Tag:

tržište

Da li će tržište kriptovluta ostati održivo

by bifadmin 8. јануар 2023.

Prošle godine u ovo vreme najpoznatijom kriptovalutom na svetu, bitkoinom, se trgovalo se po ceni od oko 43.200 dolara. Tržištem je, i pored projekcija da će se ostvareni rast cena stabilizovati, vladao optimizam, reklame za menjačnice i nove „novčiće“ iskakali su iz svakog ćoška interneta, profiti su se ostvarivali, a novi proizvodi, a la NFT, se nizali, prenosi Blic Biznis.

U tom trenutku, niko nije mogao da predvidi bankrot Celsius-a i Voyager-a, sunovrat cena bitkoina i ethereuma, pucanje Terra i Luna tokena, da će se za lidera tržišta (Sam Bankman-Frida) ispostaviti da je prevarant…

Dakle, iskustvo 2022. godine nas uči, makar po pitanju tržišta kriptovaluta, da projekcije mogu biti češće pogrešne nego tačne, da se trendovi menjaju jako brzo. Samim tim, postavlja se pitanje. Da li je, i pored pesimizma koji vlada, period stagnacije cena, tzv. kripto-zima, gotova, i šta sada možemo da očekujemo od 2023. godine?

Da li će tržište ostati održivo

– Kako ulazimo u 2023. godinu, ono što se dešava sa kripto-finansiranjem u prvom kvartalu biće kritično za to da li će tržište ostati održivo, ističe izvršni direktor i osnivač Outliers Ventures, Džejm Berk za CoinDesk.

– Sa jedne strane snaga je opstala, milijarde dolara kapitala se i dalje upumpavaju, ili čekaju da budu investirani na tržištu. Mi vidimo rekordan broj za 2022. godinu. Sa druge strane, pejzaž na tržištu se neosporno menja, i menadžeri fondova gledaju da sačuvaju kapital za 2023, kaže on.

Berk predviđa da će u godini pred nama mnogi investitori „udvostručiti postojeće, manje rizične investicije u kompanije koje su u kasnijoj fazi“, tj. koje su uveliko ostvarile strmoglav rast karakterističan za ovo tržište.
Sličnog mišljenja je i domaći analitičar i suosnivač CTB Crypto&Consulting-a, Ivan Andrejević. On u 2023. godini očekuje stabilizaciju na tržištu digitalne imovine.

– Nadamo se da će se ona primetiti već od proleća. Moguć je još jedan silazak do nivoa oko 12 000 dolara po Bitcoinu koji bi bio u granicama standardnih ciklusnih pomeranja mada s obzirom na povlačenja kriptovaluta sa menjačnica i premeštanja na wallet-e koje je bilo aktivno u zadnjeh par meseci čak i ovi cenovni nivoi pokazuju veliku zainteresovanost investitora za dugoročnije investicije, ističe on.

Zainteresovanost za kriptovalute nije opala

S’ obzirom da smo od pred kraj 2021.godine upozoravali da nije bezbedno investirati u digitalnu imovinu zbog formiranja velikog balona povezanog sa svim ostalim finansijskim tržištima sada se situacija postepeno menja i postaje mnogo bezbednije za priključivanje tržištu kako sa dugoročnim tako i sa kratkoročnijim ciljevima, zaključuje on.

On ističe i da u zadnjem periodu nema većih procentualnih pomeranja najvećih kriptovaluta što je jedan od nagoveštaja da se trenutno dno možda približava.

– Zainteresovanost za kriptovalute nije opala što je jedna od zanimljivih pojava u ovakvim cenovnim padovima godinama u nazad, obično padne interesovanje prilikom pada cena, ovaj put se to ne dešava čak što više, imamo dolazak velikih investicionih fondova, banaka, vodećih svetskih kompanija koje u velikoj meri donose optimizam na tržište, dodaje on.

– Kriptovalute se čak u nekoj meri i po oceni Njujorške centralne banke pokazuju kao stabilnije nego akcije mnogih kompanija, trenutno su manje volatilne i imale su mnogo manje cenovne padove od npr. akcija Tesle, Mete, Ark Inovation fonda i mnogih drugih. U svetu investicija gde trenutno skoro sve pada u velikim procentima, mislim da se kriptovalute održavaju mnogo bolje nego što smo svi očekivali, zaključuje.

Izvor: Coin Desk,Blic Biznis

Foto: Pixabay

8. јануар 2023. 0 komentar

Fintech sektor nakon prevelikog optimizma u 2021. zapao u krizu

by bifadmin 20. децембар 2022.

Fintech sektor je samo godinu dana nakon prevelikog optimizma u 2021. zapao u krizu . Svakako da potreba za fintech proizvodima u svetlu globalnih dešavanja postoji, ali je sve izvesnije da će ovaj segment finansijskog tržišta nakon kripto skandala „Solana“ i propasti kriptomenjačnice FTX biti u budućnosti regulisaniji, rekao je profesor Nikola Stakić na Devetoj međunarodnoj konferenciji FINIZ koja je održana onlajn 2. decembra u organizaciji Univerziteta Singidunum pod nazivom “Poslovna otpornost u svetu koji se menja”.

Stakić je dodao je VC (venture capital) investiranje u sve segmente fintecha u padu. U drugom kvartalu je VC investiranje u fintech bilo vredno 21 milijardu dolara, dok je u istom periodu prošle godine vrednost investicija bila 31,6 milijardi dolara. Najveći pad od 50 odsto zabeležen je u retail fintech sektoru (lending, insurtech, regtech). Smanjuje se i obim i dinamika mega rundi finansiranja u VC i PE (private equity) tržištu. Platne usluge su i dalje najdominantnije i one pokuzuju najveću otpornost u odnosu na druge važne segmente.

Kakva je situacija na berzi?

Od poslednjeg kvartala 2021. god dolazi do izrazite korekcije, sa efektom maksimalnog povlačenja preko 50%. Bez obzira na to, na finansijskom tržištu prevladava utisak daljeg berzanskog pada u manje pouzdanim Fintech sektorima.

• Najmerodavniji agregatni pokazatelj Fintech sektora je Global X FinTech ETF (FINX) Fond, koji prati relevantni indeks na NASDAQ berzi

• Orijentacija Fonda je ka velikim i srednjim Fintech kompanijama (2/3 iz SAD-a, ostalo iz drugih razvijenih ekonomija)

• Tokom 2020.god FINX je bio 3 puta uspešniji nego referentni S&P 500 indeks, sa čak 54% prinosa. Suprotno se dešava tokom 2021.god, kada je S&P 500 skoro 3 puta uspešniji (29% naspram 10%), a naročito tokom 2022. god (gubitak tržišta od
18% napram gubitka FINX fonda od 46%*)

• Determinišući uticaj tržišnih kamatnih stopa potvrđuje se i visokim stepenom pozitivne korelacije (preko 0.6) sa repernim fondovima na tržištu obveznica koji imaju najlošiju godinu u istoriji.

• Sve Fintech listirane kompanije pripadaju growth sektoru akcija koje su po prirodi volatilnije od value sektora

Prekomerni entuzijazam tokom prve godine pandemije doveo je do valuacija neverovatnih razmera. U 2022. godini je usledio „pad sa litice“ gde su neke od veoma popularnih kompanija izgubile i više od 80% vrednosti (Klarna, Upstart
itd). Situaciju su dodatno pogoršali potresi i bankrotstva na kripto tržištu.

Fintech se okreće “bazičnijim“ uslugama, šireći svoja tržišta na zemlje u razvoju (pre svega u Africi).

„Sklonost ka rizičnim poduhvatima zavisiće od makroekonomskih uslova i pravca monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Uloga velikih kompanija koje imaju bilansnih kapaciteta da apsorbuju gubitke može biti odlučujuća u daljem post-recesionom investicionom ciklusu“, rekao je profesor Nikola Stakić.

Izvor: Svonovcu.rs

Foto: Pixabay

20. децембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ove godine tržište mobilnih videoigara beleži pad

by bifadmin 19. децембар 2022.

Kako stvari sada stoje, tržište mobilnih videoigara će ove godine doživeti pad, prvi u eri pametnih telefona.

Kako navodi Fajnenšel tajms, ovaj donedavno brzorastući sektor je pod pritiskom rasta troškova oglašavanja, pada lične potrošnje, ali i prestanka vetra u leđa koji je proizašao iz pandemije koronavirusa i slogana „ostanite kod kuće“, prenosi Poslovni dnevnik.

Mobilne igre su počele svoj prodor na tržište krajem 90-ih kada se pojavila čuvena Nokijina „Zmija“, ali prava ekspanzija je počela 2008. pojavom Eplovog App Stora, čime je to postalo gotovo 100 milijardi dolara vredno tržište.

Manji prihod za 6,4 odsto

Drugim rečima, svaki drugi dolar koji industrija videoigara zaradi dolazi od mobilnih igara. Procene firme Newzoo govore da će prihod tržišta mobilnih igara ove godine dostići 92,2 milijarde dolara, što znači da bi bio manji za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U tom slučaju, to bi bio nagli preokret situacije na tržištu, s obzirom da je 2021. godine zabeležen rast prihoda od 7,3 odsto, a u pandemijskoj 2020. čak 25,6 odsto.

U tom kontekstu, treba napomenuti da je konsultantska kuća Ampere Analysis snizila prognoze za ovogodišnji prihod od mobilnih igara, procenjujući da će on pasti za 6,4 odsto ili šest milijardi dolara manje nego prošle godine.

Razlog pada je slabost na najvećim svetskim gejming tržištima, SAD, Kini i Japanu, pa Ampere ističe da je to „poziv na buđenje“ za celu industriju igara. Inače, cela industrija video igara suočila se sa usporavanjem ove godine, zajedno sa problemima u lancu snabdevanja koji su se odrazili na slabiju prodaju najnovije PlayStation 5 konzole.

U svom najnovijem finansijskom izveštaju objavljenom u novembru, rukovodioci kompanije Take-Two Interactive – izdavača Grand Theft Auto koji je u maju završio kupovinu proizvođača mobilnih igara Zynge vrednu 12,7 milijardi dolara – okrivili su “trenutno makroekonomsko okruženje” što su kupovine u sklopu aplikacija „pod svojevrsnim pritiskom“. Pored toga, mobilni naslovi su pod većim pritiskom od onih objavljenih za konzole za igre.

Priuštiv oblik zabave

Treba napomenuti da je tržište videoigara ostalo relativno stabilno tokom prethodnih recesija, a ovaj pad prihoda je prvi u kojem su besplatne mobilne igre dominantan izvor prihoda za industriju.

Zbog toga se deo rukovodioca te industrije pita hoće li zbog inflacije sve siromašniji potrošači i dalje kupovati omiljene videoigre kad postoji toliko dostupnih besplatnih igara. „To je priuštivi oblik zabave“, rekao je je za FT Soner Ajdemir, suosnivač i izvršni direktor firme Dream Games čija je aplikacija “Royal Match” jedan od retkih ovogodišnjih hitova na tržištu.

Igrači u proseku provedu 40 do 50 minuta na “Royal Match-u” dnevno. „To je poput gledanja TV-serija”, kaže Ajdemir. Pad gejming tržišta oseća se i u široj digitalnoj ekonomiji. Gejming je postao jedan od najvećih izvora prihoda za digitalne oglašivačke platforme i prodavnice mobilnih aplikacija koji donosi desetine milijardi dolara. Upravo su Meta, Epl i Gugl uprli prstom u usporavanje na gejming tržištu kao uzrok slabijih kvartalnih rezultata.

Učesnici na tržištu videoigara ističu i jedan drugi problem s kojim se suočavaju – činjenicu da je gejming industrija u sve zrelijoj fazi. Naime, etablirani naslovi s bazom vernih korisnika sve više dominiraju tržištem.

„Tempo inovacija je usporio”, kaže Dmitri Bakman, suosnivač Playrix, jednog od najvećih evropskih developera igara koji stoji iza naslova “Gardenscapes” i “Homescapes”

Izvor: Poslovni dnevnik/B92

Foto: Pixabay

19. децембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Kako će skuplji krediti uticati na cenu stanova?

by bifadmin 16. септембар 2022.

Rast referentnih kamatnih stopa i euribora već je počeo da se oseća na tržištu nekretnina, jer je potražnja za kreditima smanjena.

To pokazuju i poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) na osnovu kojih je učešće kredita u prvoj polovini ove godine manje za osam odsto, piše Euronews Srbija. U tom periodu je 28 odsto stanova kupljeno novcem pozajmljenim od banke.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je i cena zaduživanja porasla u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prvi. Kamata je u proseku veća za oko 0,2 odsto i sada uglavnom iznosi oko 2,8 odsto, što znači da su i krediti poskupeli, a u centralnoj banci očekuju pooštravanje standarda i pad tražnje za kreditima u trećem tromesečju.

Agenti za nekretnine tvrde da se i na terenu već oseti pad aktivnosti kreditnih kupaca i pooštravanje uslova za zaduživanje koje nude banke. Kamate su veće, a zaoštreni su i uslovi pod kojima se pozajmice daju. U većini banaka je učešće do sada bilo 20 odsto, iako je NBS preporučila da banke omoguće i učešće od 10 procenata, ali pojedine finansijske institucije od klijenata koje smatraju „rizičnim“ sada traže učešće i od 30 odsto.

Interesovanje klijenata za kredite primetno manje

U agencijama za nekretnine kažu da je interesovanje klijenata za kredite primetno manje nego prethodnih meseci i da su ljudi postali obazriviji zbog povećanja kamatnih stopa, ali da ne očekuju da će pad tražnje za kreditima spustiti cene kvadrata.

„Sada, kada su porasle kamatne stope biće umanjena kreditna sposobnost i manja potražnja, ali će s druge strane biti i manja ponuda stanova jer se neće toliko ni graditi. S obzirom da cenu određuje potražnja, a očekuje da će i investitori malo da uspore, smanjiće se potražnja i može se očekivati u najboljem slučaju da cene stagniraju, a ne mislim da će kvadrat pojeftiniti. Jednostavno nemamo veliki izlaz stanova na tržište koji ne mogu da se prodaju, a samo to bi moglo da obori cenu“, kaže za Euronews Srbija Vladimir Obradović iz agencije „Obradović nekretnine“.

Kriza obično najviše utiče na stanogradnju

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za Euronews Srbija rekao da je trend rasta kamata počeo i da se sigurno neće zaustaviti u narednih godinu, godinu i po ili možda naredne dve godine. U godini u kojoj se beleži rekordno visoka cena kvadratnog metra, stanovi bi mogli postati još nedostupniji onima koji treba da kupe prvu nekretninu.

On napominje da banke procenjuju svakog klijenta i da „računaju“ pojedinačni kreditni kapacitet potencijalnog korisnika kredita.

Musabegovićr kaže da je građevinarstvo u svakoj krizi grana koja prva oseti te potrese, a da kriza obično najviše utiče na stanogradnju.

„Poskupljenja kredita mogu biti uzrok cele te lančane reakcije koja je uvek prva na udaru, jer kada građevinarstvo dobije takav negativan impuls on se posle odražava na sve grane ekonomije. Poskupljenjem kredita se smanjuje potražnja za stanovima i to može doneti lančano do brojnih posledica od toga da se uspori stanogradnja, a time će i građevinske firme i investitori imati gubitke ili manji profit nego što su računali. Proizvođači građevinskih materijala, od onih koji proizvode cement, ciglu, beton, do parketa prozora i vrata su svi povezani i to će sve te industrije osetiti. A kada se smanji potražnja za tim, dolazi do pada zaposlenosti i profitabilnosti“, ukazuje profesor Musabegović.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

16. септембар 2022. 0 komentar

B&F Plus Biznis & Finansije IT i nauka Tekstovi Vesti

NFT tržište u regionu i Srbiji: Vrednost je u oku posmatrača

by bifadmin 30. април 2022.

Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

Pomama za NFT u prošloj godini stvorila je potrebu da se gotovo svačiji rečnik proširi i na korišćenje tog akronima. Tome je svakako pomogla odluka Kolinsovog rečnika (u izdanju glazgovskog izdavača svetskog glasa Harper Kolins) da NFT proglasi za reč 2021. godine. Nezamenjivi tokeni su, kao podvrsta kriptovaluta, oblik digitalne imovine koji nastaje upotrebom Ethereum blokčejn tehnologije, kako bi se nešto što postoji u fizičkom ili digitalnom obliku povezalo sa jedinstvenim „pametnim ugovorom“, odnosno blokčejn bazom podataka. Taj proces naziva se „tokenizacija“, dok se trgovina tokenima obavlja preko specijalizovanih platformi.

Onima koji nisu deo IT zajednice prva asocijacija na NFT svakako su vesti o vrtoglavo visokim cenama koje su kolekcionari plaćali za „tokenizovana“ umetnička dela. Kolaž „Everyday: First 5000 Days“ umetnika Beeple prodat je za 69,3 miliona dolara, i za sada drži titulu najskupljeg NFT prodatog jednom kupcu. Ivor Jugo iz kompanije NFTizer, dela MVP Workshop ekosistema, međutim, kaže da „umetnički“ NFT čine manji deo ponude na globalnom tržištu.

„Oni su prošle godine činili samo oko 14 odsto ukupne vrednosti, dok su najzastupljeniji NFT u kolekcijama socijalnog karaktera. Te kolekcije su najčešće u obliku profilnih slika, sa oko 10.000 primeraka, gde su urađene razne kombinacije izgleda NFT, tako da je svaki pojedinačan i jedinstven“, objašnjava Jugo za B&F.
Skreće pažnju da u NFT kolekcijama umetnički izraz nije toliko u centru pažnje, koliko mogućnosti koje vlasništvo nad njima pruža onima koji ih poseduju.

„To je mogućnost prisustva na ekskluzivnim događajima, privilegovani kanali komunikacije, pogodnosti u onlajn igrama, razni elementi u virtuelnim svetovima, pravo glasa unutar zajednice, brending ili bilo šta drugo što bi se razvilo u budućnosti, a gde bi oni mogli da se koriste“, objašnjava Jugo.
U suštiini se radi, kako kaže, o mogućnosti da se generiše tržišna vrednost za digitalni rad kreiran oko NFT, a da za to nije potreban posrednik.

Deo identiteta na poklon

Ocenio je i da je prerano govoriti o domaćem ili regionalnom NFT tržištu, i da bi pre dešavanja „na lokalu“ opisao kao pojedinačne poduhvate pojedinaca i kompanija, u čijem radu se koristi ova tehnologija. Jedan od njih je i kolekcija koja je, uz pomoć MVP Workshop i kriptomenjačnice ECD lansirana povodom 75 godina UNICEF-a, a sopstvenu kolekciju najavio je i Exit festival. U pionirski poduhvat za sektor robe široke potrošnje na našim prostorima upustila se Atlantic Grupa, i to lansiranjem NFT kolekcije za svoj brend pašteta i namaza Argeta.

Njihova NFT kolekcija sastoji se od 21 tokena čiji vizuali su objavljeni na društvenim mrežama Argete, a njihovi vlasnici su postali pratioci sa najkreativnijim komentarom ispod slike, koji su, kako je kompanija istakla, tako dobili i komadić identiteta brenda.

Na naše pitanje zašto je bolje ili isplativije svojim kupcima i pratiocima pokloniti NFT nego pakovanje namaza, odgovaraju da je u ovom slučaju presudilo interesovanje javnosti za blokčejn tehnologiju i digitalnu imovinu, koje je u velikom porastu u poslednje vreme.

„Tehnologija nudi nove načine za povezivanje brendova i potrošača, pa su neki od najvećih svetskih brendova već počeli da grade svoje prisustvo u web3.0 okruženju, približavajući ovu tehnologiju široj publici. Argeta je kod potrošača omiljena upravo zato što je donela revoluciju u tradicionalne paštete i pretvorila ih u savremen proizvod. Zato smo ’Argetty’-ima ponovno želeli da pokažemo našu inovativnost, te da potrošačima, koji sve više vode računa o vrednostima brenda, na ovaj nov i zanimljiv način predstavimo svojstva marke“, kažu iz Argete za B&F.

O tome da interesovanja ne manjka svedoči i skoro 80.000 pregleda na Argetinom Instagram nalogu za video, u kome su pozivali pratioce da napišu koji ih „Argetty“ (NFT token) najbolje opisuje. Ipak, kakvu to vrednost dobijaju vlasnici NFT?

„Argetina prva emisija NFT još nema dodatnih koristi, jer su naši kolekcionarski tokeni za prave fanove i nose malo drugačiju vrednost, koja će se možda vremenom pretvoriti i u finansijsku. To zavisi i od toga da li će ih oni koji ih osvoje plasirati na neku od platformi za trgovinu, kao i kakva će biti naša NFT strategija u budućnosti”, odgovaraju iz Argete.

Ističu da NFT nude nove mogućnosti za stvaranje programa lojalnosti za brendove, kako bi potrošačima koji su vlasnici tokena nudili neke povoljnosti u oflajn ili onlajn svetu, kao što su posebni popusti il limitirana izdanja proizvoda.

„Dakle, i ’Argetty’-ji bi vremenom mogli doneti dodatne koristi, a mogle bi uslediti i nove emisije tokena koje bi primarno bile stvorene baš za kreiranje programa lojalnosti, stvaranje zajednice oko njih i približavanje našim potrošačima koje ova tehnologija oduševljava. Kako će se stvari u ovom domenu razvijati za nas i druge brendove sigurno će zavisiti od daljeg razvoja regulative na ovom području i samog prijema ove tehnologije kod šire publike”, kažu u Argeti.

Da li će kripto berze „pregaziti“ tradicionalne?

U svetu je na NFT u 2021. potrošeno oko 40 milijardi dolara na globalnom nivou, što je, zavisno iz kog ugla se posmatra, ogromna suma ili praktično zanemarljiva. Ogromna je iz naše lokalne vizure, jer je to grubo rečeno vrednost godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije. S druge strane, tržišna kapitalizacija Njujorške berze u toj istoj 2021. godini iznosila je 27,69 biliona dolara, prema podacima portala Statista.

Ivor Jugo naglašava da, kada govorimo o vrednosti NFT tržišta, treba posmatrati postojeću industriju kriptovaluta. I zaista, kada se uzme u obzir celo kripto tržište, može se videti da je ono početkom marta „ponovo“ vredelo dva biliona dolara. „Ponovo“, zato što je ono izuzetno volatilno, tako da je pre samo nekoliko meseci, kako podseća Fortune magazine, njegova tržišna kapitalizacija bila na tri biliona dolara.

Branislav Jorgić, veteran među domaćim brokerima, za B&F kaže da mu nije do kraja jasno kakva je to upotrebna vrednost koja se može pripisati NFT, na domaćem ili bilo kom drugom tržištu.

„Mi, konzervativni ulagači, uvek razmišljamo o tome kakvu upotrebnu vrednost ima naš ulog. Pojavile su se nove investicione mogućnosti, poput kriptovaluta, ali je u suštini njihova upotrebna vrednost i dalje nepoznata, osim one da obezbeđuje anonimnost učesnicima u transakcijama. Nisu još omasovljeni ni pokušaji da kripto zamene tradicionalne valute”, podseća Jorgić.

Kada je reč o NFT, smatra da se ta nova ponuda na tržištu može razviti u dva pravca. „Jedan je marketinški, gde je upotrebna vrednost u reklami koju će napraviti emiteru, dok bih drugi pravac nazvao ‘preseljenjem realnog života u virtuelni prostor’, gde opet u ovom trenutku ne možemo proceniti kolika je upotrebna vrednost virtuelnog doživljaja, poput ‘vožnje’ virtuelne jahte po virtuelnom Dubrovniku”, smatra Jorgić.

On ne skriva da mu potencijalna virtuelizacija stvarnog života zvuči zastrašujuće, ali ono za šta sigurno nije uplašen je budućnost tradicionalnih berzi. „Vi možete da kupite virtuelni automobil, ali ako vam bude potrebno da se negde odvezete, moraćete da kupite i pravi automobil, a njih proizvode kompanije koje se kotiraju na klasičnim berzama“, kaže Jorgić.

Ivor Jugo, međutim, veruje da primena blokčejn tehnologija ima ogroman potencijal u budućnosti, pa je kompanija NFTizer iz koje dolazi fokusirana na razvoj softvera koji se koriste za proizvode čiji su deo i NFT.

„Nakon većeg broja uspešnih projekata koje smo najčešće radili sa stranim klijentima, NFTizer počinje da postaje platforma za lansiranje NFT kolekcija različitih vrsta i primena. Posebno smo okrenuti token-ekonomiji koja stoji iza njih, a pokrivamo čitav proces, od definisanja ideje preko lansiranja do organizovanja NFT zajednice oko te kolekcije”, kaže Jugo, koji se nada da će ljudi sve više uviđati prednosti i mogućnosti te tehnologije.

Izvor: Biznis i finansije, broj 196, aprilski broj

Piše: Milica Rilak

Foto: Pixabay

30. април 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Stabilizuje se tržište metala

by bifadmin 19. март 2022.

Kolebanja cena metala koji su na svetskim berzama, u pojedinim momentima dostizali istorijski maksimum, započeta nakon rusko-ukrajinskog sukoba, nastavljena su i ove nedelje, s tim što je izraziti rast od pre dve sedmice, posebno za neke od strateških sirovina, sada bio daleko blaži.

Tako je bakar, uz veliki skok cene početkom ovog meseca, smirio uzlaznu putanju i po stopi rasta od prosečnih 0,5 odsto danas došao na 10.265 dolara za tonu. Aluminujum je takođe bio u plusu, zabeležio je stopu rasta od 0,4 a cena se kretala od 3.390 do 3.430 dolara.

Cink je bio u plusu za 0,25 odsto, odnosno 3.842 dolara za tonu, olovo sa stopom rasta 1,35 zaustavilo se na 2.281 dolar a kalaj, po stopi od oko dva odsto dostigao je 42.635 dolara. U padu, i to izrazitom, su cene nikla, koji je sa čak 12,11 odsto u minusu stigao na 36.865 dolara, ali trebalo bi podsetiti da je prethodne nedelje taj metal zabeležio nezapamćen rast, stigao do 100.000 dolara za tonu nakon čega je trgovanje prekinuto.

Kobalt je takiođe u konstantnom, blagom rastu i juče se prodavao po ceni od 84.128, dok je litijum hidroksid dostigao 60.050 dolara za tonu. Unca zlata, čija je cena u padu, kreće se oko 1.940 a srebra oko 25,3 dolara.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

19. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Astronomska cena od 3.000 dolara otvara put za američki gas

by bifadmin 8. март 2022.

Ono što je prethodnih dana bila rekordna cena gasa na evropskom tržištu, koja je u petak zaključena na 2.300 dolara za hiljadu kubnih metara, juče je, prema podacima sa ICE berze u Londonu, premašeno i formiran je novi istorijski maksimum – u jednom trenutku, između devet i deset sati ujutro po našem vremenu, za hiljadu kubika plaćalo se 3.640 dolara.

Cena gasa dostigla 3.000 dolara

Čak su i fjučersi za april ugovarani po ceni od 3.639 dolara. Nekoliko sati kasnije jučerašnje trgovanje zaključeno je na ceni od 2.993 dolara za hiljadu kubika.

– To više nema veze sa energetikom i ekonomijom, sve je politika. Otvoreno govoreći, to sada ne prodaju više trgovci, već “tapkaroši”, neko ko je imao ugovor sa Gaspromom i kupio gas, sada ga iznosi na tržište pod nenormalnim cenama. Ako mi plaćamo 270 dolara za 1.000 kubika a sada to košta 3.000 dolara, onda su cene deset i više puta uvećane. To nije normalno. Mislim da je Evropa sama sebe dovela u ovako glupu situaciju da mora tako skupo da plaća gas. Nije se na vreme obezbedila i sada oni koji ga imaju koriste priliku – kaže za Danas Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije.

On tvrdi da se i pored tako dramatičnog rasta cena, taj trend kod nas neće preslikati jer imamo ugovorenu cenu do kraja maja pa nema ni osnova za poskupljenje, a u junu ćemo da pregovaramo za sledeći period. Ta nova cena moraće da bude viša zbog toga što imamo naftnu formulu koja cenu gasa određuje prema ceni nafte, a pošto je ona rasla, gas će morati da je prati. Krajnja računica još je neizvesna.

Igru cena na tržištu gasa kreirala politika

Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, smatra da je igru cena na tržištu gasa kreirala politika, kako bi se smanjila razlika u dostupnosti između ruskog zemnog gasa, koji se koristi u Evropi, ali će se po ovim cenama sve teže prodavati, i američkog tečnog, za koji još ne postoje instalacije ali je prisutan interes da on bude konkurentniji, da zauzme to tržište.

– Praktično, to je borba velikih zemalja preko leđa Evrope. Verovatno će države, ako duže bude trajalo, morati da subvencionišu svoje kupce, da stanovništvu i privredi drže prodajnu cenu pod nekom presijom, da ne raste, ali će to izazvati inflaciju, što takođe nije dobro. Mislim da će ipak jednog trenutka morati sve da se niveliše, ali onda će nastupiti situacija koja će ličiti na veliku krizu pred Drugi svetski rat. To se već naslućivalo u međunarodnoj zajednici i ovaj rat koji je isforsiran i sa jedne i sa druge strane, predstavlja pokušaj maskiranja te nadolazeće ekonomske krize koja je “u kasu” – kaže Babić.

Dodaje da ugovori koje sada imamo sa Rusima oko cene gasa obezbeđuju Srbiji taj energent bez promene cena za krajnje potrošače što će se održati sigurno nekih pet do šest meseci. Nakon toga uslediće novo ugovaranje, sa neminovno višom cenom i to najmanje za 30 odsto, smatra naš sagovornik.

Tržišta se teško smiruju

– Ta tržišta se teško smiruju, setimo se prve velike naftne krize 70-ih godina, pa potom druge i treće, a one su u odnosu na sadašnje stanje dečja igračka. Tada je bilo nafte u izobilju ali Amerika nije htela da plaća, istovremeno su gubili kontrolu nad izvorištima na Bliskom Istoku i to je potrajalo pet-šest godina dok se nije sve nivelisalo. Sada je opet izazvana velika bura i mislim da nije moguće brzo smirivanje jer je to ekonomski sistem velike inercije uz koji se upakovala i volja za dominacijom – zaključuje Babić.

Poštrošači prirodnog gasa u Srbiji ni u narednih dva meseca, iako mu raste cena na svetskim berzama, neće morati da računaju na poskupljenje jer je Vlada Srbije donela uredbu o ograničavanju cena na nivou iz novembra 2021. godine.

Medvedev „čestitao“ EU na ceni gasa

Cene gasa u proleće prošle godine kretale su se između 250 i 300 dolara za hiljadu kubika, ali su već krajem avgusta dostigle 600 dolara. Mesec dana kasnije prvi put su premašile 1.000 a na kraju godine dostigle su čak 2.000 dolara. Poslednjih dana rast je prouzrokovan ratnim operacijama, a ta visina do sada nije zabeležena u čitavoj istoriji rada gasnih čvorišta u Evropi, podseća Sputnjik. To je bio povod i da se oglasi Dmitrij Medvedev, nekada premijer i predsednik Rusije, sada zamenik predsednika ruskog bezbednosnog veća koji je “čestitao” evropskim “dalekovidim” kolegama jer su se pouzdano “štitili od lukavih Rusa i projekta Severni tok 2”, što je na kraju izazvalo rast cena gasa na evropskom tržištu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

8. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

PwC: Optimizam direktora u svetu najveći u poslednjoj deceniji

by bifadmin 18. јануар 2022.

Više od tri četvrtine generalnih direktora u svetu predviđa privredni rast ove godine, što je najveći nivo optimizma u poslednjih deset godina, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC. Indija prednjači u optimizmu, dok se direktori u SAD ne pouzdaju previše u globalnu ekonomiju. Kao najveće pretnje poslovanju u ovoj godini, direktori navode sajber kriminal, zdravstvene rizike i makroekonomsku nestabilnost.

Generalni direktori u svetu su izrazito optimistični u pogledu privrednog rasta u ovoj godini, pokazuje najnovije godišnje istraživanje kompanije PwC, sprovedeno među više od 4.400 generalnih direktora u 89 zemlje. Uprkos brojnim otežavajućim okolnostima na tržištu zbog poremećaja izazvanih pandemijom korona virusa, više od tri četvrtine ispitanika predviđa da će se globalna ekonomija poboljšati, dok samo 15% očekuje pogoršanje ekonomskih prilika.

Ovo je velika razlika u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, kada je više od polovine generalnih direktora predviđalo pad ekonomije, i najveći nivo optimizma u poslednjoj deceniji, ističe se u izveštaju.

Rekordni optimizam u Indiji, najnepoverljiviji u SAD

Premda preovlađuju pozitivna očekivanja, ona veoma variraju od zemlje do zemlje. Optimizam je najveći u Indiji, gde čak 94% ispitanika predviđa rast svetske privrede u ovoj godini, isto misli 88% njihovih kolega u Japanu i 83% direktora u Velikoj Britaniji. Optimizam je izrazito porastao i u Italiji, gde pozitivna predviđanja iznosi 89% ispitanika, dok je u Francuskoj broj anketiranih koji očekuju globalni rast porastao najviše za godinu dana, čak za četvrtinu, dostigavši 85% anketiranih.

Najveći pad optimizma u vezi sa globalnim ekonomskim kretanjima zabeležen je u SAD, gde je prošle godine 88% direktora verovalo u globalni oporavak, dok je takvih 77% ove godine. Manje optimizma među anketiranima evidentirano je i u Kini, i to za 9%, u Brazilu je optimizam pao za 7%, a u Nemačkoj za 4%.

Mada se generalni direktori u SAD ne pouzdaju previše u globalnu ekonomiju, relativno su uvereni u rast svojih kompanija, pri čemu je 40% njih potpuno uvereno da će postići rast prihoda u 2022. godini. Direktori u Indiji pokazuju istu uverenost kada su u pitanju izgledi njihovih kompanija.

Ekologija na začelju

Istraživanje pokazuje da je sigurnost direktora u rast kompanijskih prihoda veća, što je veće poverenje koje su klijenti iskazali prema kompaniji tokom pandemije. Takođe, uočena je povezanost između poverenja klijenata i spremnosti kompanije da u svom poslovanju u potpunosti eliminiše emisije štetnih gasova. Nalazi, međutim, pokazuju da se tek nešto više od petine kompanija obavezalo da sprovodi odgovarajuću strategiju za postizanje takvog cilja.

Među njima je najviše kompanija koje posluju u energetici i komunalnim uslugama, a slede kompanije iz oblasti telekomunikacija i finansijskog sektora. Oko dve trećine (65%) ispitanika čije kompanije imaju prihod od 25 milijardi dolara ili više, obavezalo se na primenu „net-zero“ strategije, u poređenju sa 10% kompanija čiji je prihod manji od 100 miliona dolara.

Tri najveće pretnje

Generalni direktori kao najveće pretnje poslovanju u ovoj godini označavaju sajber kriminal (49%) i zdravstvene rizike (48%). Veliki broj njih (43%) brine i makroekonomska nestabilnost, naročito negativni uticaji koje može izazvati inflacija, kolebanje BDP-a i problemi na tržištu radne snage.

Rangiranje najvećih pretnji zavisi i od sektora u kojima kompanije posluju. Primera radi, tri četvrtine direktora koji posluju u sektoru hotelijerstva i zabave najviše brinu zbog zdravstvenih rizika, dok skoro polovina ispitanika u sektoru energetike, rudarstva i komunalnih usluga smatra da su klimatske promene ključna pretnja, što je za 15% više u poređenju sa drugim industrijama.

Naime, samo jedna trećina direktora u ukupnom istraživačkom uzorku je navela klimatske promene kao primarni problem, ali uz očekivanja da one ipak neće biti presudne za ostvarivanje poslovnih rezultata u ovoj godini.

SAD, najatraktivnije tržište za rast poslovanja

Procene najvećih rizika se razlikuju i zavisno od regiona u kojima ispitanici posluju. U azijsko-pacifičkom regionu, 58% generalnih direktora je duboko zabrinuto zbog mogućih zdravstvenih rizika, sa izuzetkom Kine gde takve zebnje na prvo mesto stavlja 42% anketiranih. To je manje u odnosu na SAD, gde su zdravstvene pretnje prioritetne za 44% direktora, ali više nego u zapadnoj Evropi, gde je ovaj rizik najveći za 37% anketiranih.

Nasuprot tome, samo 44% generalnih direktora u azijsko- pacifičkom regionu je veoma zabrinuto zbog sajber pretnji, sa izuzetkom Australije (71%), dok je to najveći rizik za 61% direktora u SAD i polovinu direktora u zapadnoj Evropi.

Više od dve petine ispitanika ocenjuje da njihove kompanije imaju najbolje prilike za rast poslovanja na tržištu SAD, sledi Kina (27%), a zatim Nemačka (18%) i Velika Britanija (17%). Velika Britanija je među primarnim stranim tržištima za 37% direktora u SAD, dok 29% anketiranih u Kini smatra da su SAD među tri najvažnija strana tržišta za poslovanje njihovih kompanija u ovoj godini, a slede Australija (24%), Nemačka (23%) i Japan (23%).

18. јануар 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Odlična godina za tržište kapitala

by bifadmin 28. децембар 2021.

Godina na izmaku bila je odlična za tržišta kapitala širom sveta, saglasni su analitičari.

Iza nas je godina oporavka, obiležena delimičnim oporavkom potražnje i rastućim korporativnim profitom i cenama deonica. Sada se suočavamo s problemima ograničene globalne ponude, što uzrokuje rast cena. Možemo očekivati da će se ovi problemi protegnuti u sledeću godinu.

Uprkos rastu cena i pojavi novih verzija koronavirusa, deonice ostaju zanimljiva investicioka klasa za sledeću godinu, budući da korporativni profiti nastavljaju jačati, a centralne banke verojatno će postupno podizati kamatne stope.

Uz veću inflaciju i niže kamate, možemo očekivati nastavak negativnih realnih kamatnih stopa i sledeće godine, što će i dalje imati pozitivne cenovne učinke na burzama.

Ovogodišnji veliki posao je sjajan. Američke kompanije s indeksom S & P500 zabiležile su rast prihoda od 17 odsto i rast dobiti od 40 odsto u trećem kvartalu ove godine. U četvrtom kvartalu ove godine očekuje se rast agregata za 18% i zarada od 25%. No, s povratom korporativne dobiti, berze više nesu toliko precenjene.

Za nemački DAX indeks, odnos P / E ove je godine pao sa 70 na 15. Ovaj nivo je uporediv s DAX-ovim P / E odnosom za veći dio 2018. godine, pri čemu DAX ima prinos od dividende od oko 2,8%.

Poređenja radi, slovenački SBITOP indeks još jeftiniji s odnosom P/E ispod osam i trenutno se može pohvaliti prinosom od dividende od 4,2%. U trećem kvartalu, kompanije iz SBITOP indeksa zabilježile su rast dobiti od 53% u odnosu na prethodnu godinu.

Izvor Ilirika/SEEbiz

Foto Pixabay

28. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija

Cene nekretnina narednih godina će stagnirati

by bifadmin 2. децембар 2021.

Cene nekretnina u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi u protekle dve godine su porasle za 20 do 30 odsto, ali će u narednih pet godina stagnirati, rečeno je na Balkans Property Forumu 2021 koji je održan u organizaciji Properti Foruma i Kraljevskog instituta ovlašćenih procenitelja Srbije (RICS).

„Većina stanova, čak 80 odsto, se kupuje gotovinom, tako da će cenu sigurno diktirati inflacija, porast cene gradnje, građevinskog materijala i nedostatak radne snage na gradilištima. Osim toga Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde prođe infrastruktura odmah dolazi i do rasta cena nekretnine. Sa druge strane potražnja za kućama van gradova u vreme vanrednog stanja je bila popularna, ali je ta potražnja opala, pa te cene nisu toliko skočile kao što se to desilo na mnogo razvijenijim, zapadnim tržištima, gde ljudi traže ne samo kuću, već i kancelariju“, rekla je tim povodom predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, Danijela Ilić.

Rad od kuće nije potisnuo tražnju za komercijalnim nekretninama

Prema rečima Uroša Grujića, direktora investicija u kompaniji CBRE, ne očekuje se značajan pad, niti rast cena nekretnina. „Sada su na nekom nivou koji će ostati u narednih 3 do 5 godina“, objašnjava Grujić i ističe da su komercijalne nekretnine – rente za poslovni, maloprodajni prostor ili logističke centre ostale na prepandemijskom nivou.

„Ljudi u Srbiji vole da rade iz kancelarije. Projekti koji su napravljeni pre ili u toku pandemije se popunjavaju, a renta je ostala na istom novou. Mi ćemo kao region morati da se adaptiramo na taj kombinovani rad iz kancelarije i od kuće, ali to neće biti tako veliki impakt za investitore kod nas, kao što je to slučaj u Evropi“, objašnjava Grujić i napominje da inflaciju kao mogući izvor uticaja na sektor nekretnina moramo da pratimo, jer može imati veliki uticaj globalno i da veruje da je „inflacija sada oko 7 odsto, ali da je to dugoočekivano, jer smo petnaestak godina bili na 1-2 odsto, što nije realno stanje u ekonomiji“, rekao je on.

Uticaj klimatskih promena na tržište nekretnina

Forum je posebnu pažnju posvetio uticaju klimatskih promenama na tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2022. godine i izazovima koje donosi sprovođene Zelene agende EU.

Prema rečima Diane Urge-Vorsatz, jednog od autora nedavno objavljenog izveštaja UN o klimatskim promenama, ljudi u sektoru nekretnina treba da vide kao šansu obaveze koje treba da ispune kako bi se eliminisale emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, jer blagovremeno sprovođenje ovih promena može ih staviti u bolju tržišnu poziciju.

„Klimatske promene nameću nove rizike sektoru nekretnina, ali borba protiv njih nudi i velike nove mogućnosti. U narednim decenijama na Balkanu će biti sve češći topliji i duži toplotni talasi, jače oluje i intenzivnija suša. Zbog toga će tržište nekretnina verovatno mnogo više ceniti zgrade otporne na toplotu i vodoefikasne, kao i „hladna“ naselja. Nekretnine koje su otpornije na oluje, bujne poplave i nestanak struje, na primer, samostalne zgrade, imaće veću vrednost. Ubrzano kretanje ka neto nultim emisijama ugljenika takođe predstavlja pretnje i mogućnosti. Prvo, prirodni gas kao izvor grejanja ili kuvanja će verovatno biti značajno smanjen u naredne dve decenije, što znači da će nekretnine koje se ne oslanjaju na prirodni gas imati prednost u pogledu troškova/konkurentnosti. Drugo, zgrade sa nultom neto energijom će uskoro postati veoma privlačne za sve više klimatske kupce i zakupce, i kompanije koje teže da dostignu neto nultu emisiju uskoro će snažno favorizovati nekretnine u kojima je njihov energetski i operativni uticaj na emisiju blizu nule”, rekla je ona i dodala da će opasti popularnost potpuno zastakljenih kancelarijskih tornjeva, ali i fokusiranja na beton i čelik kao primarnih materijala za konstrukciju i nameštaja na bazi plastike. Umesto njih, tržište, ali i zakonodavci, će favorizovati prirodnije materijale za izgradnju i nameštaj.

No, Danijela Ilić je ocenila da tržište nekretnina Srbije ne može u velikoj meri da stigne zahteve koji su postavljeni Zelenom agendom Evropske unije, jer su u EU tržišta mnogo razvijena, a investitori imaju ozbiljne portfolije sa nekretninama koje su „pametne“ i „zelene“.

Foto: Pixabay

2. децембар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci