu je obim tržišta pao za 80 posto. Period vanrednog stanja, koji poredimo sa istim periodom prošle godine, pokazuje da se tržište nepokrenosti smanjilo 68 posto“, kaže načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u RGZ-u Ana Đurković.

Vrednost tržišta nepokretnosti je, dodaje, bila upola manja tokom vanrednog stanja nego što je bila prošle godine u istom periodu, i ta cifra je u tom periodu iznosila 255 miliona evra. Od tog iznosa, oko 60 posto dolazi od prodatih stanova.

Kada je reč o načinu plaćanja, prema podacima iz registra nepokretnosti kupoprodajnih ugovora RGZ-a, plaćanje gotovinom se smanjilo u odnosu na period pre vanrednog stanja.
To vreme je pokazalo da je kupovina kešom u odnosu na kupovinu iz kredita bila gotovo izjednačena „pola-pola“, što u odnosu na raniji period pokazuje da je manji broj građana plaćao kešom.

Stabilizacija možda tek u julu i avgustu

Tržište nepokretnosti je u prethodna dva meseca bilo usporeno, gotovo da ga nije ni bilo, objašnjava Milić Đoković iz agencije Old Rojal Nekretnine ali navodi da se kupci i prodavci ponovo javljaju i raspituju. „Nadam se da će se nastaviti tamo gde smo stali. Zanimljivo je da ćemo možda maj imati bolji ove godine nego što smo ga imali prošle godine jer je dosta poslova započeto u februaru i martu a koji nisu završeni, pa će to da stvori sliku da je maj odličan i da je sve krenulo“, objašnjava Đoković.

Međutim, realno je, kaže, da jun bude možda neznatno slabiji po obimu prodaje i kupovine, a da će se tek u julu i avgustu moći govoriti da li se tržište vratilo na staru stazu pre vanrednog stanja.
Obzirom da su krediti još uvek jeftini, Đoković veruje da će tržište profunkcionisati jer građani i dalje imaju potrebu da prodaju i kupuju nepokretnosti. Onaj ko se odlučio da kupi ili proda stan, kuću, lokal ili zemljište, uveren je Đoković, taj će na tom poslu nastaviti da radi sada kada se stvari vraćaju na prethodno stanje.

Prema podacima RGZ-a, u martu je potpisano 7.455 kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti u Srbiji, dok je u aprilu bilo 2.178 ugovora. Od 1. do 8. maja potpisano je 754 ugovora o prometu nepokretnosti u Srbiji.

Izvor: Tanjug

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cene zakupa poslovnih prostora i stanova pale su i do 50 odsto

by bifadmin

Tržište nekretnina trenutno praktično ne postoji, a velika promena desila se odmah nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji. Mnogi zakupci počeli su da otkazuju zakup lokala i stanova u kojim posluju i žive.Time su cene iznajmljivanja odmah počele da padaju, i to do 50 odsto, a oni koji ih nisu otkazali pokušavaju sa vlasnicima da se dogovore o umanjenju ili ukidanju kirije, barem na neko vreme.

Tako je praktično, posle ekonomskih mera, pitanje zakupa poslovnog prostora postalo najbitnije brojnim privrednicima u Srbiji. Pitanje je tim pre važnije što velika većina njih ili zakupljuje prostor, ili ga iznajmljuje ili prodaje.

Opšti utisak upućenih u tržište je da većina zakupodavaca pravi neki ustupak onima kojima iznajmljuje prostor, ali da je generalno stav da je prerano da se sada o tome raspravlja dok ne vide koliko će dugo ovakvo stanje da traje.
Kako je za „Blic Biznis“ rekao agent za nekretnine Milić Đoković, tržište nekretnina u Srbiji trenutno i ne postoji, a cene zakupa pale su i do 50 odsto.

Da je biznis iznajmljivanja i poslovnih prostora i stanova u ovom trenutku gotovo u potpunosti zamro, tvrdi i Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević nekretnine“.

„Ljudi su odmah odreagovali. Trude se da, s obzirom na to da je jasno da se neki period neće raditi, da se svi zakupi redukuju. Uglavnom ljudi koji su bili u poslovnom prostoru u stanu su razgovarali sa vlasnicima da ih ili oslobodi pola kirije ili da plaćaju samo režijske troškove. Veliki poslovni prostori koji su imali i visoku cenu se razlikuju od slučaja do slučaja, u zavisnosti kakva je firma. Oni koji su nastavili rad neće redukovati ništa, dok oni koji moraju da zatvore svoje firme vremenom će, ako već nisu, tražiti redukciju cene zakupa“, objašnjava Lazarević za „Blic Biznis“.
Treba, kako kaže, voditi računa, da i ljudi koji su u zakupu ne dovedu u nepovoljan položaj one od kojih iznajmljuju prostor, jer mnogi „žive upravo od toga novca od kirija“.

Advokatima se u poslednje vreme jednako obraćaju i zakupci i zakupodavci

„Pravi se razlika između velikih zakupodavaca, recimo za kancelarijske prostore i za one koji iznajmljuju lokale u tržnim centrima. I jedni i drugi imaju, bez izuzetaka, zahteve zakupaca da se ili smanji ili prekine plaćanje kirije. Većina ugovora o zakupu za veće i kompleksnije projekte obično ima stavke koje kažu da je moguće da se renta ne plati u nekom momentu u toku trajanja zakupa, pa se odabere ovaj period, što je možda i najbolja opcija u ovim okolnostima. Međutim, većina traži ili da ne plaćaju zakupninu dok traje vanredno stanje ili da se to smanji i da se nađe kompromis“, objašnjava advokat Ivan Gazdić.
Prvo i osnovno je, kaže, da se vidi konkretan ugovor, na koji period važi pre svega. Postoje slučajevi gde je neko tek iznajmio prostor, pa na nekoliko meseci, što bi sada bilo besmisleno da plaća. S druge strane postoje i ugovori na deset godina u kojima ovih nekoliko meseci neće uticati na dugotrajniji odnos.

Gazdić navodi i da nisu sve branše jednako pogođene, jer negde postoje preporuke da se organizuje rad od kuće, ali ne postoji sankcija za poslodavca ako nastavi da radi u kancealrijskom prostoru, pa se ne može reći da im je realno zabranjeno da rade i da im to bude kasnije eventualno opravdanje za neplaćanje kirije.

Izvor: Blic

2 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci