Tag:

porez

Formiran sektor za proveru nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana

by bifadmin 21. август 2020.

Poreska uprava Srbije formirala je poseban sektor za utvrđivanje porekla imovine.

Kako je Tanjugu rečeno u ovoj ustanovi, postojaće dovoljan broj službenika koji će raditi na proveri nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana.

Provera je propisana Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je stupio na snagu 11. marta, a počeće da se primenjuje godinu dana kasnije. Shodno tome, prve provere imovine valja očekivati sredinom marta 2021.

Pre toga, tačnije početkom septembra, trebalo bi da budu usvojeni podzakonski akti, kojima će precizno i detaljno biti regulisana primena zakona. U Ministarstvu pravde za Tanjug su rekli da je ovaj zakon donet radi prevencije korupcije i da je država njime dobila delotvoran mehanizam za proveru nezakonitog bogaćenja.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da će se postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza voditi po službenoj dužnosti. Postupak će se sprovoditi u skladu sa godišnjim smernicama, kao i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.

Poreska uprava će uvećanje imovine utvrđivati na osnovu podataka koje ona ima i onih koje prikupi od drugih organa, pravnih ili fizičkih lica i upoređivaće ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.

Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto

Ona će pokretati i postupak kontrole i to ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, bude veća od 150.000 evra.

Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto. Uprava do početka primene zakona treba da identifikuje izvore podataka i njihovu dostupnost za utvrđivanje vrednosti imovine.

Takođe treba i da uskladi podatke kojima raspolaže ili da ih pribavi od trećih lica, kao i da izradi kriterijume za ocenu rizika i tako napravi godišnje smernice za pokretanje prethodnog postupka.

Ovakav vid analize rizika će se, osim za donošenje godišnjih smernica, primenjivati i na prijave drugih državnih organa ili inicijativa fizičkih ili pravnih lica, kažu u Poreskoj upravi.

U Ministarstvu pravde navode da se novim zakonom poboljšava kontrola u odnosu na dosadašnju praksu, jer postojeći Zakon o poreskom postupku ima odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali one nikada nisu zaživele u praksi. Više je razloga za to, kako kažu, a prvi je u tome što nisu bile dovoljno precizno definisane.

Nije ni postojala obaveza državnih organa, koji imaju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine, da ih razmenjuju na efikasan način.

Zato su i ostale mrtvo slovo na papiru, navode u Ministarstvu pravde i dodaju da su nova zakonska rešenja postavljena tako da budu sprovodiva u praksi i da obezbede bolju koordinaciju među institucijama, koje imaju relevantne informacije.

Pravna lica koja se ogluše o obavezu da Poreskoj upravi dostave tražene podatke, rizikuju novčanu kaznu između 100.000 i dva miliona dinara.

21. август 2020. 0 komentar

Kipar prihvatio zahtev Moskve o dodatnom oporezivanju oligarha

by bifadmin 11. август 2020.

Kipar je prihvatio zahtev Rusije da poveća porez na dividende i kamate u iznosu od 15 procenata, saopštilo je Ministarstvo finansija Rusije, a prenosi Sputnik.

Rusija je 3. avgusta pokrenula postupak ukidanja prethodnog sporazuma između dve države. Njeni zvaničnici tada su saopštili da predlog Kipra o obnavljanju sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije bio osnovan.

Juče su dve države ispregovarale uvećanje poreza do 15 odsto na dividende i kamate. Ratifikacija sporazuma bi trebalo da se obavi krajem 2020. godine, i on će stupiti na snagu 01. januara 2021. godine.

Dodatni prihodi u ruskom budžetu zbog povećanja poreza na dividende će iznositi 130-150 milijardi rubalja godišnje, izjavio je državni sekretar, zamenik ministra finansija Rusije Aleksej Sazanov u emisiji televizije „Rusija-24“.

Rusija nije samo Kipru predložila ove izmene, već i Holandiji, a očekuju se i pregovori sa Luksemburgom i Maltom o istom pitanju.

Foto: imarksm, Pixabay

11. август 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Putin priprema veliki poreski udar na naftnu industriju?

by bifadmin 5. август 2020.

Rusko ministarstvo finansija želi da prikupi 1,93 milijarde američkih dolara poreza od naftne industrije tokom naredne dve godine, jer je pad cena nafte smanjio budžetske prihode. Ali ruska naftna industrija se tome žestoko protivi. Zato se u javnosti spekuliše da će ovaj spor na kraju „preseći“ ruski predsednik Vladimir Putin.

Prema dokumentu na zvaničnoj internet stranici ruske vlade, na koji se poziva agencija Rojters, Ministarstvo finansija želi da poveća poreske prihode koji su sve manji zbog pada cena nafte. Taj plan predviđa da se u sledeće dve godine prikupi dodatnih1,93 milijarde američkih dolara i to izmenom poreskog zakona i nedavno uvedenog poreza na dobit.

Vlada i ruska naftna industrija spore se oko predloženih poreskih izmena, saopštio je ruski poslovni dnevnik „Komersant“, pozivajući se na izvore upoznate s tom problematikom. Prema tim izvorima, ako se predlog Ministarstva finansija prihvati, to bi veoma negativno uticalo na poslovanje naftnih kompanija, pre svega „Gasprom njefta“, piše „Komersant“.

Porez na dobit, koji je probno uveden prošle godine, imao je za posledicu manjak u budžetu od 2,9 milijardi američkih dolara, usled pada dobiti.

Poreske izmene mogu uzdrmati temelje naftne industrije

Ruske kompanije se žestoko protive predlogu da se pomenuti budžetski deficit nadoknadi amandmanom na poreski zakon. Zato bi rešavnje tog spora moglo biti prepušteno predsedniku Vladimiru Putinu, predviđa „Komersant“.
Moguće izmene poreskog zakona uzdrmale bi temelje ruske naftne industrije, smatraju analitičari ruske banke „VTB Kapital“, u situaciji kada ruska privreda već trpi posledice zbog pada cena nafte a ruska rublja je oslabila.

Tome je, navodi Rojters, Rusija i sama doprinela zbog spora sa svojim partnerom unutar OPEC-a +, Saudijskom Arabijom, na sastanku u martu ove godine.

Najveći pad privrede za više od decenije

Pad cena nafte, zajedno s globalnom recesijom zbog korona virusa, prouzrokovaće pad ruske privrede ove godine za 6 odsto. To je najveći pad u poslednjih 11 godina, navela je Svetska banka u najnovijem ekonomskom izveštaju o Rusiji početkom ovog meseca.
Stoga Rusija razmatra uvođenje neke vrste državnog programa, sličnog onome u Meksiku, kako bi zaštitila državne prihode od pada cena nafte u budućnosti, navodi se u izveštaju.

5. август 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Bogati traže uvođenje većih poreza zbog pandemije

by bifadmin 14. јул 2020.

Grupa od 83 milionera zatražila je danas uvođenje većih poreza za najbogatije i to „odmah“ i „trajno“ kako bi se doprinelo oporavku posle krize izazvane pandemijom koronavirusa.

– Dok Covid-19 pogađa svet, milioneri poput nas imaju suštinsku ulogu u izlečenju sveta – piše u otvorenom pismu koje su između ostalih potpisali osnivač američke kompanije za proizvodnju sladoleda Ben & Džeris (Ben & Jerry’s) Džeri Grinfild i britanski reditelj Ričard Kertis (Richard Curtis).

Pismom, koje je objavljeno uoči sastanka ministara finansija G20 i vanrednog evropskog samita, pozivaju se „vlade da povećaju poreze za ljude poput njih“ i to „odmah i trajno“.

– Nismo mi ti koji se brinu o bolesnima na odeljenjima intenzivne nege. Ne vozimo vozila hitne pomoći koja bolesnike dovode u bolnicu. Nismo ti koji pune police trgovina prehrambenih proizvoda ili dostavljaju hranu ‘od vrata do vrata’ – piše na sajtu grupe „Milioneri za čovečanstvo“.

Međutim, kako dodaju, oni „imaju mnogo novca“, a „novac je apsolutno potreban sada i biće potreban narednih godina“ za oporavak od krize čije posledice će „trajati decenijama“ i mogle bi da „gurnu pola milijarde ljudi u siromaštvo“.

Godinama traže povećanje poreza

– Problemi koje je Kovid-19 prouzrokovao i otkrio, ne mogu da se reše dobročinstvom bez obzira koliko ono bilo velikodušno. Šefovi vlada moraju da preuzmu odgovornost za prikupljanje potrebnih sredstava i njihovo pravedno trošenje“ kako bi se „adekvatno finansirali naši zdravstveni sistemi, škole i bezbednost stalnim povećanjem poreza najbogatijima na planeti, ljudima poput nas – navodi se u pismu.

Pandemija koronavirusa izazvala je istorijsku recesiju širom sveta, zbog čega vlade troše milijarde na pomoć preduzećima koja su teško pogođena ekonomskom krizom.

Prema OECD-u, pad svetskog BDP-a trebalo bi da dostigne najmanje 6% ove godine, a 7,6% u slučaju drugog epidemijskog talasa, dok bi oporavak koji se očekuje 2021. godine bio 5,2% bez novog talasa korona virusa i 2,8% ukoliko ga bude bilo.

Milijarderi poput Voren Bafeta i Bila Gejtsa već godinama traže povećanje poreza.

Izvor:Beta

14. јул 2020. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Ekonomija IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

Nije sve u patriotizmu, nešto je i u porezima

by bifadmin 29. јун 2020.

Srbija, kao i većina država u svetu, pokreće kampanje za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se olakšao ekonomski oporavak od posledica pandemije. Preduslov za uspeh takvih kampanja, kao što pokazuju uspešni primeri nekih zemalja, je poreska politika koja podstiče domaću proizvodnju, ali i potrošnju domaće robe. Još važniji je lični primer onih koji rukovode državom na svim nivoima.

Prethodnih nekoliko meseci su nam vrlo slikovito pokazali šta se dešava kada svet stane. Za razliku od ranijih kriza, koje su se odražavale ili na ponudu ili na tražnju, sada smo doživeli zastoj na obe strane. Privrede kao što je naša, koje su uvozno zavisne i to ne samo od sirovina i poluproizvoda, nego i od gotovih proizvoda, izložene su većem riziku.

Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju

Sa velikim učešćem stranih poslodavaca u ukupnom zapošljavanju a sa malo sopstvenih proizvoda, u situaciji kada zbog poremećaja na stranim tržištima pada tražnja za proizvodima koji se ovde delimično prave ili samo sastavljaju – raste rizik od povećanja nezaposlenosti. Velika nezaposlenost uzrokuje pad tražnje na tržištu, što onda lančano dovodi do još većih problema.

Kao i mnoge druge države, Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju, pomažući poslodavcima ali i građanima. Veliko pitanje je na šta će se taj novac trošiti? Cilj je povećati tokove novca kako bi se pomoglo poslodavcima, ali i obezbedila redovna primanja zaposlenih koji će potrošnjom podstaći tražnju.
Šta možemo da uradimo kako bi se efekti ovakvih kriza ublažili i kako bismo postali manje zavisni od spoljnih faktora?

Odgovor je – da se okrenemo domaćim proizvođačima. Primetno je da takozvani „ekonomski patriotizam“, odnosno nastojanje da se pomogne domaćoj privredi kroz promovisanje lokalnih proizvoda i podsticanje stanovništva da kupuje robu i usluge domaćih firmi, nije samo naša specifičnost. To postaje preovlađujuća strategija širom sveta u pokušaju da se umanje posledice korona krize. Ipak, načini na koji države realizuju ovaj cilj su veoma različiti.

Poreski kredit kao zamah kampanjama

Privredna komora Srbije (PKS) je viša puta pokretala medijske kampanje za kupovinu domaćih proizvoda, a kako je sada rast tražnje za domaćom robom postao presudan za opstanak mnogih ovdašnjih firmi, preduzetnici su sami otpočeli novu kampanju sa istim ciljem, pod nazivom „Kupujmo iz Srbije“. Za sada je rano govoriti o uspehu kampanje, imajući u vidu da je pokrenuta sredinom maja ove godine. Kampanja je dobro medijski ispraćena, naročito na društvenim mrežama, ali da bi se postigli sveobuhvatniji efekti potrebna je dodatna podrška države, kroz zakone i direktne subvencije.

Država je, za sada, u okviru sektorske podrške preduzela konkretnije mere jedino u turističkoj industriji. Kako je ove godine značajno manja verovatnoća za putovanja na odmor u druge zemlje, očekuje se rast noćenja u domaćim turističkim objektima. Znajući da je sektor turizma jako pogođen pandemijom i da ćemo mi, kao i ostatak sveta, imati manje stranih gostiju, program podele vaučera za odmor u Srbiji je dobio na zamahu.

Dodatno je odobreno još 400.000 vaučera, pa će ove godine biti obezbeđeno 560.000 vaučera za odmor naših građana u Srbiji. Ovaj podsticaj će, svakako, uticati na oporavak turističkog sektora ali i svih pratećih delatnosti u turističkim centrima. Nažalost, efekti ove mere neće biti dugotrajni. Upravo zbog toga je potrebno razviti dugoročnu strategiju promovisanja domaće proizvodnje i domaćih kapaciteta.

Pravi zamah kampanje „Kupujmo domaće“

Akcenat razvoja domaće privrede je već duži period na malim i srednjim preduzećima, koja i sada mogu generisati tražnju za domaćim proizvodima kroz ekspanziju svog poslovanja. Odobravanje poreskih podsticaja za ulaganje u inovativne delatnosti već postoji kao zakonsko rešenje, ali udeo inovativnih kompanija nije toliko veliki da bi pokrenuo tražnju većih razmera. Upravo iz tog razloga, u mnogim zemljama postoji neka vrsta podsticaja kako bi se podstakla potrošnja domaćih proizvoda.

Pre nekoliko godina, u Srbiji je postojalo opšte pravo na poreski kredit za sva ulaganja koja pravna lica investiraju u opremu. Povoljnost za manje firme se ogledala u tome da su mogle da iskoriste i do 40% nabavne vrednosti osnovnih sredstava da umanje svoju poresku obavezu. Ovaj podsticaj je ukinut bez posebnih obrazloženja.

Da li bi, zato, pravi zamah kampanji „Kupujmo domaće“ koju sprovodi PKS dala neka vrsta poreskog kredita za sva dobra koja su proizvedena u Srbiji? Tokom trajanja vanrednog stanja zbog pandemije, uverili smo se da nam ne nedostaje preduzetničkog duha, pa smo za vrlo kratko vreme uspeli da proizvedemo i domaći respirator. Zašto se ovaj potencijal ne bi dodatno promovisao tako da kupci imaju finansijske koristi ako kupe domaći, umesto proizvoda iz uvoza?

Povećana potražnja bi omogućila domaćim proizvođačima da prošire svoje kapacitete i poboljšaju kvalitet proizvoda i tako postanu još konkurentniji u nadmetanju sa stranim kompanijama.

Jednostavna računica

Malo bolje organizovane i, naravno, bogatije zemlje, imaju ovakvu vrstu podsticaja i za ličnu potrošnju. Tako građani mogu da dobiju razne pogodnosti ukoliko se odluče za kupovinu domaćih proizvoda široke potrošnje. U nekim zemljama, pak, nastoje da preusmere potrošnju na sektore za koje smatraju da su od većeg značaja za ukupan razvoj društva, pa odobravaju umanjenje ličnih poreza za deo novca koji je potrošen na obrazovanje ili kulturne događaje.

Ovakve kampanje, naravno, nije moguće primeniti na sve vrste proizvoda. Najbolji primer za to je naše čuveno voće koje putuje na velika strana tržišta gde se prodaje po boljoj ceni, dok mi za domaće potrebe uvozimo voće slabijeg kvaliteta. Ali ako bi se umesto sirovog voća stimulisale više faze prerade – onda bi bolja zarada omogućila i veća ulaganja u dalji privredni razvoj.

Računica zemalja koje podstiču ovakvo razmišljanje je vrlo jednostavna – pored PDV-a koji će država naplatiti kod potrošnje domaćih i stranih proizvoda, roba proizvedena na njenoj teritoriji će obezbediti dugoročne prilive bar kroz još dva vida poreza, ali i kroz zapošljavanje, povećanje potrošnje i razvoj novih veština.

Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država

Prva briga kada je pandemija paralisala svetsku privredu je bila da će strani investitori povući uloženi kapital u matičnu zemlju. Razvojem domaće proizvodnje, naročito one čiji su vlasnici stanovnici Srbije, umajuju se mogućnosti odliva novca u inostranstvo u vanrednim situacijama kao što je ova. Koristi bi bile vidljive i u redovnim uslovima poslovanja, ako bi dividenda, umesto da se transferiše preko granice, ostala u Srbiji kod domaćih vlasnika.

Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država, pa se ne može očekivati od velikih stranih kompanija da se bore za otvaranje fabrika kod nas kako bi stekle status domaćeg proizvođača. S druge strane, odgovarajući uslovi bi mogli mnogo više da podstaknu domaće preduzetništvo i osnivanje sopstvenih preduzeća koja bi se vremenom razvijala.

Za ovaj vid podsticanja domaće tražnje prvi uslov su zakonska rešenja koja bi dala prednost domaćim proizvodima i domaćim pružaocima usluga. Pored regulative, još je važniji lični primer onih koji su odgovorni za donošenje i sprovođenje zakona. Zato bi, u skladu sa javnim kampanjama da se kupovinom podrži domaća privreda, državni organi na svim nivoima mogli, bar za početak, da za potrebe službenih vozila kupuju domaće, a ne uvozne automobile.

Vladimir Deljanin

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020

29. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Da li su firme bez potrebe plaćale porez na isplaćen prevoz?

by bifadmin 23. јун 2020.

Da li mišljenje Ministarstva finansija od 3. juna u vezi sa poreskim tretmanom troškova za prevoz zaposlenih znači da firme više ne moraju da skupljaju od zaposlenih račune za gorivo i za markice kako bi bili oslobođeni poreza na zaradu od 10 odsto?

Da li su sva preduzeća u prethodnih godinu i po dana koji nisu hteli ili mogli da prikupljaju račune od zaposlenih i plaćali tih 10 odsto poreza na prevoz, u stvari radili to bez potrebe?

Poslednjih dana u poslovnim krugovima nastala je zabuna nakon što su se pojavila tumačenja da verovatno najomraženiji propis, čuveno mišljenje Ministarstva finansija doneto na inicijativu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da se moraju doneti računi za plaćen prevoz ili se platiti porez na troškove prevoze bez računa kako bi se ljudi naterali da kupuju markice za GSP, više ne važi.

Troškovi prevoza su rashodi koji se priznaje za potrebe poreza na dobit

Snežana Mitrović, predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije, tvrdi da su se stvari nakon mišljenja Ministarstva finansija od 3. juna koje utvrđuje da su troškovi prevoza rashodi koji se priznaje za potrebe poreza na dobit, vratile na staro i da više nema potrebe donositi račune i da je iznos za prevoz do 3.988 dinara mesečno neoporeziv.

„Naknada troškova prevoza je neoporeziva do 3.988 dinara, bez uslovljavanja dokumentovanim računom za gorivo ili prevoznom kartom u javnom saobraćaju“, kaže za Danas Snežana Mitrović.

Ona podvlači pasus u poslednjem mišljenju Ministarstva finansija „verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu navedenih propisa, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu“, jer je prema važećim zakonima verodostojna isprava i odluka poslodavca o isplati prevoza uz dokaz o isplati.

„Nigde u zakonima (Zakon o radu, Zakon o računovodstvu, Zakon o porezu na dohodak građana) se ne pominje kao verodostojni dokument račun za gorivo ili za markicu.

Drugim rečima vraćeno je na staro posle godinu i po dana pravne nesigurnosti. Mišljenjem Ministarstva finansija iz februara 2019. godine uvedena je pravna nesigurnost za sve građane Srbije, a pre svega za one van Beograda koji često ni nemaju autobuske linije do posla i nemaju automobile.

Poslodavci su svih ovih meseci uglavnom plaćali porez na prevoz, jer je apsurdno u 21. veku skupljati stotine i hiljade računa. Poslodavci su plaćali 10 odsto poreza na nešto što nije trebalo da plaćaju“, tvrdi Mitrović dodajući da ukoliko poslodavac odluči da kupuje markicu zaposlenom on tu ne može ništa da učini osim da ga zamoli da mu isplati novac ukoliko dolazi na posao automobilom.

Kazna je od 50.000 do dva miliona dinara

Međutim, pitanje je šta će reći poreski inspektor ako u nekoj firmi sutra nađu da nije plaćen porez, a nema računa od goriva ili za autobusku kartu.

Da li sledi kazna, koja je od 50.000 do dva miliona dinara ili će i poreznici na isti način da protumače mišljenja Ministarstva finansija koja su inače obavezujuća za Poresku upravu. Druge računovođe nisu sigurne u to.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije ističe da poslednje rešenje Ministarstva nije donelo ništa novo osim što je ispravilo raniju grešku po kome se troškovi prevoza nisu priznavali kao rashodi za potrebe poreskih bilansa.

„Od februara 2019. i tog prvog mišljenja, Ministarstvo uvek ponavlja da troškovi prevoza treba da budu dokumentovani. Pominju se računi, ali nigde ne pominju da li je dokument i odluka poslodavca i spisak zaposlenih kojima je isplaćen prevoz koji su inače prema Zakonu o računovodstvu takođe verodostojne isprave. Niko nam ne govori da li je tako ili nije, ni Ministarstvo ni Poreska uprava. Ja ne znam šta bi poreski inspektor rekao kada bi mu u preduzeću dali samo spisak zaposlenih kao verodostojan dokument. To je pravna nesigurnost koja traje godinu i po dana i po mom mišljenju ona nije otklonjena ovim mišljenjem od 3. juna iako neki tvrde da jeste“, tvrdi Nešić dodajući da su se poslodavci snalazili kako je ko mogao: neko je skupljao račune, neko drugi nije imao kapaciteta to da radi nego je plaćao porez.

Želite da radite sve po zakonu i plaćate računovođu da se za to pobrine opet niste sigurni

I Dragan Perić, presdednik Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga, kaže da on ne vidi da se sve vratilo na staro i da uz spisak zaposlenih sa isplaćenim prevozom može samo da ide i plaćem porez inače sledi kazna.

„Ja svojim klijentima neću savetovati da ne skupljaju više račune. Ovo poslednje mišljenje se odnosi na poreske bilanse za dokumentovani trošak prevoza, što znači uz račune za gorivo ili za kartu u javnom prevozu“, ističe on uz napomenu da ne želi da klijenti plate kazne od nekoliko stotina hiljada dinara.

Tako, ako i želite da radite sve po zakonu i plaćate računovođu da se za to pobrine opet niste sigurni.

Ova situacija je skoro pa definicija pravne nesigurnosti, a Ministarstvo finansija koje jedino može da otkloni sumnju i konačno se izjasni šta je verodostojan dokument – ćuti, pa tako nije odgovorio ni na pitanje Danasa.

Izvor: Danas

23. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Naknada troškova za prevoz zaposlenog mora biti dokumentovana

by bifadmin 9. јун 2020.

Mišljenjem Ministarstva finansija potvrđeno je da ukoliko se na nedokumentovanu isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada obračuna i plati 10% poreza na dohodak građana, navedeni rashod se priznaje u poreskom bilansu u poreskom periodu kada je navedena naknada isplaćena.

Naime, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom:

– podleže oporezivanju porezom na zarade po stopi od 10%,

– ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i

– ukoliko je predmetna naknada oporezovana porezom na zarade po stopi od 10% priznaje se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome je isplaćena, shodno članu 9. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Izvor: Ekapija

9. јун 2020. 0 komentar

Analize IZDVAJAMO Vesti

Dobro je biti pametan, ali porez mora da se plati

by bifadmin 1. јун 2020.

„Dobro je biti pametan. Ali ne treba se praviti pametan kada je u pitanju plaćanje poreza“. Ovo je preko Tvitera evropski komesar Tijeri Breton poručio vlasniku Fejsbuka, Marku Zakerbergu. Zvanična verzija ove rasprave stiže u najnovijem saopštenju Evropske komisije. U njemu se najavljuje uvođenje digitalnog poreza bez obzira da li će se postići dogovor na globalnom nivou. Oporezivanje kompanija sa prometom većim od 750 miliona evra obezbedilo bi oko 1,3 milijardi evra godišnjih prihoda za budžet EU. Kompanije sa tolikim prihodima imaju sedište s druge strane okeana – u Silicijumskoj dolini.

Evropska komisija sada je i zvanično potvrdila medijske spekulacije poslednjih nedelja da priprema regulativu za oporezivanje digitalnih usluga, kako bi finansirala ekonomski oporavak nakon pandemije korona virusa.

Predstavljajući ovaj plan Evropskom parlamentu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je izjavila da se u ime ulaganja u budućnost, pored digitalnog poreza, razmatra i proširenje sistema za trgovinu emisijama ugljen dioksida, kroz uvođenje pograničnog poreza na CO2. Fond za oporavak koji je predložila Evropska komisija uključuje 500 milijardi evra bespovratnih sredstava državama članicama i 250 milijardi evra povoljnih zajmova.

Predlog da se uvede digitalni porez dobio je široku podršku predstavnika Evropskog parlamenta. Evropska komisija u svom saopštenju navodi da bi digitalni porez koji bi se primenjivao na kompanije sa prometom većim od 750 miliona evra, mogao da generiše do 1,3 milijardi evra godišnjih prihoda za budžet EU.

Evropa izgubila strpljenje

U saopštenju se ističe i da je Ervropska unija spremna da sprovede ovu regulativu sama, ukoliko se ne postigne globalni dogovor koji je Organizacija za ekonomsku organizaciju i razvoj (OECD) obećala do oktobra ove godine, a koji bi potom trebalo da odobre ministri finansija G20.

To znači, sve i da se se sporazum postigne, o primeni bi moglo da se razmišlja tek od 2021. godine. U sitauciji kada Evropi preti duboka recesija zbog posledica pandemije, preterana odlaganja oko globalnog dogovora postaju luksuz, jer su evropskom budžetu hitno potrebna sredstva za finansiranje ogromnih svota iz paketa pomoći.

Dve varijante oporezivanja

Podsetimo, tačno pre godinu dana, 1. juna 2019. godine, OECD je saopštio da ima podršku 130 zemalja za ažuriranje međunarodnih poreskih propisa kako bi se oni uskladili sa razvojem digitalne trgovine. Taj dogovor je predviđao dve opcije, od kojih se prva odnosi na podelu prava zemalja na oporezivanje kompanija po mestu prodaje usluga, odnosno robe.

Ako kompanije, ipak, nađu načina da dobit prijave u zemlji s niskim poreskim stopama, odnosno u takozvanim „poreskim rajevima“, države bi prema drugoj opciji mogle da primene globalni minimalni korporativni porez, koji bi tek trebalo da se dogovori.

Tom prilikom je istaknuto i da kompanije kao što su Gugl, Fejsbuk i Amazon, „testiraju postojeće propise do krajnjih granica, smanjivanjem poreskih obaveza kroz prijavu dobiti u zemljama s niskim porezima, nezavisno od toga gde se nalazi krajnji kupac“. Zvanični Vašington je, s druge strane, zapretio protivmerama, tvrdeći da su se američke kompanije nepravedno našle na udaru poreskih vlasti u drugim zemljama.

Meta: Silicijumska dolina

Povodom najnovijeg saopštenja Evropske komisije, američki mediji podsećaju da su Francuska, Italija, Španija, Austrija i Velika Britanija samo neke od evropskih zemalja koje su već napravile planove za uvođenje digitalnog poreza. Navodi se i da je Francuska, početkom ove godine, prihvatila da odloži naplatu digitalnog poreza do sledeće godine, kako bi se omogućilo da OECD sklopi sporazum koji bi obezbedio primenu odgovarajuće regulative na globalnom nivou.

„Silicijumska dolina bi mogla da postane poreska meta za evropske prihode koji će pomoći da se tamošnja privreda oporavi od recesije izazvane korona virusom“, ističe američki televizijski kanal CNBC, navodeći da planove za digitalno oporezivanje svakako podstiču i prognoze da će tehnološki divovi iz Silicijumske doline najviše zaraditi tokom i posle okončanja pandemije.

U izveštaju se navode podaci Evropske komisije da digitalne kompanije u proseku plaćaju efektivnu poresku stopu od 9,5% u EU, u poređenju sa 23,2% za preduzeća iz takozvanih tradicionalnih industrija. „S druge strane, najveće tehnološke kompanije iz Silicijumske doline tvrde da plaćaju porez tačno onoliko koliko su dužni prema zakonu“, saopštava isti izvor.

Evropa nije usamljena u svojoj inicijativi

Anmerički mediji spekulišu da bi „kreni-stani“ pregovore koje predvodi OECD o uvođenju digitalnog poreza sada, zbog posledica korona virusa, pored Evrope mogle da poguraju i neke zemlje poput Brazila, Indije i Indonezije, koje takođe uveliko razvijaju planove za digitalno oporezivanje. Primera radi, Indonezija već duže vreme nastoji da prikupi porez na što veći deo elektronskog poslovanja na svom tzržištu.

Stručnjaci za poresko pravo u globalnoj advokatskoj kompaniji „Tailor Vessing“, izjavili su za CNBC da digitalni porez ne obezbeđuje naročito velike prihode državnim budžetima, „jer postoji samo nekoliko kompanija u svetu koje svojim prihodima nadmašuju prag koji je predviđen za oporezivanje“.

Populizam ili neoliberalni bezobrazluk?

Prema njihovom mišljenju, porezi na potrošnju i dohodak mogu da generišu mnogo veće prihode za državni budžet, „ali ta dva poreza su daleko manje popularna među običnim građanima, naročito sada kada su mnogi ostali bez posla ili sa znatno umanjenim prihodima zbog posledica Kovida-19“.

Bilo da je reč o populističkom potezu ili opravdanoj meri, u izveštaju CNBC-a se zajključuje da Evropska komisija svakako neće odustati od namere da doskoči tehnološkim gigantima iz Silicijumske doline, odnosno kako je poručio preko Tvitera evropski komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton u raspravi sa vlasnikom Fejsbuka Markom Zakerbergom: „Dobro je biti pametan. Ali ne treba se praviti pametan kada je u pitanju plaćanje poreza“.

Foto: jorono, Pixabay

1. јун 2020. 0 komentar

Novi brojevi

Biznis & finansije 173: Poslovanje kroz franšizni sistem – Manji rizik, a veći uspeh

by bifadmin 14. мај 2020.

U Srbiji posluje oko 200 franšiznih sistema, najviše u gastronomiji i ugostiteljstvu. Vlasnici firmi koji kod nas i u regionu posluju na ovakav način ističu kao najveće prednosti to što preduzetnik, kupovinom već razvijenog modela poslovanja, štedi ogroman novac, vreme i energiju koji su potrebni za samostalno pokretanje posla, a istovremeno povećava šanse za uspeh. Zahvaljujući saradnji kroz franšizni sistem, mala firma je deo veće porodice na koju, ako zatreba, može da se osloni u prevazilaženju problema. U situaciji kada su posledice pandemije Kovida-19 ugrozile poslovanje mnogih malih firmi, znanje i podrška već uspešnih brendova koji se dobijaju kroz franšizni sistem, mogli bi da budu ključni u borbi za opstanak.

Periskop

6. ŽIVOT SA KORONOM U RATNIM ZONAMA: Apokalipsa danas
Milioni gladnih i još milioni onih koji će to uskoro postati. Prenatrpani izbeglički kampovi, na stotine ljudi koji se guraju u redovima za hleb uprkos karantinskim merama. Razrušene bolnice, lekari koji istovremeno leče i ranjene u borbi i obolele od korone. Negovanje bolesnika pod raketnom paljbom uz medicinsku opremu koja se negde svodi samo na toplomer… Ovo nije jedan od apokaliptičnih filmova koji se prave u Holivudu za svetske bioskope i još više za blagajne. To je surova stvarnost miliona ljudi u ratnim područjima koji su za većinu ostalog sveta, okupiranog svojim brigama zbog korone, postali nevidljiviji od aktuelnog virusa.

8. UTICAJ PANDEMIJE NA BREGZIT: Nova kriza, stari problemi
Potresi izazvani pandemijom usporili su pregovore o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije. Za razliku od većine britanskih građana koji smatraju da je potrebno produžiti tranzicioni period zbog novonastale krize, zastupnici Bregzita u političkom vrhu protive se takvoj mogućnosti. Na ishode pregovora sa dojučerašnjim evropskim partnerima svakako će uticati i pregovori koje je Britanija već započela sa Sjedinjenim Državama.

10. NAJVEĆI PROJEKTI DESALINIZACIJE VODE: Ko popije najviše mora?
Razvoj tehnologije desalinizacije vode je imao ogroman uticaj na kvalitet života desetina, možda i stotina miliona ljudi, ali osim ogromne potrošnje fosilnih goriva u ovom procesu, produkuje se i velika količina štetnih materija koje se, najčešće neprerađene, vraćaju u mora.

Biznis

12. PREOKRET NA DOMAĆEM TRŽIŠTU RADA: Nedostatak radnika se preko noći pretvorio u višak
Godinama unazad, nedostatak radnika u Srbiji se isticao kao sve alarmantniji problem, sa upozorenjima da ako se tako nastavi, to će naterati mnoge manje firme da stave ključ u bravu. Onda se dogodila korona, i zbog stavljanja ključa u bravu ili poslovanja na minimumu, procenjuje se da će najmanje 100.000 ljudi ostati bez posla. U zemlju se vratilo između 50 i 60 hiljada naših radnika za koje se sada niko ne otima na tržištu rada, ali im se preporučuje da preporode selo tako što će se oprobati u poljoprivredi. U razvijenim zemljama će rast nezaposlenosti biti veći nego u Srbiji, ali će se i privreda brže oporaviti nego kod nas, smatraju ekonomisti.

14. OPORAVAK SLOBODNIH ZONA OD POSLEDICA KORONE: Normalizacija u najboljem slučaju tek krajem godine
Prema poslednjim dostupnim podacima za 2018. godinu, slobodne zone u Srbiji su zabeležile lošije poslovne rezultate u poređenju sa godinom ranije, ali je i pored toga ostvaren rast zaposlenosti. Posle proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, u nekima od njih je poslovanje skoro potpuno obustavljeno, dok su u pojedinima kompanije radile bez prestanka. Ipak, svi direktori slobodnih zona u Srbiji sa kojima smo razgovarali slažu se da je jako teško predvideti ukupne posledice pandemije i kako će izgledati poslovni rezultati u ovoj godini.

16. U KAKVOM JE STANJU DOMAĆA PRIVREDA DOČEKALA PANDEMIJU: Neki od najprofitabilnijih sektora sada su među najugroženijima
Prema nedavno objavljenim rezultatima poslovanja za 2019. godinu, domaća privreda je dočekala pandemiju Kovida-19 u relativnom plusu. Prošla godina je završena sa rastom BDP-a od 4,1%, ali je zato industrijska proizvodnja ostvarila rast od svega 0,3% u odnosu na prethodnu godinu. Mada je privreda poslovala pozitivno, dobit je bila manja za 12,8% na godišnjem nivou. Najveću dobit je ostvario prerađivački sektor, ali višestruki rast profitabilnosti imale su delatnosti poput nekretnina i ishrane i smeštaja, koje su sada među najugroženijima zbog krize izazvane pandemijom.

Finansije

20. KAKO PROLAZI DOBAR DOMAĆIN U SRBIJI: Porez plati da ti se dobrim (ne)vrati
U vreme kada će većina privrednika zbog posledica pandemije odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. Zemlje koje su ranije uvele stimulacije za redovne platiše, imaju od toga višestruke koristi. Kod nas, firme koje i u sadašnjim, izuzetno teškim okolnostima redovno izmiruju obaveze i brinu o svojim zaposlenima, ne samo da neće biti nagrađene, već će neke od njih biti uskraćene.

22. PREDLOZI ZA DRŽAVNE MERE PODRŠKE IT INDUSTRIJI ZBOG POSLEDICA PANDEMIJE: Manji porezi, veća ulaganja
Smanjenje poreza i doprinosa je mera koja bi pomogla svima koji rade u domaćoj IT industriji da se izbore sa posledicama pandemije, s tim što je ona najvažnija za digitalne kompanije koje zapošljavaju veći broj ljudi. Startap firmama najznačajnije su mere koje bi omogućile veća ulaganja u inovativne početničke kompanije, bilo kroz poreske olakšice za investitore, ili kroz dupliranje tih investicija iz državnog budžeta. Frilenserima koji su registrovani kao pravna lica, pored poreskih olakšica je jako bitna odluka da se odloži Test samostalnosti. Bespovratne novčane nadoknade po zaposlenom omogućile bi određeni stepen likvidnosti, ali bi imale najmanji efekat u odnosu na navedene mere, navodi se u istraživanju organizacije „Digitalna Srbija“.

24. KAKO SE FINANSIRANJE SZO KORISTI U GEOPOLITIČKIM RAZMIRICAMA: Igra prestola
Uporedo sa borbom protiv korone, ovaj virus je sve vreme i poligon za nadmetanje u globalnoj preraspodeli moći, pre svega između SAD i Kine, a jedna od posledica je odluka Amerike da zamrzne finansiranje Svetske zdravstvene organizacije. Imajući u vidu da su SAD do sada bile ubedljivo najveći donator ove organizacije i da su ta sredstva činila skoro 15 odsto njenog budžeta, dovodi se u pitanje dalje finansiranje programa za borbu protiv Kovida-19, ali i ostale planirane aktivnosti, kao što je borba protiv dečje paralize i drugih oboljenja u najsiromašnijim zemljama

Temat – Poslovanje kroz franšizni sistem: Manji rizik, a veći uspeh

27. FRANŠIZING U SRBIJI I REGIONU: Prebroditi krizu uz franšizu?
U Srbiji i regionu ima prostora za dalji razvoj franšizinga, posebno u situaciji kada su posledice pandemije Kovida-19 ugrozile poslovanje mnogih malih firmi. Iako je u ovom trenutku najnezahvalniji posao davati bilo kakve prognoze, stručnjaci su saglasni da bi za male privrednike, koji se suočavaju sa nesvakidašnjim izazovima organizacije poslovanja u postpandemijskim vremenima, znanje već uspešnih brendova moglo biti ključno u borbi za opstanak.

29. PREDNOSTI I MANE ŠIRENJA POSLOVANJA KROZ FRANŠIZING: Niko od nas nije dobar kao svi mi zajedno
Mnoge kompanije odlučuju da razviju franšizni sistem poslovanja i pod svoje okrilje okupe niz pojedinačnih preduzetnika, koji bi zapravo radili i za sebe i za celokupan sistem. Franšizno širenje biznisa ima brojne prednosti, od ušteda na mnogim poljima, do podele rizika sa partnerima. Ali zato je izbor partnera ujedno i među najvećim rizicima na svim tržištima.

32. MIHAL VIŠNJEVSKI, PROFIT SYSTEM: Preko franšize na regionalno tržište
Iako Adriatik region čine mala tržišta i različito razvijene ekonomije, povezuju ih zajednički jezik i kultura. To je dobra osnova da kompanija koja posluje u Srbiji može da se franšizno proširi i u druge zemlje regiona, i obrnuto, ističe Mihal Višnjevski, suosnivač poljske konsultantske kompanije za franšizing PROFIT system.

34. ZAŠTO ZAPOČETI BIZNIS KROZ FRANŠIZU: Ključ u ruke
Najveća snaga franšiznog sistema jeste što jedna mala firma praktično posluje sa mnogim drugim firmama, a zajedno čine veliki i snažan brend. Ništa manje vredna nije međusobna podela iskustva primalaca franšize. Svakodnevna stručna podrška pri započinjanju posla, kao i kasnija podrška u svakodnevnom radu, dovodi do toga da kupovinom franšize primalac praktično kupuje „gotov proizvod”. Kada sami započinjete posao, mogućnost greške je daleko veća.

Intervju

36. PREDRAG ĐURIĆ, EPIDEMIOLOG: U borbi sa pandemijom zakazale su države, a ne građani
„Na zdravstvo se gleda prvenstveno kao na potrošača i traži se način da se smanje troškovi. A ono nije, niti sme da bude delatnost koja se rukovodi zaradom, kao što to ne smeju da budu ni prosveta i nauka. Tek kada razumete u kakvom je položaju zdravstvo, možete i da shvatite koliku žrtvu sada, u borbi sa pandemijom, podnose zdravstveni radnici. A uprkos tome, izuzetno su potplaćeni“, ističe Predrag Đurić, prvi doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Novom Sadu, koji trenutno rukovodi projektom pomoći Evropske unije u Ukrajini.

Skener

40. NAJVEĆA INVESTICIJA U TURIZAM SRBIJE: Dođi da me vidiš, nećeš zažaliti
Evropski projekat za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju vredan 16,6 miliona evra predstavlja do sada najveću investiciju u domaći turizam. Deo ovog novca biće utrošen za dogradnju i obnovu najvažnijih istorijskih lokaliteta u Zaječaru i Kladovu, ali i za izgradnju infrastrukture u Rajačkim pivnicama u blizini sela Rajac. Žitelji ovog sela koje nestaje kažu da su „putevi toliko izlokani da kada padne mrak i trezni se osećaju k’o pijani“.

42. KRIMINAL NA ZAPADNOM BALKANU U DOBA KORONE: Prodaj drogu pa uloži u maske
Prvi izveštaji sa terena govore da su se kriminalci u zemljama Zapadnog Balkana brzo snašli i u karantinu. Mere za ograničavanje kretanja do sada su samo donekle poremetile tržište narkotika, ali zato kriminalne grupe vide nove prilike za zaradu ulaganjem u proizvodnju deficitarne medicinske opreme. To je ujedno i prilika da se preko legalnih poslova, kao što je proizvodnja maski, maskira pranje novca stečenog iz ilegalnih aktivnosti.

44. EKOLOGIJA I SIROMAŠTVO: Lov na zabranjeni ribolov
Potrošnja ribe je od polovine prošlog veka porasla dvostruko više nego broj stanovnika na planeti. Inicijative da se zabrani krivolov ugroženih morskih vrsta sada se zbog posledica pandemije suočavaju sa novim naletom gladi u najsiromašnijim zemljama, gde stanovništvo preživljava isključivo od morske hrane. Ideje o širenju veštačkih uzgajališta kao mogućem rešenju koje bi pomirilo dugoročni i svakodnevni opstanak traže mnogo novca. Da bi se on obezbedio u siromašnim državama potrebna je solidarnost, koja je u aktuelnoj krizi bila deficitarnija od respiratora.

Nove tehnologije

46. POSTNUKLEARNO ILI NOVO NUKLEARNO DOBA: Nuklearka „za poneti“
Uprkos zagovornicima da je nuklearke nužno što pre poslati na groblje u korist „zelenih“ energija, sudeći prema ulaganjima u nove nuklearne tehnologije ne deluje da će atomska energija kolabirati u skorije vreme. Kao čistija i bezbednija rešenja najviše se promovišu pokretni reaktori u „džepnom izdanju“ koji se sklapaju u veće sisteme, a novi zamah ima i stara ideja o reaktorima koji za rad koriste tečnu so.

Nauka

48. FRANKENŠTAJN IZ NAUČNE LABORATORIJE: Delimično živ, delimično mrtav
Naučnici sa „Jejla“ uspeli su da ožive mozgove mrtvih stvorenja. Doduše svinja, i bez potvrde da su mozgovi povratili i svest. To znači da su svinje bile delimično žive a delimično mrtve. Ovo i druga slična istraživanja će se nastaviti uprkos ogromnim etičkim dilemama ko ima pravo da se na ovakav način poigrava životom i smrću i riziku – koji ne spori ni nauka – da se u laboratoriji proizvede Frankenštajn od krvi i mesa, ni živ ni mrtav.

Koktel

50. POMOĆ KULTURI U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: U poslednjem redu
Samo nekoliko meseci pre izbijanja aktuelne pandemije, britanski istraživači su objavili studiju „Umetnost života i smrti“, u kojoj tvrde da uživanje u umetnosti i kulturi znatno utiče na produženje životnog veka. Dosadašnje mere podrške kulturnim radnicima u aktuelnoj krizi u Evropi i ovom regionu, ma koliko se na prvi pogled razlikovale, pokazuju da će oni koji prihoduju od kulture morati da pokažu natprosečnu snalažljivost u preživljavanju ekonomskih posledica korone.

52. DA LI JE RELIGIJA BESMRTNA: Neka sila bude s tobom
Ako budućnost religije zavisi od sadašnje pseudoreligijske ponude, u vidu populističkih obećanja o raju na zemlji, inovativnog tehnološkog puta do božanske super-mašine, Hrama reda džedaja, ili ekološke kosmičke svesti – neka joj je Bog u pomoći.

54. KO VOLI, NEK’ IZVOLI: Najusamljenije mesto na svetu – nezvanično
Možda će, nakon ovakvog iskustva sa koronom, u svetu postati popularna nova lista najvećih „slepih creva“ u svetu, na kojoj će cena kvadrata u zabitima ili još bolje cena zemljišta jer naselja ni nema, rasti proporcionalno udaljenosti od čari globalizacije. Jedna takva teritorija, iako pripada najmoćnijoj ekonomiji sveta, već je nezvanično proglašena „najusamljenijim mestom na svetu“. Do koje mere je izolovano dokaz je i to da svi koji su tu boravili i čak za svoj boravak primali platu koja nije bila „za baciti“ – pobegli su glavom bez obzira.

Komunikacije

56. ZAŠTO SU TEORIJE ZAVERE ZAVODLJIVIJE OD ČINJENICA: Dobrovoljna lobotomija mozga
Teorije zavere vekovima liče kao jaje jajetu i funkcionišu prema istom obrascu, samo što sada glavni zlotvor nema rogove i rep, već kravatu i podebeo bankarski račun. Ali mnoga istraživanja koja pokušavaju da objasne zašto su teorije zavere toliko žilave uprkos napretku nauke, obrazovanja i dostupnosti informacija, pokazuju da na ovo pitanje nema jednostavnih odgovora.

Reprint

58. IGRE S NAFTOM: Da li će Iran i Islamska država biti najveći dobitnici?
U ratu s naftom teško da se može govoriti o „dobrim i lošim momcima“, ali u aktuelnoj raspodeli globalne moći, neki su na poternici proglašeni najgorima među lošima. Katastrofalni poremećaji na tržištu nafte zbog posledica pandemije, drastično destabilizuju zalivske zemlje, koje preživljavaju drugi naftni šok u poslednjih pet godina. To može dovesti do novih političkih potresa na Bliskom Istoku. Umesto tradicionalnih američkih saveznika, dobitnici iz senke mogu biti najveći neprijatelji Sjedinjenih Država – Islamska država i Iran, piše švajcarski list „Neue Zuercher Zeitung“.

Vremeplov

60. NEKADA VARVARI, SADA POŽELJNI INVESTITORI: Lenji Japanci i nedisciplinovani Nemci
Pre samo nešto više od veka, zapadnjaci su govorili o Japancima isto ono što danas manje-više misle o stanovništvu Afrike, a Nemci su imali tretman kakav i sada „uživaju“ stanovnici Balkana.

14. мај 2020. 0 komentar

Promo

Izračunajte godišnji porez na dohodak građana

by bifadmin 12. мај 2020.

Nove mogućnosti aplikacije vam omogućavaju da do 15. maja na najlakši način izračunate godišnji porez na dohodak građana.

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2019. godini je 15. maj 2020. godine. Kako se rok za podnošenje prijave bliži, kompanija Kreston MDM je nadogradila svoju besplatnu Kreston MDM BiznisINFO aplikaciju novim mogućnostima koje olakšavaju računanje ovog poreza.

„Posvećeni smo unapređivanju naše aplikacije Kreston MDM BiznisINFO i trudimo se da je dopunjujemo i usavršavamo prema potrebama naših klijenata. S obzirom da se vanredno stanje ukida, poslovanje i redovne aktivnosti se moraju nastaviti.

Zato smo se potrudili da u okviru aplikacije kreiramo nove mogućnosti koje će građanima i kompanijama koje posluju na srpskom tržištu znatno olakšati računanje godišnjeg poreza na dohodak građana kao i oslobođenja za novozaposlena kvalifikovana lica“, istakla je Jelena Mihić Munjić, direktorka Kreston MDM.

Ova aplikacija od sada ima dva nova kalkulatora namenjena lakšem računanju poreza i poreskih olakšica za građane i novozaposlena kvalifikovana lica. Kalkulator za godišnji porez na dohodak građana u potpunosti pomaže ne samo u obračunu, nego i u popunjavanju poreskog obrasca PPDG-2R. Kalkulator za oslobođenje za novozaposlena kvalifikovana lica se odnosi na poreske olakšice za zapošljavanje takozvanih kvalifikovanih lica koje su počele sa primenom od 1. januara 2020. godine.

U ovom kalkulatoru, pored obračuna zarade daje se i ukupan trošak zarade u 2020, 2021. i 2022. godini sa oslobođenjem, kao i sam iznos oslobođenja (ušteda).

Mobilna aplikacija Kreston MDM BiznisINFO je dostupna u verziji za Android i IOS, a kako bi mogli da je koriste domaće, ali i strane kompanije i investitori koji posluju u Srbiji ona je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku. Aplikaciju je moguće pronaći na Google Play ili App store platformi i skinuti je potpuno besplatno.

Kompanija Kreston MDM pruža pomoć srpskim kompanijama kroz redovno plasiranje važnih vesti za privredu u okviru sekcije vesti na svom sajtu. Pored toga, stručnjaci kompanije svakodnevno rade na pripremi materijala koji sadrže sve potrebne informacije iz oblasti finansijskog i računovodstvenog konsaltinga koje mogu pomoći u svakodnevnom poslovanju i lakšem finansijskom izveštavanju.

12. мај 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci