zagađenje

Troškovi koje imaju evropski snabdevači energijom zbog rasta cene gasa dostigli su iznos hipotekarnih kredita koji su izazvali prethodni finansijski slom u svetu. Ukoliko se u potpunosti zaustavi dotok ruskog gasa u EU, prosečno domaćinstvo će plaćati račune za struju i gas čak 600 evra početkom naredne godine. U Srbiji, skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu. Poskupljenja energenata će u nekim domaćim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Ovaj problem je bio izražen u Srbiji i pre aktuelne energetske krize. Zbog zastarele distributivne mreže, broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.