proizvodnja

Pandemija koju niko nije očekivao, nenadano je pogurala i ekspanziju pojedinih delatnosti u vreme kada je „zaražena“ većina svetske privrede. Na listi dobitnika aktuelne krize predvode proizvođači opreme za borbu protiv korone. Potražnja je tolika da kome god pođe za rukom da se za kratko vreme preusmeri na ovu vrstu proizvodnje, plasman je obezbeđen. U Srbiji je ista situacija kao i u svetu, a uskoro se očekuje prvi domaći respirator sa dnevnom proizvodnjom od 10 do 100 aparata.

Svakog meseca, za borbu protiv korona virusa, državama će biti potrebno bar 89 miliona komada zaštitinih maski, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Potrebno je još i 30 miliona zaštitnih odela, 1,6 miliona naočara, 76 miliona rukavica i oko 2,9 miliona litara sredstava za dezinfekciju. Ovo je, načelno, i spisak poslova kojima neće biti potrebna „vakcina“ najavljene državne pomoći, koja se od države do države meri milijardama evra i dolara. Proizvođači ovih artikala su, ne samo otporni na Covid 19, već beleže i rast profita, iako je profitna marža, bar za maske – mala.

Prvo su stradali najmanji

Pored ljudskih, u prvom naletu pandemije, pale su i privredne žrtve. U poslednjih mesec dana svu brutalnost tržišta iskusile su avio-kompanije, proizvođači odeće i obuće, bele tehnike, nameštaja i drugi. Prvo su stradali najmanji, preduzetnici – frizeri, kozmetičari, prevodioci, sitni proizvođači, trgovci garderobom i obućom. I veći su posrtali. Neki su potpuno zatvorili pogone ili rade u posebnom režimu, a gubitke gomilaju gotovi svi.

Proizvođači zaštitne opreme, međutim, imaju sasvim suprotan problem. Prodaja je toliko skočila da ne postižu da proizvedu dovoljno. Očekuje se da će samo proizvodnja maski za lice u narednom periodu skočiti za 40 odsto. Kina je i dalje lider, jer je svaka druga maska na svetu poreklom iz te zemlje. Kina proizvodi, ali i uvozi i to iz Japana, Indije, SAD-a, Tanzanije.

Kome pođe za rukom da se prekvalifikuje u kratkom roku, može da računa na siguran plasman. Primera radi, Italija, zemlja kojoj je korona najviše „pokosila“ stanovništvo, dobija oko 800.000 maski, a ima potrebu za bar još 10 miliona komada.

Nova niša privrednih dobitnika

Korona je, nenadano, otvorila novu privrednu nišu. Ako bismo pravili listu privrednih „dobitnika“ u epidemiji Covid 19, prvi bi bili proizvođači zaštitnih maski. Slede ih proizvođači sredstava za dezinfekciju, alkohola, asepsola, desdermana, antibakterijskog gela. Izuzetno su traženi i zato u vrhu liste i proizvođači respiratora, prečišćivača vazduha, čitača telesne temperature, kao i proizvođači platformi za rad od kuće.

Nema krize ni za proizvođače zaštitne odeće, iako se u isporukama pojavljuju „uska grla“ pošto su mnogi od njih upravo u Kini. Tu su i farmaceutske kompanije koje pokušavaju da pronađu vakcinu.

Panika među građanima dovela je do toga da na vrh liste „isplivaju“ i proizvođači i trgovci hranom, posebno konzerviranom robom i onom dužeg roka trajanja. Posla imaju mlinari, a zanimljivo je da u krizi izazvanoj koronom, cveta i proizvodnja hrane za kućne ljubimce.

Dobro prošli i brokeri

Domišljatost već sada dolazi do izražaja, pa tako neki od njih tvrde da baš njihovi proizvodi, iako prvobitno nisu bili ni u službi medicinara, mogu biti od značajne pomoći u suzbijanju i sprečavanju širenja zaraze. Takav slučaj je sa robotima koji se koriste da umesto sestara i bolničkog osoblja daju lek pacijentima.

Finansijski stručnjaci kažu i da, kada cene akcija naglo fluktuiraju, brokeri procesuiraju više transakcija, pa se i prodaja u skladu s tim povećava od čega će i oni imati veće provizije.

Automatizacija održava posao

Kompanije čiji je rad umnogome automatizovan, kako se pokazalo, manje su podložne poteškoćama u radu u vremenu pandemije. One imaju veće šanse da, ne samo izbegnu pad prihoda, nego i da zarade. Proizvođači robota se, na primer, nadaju da bi epidemija novog virusa mogla da podstakne kompanije da ranije uvedu automatizaciju u oblastima poslovanja gde je to moguće.

Čitači telesne temperature postali su „mast hev“ oprema u skoro svim firmama, ustanovama i institucijama. Na svetskom nivou se ova oblast inovira gotovo preko noći, naročito u Kini koja se, čini se, izborila ili je na putu da se izbori sa virusom. Primera radi, kompanija „Third Eye“’ je na svoje naočare za virtuelnu stvarnost nadogradila sistem za termičko snimanj. Kako je najavljeno, ona će u narednom periodu isporučiti blizu 2.000 ovih modifikovanih naočara, a među naručiocima su i radnici Međunarodnog aerodroma u Hong Kongu. Uz pomoć takvih naočara će očitavati povišenu temperaturu kod putnika.

Takođe, kineska agencija koja pruža usluge prevoza „Shouqi Limousine & Chauffeur“’, u nekim od svojih vozila već primenjuje tehnologiju za termičko snimanje. Njen sistem je programiran tako da izda upozorenje ukoliko se u kolima očita previsoka temperatura bilo putnika, bilo vozača. Prečišćivači vazduha postali su takođe proizvodi na listi obaveznih potrepština, iako nema dokaza da mogu da pomognu u borbi protiv korona virusa.

Nova „lica“ u industriji maski

Samo u Kini, oko 4.000 proizvođača maski za lice dobilo je konkurenciju od još 3.000 onih koji su se na brzinu prešaltali na ovu vrstu posla. Među novim „licima“ u industiji su i imena iz auto industrije, poput „BYD Auto“, „SAIC-GM-Wuling“, zatim „Foxconn“, te naftna kompanija „Sinopec“.

Rukovodstvo kompanije „BYD“ najavljuje da tim od 3.000 inženjera radi na izgradnji fabrike koja bi imala kapacitet proizvodnje oko pet miliona maski dnevno. „SAIC-GM-Wuling“, koji u Kini radi sa kompanijom „General Motors“, prošlog meseca je svakog dana proizvodio 1,7 miliona maski.

U SAD, u Njujorku, na primer, očekuje se da proizvodnja ovog artikla skoči na 1,5 miliona u naredna tri meseca. Neke kompanije koje proizvode zaštitna odela, procenjuju da će ih praviti do 1,2 miliona komada.

Galenika štanca maske, kape, mantile…

Svetski trend prati i Srbija. Od proglašenja pandemije Fond za inovacionu delatnost je raspisao poziv kompanijama kako bi finansirao proizvodnju najpotrebnijih artikala. Već je počela proizvodnja respiratora, novih vrsta maski sa HEPA filterom, kabina za dezinfekciju na javnim mestima. Uskoro se očekuje prvi srpski respirator i dnevna proizvodnja od 10 do 100 aparata.

Među kompanijama koje su pojačale tempo zbog aktuelne situacije svakako je „Galenika Farmacija“. To je trenutno jedna od najtraženijih fabrika u zemlji, s obzirom na činjenicu da dnevno, u tri smene, proizvede 100.000 maski. Pre izbijanja epidemije, proizvodila je upola manje. Proizvodi i velike količine dezinfekcionih sredstava od 100 mililitara, litar i pet litara. U njenom asortimanu su i kape, kaljače, maske sa filterom, mantili i kombinezoni. Za sada sirovina ima dovoljno, kažu u toj fabrici. Za povećanu proizvodnju zaposlili su još 80 radnika, pa sada u fabrici radi skoro 300 njih.

U pogonima „Tehnohemije“ na Vilinim Vodama u Beogradu, proizvode se punom parom sredstva za dezinfekciju ruku i površina. Reč je o razblaženom jednoprocentnom rastvoru natrijum hipohlorita, koji preproučuju medicinski stručnjaci. „Tehnohemija“ pravi i sredstvo za dezinfekciju „Asepsol“.

Prioriteti bolnice i zdravstvene ustanove

U „Sinofarmu“, koji se bavi proizvodnjom i distribucijom medicinskog potrošnog materijala i medicinskih pomagala od gaze, zavoja, komprese, do flastera i hirurških rukavica i sredstava za uzorkovanje, takođe zbog vanrednog stanja rade u tri smene.

„Prioritet su nam bolnice i zdravstvene ustanove koje su u sistemu RFZO. Radimo u izuzetno otežanim uslovima i okolnostima. No, to nas ne sprečava da potrebnu robu bolnicama isporučimo i u jedan sat posle ponoći“, kaže za B&F direktor „Sinofarma“ Nikola Sinobad.

Sinobad navodi da za sada imaju dovoljno robe jer su je na vreme lagerovali, a spisak je dugačak, jer je na njemu oko 1.000 proizvoda, i svih drugih potrepština.

Prodaja hrane za ljubimce skočila do 15%

Zanimljivo je da u Srbiji, recimo, pored kompanija koje proizvode zaštitnu opremu i sredstva, nema zime ni za distrubutere i proizvođače hrane za kućne ljubimce. Direktor firme „Happy dog“ Marko Jovanović kaže za B&F da od početka pandemije mali i veliki pet šopovi naručuju značajno veće količine robe. Tražnja je u proteklom periodu porasla za 10 do 15 odsto.

„U našim skladištima imamo dovoljno robe koju smo na vreme obezbedili, a reč je o vrlo kvalitetnoj robi iz Nemačke”, kaže Jovanović. Dodaje da oni zastupaju i uvoze hranu za pse i mačke, u granulama ili konzervirane, opremu za kućne ljubimce, hranu za ptice i glodare. Jovanović se nada da će kamionski transport moći neometano da se odvija, jer bi u suprotnom to izazvalo značajan problem u poslovanju.

Marijana Simić

broj 172, april 2020