Tag:

struja

Od danas poskupljuje struja za domaćinstva za 6,5 odsto

by bifadmin 1. септембар 2022.

Cena struja za domaćinstva i male kupce od danas je veća za 6,5%.

Računica Agencije za energetiku pokazuje da je prosečna cena kilovat-sata sada 8,144 dinara.
Savet Agencije za energetiku dao je krajem jula saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje.

Kako se navodi, prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama – domaćinstva i mali kupci – utvrđena je na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju ovim kupcima.

1. септембар 2022. 0 komentar

Struja najjeftinija u Beogradu i Kijevu a najskuplja u Londonu

by bifadmin 1. септембар 2022.

Dok veleprodajne cene struje na evropskim berzama divljaju, domaćinstvima u skoro svim zemljama države na ovaj ili onaj način subvencinišu deo cene. Ipak, u nekim zemljama zabeležena su značajna poskupljenja ove godine i razlika između najskuplje i najjeftinije struje u Evropi iznosi skoro osam puta (ako izuzmemo Ukrajinu).

Prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI) na osnovu podataka Energie Austria control – austrijske članice ERRA-e, udruženja regionalnih enetgetskih regulatora, u julu ove godine stanovnici Londona plaćali su čak 63,04 evrocenta za kilovatsat električne energije. S druge strane, najjeftiniji kilovatsat je u Kijevu, mada u situaciji u kakvoj je Ukrajina, te cene teško se mogu uzeti kao pokazatelj pravog stanja.

Ne računajući Ukrajinu, najjeftiniji kilovatsat od svih glavnih gradova u Evropi plaćaju Beograđani – 8,11 evrocenti za kilovatsat.

Posle Beograda, Budimpešta i Podgorica plaćaju najjeftiniju struju

Pri dnu liste, sa najjeftinijom strujom mogu se pohvaliti stanovnici Budimpešte sa 9,75 evrocenti za kilovat sat, dok stanovnici Podgorice plaćaju u proseku 10,25 evrocenti za kilovatsat.

Na drugoj strani, odmah iza Britanaca, najskuplji kilovat plaćaju u Kopenhagenu, 53 evrocenta za kilovatsat, a zatim Rimljani-45,95 evrocenti.

Holanđani plaćaju 41,9 evrocent za kilovatsat, ali pošto se odbiju poreske olakšice, a struja za stanovnike Praga košta u proseku 41 evrocent.

Prosečna cena u 27 članica EU iznosi 17,69 evrocenti za kilovatsat.

U račun za struju za domaćinstva ulazi cena same struje, mrežarina, takse i naknade i PDV.

Najveći udeo u konačnoj ceni sama struja ima u Italiji 81 odsto, dok je recimo u Srbiji svega 26 odsto računa ide proizvođaču struje. Kod nas trošak distribucije iznosi 46 odsto prosečne cene i po tome prednjačimo u Evropi ispred Mađarske gde mrežarina učestvuje sa 45 odsto u konačnoj ceni za domaćinstva.

Relativno najveće učešće raznih taksi i naknada u Evropi imaju Englezi pošto učestvuju 23 odsto u konačnom iznosu računa, dok je kod nas to 11 odsto. Zato je kod njih učešće PDV-a svega pet odsto, dok nekoliko zemalja ima maksimalnih 20 odsto. U Srbiji efektivna stopa PDV-a u proseku izađe na 17 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1. септембар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Nova havarija u EPS-u?

by bifadmin 31. август 2022.

Neposredno pre nego što će Ministarstvo rudarstva i energetike u javnost izneti preporuke za uštedu struje, Elektroprivredu Srbije je zadesila nova havarija, tako što je iz procesa proizvodnje izbačen bager za kopanje uglja u Rudarskom basenu “Kolubara” na kopu “Tamnava – Zapadno polje”, saznaje Danas.

U poslednjih godinu dana EPS je više nego što je uobičajeno punio novinske stranice i to uglavnom zbog incidenata i havarija koje su se u ovoj kompaniji često dešavale, kao što je ona sa ispadanjem blokova u TENT-u.

Najnoviji incident navodno se desio preksinoć kada je jaka kiša odnela pesak na kome je bio smešten glodar 1 koji iskopava ugalj i jalovinu.

Bujica je devastirala tlo ispod bagera što je uzrokovalo oštećenje negovog transportnog dela, odnosno gusenica, i izavala prekid rada te mašine koja ima važnu ulogu u procesu kopanja uglja u Rudarskom basenu “Kolubara”.

Dnevni list Danas ovo je saznao od svog izvora u toj kompaniji a u međuvremenu su se na društvenim mrežama pojavili i snimci oštećene mašine.

Prepolovljen broj mašina za kopanje

Na polju “Tamnava zapad” ima ukupno četiri bagera koji rade na iskopavanju uglja i glodar 1 je jedan od njih.

Njegovo ispadanje iz rada će u određenoj meri usporiti iskopavanje uglja a u obzir treba uzeti i činjenicu da se jedan od bagera nalazi na remontu pa će do daljeg umesto četiri ugalj na tom polju kopati samo dva bagera.
Popravka glodara 1 trajaće najmanje mesec dana a kolika je materijalna šteta zbog havarije u ovom trenutku nije poznato mada se može reći, kako tvrdi anonimni sagovornik Danasa, da je ipak prilična.

Izvor: Danas

Foto: Joakim Honkasalo, Unsplash

31. август 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Vlada predložila poskupljenje struje za privredu

by bifadmin 31. август 2022.

Vlada Srbije preporučila je EPS-u da sa kupcima električne energije na komercijalnom tržištu ugovore o snabdevanju zaključuje po jedinstvenoj ceni od 95 evra/MWh bez PDV-a za taj period. Podsetimo, dosadašnja cena električne energije za privredu je bila 75 EUR po MWh.

Usvojeni zaključak obezbeđuje nesmetano funkcionisanje privrednih subjekata u Republici Srbiji, navedeno je na sajtu Vlade.

Vlada je preporučila JP Elektroprivreda Srbije, snabdevaču koji obavlja rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, da rezervno snabdevanje nakon 1. septembra 2022. godine obavlja po ceni od 123,5 evra/MWh, bez PDV.

Ovaj zaključak se primenjuje do 19. novembra tekuće godine.

Na sednici je usvojen i Zaključak o ceni električne energije kupcima na komercijalnom tržištu, od 1. septembra do 31. decembra 2022. godine.

Članovi Vlade usvojili su Zaključak o ceni električne energije kupcima električne energije – pravnim licima koja su nosioci odbrambenih tehnologija i članovima grupacije u skladu sa Uredbom o grupaciji odbrambena industrija Srbije, za period snabdevanja od 1. septembra do 31. decembra 2022. godine.

Vlada je preporučila EPS-u da tim kupcima ponudi zaključenje ugovora o snabdevanju po jedinstvenoj ceni električne energije od 86,13 evra/MWh bez PDV-a.

Ovim se obezbeđuje nesmetano funkcionisanje privrednih subjekata u odbrambenoj industriji u Republici.

Cena električne energije za građane ostaje nepromenjena.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

31. август 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Vučić: Građani koji uštede struju dobiće drastičan popust

by bifadmin 28. август 2022.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će građani koji uštede struju u odnosu na isti mesec prethodne godine dobiti drastičan popust na cenu električne energije.

Kako je rekao, nova Vlada će uskoro napraviti plan o kome će građane obavestiti za mesec dana.

„Ne planiramo da idemo sa isključenjima, ali oni koji sami budu štedeli dramatično manje će platiti, daćemo dodatni popust, jer nam je jeftinije da platimo 57 evra svoje proizvodnje. Da građani ne osete ništa, da ušetede i da im račun umesto četiri hiljade bude tri. I bez obzira što ćemo da gubimo pare na taj način, u stvari ćemo da zaradimo, jer ćemo manje da uvozimo“, rekao je predsednik Srbije.

On je na konferenciji za novinare u predsedništvu rekao da problemi sa strujom i ostalim energentima nisu nešto što ima veze sa Srbijom, već je to svetski problem izazvan ratom u Ukrajini.

„Ovo je potpuno ludilo. Računajte bukvalno na pakao“, rekao je Vučić i dodao da je potrebno da se što pre nađu nove količine mazuta, dok je Srbija od kineskih partnera već uspela da nabavi najmanje milion tona indonežanskog uglja.

Vučić je rekao da je Elektroprivreda Srbije kriva za dosta problema, ali i da treba imati u vidu da država troši sedam odsto više struje nego pre pet ili deset godina, jer sada postoje fabrike i železare i ljudi troše više struje jer imaju više novca.

On je rekao da bi po sadašnjim cenama struje i gasa na tržištu samo zbog kupovine neophodnih količina Srbija morala da izdvoji osam milijardi evra godišnje i da bi to značilo bankrot države, jer je čitav budžet zemlje 13,5 milijardi.

Prema njegovoj proceni, to će ipak biti izbegnuto, jer je država nabavljala sve što joj treba u prethodnom periodu, pa ima rezerve u zemlji i Mađarskoj.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

28. август 2022. 0 komentar

Ekonomija

Uskoro će se od vetrenjača praviti gumeni medvedići

by bifadmin 24. август 2022.

Vest da će krakovi naredne generacije vetrenjača moći u potpunosti da se recikliraju je svakako dobra, ali sledi je još bolja – da će od njih moći da se prave gumeni medvedići za jelo.

Vetar je jedan od popularnih obnovljivih izvora zato što omogućava da se na održiv način proizvodi velika količina električne energije sa malim uticajem na životnu sredinu. Ipak, ma koliko bili hvaljeni u medijima, treba imati u vidu da nisu ni vetroparkovi potpuno neškodljivi. Krakovi vetrenjača koje proizvode struju su izuzetno veliki – mogu biti dugački i kao pola fudbalskog terena – a proizvode se od fiberglasa koji u svom sastavu ima i plastiku. Iz tog razloga nije lako naći rešenje za ekološko odlaganje ovih krakova po završetku njihove upotrebe. Zato se sve više velikih kompanija i naučnih institucija trudi da pronađe način za njihovu reciklažu.

U tome su uspeli istraživači sa Državnog univerziteta u Mičigenu. Oni su kreirali kompozitnu smolu za pravljenje krakova vetrenjača kombinovanjem staklenih vlakana sa polimerima biljnog i sintetičkog porekla. Kada krakovima proizvedenim od ove smole istekne rok trajanja oni se mogu usitniti i reciklirati. Od njih se tada mogu proizvesti novi krakovi za turbine ali i drugi proizvodi, pa čak i oni jestivi.

Kako piše Gardijan, na taj način se dobija smola koja posle prečišćavanja može da se stavlja u sportska pića i slatkiše poput gumenih medvedića. Autori ovog izuma kažu da je ovaj sastojak bezbedan i da se atom ugljenika dobijen iz biljke poput kukuruza ne razlikuje od onog koji potiče iz fosilnog goriva.

Foto: martaposemuckel, Pixabay

24. август 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ima li EPS pravo da isključi struju zbog RTS-a?

by bifadmin 17. август 2022.

Neplaćanje takse za javni RTV servis ne bi smelo da ima veze sa isključenjem sa elektroenergetske mreže, smatraju zaštitnici potrošačaNeplaćanje takse za javni RTV servis ne bi smelo da ima veze sa isključenjem sa elektroenergetske mreže, smatraju zaštitnici potrošača

Udruženje za zaštitu potrošaća „Efektiva“ saopštilo je danas da EPS ovih dana potrošačima koji imaju dugovanja za struju šalje opomene pred isključenje sa mreže.

Opomene su u redu, ako su zbog dugova za struju ali EPS nema pravo da isključi struju građanima koji su samoinicijativno odlučili da ne plaćaju taksu za RTS.

Tri primera dugovanja

Efektiva je navela da postoje tri primera dugovanja – kad su potrošači račun za struju umanjivali za iznos tv pretplate, smatrajući da ne treba da plaćaju dva puta, pošto već plaćaju uslugu kablovskom operatoru, drugo je običan dug, nastao višegodišnjim neplaćanjem računa u celosti, a treći se odnosi na potrošače kojima je već isključena struja, a ponovno uključenje EPS uslovljava plaćanjem zastarelog duga.

– EPS ima pravo da obustavi pružanje usluge, ako je prošlo više od dva meseca od dospeća računa za pružene usluge. EPS pruža uslugu isporuke električne energije, ali ne i emitovanja TV signala, što znači da TV pretplata nije usluga koju pruža EPS. Samim tim, zbog neplaćanja iste, EPS ne može da obustavi isporuku struje, koja je u ovom slučaju plaćena – tvrdi Efektiva i dodaje da to da li je EPS, deo uplate prebacio RTS-u nije pitanje koje se tiče potrošača.
Oni ukazuju da je EPS-u zabranjeno da posegne za isključenjem s mreže, ako je potrošač, po dobijanju opomene, osporio postojanje i visinu duga i nastavio da plaća tekuće obaveze za isporučenu uslugu.

– Zabranjeno je trgovcu da, u slučaju isključenja potrošača sa distributivne mreže, odnosno obustave pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa, uslovljava ponovno uključenje, odnosno nastavak pružanja usluge plaćanjem dugova potrošača koji su zastareli – protumačilo je udruženje.

To, kako su naveli, znači za primere u kojima je ranije došlo do isključenja sa mreže, a EPS ne sme da uslovljava plaćanje dugova starijih od godinu dana.

EPS mora da uključi potrošača na mrežu uz plaćanje odgovarajuće naknade i eventualno plaćanje dela duga koji nije zastareo, navedeno je u saopštenju.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto: Pixabay

17. август 2022. 0 komentar

Ekonomija

Koliko ćemo plaćati struju od septembra?

by bifadmin 30. јул 2022.

Od 1. septembra ove godine, kada stupa na snagu najavljeno poskupljenje cene kilovatčasa, prosečan račun za struju će u Srbiji biti veći za oko 150 dinara, piše Blic.

Naime, prema cenovniku uspostavljenom 1. februara, kilovatčas je iznosio 7,8 dinara, a prema najavi isti će od 1. septembra koštati 8,114 dinara. Ako uzmemo da se u proseku mesečno potroši oko 450 kilovata struje, onda se za razliku od dosadašnjih 3.500 dinara, prosečan račun za struju podiže na oko 3.650 dinara.

Podsetimo, Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost na povećanje cene struje za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci) za 6,5 odsto.

Kako su dodali, prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju, iznosi bez poreza i taksi 8,144 din/kWh.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

30. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji struja će morati da poskupi između 15 i 20 odsto, gas od 65 do 70 odsto

by bifadmin 8. јул 2022.

Struja će za potrošače u Srbiji morati da poskupi između 15 i 20 odsto, gas od 65 do 70 odsto, a centralno grejanje za do 40 odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi Fiskalnog saveta. U suprotnom, javna preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) i Srbijagas neće biti u stanju da finansijski ozdrave, ili barem zaustave „finansijsko krvarenje“, ocenjuje Fiskalni savet.

Prema navodima ovog nezavisnog tela, tokom aktuelne svetske energetske krize na naplatu dolaze „sve krupne greške u upravljanju državnim preduzećima“, a i povećanje cena bi značilo da domaćinstva u Srbiji plaćaju energente koji su među najjeftinijim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu).

„Sadašnja cena [struje] za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju“, objašnjava se u analizi Fiskalnog saveta.

Procenjuje se da je EPS samo tokom prethodne grejne sezone imao gubitak od oko milijardu evra, pa je potrebno da se takva situacija ne ponovi naredne zime, dodaje se u analizi.

EPS nije dovoljno ulagao u nove kopove uglja, zbog čega smo morali da uvozimo struju po rekordno visokim cenama.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

8. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

MMF:Troškovi Srbije za energiju narasli na dva odsto BDP-a

by bifadmin 29. јун 2022.

Ukupni troškovi Srbije za energiju narasli su na dva odsto BDP-a zbog problema u domaćoj proizvodnji struje koji su se preklopili sa rastom globalnih cena energije u zimu 2021/22, ocenjuje MMF u drugom razmatranju rezultata savetodavnog aranžmana sa Srbijom. To je više nego što izdvajamo za nauku i kulturu zajedno: za nauku izdvajamo 0,46 odsto, za kulturu jedan odsto BDP.

MMF ocenjuje da negativni kratkoročni rizici i dalje postoje i da oni uključuju potencijalno produženi rat u Ukrajini sa daljim pritiscima na cene energenata i roba, poremećaje lanca snabdevanja i nižu spoljnu potražnju, kao i kontinuirani nedostatak proizvodnje u energetskom sektoru.

„Hitno su potrebne reforme energetskog sektora, uključujući obnavljanje pouzdanog snabdevanja“.

Strategija za državnu Elektroprivredu Srbije (EPS) i blagovremeno usvajanje Nacionalnog klimatskog i energetskog plana obezbediće suštinski okvir za ulaganja u energiju, posebno u obnovljive izvore, navodi MMF.

Podsećamo, Srbija je procesu pripreme nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine čiji je nacrt objavljen na sajtu resornog ministarstva.

Nacionalni energetski i klimatski plan će sadržati ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, za povećanje energetske efikasnosti i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, sadržaće i mere za dostizanje ovih ciljeva i sprovođenje energetske tranzicije.

EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi

Energetska preduzeća EPS i Srbijagas su rak rana srpskih ekonomskih reformi već neko vreme.
Prema oceni Fiskalnog saveta, EPS-ov problem su niske investicije, višak i nepovoljna struktura zaposlenih, slaba kontrola zarada, spajanje sa gubitašima, gubici i krađe struje, niska cena, javne nabavke itd.

Na to treba dodati loše upravljanje i pad kvaliteta uglja, sve češće havarije i ispadanja proizvodnih kapaciteta, veće korišćenje mazuta (ekološki problem)…

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Vlada Srbije nedavno je odobrila je (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.

Zašto se toliko novca troši na struju? Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji

Podsećamo, da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Država Srbijagasu, takođe, obezbeđuje razliku između visokih nabavnih i zamrznutih prodajnih cena gasa.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

29. јун 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci