Tag:

vazduh

Za zadraviji vazduh treba nam 2,6 milijardi evra do 2030. godine

by bifadmin 26. децембар 2022.

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha do 2030. godine kojim je predviđeno 2,6 milijardi evra novih investicija. On uključuje subvencije za zamenu ložišta i kupovinu automobila, nove takse i nove regulative.

Kako piše Klima 101, glavno pitanje nisu same mere, jer su uzroci zagađenja već koliko-toliko poznati, već njihova cena. Prema procenama iznetim u Programu, cena ispunjenja najoštrijeg, a neophodnog scenarija je oko 2,6 milijardi evra do 2030. godine.

Nju će, kako se naglašava, najpre platiti privatni sektor i stanovništvo, jer bi visina javnih investicija, pre svega kroz subvencije, bila oko 417 miliona evra.

Šta bi država subvencionisala?

U pitanju je, naravno, trenutno samo predlog mera i njihovih cena, koji tek treba da bude usvojen.

Ukoliko se to dogodi, pored niza regulatornih i edukacionih mera, evo nekoliko najvažnijih instrumenata koje će država ponuditi kako bi stanovnicima omogućila tranziciju:

Subvencije do 2.100 evra korisnicima dizel automobila za nabavku polovnih vozila koja ispunjavaju kriterijume Euro 6;

Subvencije za zamenu individualnih ložišta od 50 odsto na teritoriji čitave zemlje, sa višim stopama za lokalitete koji su posebno ugroženi zagađenim vazduhom.

Procene iznosa subvencija kreću se od 240 evra (donja granica za savremene uređaje na drvo) do 3.000 evra kao maksimalni iznos za ugradnju toplotne pumpe.

Čak i ukoliko budu sprovedene po slovu Programa, ove mere ne treba očekivati sutra.

Cena tranzicije

Kako navodi Ministarstvo, u budžetu trenutno nema odgovarajućih sredstava za sprovođenje planiranih javnih investicija. U trenutno pristupačna sredstva spadaju samo ona iz Zelenog fonda i iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, koja ukupno iznose oko 41 milion evra. Ali kako se ocenjuje, ciljevi su ostvarivi, ako za to postoji odgovarajuća politička volja.

Prvi i osnovni problem je u subvencijama za energetsku tranziciju u individualnom grejanju. Naime, kako pokazuju aktuelna istraživanja, subvencija od 50 odsto za nabavku novog uređaja za grejanje jednostavno nije dovoljna za veliki deo stanovništva u Srbiji. Drugim rečima, izrazito je upitno da li bi takva subvencija uopšte imala šansu da dovede do neophodne stope tranzicije od 55 odsto do 2030. godine.

Štaviše, visina subvencije je u programu isključivo u vezi sa nivoom zagađenja, pa se veće subvencije, od 80 do 100 odsto, predviđaju samo za katastrofalno zagađene gradove Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo.

Ovo znači da bi velikom procentu materijalno ugrožene populacije, koja ne živi u ovim urbanim sredinama, cena tranzicije mogla biti viša nego domaćinstvima u npr. Beogradu.

Jedan od predloga finansiranja tranzicije je i naknada (taksa) za putnička vozila u odnosu na njihovu kategoriju, od 15 evra godišnje za vozila Euro 5 do 60 evra godišnje za starije Euro 3. Kako se ocenjuje, takve mere svejedno dovode do toga da cenu tranzicije disproporcionalno plaćaju oni koji zapravo nemaju dovoljno sredstava da ispune postavljene ciljeve.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Andres Siimon, Unsplash

26. децембар 2022. 0 komentar

Kontrola DRI: Šta „škripi“ u upravljanju kvalitetom vazduha u Srbiji

by bifadmin 26. децембар 2022.

Kvalitet vazduha u Srbiji se ocenjuje na osnovu podataka sa mernih mesta i lokacija koje nisu predviđene za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Usisne cevi za uzimanje uzoraka su postavljene na većoj ili manjoj udaljenosti od propisane.

Usisna cev nije postavljena na otvorenom na način da omogućava slobodno strujanje vazduha. Ne vrše se propisana merenja koncentracija svih zagađujućih materija. Ovo je samo deo činjenica koje su, između ostalih, utvrdili državni revizori kontrolišući sistem upravljanja kvalitetom vazduha u našoj zemlji. Revizori su ukazali i da ne postoji jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou cele Srbije. „Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama“ jedan je od zaključaka Državne revizorske institucije.

Nije efikasan

Sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji nije dovoljno efikasan, utvrdili su državni revizori u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“.

Državni revizori ukazuju da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha. Utvrđena su, navode, odstupanja od propisanih kriterijuma za određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka zagađujućih materija u okviru lokalne i državne mreže. Zbog kašnjenja u dostavi i obradi podataka o kvalitetu vazduha kasni se sa utvrđivanjem liste kategorija kvaliteta vazduha, a za merenja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu se primenjuju i druge metode, bez dokazivanja ekvivalentnosti i nije kreiran jedinstven indeks kvaliteta vazduha.

„Instituti i zavodi za javno zdravlje pri oceni kvaliteta vazduha ne koriste iste indekse kvaliteta vazduha. U cilju jednoobraznog načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera), potrebno je da Institut za javno zdravlje Srbije koordinira i stručno-metodološki rukovodi aktivnostima za obezbeđivanje podataka i informacija u oblasti javnog zdravlja i zajedno sa Agencijom kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije“, ukazali su revizori.

„U cilju efikasnijeg upravljanja kvalitetom vazduha neophodno je uspostaviti jedinstven sistem monitoringa kvaliteta vazduha i načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva i mogućim efektima po zdravlje“, ocenila DRI.

Rizik po zdravlje

Zagađenost vazduha je jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje ljudi, podseća se u izveštaju.

„U pogledu uticaja na zdravlje najveći problem predstavljaju suspendovane čestice, jer se najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe, izazivajući različite efekte, u zavisnosti od sastava. Postoji stalan porast broja gradova u kojima se detektuje vazduh treće kategorije, gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili više zagađujućih materija. U Srbiji nisu uspostavljeni svi instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha (Strategija zaštite vazduha). Ministarstvo je izradilo Predlog Programa (Strategije) zaštite vazduha u Republici Srbiji. Aktivnosti u oblasti javnog zdravlja u vezi sa unapređenjem životne sredine i procenom uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi nisu u potpunosti realizovane“, upozorava DRI.

Izrečene mere

Državna revizorska institucija je, između ostalih, dala preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine da u okviru državne mreže mernih stanica i mernih mesta dokumentuje postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujući materija.

Agenciji za zaštitu životne sredine DRI je preporučila da obezbedi efikasno i kontinuirano prikupljanje podataka za Informacioni sistem kvaliteta vazduha.

Preporuka Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je da donese stručno metodološko uputstvo za procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi i kreira jedinstven indeksa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.

Gradovima Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Užicu i Boru preporučeno je da u okviru lokalne mreže mernih mesta i mernih stanica dokumentuju postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujućih materija.

Četiri zaključka državnih revizora

U izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“, Državna revizorska institucija je navela četiri zaključka.

Zaključak 1: Nije u potpunosti uspostavljen i realizovan planski okvir za poboljšanje kvaliteta vazduha i procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje i životnu sredinu.

Zaključak 2: Sistem upravljanja kvalitetom vazduha nije dovoljno efikasan jer nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha.

Zaključak 3: Iako su sve mere i aktivnosti utvrđene planovima kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava realizovane, do značajnijeg poboljšanja kvaliteta vazduha je došlo samo u Novom Sadu.

Zaključak 4: Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama.

26. децембар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U Beogradu i ovog jutra „nezdrav“ vazduh, četvrti grad po zagađenosti je na svetu

by bifadmin 2. новембар 2022.

Prema podacima sajta AirVisual, Beograd je u 7h bio četvrti grad po zagađenosti vazduha u svetu, iza Nju Delhija u Indiji, Lahora u Pakistanu i Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kvalitet vazduha u Beogradu je ocenjen kao „nezdrav“, s indeksom kvaliteta 158, a među prvih 50 najzagađenijih gradova u svetu jutros na listi nema drugih gradova u Srbiji.

Najzagađeniji gradovi u regionu, posle Beograda, su Zagreb – na 12. mestu, Sarajevo na 37. i Priština na 38. mestu po zagađenosti vazduha, u kojima je on ocenjen kao „nezdrav za osetljive grupe“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

2. новембар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Beograd je danas jedna od najzagađenijih prestonica sveta

by bifadmin 12. октобар 2022.

Vazduh od jutros je zagađen u najvećem delu zemlje gde se sprovode merenja, posebno je loše u Užicu i Beogradu, a pojedini sajtovi čak navode da je glavni grad Srbije najzagađenija prestonica sveta. S obzirom na posledice koje zagađujuće materije u vazduhu mogu imati na zdravlje, donosimo savete kako se ponašati kada je vazduh ovako lošeg kvaliteta.

Kako se ističe na sajtu Beoeko, zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim da posebnu pažnju treba da obrate osetljive grupe: stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Osnovne preporuke za njih podrazumevaju da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini, odnosno aktivnosti koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem, te da ostanu u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Ostali građani, koji ne pripadaju posebno ugroženim kategorijama, trebalo bi da skrate dužinu i intenzitet napornih aktivnosti napolju.

Najveću opasnost u zagađenom vazduhu predstavljaju nasjitnije čestice PM2.5 i PM10, čija je koncentracija od jutros na dobrom delu mernih stanica višestruko veća od dozvoljene.

Ove čestice dolaze do najsitnijih delova pluća a putem krvi šire se i dalje po organizmu pa mogu da dovedu do respiratornih i kardiovaskularnih obolenja.

Procenjuje se da zagađen vazduh u Srbiji godišnje odnose 11.000 života i dovede do 14.000 hospitalizacija, a pri tome najopasnije dejstvo imaju upravo PM čestice.

Prvi put zvanično objavljene posledice zagađenja:

U Srbiji hiljade mrtvih i hospitalizovanih zbog vazduha

Zagađen vazduh godišnje odnese hiljade života, dovede do skoro 14,000 hospitalizacija i prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – ovo su samo neki od podataka sadržani u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, dokumentu u kome se po prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.
Njihova koncentracija posebno je velika tokom zime jer nastaju u dobroj meri iz individualnih ložišta.

Lekari su u prethodnom periodu objašnjavali i da obične hirurške maske ne mogu da zaštite od PM čestica a da određenu zaštitu mogu da pruže N95 maske.

Izvor: Danas

Foto: Marija Dukić

12. октобар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Emisija sumpor-dioksida u Srbiji šest puta veća nego što je predviđeno

by bifadmin 5. јануар 2022.

Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predviđeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je za Betu bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

On je kao razlog ovolike emisije štetnih gasova naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u „Kostolcu B“, ali četiri godine ne rade.

„Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz „Kostolca B“ su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji“, rekao je Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.

On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.

Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.

Zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida

Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.

Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.

Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. „Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja“, rekao je Kopač.

Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida.

„Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja“, objasnio je Kopač.

Srbija nije odgovorila pozitivno na zahteve

Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u „Srbijagasu“, filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.

Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.

Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje.

„Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije“, ističe on.

Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. „Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora“, rekao je Kopač.

Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije.

„Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti“, rekao je Kopač.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

5. јануар 2022. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U mnogim mestima zagađenje vazduha u Srbiji se i ne meri

by bifadmin 25. новембар 2021.

Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama u sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri uopšte ili se ne meri ono što treba, ocenjeno je na tribini o aerozagađenju koji je organizovala Centar za lokalnu samoupravu (CLS).

Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević je dodao da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju „najgori kvalitet vazduha u Evropi“.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji su velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija.

„U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora“, rekao je Đurđević.

Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju.

„Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje“, rekao je on.

Srbija ne može toliko da odskače

On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard.

„Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za deset do 15 godina, ili za pet godina“, rekao je on.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja.

„To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih“, rekao je on.

On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana.

„Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana“, rekao je Jovanović.

On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica.

„Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica“, rekao je Jovanović.
Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša.

Mesečni izveštaji

„Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome“, rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra.

Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru.

„Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit“, rekao je Jovanović.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

25. новембар 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Zagađuju dimnjaci, ne auspusi

by bifadmin 28. фебруар 2021.

Od zagađenog vazduha u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi, a životni vek se skraćuje za više od godinu dana. Kako bi smanjili zagađenje vazduha, nadležni nude subvencije za kupovinu električnih automobila. Međutim, niti su te subvencije dovoljne da pomognu stanovniku Srbije s prosečnim primanjima, a što je još važnije to neće doprineti čistijem vazduhu.

Zapravo, kada bi svi automobili u Srbiji bili zamenjeni električnim, zagađenje bi čak moglo biti veće. Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, najveći zagađivač vazduha u 2017. godini je bio sektor proizvodnje i distribucije energije. Da je EPS najveći pojedinačni zagađivač u zemlji, pokazuje izveštaj Fiskalnog saveta, ali da je neko čitao i primenjivao preporuke iz ranijih izveštaja ove institucije, danas bismo zdravije disali.

Ulaganje u električne autobuse je neopravdano trošenje novca

– Već godinu dana postoje te subvencije države i to je jedino što su oni uradili za smanjenje zagađenja vazduha, a ne vidimo da je to dalo bilo kakve efekte. Beograd sada ulaže 7 mil EUR u nabavku 10 električnih autobusa, što je neopravdano trošenje novca, koji nam je očajnički potreban kako bi se smanjilo zagađenje – objašnjava za Startit Dnevnik Bojan Simišić iz Eko straže, koja je nedavno organizovala veliki protest u Beogradu zbog zagađenja vazduha.

On u svom tekstu detaljno objašnjava zašto je ovakva investicija pogrešna. Prema podacima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je tužio EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana, TE Nikola Tesla i TE Kostolac imaju kapacitet 3.730MW i oslobađaju 10 puta više zagađujućih materija od TE Belchatow u Poljskoj, koja ima kapacitet 5.000MW.

Zagađuju dimnjaci, ne auspusi

Zato sagovornik Startita ukazuje da su električni autobusi dobri u zemljama s čistom energijom, ali Srbija ne spada u takve zemlje. Treba imati na umu da saobrađaj ne zagađuje samo izduvnim gasovima, već i podizanjem čestica koje su pale na asfalt. To znači, da na koji god pogon išli automobili, oni će sa saobraćajnica podizati nataložene čestice, koje dolaze iz gomile dimnjaka širom zemlje.

– Koliko saobraćaj doprinosi zagađenju, neplanirano je dokazao karantin tokom pandemije, kada saobraćaja gotovo nije bilo. Već prvog dana uvođenja policijskog časa, imali smo ljubičasti alarm u nekoliko beogradskih opština i gradova u Srbiji. Zato novac treba drugačije ulagati, a ne trošiti ga kroz pogrešne javne nabavke i subvencije – smatra Simišić.

Peticiju „Rešenje za zagađenje“ potpisalo 50.000 građana

Krajem prošle godine više od 50.000 građana je potpisalo peticiju „Rešenje za zagađenje“, kojom je traženo da se sredstva namenjena za kupovinu električnih automobila preusmere na pomoć pri kupovini energetski efikasnijih ložišta. Kako je u peticiji navedeno zagađenje vazduha PM česticama, koje potiče iz saobraćaja, čini svega 6%.

– Ministarstvo zaštite životne sredine je u 2020. godini opredelilo 120 miliona dinara za subvenciju kupovine novih vozila sa električnim ili hibridnim pogonom. Time se novac građana Srbije usmerava u kupovinu privatnih skupih automobila, umesto da se pomogne socijalno ugroženim domaćinstvima koji sa zastarelim ložištima predstavljaju znatno veće zagađivače – objašnjavaju pokretači peticije.

U Kini za šest godina vazduh duplo čistiji, a Niš postao zagađeniji od Pekinga

Da je upravo takvo zagađenje, kao i ono koje dolazi iz gradskih toplana jedno od najvećih problema, uočio je Fiskalni savet u svom izveštaju pre tri godine. Tada su naveli da je potrebno 550 mil EUR kako bi se izvršila rekonstrukcija postrojenja i proširila toplovodna mreža do 2030. godine. Koliko bi uopšte Srbiji bilo potrebno vremena da ponovo ima čist vazduh?

– Kina je 2012. počela da rešava problem zagađenja i 2018. su brojke bile prepolovljene. Niš je sada zagađeniji od Pekinga na godišnjem nivou. Ukoliko je ova država zaista odlučna da reši taj problem, onda mora da osnuje stručan tim, koji će donositi adekvatne odluke. Treba da se naprave takve mere da se njihova efikasnost vidi, na primer povećanje kvaliteta vazduha za 10 odsto, pa da oni koji donose neefikasne mere snose odgovornost – kaže Simišić.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

28. фебруар 2021. 0 komentar

Politika i društvo

Mašina koja prečišćava vazduh a od smoga pravi nakit

by bifadmin 26. фебруар 2021.

Srbija ovih dana opet obara rekorde u zagađenosti vazduha, ali čini se da su naše vlasti prihvatile tu činjenicu kao nešto na šta ne mogu da utiču, i da se ne tangiraju mnogo oko toga. A ako u jednom trenutku i odlučimo da nešto uradimo na tom polju izgleda da ćemo se, po običaju, pre baviti posledicama zagađenja nego njegovim uzrokom. Zato evo jednog zanimljivog predloga kako se istovremeno može prečišćavati vazduh od smoga a od ostataka praviti nakit.

Holandski umetnik i arhitekta Dan Roseharde kreirao je nekoliko rešenja za prečišćavanje vazduha u gradovima, i to višedimenzionalnih. Njegova Smog Free kula je, primera radi, sedam metara visok aluminijumski objekat koji usisava pljav vazduh u sebe. Pomoću jonizacije ona uspeva da prečisti 30 kubnih metara vazduha za sat vemena, a potom ga ispušta napolje. Za funkcionisanje joj je potrebna mala količina eletrične energije koju dobija iz obnovljivih izvora.

Ovakve kule za sada postoje u gradovima u Kini, Holandiji, Poljskoj i Južnoj Koreji.

Prsten od smoga

Kada Smog Free kule izbace čist vazduh napolje, u njima ostaju izdvojene čestice smoga. Te čestice se pod veoma velikim pritiskom mogu pretvoriti u sirovinu za pravljenje nakita.

Roseharde je osmislio i poslovni model koji apeluje na svest potrošača, a glasi ovako: ako kupite Smog Free prsten doniraćete 1.000 kubnih metara čistog vazduha svom gradu.

Druga rešenja za prečišćavanje vazduha

Među rešenjima ovog umetnika nalazi se i bicikl koji čisti vazduh po sličnom principu kao i pomenuta kula. On usisava vazduh, provlači ga kroz filtere i zatim ga ispušta napolje. Osim što čisti vazduh, ova sprava i promoviše zdraviji način života – bicikliranje umesto vožnje automobila.

Pored ovog dvotočkaša, Dan Roseharde je kao gostujući profesor na UDEM univerzitetu u Meksiku zajedno sa studentima osmislio i bilborde koji prečišćavaju vazduh. Bilbordi su premazani specijalnom hemijskom smešom koja privlači štetne čestice i prečišćava vazduh fotokatalizom. Fotokataliza se inače koristi i u kućnim prečišćavačima vazduha, samo ovde je u pitanju tehnologija većeg obima. Naime, ispitivanja su pokazala da jedan ovakav veliki bilbord može da prečisti vazduh na površini od 100 metara od mesta na kojem je postavljen.

Ove nedelje bi nam dobro došlo nekoliko hiljada takvih bilborda i kula u Beogradu, Valjevu i drugim gradovima u kojima se vazduh može videti golim okom.

Foto: Daan Roosegaard, Wikicommons

26. фебруар 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Srbija vodeća u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem

by bifadmin 3. фебруар 2021.

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je da je Srbija vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem, piše portal European Western Balkans. Kako se naglašava svake godine od posledica zagađenog vazduha u Srbiji umre oko 10.000 građana.

U nekim gradovima, poput Bora aerozagađenje prisutno je tokom svih godišnjih doba, posebno ona koju izaziva sumpor-dioksid, povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), ali i visoka koncentracija teških metala.

Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.

Napominje se da je Ugovorom o strateškom partnerstvu sa tom fabrikom predviđena ubrzana proizvodnja bakra, pa je omogućeno i zaobilaženje domaćih propisa u zaštiti živorne sredine, dok je država kasnije ostala gluva i na upozorenja stručnjaka i građana koji su ukazivali na zagađenje.

U pomenutom ugovoru Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile su se da snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor, ali je priprema predviđenog Ekološkog akcionog plana izostala.

Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, ali nisu suštinski nisu promenile stanje jer nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.

Menjanje kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha

Pored Bora aerozagađenje je takođe pristuno u Smederevu, gde radi železara, koja je takođe u vlasništvu Kineza, kompanije HBIS grupa Srbija.

Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.
Pored Bora i Smedereva, individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležni za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, do sada ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije nisu reagovali i sprečili zagađenje.

Čak, štaviše država je otišla i korak dalje pa je htela da nivo zagađenosti prividno „smanji“, tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5).

Time bi, kako se zaključuje povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio „rešen“.

Pored toga neki ljudi su otpušteni iz Agencije za zaštitu životne sredine, poput Milenka Jovanovića, jer se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Nije dobro prošao ni Dejan Lekić, koji je zbog sličnog protivljenja premešten iz Agencije na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine.

U Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, građani su se bunili raznim akcijama i protestima.

Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana „Eko straža“ koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.

Lažna opredeljenja

Državu pored Ustava obavezuje i broj međunarodnih ugovora kao i usklađivanje sa Evropske unije, da se zagađenje reši.

Tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama, jer se Srbija obavezala na posvećenost u ostvarivanju Agende 2030 UN čiji su ciljevi smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih zagađenjem.

Zaštita vazduha je prvenstveno multisektorski izazov, pa se postavlja pitanje da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom.

Procene su i da su potrebna ulaganja od 1,5 do 2,4 milijarde evra.

Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine, što se nije desilo ni šest godina kasnije.

Preporuka za rešenje problema

Napominje se da bi Vlada Srbije trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta.

Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.

Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku „zagađivač plaća“, čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.

Neophodno je i da se osnaži uloga Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, rad nadležnih inspekcija, povećanje održivosti industrije i korišćenje obnovljive energije, da se poveća broj mernih stanica koje će pravovremeno informisati građane o zagađenju.

Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha.

Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.

U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha.

U Srbiji je zagađenje bilo daleko veće negu u tim zemljama tokom perioda kada je zagađenje kod njih uočeno.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

3. фебруар 2021. 0 komentar

Politika i društvo

Građani mogu da predlože kako pročistiti vazduh u Beogradu

by bifadmin 16. јануар 2021.

Juče je započeta petnaestodnevna javna rasprava o Planu za kvalitet vazduha u Beogradu, u koju mogu da se uključe svi građani i građanke.

Naša prestonica se sve čeće nalazi na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Obeshrabrujuće je to što nas ovakvi „uspesi“ više ne iznenađuju. Možda je čak i gore od saznanja šta dišemo delovala nezainteresovanost vlasti za rešavanje ovog problema. Međutim, u međuvremenu su se ipak desile neke promene. Stavljen je na javnu raspravu nacrt Plana za kvalitet vazduha za narednih deset godina. Može mu se pristupiti preko ovog linka.

Plan sadrži i kratkoročne i dugoročne mere kojih ukupno ima 43.

“Jedna od kratkoročnih mera je povećanje učestalosti pranja ulica čime se smanjuje resuspenzija redukovanih čestica. Poslednje dve godine kupili smo 25 novih cisterni, tako da danas ukupno 50 cisterni pere ulice. Ove godine kupujemo još četiri cisterne na gas i deset elektročistilica. Kupujemo stotinu novih autobusa na gas za gradski prevoz, u skladu sa odlukom Grada da ubuduće sva vozila u komunalnom sistemu budu na prirodni gas, hibridna ili električna”, rekao je tim povodom zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je naglasio da je posebno važno da građani budu tačno i pravovremeno informisani o zagađenju.

“Naše merne stanice su veoma stare i neprecizne. Ove godine će biti kupljeno 25 novih mernih stanica koje ne samo što će precizno i tačnije meriti zagađenje već će imati i softver koji će predviđati zagađenje, tako da će građani moći da dobiju i prognoze. To će nam omogućiti da se na vreme pripremimo i zaštitimo građane od štetnih uticaja”, tvrdi on. Prema njegovim rečima Beograd će u okviru projekta „pametan grad” obezbediti 250 lokacija sa mernim mestima na kojima će građani preko aplikacije moći da se obaveste o stanju zagađenja.

Gašenje individualnih ložišta

Govoreći o dugoročnim merama, Vesić je najavio kupovinu 500 autobusa na prirodni gas u narednih pet godina, kao i izgradnju 50 novih kilometara tramvajske mreže.

“Već ove godine raspisujemo tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz. Izgradićemo dva tunela u gradu, posebno onaj od Karađorđeve do Pančevačkog mosta kojim se smanjuje zagađenje za osam odsto u centru grada, a za 14 odsto se smanjuje saobraćaj. Tu je i novih 110 kilometara biciklističkih staza, a uvešćemo i sistem javnih bicikala koji ćemo takođe realizovati u drugoj polovini ove godine. Zatim će uslediti gašenje kotlarnica i individualnih ložišta uz subvencije, izgradnja novih pešačko-biciklističkih staza, umanjenje doprinosa za građevinsko zemljište za one koji budu gradili energetski efikasne zgrade, postavljanje 120 javnih punjača za električne automobile, gasifikacija čitave teritorije Beograda koja će biti završena do kraja sledeće godine i nastavak izgradnje toplovodne mreže”, objasnio je Vesić.

Naglasio je da je upravo zatvorena deponija Vinča, koja je u poslednjih 50 godina emitovala četiri milijarde kubika metan gasa u atmosferu. Umesto nje koristićemo novu deponiju sa postrojenjem za preradu otpadnih voda, a metan gas ćemo upotrebljavati za zagrevanje Beograda. Kako bismo sve to uspeli, upravo završavamo toplodalekovod od deponije Vinča do toplane na Konjarniku u koji smo uložili 24 miliona evra, kaže zamenik gradonačelnika.

Izvor: Beoinfo

Foto: Bif

16. јануар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci