Home Tags Posts tagged with "povećana"
Tag:

povećana

EkonomijaVesti

Od 1.oktobra se povećavaju akcize na gorivo, cigarete, kafu,….

by bifadmin

Vlada Srbije usvojila je predlog izmena Zakona o akcizama, kojim se povećavaju akcize na gorivo, cigarete, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam odsto.

Ovaj zakon će se primenjivati od 1. oktobra, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od tog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju, predloženim povećanjem akciza očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja ove godine.
Predloženo je da se akciza na biogorivo i biotečnosti ne uvećava, jer je regulatorni okvir koji uređuje ovu materiju još uvek u razvoju, pa će se poreska politika oporezivanja ovih proizvoda detaljnije urediti nakon donošenja svih relevantnih strateških dokumenata.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za gorivo koje se koristi za prevoz, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe je predloženo uvođenje refakcije plaćene akcize na dizel i biogorivo za poljoprivredne mašine.

Predloženo je i da uvođenje akcize na prirodni gas za motorna vozila i za grejanje bude od 1. januara 2025. godine.

Predlaže se i uvođenje sistema e-akciza koji je centralizovani informacioni sistem kojim upravlja ministarstvo finansija, koji će omogućiti podnošenje elektronskih zahteva za izdavanje akciznih markica i zahteva za izdavanje i obnavljanje dozvola za akcizna skladišta.

U okviru sistema e-akciza uvode se kontrolne akcizne markcice sa QR kodom, a precizira se i koji učesnici u prometu akciznih proizvoda su u obavezi da skeniraju akciznu markicu obeleženu sa QR kodom.

Predlog predviđa i kazne za nepoštovanje odredbi zakona i one se kreću od 5.000 do dva miliona dinara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, promet sve veći

by bifadmin

Predsedništvo Saveta EU saopštilo je da će uloga Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) biti ojačana kako bi bio u stanju da se bolje nosi sa novim zdravstvenim i bezbednosnim izazovima

Dok tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, novi izveštaj Francuske opservatorije za drogu i zavisnosti od droga (OFDT) otkriva da je potrošnja u stalnom porastu širom Evrope, a posebno u Francuskoj.

Promet kokaina u svetu, Evropi i Francuskoj povećan je od 2010-ih, navodi se u izveštaju OFTD-a, dodajući da ta droga sada predstavlja trećinu tržišta narkotika u Evropi.

U sredu (28. marta), predsedništvo Saveta EU saopštilo je da će uloga Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) biti ojačana kako bi bio u stanju da se bolje nosi sa novim zdravstvenim i bezbednosnim izazovima.

Francuska je jedan od najvećih korisnika kokaina u EU, sa 600.000 korisnika godišnje, prema procenama OFDT-a za 2017. Korisnika kanabisa je pet miliona, a korisnika MDMA/ekstazija je 400.000.

Povećanje upotrebe kokaina kod odraslih

„Već nekoliko godina, signali su pokazivali povećanje upotrebe kokaina, bez obzira na njegov oblik (prah ili baza kokaina: krek)“, saopštila je francuska zdravstvena agencija Santé Publique France, koja je takođe učestvovala u izveštaju.

Upotreba kokaina se povećala među odraslima, iako je došlo do „diverzifikacije profila potrošača“, sa kokainom, koji se uobičajeno smatra drogom bogatih koja se konzumira u prazničnoj atmosferi, a sada se koristi i u široj populaciji, Santé Publique France dodaje.

„Ova različitost uživaoca se takođe ogleda u diversifikaciji načina konzumiranja, u ušmrkavanom obliku (kokain u prahu), inhaliranom (bazni kokain ili krek) ili ubrizganom“, piše OFDT u izveštaju, objavljenom u ponedeljak (27. marta).

Istovremeno, potrošnja među mladima se smanjuje.

Između 2000. i 2014. godine, upotreba kokaina se više nego utrostručila među 17-godišnjacima (0,9% u 2000. i 3,2% u 2014.), ali do 2022. samo 1,4% njih je nekada koristilo drogu.

Pored toga, agencije za sprovođenje zakona povećale su zaplenu, prema Kancelariji za borbu protiv droga, koja procenjuje da je u Francuskoj zaplenjeno 27,7 tona kokaina, u poređenju sa 10,8 tona 2011. godine.

Utrostručeni odlasci u hitnu pomoć

Međutim, zdravstveni rizici povezani sa upotrebom kokaina su ogromni, pošto je Francuska zabeležila utrostručeno povećanje poseta hitnoj pomoći zbog upotrebe ovog narkotika između 2010. i 2022. godine, prema francuskoj Nacionalnoj agenciji za javno zdravlje.

Ukupno, 23.335 ljudi završilo je u hitnoj pomoći nakon što su koristili kokain od 2010. do 2022. godine, što je cifra koja u proseku za 2022. godinu iznosi 72 prijema u hitnoj pomoći nedeljno.

„Većina primljenih u hitnu pomoć [nakon upotrebe kokaina] bili su muškarci (75%), a prosečna starost je bila 32 godine, što odgovara profilima opšte populacije koja obično najviše koristi kokain“, navodi se u izveštaju.

Tri glavna razloga su intoksikacija (65%), zavisnost (13%) ili odvikavanje (7,5%).

Većina poseta hitnoj pomoći u vezi sa kokainom je takođe povezana sa upotrebom alkohola, benzodiazepina, kanabisa ili opioida — pacijente koje Santé Publique France naziva „korisnicima više droga“.

Porast intoksikacije nedozvoljenim supstancama može se posebno objasniti činjenicom da se skoro deset godina na tržišti nalazi kokain sa većim sadržajem aktivnog sastojka ili pojavom novih, snažnijih i toksičnijih sintetičkih proizvoda.

Upotreba više droga, posebno mešanje alkohola i kokaina, takođe povećava rizik od intoksikacije.

Kokain: Jedna trećina trgovine drogom u Evropi

Upotreba kokaina se takođe brzo širi širom EU, sa procenjenih 3,5 miliona korisnika u 2020. godini, prema podacima OFDT-a.

Porast ponude koji dolazi sa rastućom potražnjom doveo je do povećanog uzgoja koke u nekoliko zemalja širom sveta. Od 2020. do 2021. uzgoj je porastao za 35 odsto — što je rekordno povećanje iz godine u godinu od 2016, upozorila je Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) u izveštaju objavljenom 16. marta.

Isti izveštaj takođe ukazuje na pojavu novih kokainskih čvorišta u Evropi poslednjih godina, posebno u jugoistočnoj Evropi i lukama Antverpen, Roterdam i Hamburg.

Godine 2021. u Roterdamu je zaplenjena rekordna količina od skoro 70 tona, što je skok od 74 odsto u odnosu na 2020, rekao je za AFP Ger Šeringa, carinik u holandskoj luci.

Problem je „postao sve veći poslednjih godina“, priznao je.

Što se tiče luke Antverpen u Belgiji, iste godine je zaplenjeno više od 100 tona kokaina, što čini 40% droge koju je policija zaplenila.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

NBS povećao referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto

by bifadmin

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS)  je  povećao referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 3,5 odsto, saopštila je NBS.

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.
„Izvršni odbor nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti“, navela je NBS u saopštenju.

Procenjeno je da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. NBS će na taj način, kako je ukazano, doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

NBS od oktobra prošle godine postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, centralna banka cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji, istakla je NBS.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

„Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja“, navela je NBS.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće, po oceni NBS, dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rastu cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 6. oktobra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu

by bifadmin

Narodna banka Srbije (NBS) povećala je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto, navodi se na sajtu centralne banke.

Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto.

NBS navodi da Izvršni odbor ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike.

Dodaje se i da centralna banka ne isključuje mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, preduzme i „dodatne direktnije mere“, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske.

Prilikom današnjeg povećanja kamatne stope, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su troškovni pritisci na globalnom nivou i dalje visoki po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljop

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zahvaljujući krizi u prvom kvartalu za 82 odsto povećana dobit Saudi Aramko

by bifadmin

Državni proizvođač nafte Saudi Aramko u nedelju je izvestio o skoro 82 odsto povećanja neto dobiti u prvom kvartalu, uglavnom u skladu sa predviđanjima analitičara, uz pomoć visokih cena nafte.

Aramko, koji je u rangu sa Eplom kao najvrednijom kompanijom na svetu, prijavio je neto prihod od 39,5 milijardi dolara za kvartal do 31. marta sa 21,7 milijardi dolara godinu dana ranije piše Rojters.
Predviđa se da će najveći svetski izvoznik nafte ostvariti neto prihod od 38,5 milijardi dolara, prema srednjoj proceni 12 analitičara kompanije.

Aramco, koji je 2019. godine kotirao sa prodajom 1,7 odsto udela uglavnom saudijskoj javnosti i regionalnim institucijama, rekao je da je njegova zarada najveća u bilo kom kvartalu otkako je izašla na berzu, podstaknuta cenama sirove nafte, prodatim količinama i poboljšanim maržama u nizu.

Zarada globalnih energetskih kompanija kao što su BP i Šell porasla je na najviši nivo u najmanje jednoj deceniji zahvaljujući rastućim cenama roba, iako mnoge od njih uglavnom trpe otpise zbog izlaska iz Rusije. Opširnije

Cene nafte tipa Brent su završile prvi kvartal u porastu za skoro 70 odsto na 107,91 dolara po barelu u odnosu na kraj marta 2021.

Akcije kompanije porasle su za 37 odsto

OPEK+ se ovog meseca složio sa još jednim skromnim povećanjem svoje mesečne ciljne proizvodnje nafte, tvrdeći da se ne može kriviti za poremećaje ruskog snabdevanja koji su podstakli cene. Takođe je rečeno da kineska blokada zbog korona virusa ugrožava izglede za potražnju.

„Naše mišljenje je da će Brent biti niži u drugoj polovini godine i zato očekujemo da će se zarada (Aramco) povući i da će drugi kvartal biti vrhunac“, rekao je Jusef Huseini, pomoćnik direktora za istraživanje kapitala u EFG. Hermes.
Kompanija je proglasila dividendu od 18,8 milijardi dolara za isplatu u drugom kvartalu, u skladu sa tržišnim očekivanjima, i odobrila raspodelu jedne bonus akcije na svakih 10 akcija u kompaniji.

Aramko je rekao da je u prvom tromesečju zabeležio poboljšane marže u nizvodnom sektoru i da želi da razvije mogućnosti u sektoru daljeg toka.

„Tokom prvog tromesečja, naša strateška nizvodna ekspanzija napredovala je dalje u Aziji i Evropi, i mi nastavljamo da razvijamo mogućnosti koje dopunjuju naše ciljeve rasta“, rekao je izvršni direktor Aramka Amin Naser u izjavi.

Akcije kompanije porasle su za 37 odsto od početka godine, nadmašivši saudijski indeks koji je porastao za skoro 14 odsto.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Referentna kamatna stopa povećana na dva odsto

by bifadmin

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu sa 1,5 odsto na dva odsto, saopštila je NBS. Prethodni put je ova ključna kamatna stopa, spram koje se ravnaju sve druge dinarske kamatne stope na tržištu, uvećana sa jedan odsto na 1,5 procenata pre mesec dana, 7. aprila – što je bio prvi rast dinarske kamate posle duže od godinu dana.

Kako se navodi, istovremeno je odlučeno da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivo od jedan, odnosno tri posto.

„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, kaže se u saopštenju.
Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor je, dodaje se, drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

„Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja“, poručuju iz NBS.

Inflacija u Srbiji, kako kažu, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8 odsto u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, navode.

Prema najnovijim projekcijama, NBS i dalje očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju.

„U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu“, precizira se.

Međutim, iz NBS navode da je, s obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta.

„A dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0 posto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena“, podsećaju u NBS.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast, navodi se u saopštenju.

„Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3 odsto međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija“, naglašavaju iz NBS.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, zaključuje se u saopštenju.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti

by bifadmin

Naš sugrađanin M. P. do sredine maja radio je u jednoj maloj firmi na crno, neprijavljen. Kada bi ga zvali iz Zavoda za statistiku rekao bi pošteno da radi na crno.

Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao

Firma je prestala da dobija poslove da je jedva bilo para za plate stalno zaposlenih, pa ga je gazda poslao kući.

Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao, a kada su ga pozvali anketari za statistiku rekao je da ne radi i da ne traži posao.

Zvaničnim rečnikom, iz aktivne radne snage i neformalne zaposlenosti prešao je u neaktivnu radnu snagu, ali ne i u nezaposlene.

Verovali ili ne slučaj M. P. je doprineo padu nezaposlenosti u drugom tromesečju na rekordnih 7,3 odsto čime nas bombarduju poslednjih nekoliko dana najviši državni službenici.

Oni po pravilu propuštaju da spomenu kako je u drugom tromesečju smanjena i zaposlenost za 33.200 ljudi i to u neformalnom sektoru, odnosno među onima koji rade na crno.

Uostalom i sam Zavod za statistiku je u saopštenju o rezultatima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal lepo objasnio da je „novonastala ekonomska kriza dovela do smanjenja nezaposlenosti, jer se pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa ne smatraju nezaposlenima (prema konceptu MOR-a) već neaktivnima“.

To potvrđuju i brojke, u junu u odnosu na april je smanjena zaposlenost za 33.200 kao i nezaposlenost za 87.400 ljudi, a zato je povećan broj neaktivnih za 113.100 ljudi.

U drugom tromesečju ove godine bilo je za 153.800 neaktivnih više nego u istom periodu prošle godine, a broj aktivnih, odnosno onih koji su ili zaposleni ili traže posao je u odnosu na isti period smanjen za čak 183.400.

Razlika se odnosi na skoro 30.000 manje ljudi starijih od 15 godina u Srbiji u drugom tromesečju ove, u odnosu na isti period prošle godine.

U Srbiji je  niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage

Retko koji ekonomski pokazatelj i statistički podaci se tako zloupotrebljavaju kao podaci o zaposlenosti. Tako su predsednik Srbije, premijerka Srbije i ministar finansija poslednja dva, tri dana neverovatno ponosni na sebe i činjenicu da je dostignuta rekordno niska stopa nezaposlenosti od 7,3 odsto.

Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji, ističe da je merodavan pokazatelj stanja na tržištu rada stopa zaposlenosti, a ne stopa nezaposlenosti.

„Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti i to se vidi po podacima iz Ankete o radnoj snazi. Smanjen je i broj ljudi koji rade i broj onih koji traže posao. Razlika između nezaposlenosti i neaktivnosti je što nezaposleni traže posao i ne mogu da ga nađu, a neaktivni ga ni ne traže. Ovo nije dobar signal, ali nije ni ništa novo ni dramatično“, napominje Protić.

Stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo

Inače, prema istraživanjima MOR-a u Srbiji je kriza uticala na gubitak radnih sati u visini oko 500.000 radnih mesta. Naime, to ne znači da je 500.000 ljudi ostalo bez posla, već da pored onih što su dobili otkaze, mnogo ljudi nije radilo, a dobijalo je plate ili su radili sa smanjenim radnim vremenom.

O tome koliko je stopa nezaposlenosti pouzdan pokazatelj govori i hipotetička situacija da je moguće da stopa nezaposlenosti padne na nulu, recimo ako bi svi koje se vode kao nezaposleni odgovorili u anketi da ne traže posao. Tada bi svi postali neaktivni, a nezaposlenih ne bi bilo.

I Danko Brčerević, ekonomista Fiskalnog saveta, istakao je da je u drugom kvartalu u kom je trajalo vanredno stanje posao tražilo čak 150.000 manje ljudi nego prošle godine.

„To je razlog zbog kog je stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo. Podatkom o niskoj stopi nezaposlenosti se trenutno ne bi trebalo toliko hvaliti“, rekao je Brčerević za medije.

U Srbiji je i inače niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage. Tako je u EU stopa aktivnosti u januaru ove godine bila 58 odsto, dok je u prvom kvartalu u Srbiji ona iznosila 54 odsto. U narednom kvartalu je dodatno pala za dva procentna poena.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je kod nas dominantna netransparentnost pa otud i takva tumačenja statistike.

„Kod nas inače postoji želja da se narod zaludi i da se ne razume o čemu se govori. A i u takvim uslovima je bolje kada se sve zamuti“, zaključuje on.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Povećane akcize na naftu, cigarete, alkoholna pića, kafu,….

by bifadmin

Od danas počinju da važe nove, uvećane akcize na naftne derivate, cigarete, cigarilose, tečnost za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića i kafu.

To će se odmah odraziti na vrlo blagi rast cena ovih proizvoda, osim cigareta, koje će najverovatnije biti u proseku za 10 dinara skuplje, ali od druge i treće sedmice jula u zavisnosti od proizvođača, pišu Novosti. Na osnovu ranijih korekcija cena goriva, može se zaključiti da nema pravila kako će nove dažbine uticati na njihovu visinu.

Trgovci otkrivaju da su od danas pojedina žestoka pića skuplja za 2,5 dinara po litru, a pivo za 50 para. Potrošači će 100 grama kafe plaćati 20 para više.

U javnosti se spekuliše da bi poskupljenje goriva moglo da utiče na skok cena mnogih namirnica, ali, kako saznaju Novosti, zasad nema osnova za takve tvrdnje. Dobavljači obično najavljuju korekciju cena pet dana unapred, a do sada na tom spisku nema osnovnih životnih namirnica. Sokovi pojedinih proizvođača će poskupeti od dva do pet dinara, ali zbog drugih razloga – skoka cene sirovine.

Duvandžije se prilagođavaju povećanju cena dva puta godišnje, što je predviđeno akciznim kalendarom koji je usvojen 2017. godine. To podrazumeva da se na šest meseci uvećava specifična akciza. Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i proporcionalna akciza od 33 odsto cene, a na sve to se dodaje i PDV.

Prilikom prošlog pomeranja, cena paklice je u proseku bila viša za 10 dinara, a očekuje se da će tako biti i ovoga puta. Osim za cigarete, cene se usklađuju i za rezani duvan.

Podsetimo, Srbija mora da dostigne standarde EU, koji propisuju da je visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta. U Srbiji je sada oko 60 evra, čime naša država spada u one u kojima su cigarete najjeftinije.

Poskupljenje odlagano od februara

Primena novih akciza trebalo je da počne još 1. februara, ali je odložena za 1. jun, a onda pomerena za još mesec dana. Ove dažbine su usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prošloj godini.

Izvor:Blic/Novosti

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Potrošnja opasnih hemikalija povećana za 37,3%

by bifadmin

Ukupna potrošnja opasnih hemikalija u 2019. godini iznosi 1.030.000 tona, što je za 37,3% više u odnosu na 2018. godinu. Posmatrano prema klasi toksičnosti, najveće učešće u ukupnoj potrošnji zabeleženo je u klasi veoma toksičnih hemikalija, 63,2%, zatim sledi klasa toksičnih, 29,1%, štetnih, 5,7% kancerogenih, mutagenih i toksičnih po reprodukciju 1,7% i hronično toksičnih, 0,3%.

Potrošnja opasnih hemikalija u sektoru prerađivačke industrije u 2019. godini je 1.004.000 tona, od kojih je, prema oblastima delatnosti, najveće učešće u oblasti proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda – 92,4%.

Posmatrano po klasama toksičnosti, u ovom sektoru zabeležena je najveća potrošnja u klasi veoma toksičnih 64%, toksičnih hemikalija, 28,3% i štetnih hemikalija 5,6%, preneo je Republički zavod za statistiku.

Izvor: Ekapija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail