фебруар 2009

„Era jeftine nafte se u svakom slučaju bliži kraju jer se postepeno troše lako i jeftino akumulirane rezerve“, izjavljuje Ronald Stöferle, analitičar naftnog sektora u Erste Grupi. Na rast cena nafte na dugi rok ukazuje i mnogo veća zavisnost od naftnih grupacija u državnom vlasništvu i danas vrlo mali udeo naftnih grupacija iz privatnog sektora u proizvodnji i rezervama. Strukturni problemi naftne industrije nastali su kao posledica dugotrajne pasivnosti i sada ćemo sve više početi da osećamo efekte takvog stanja. Nemoguće je predvideti preciznu tačku u kojoj će se dostići ili prevazići maksimalna stopa svetske proizvodnje nafte. Ipak se čini da jasne signale predstavljaju zavisnost od gigantskih naftnih polja i pad proizvodnje u mnogim državama koje su među najvećim proizvođačima nafte, kao što su Meksiko, Norveška i SAD. „Činjenica da su u proteklih deset godina proizvodni kapaciteti međunarodnih naftnih kompanija generalno opali – uz cene koje naglo rastu, mnogo nam govori,“ izjavio je Stöferle.

Jedan od pozitivnih aspekata rekordnih nivoa koje su prošle godine dostigle cene nafte svakako je javna rasprava koja je na taj način pokrenuta, oko pitanja kao što su sigurnost snabdevanja i preorijentacija na obnovljive izvore energije. Pored toga što je koristan za životnu sredinu, prelazak na alternativne izvore energije bi unapredio i mir jer bi pomogao da se spreči sve veći rizik od rata oko resursa. Međutim, pošto su cene ponovo pale, javna rasprava o toj temi se vratila u drugi plan.

Ipak, analitičari Erste Grupe ističu da što duže cena nafte ostane u rasponu oko 40 USD i niže, to će ponuda u budućnosti sve intenzivnije i brže postajati oskudnija, jer će se uz takve cene odlagati ili otkazivati programi investiranja i istraživanja. U ovom trenutku, investicije nisu čak ni 20% preporučenog obima koji bi bio potreban da se proizvodnja poveća sa sadašnjih 86 miliona barela na 125 miliona barela do 2030. godine.

Očekuje se da u 2009. i 2010. godini tražnja za naftom opadne za oko 1%
U celini, Erste Grupa očekuje da u 2009. i 2010. godini tražnja opadne za oko 1%. Očekuje se da se ponuda izvan OPEC-a smanji za gotovo 0,6% usled pada proizvodnje u Rusiji, Meksiku i Severnom moru; prema analitičarima, OPEC će smanjiti obime proizvodnje za još najmanje 2 do 3 miliona barela dnevno. Na sledećem sastanku u martu, OPEC će verovatno smanjiti proizvodnju za najmanje 1 milion barela dnevno. Tako bi proizvodnja već bila niža za ukupno 5,2 miliona barela, što predstavlja skoro 6% ukupne tražnje. U 2001. godini, proizvodnja je u četiri koraka smanjena za 5 miliona barela (19% ukupne proizvodnje OPEC-a), što je kao posledicu imalo trend rasta koji je trajao šest godina. Trenutno, smanjenja iznose 14,5% ukupne proizvodnje OPEC-a, ali izgleda da je pad privredne aktivnosti mnogo dramatičniji nego u 2001. godini.

Nafta će profitirati od bekstva u „materijalna sredstva“ koje uskoro predstoji
Kada se ponovo otvore monetarne kapije i ponovo poveća brzina opticaja, u visokoinflatornom okruženju moglo bi da započne bekstvo u materijalnu imovinu. Pokazalo se da je korelacija između rasta novčane mase i cene nafte istorijski veoma pozitivna, što bi jasno ukazalo na više cene nafte. U takvom scenariju bi najviše profitirali produkti, naročito nafta i zlato.

Istovremeno, cena nafte više neće funkcionisati prema zakonima ponude i tražnje već prema pravilima oligopola malog broja zemalja koje su veliki proizvođači nafte. Pošto i u proizvodnji sve više raste učešće troškova i pošto će se realizovati samo mali deo potrebnih ogromnih investicija, a mnoga naftna polja i zemlje koje proizvode naftu su već prošli tačku maksimalne proizvodnje, na dugi rok se opet mogu očekivati mnogo više cene nafte. Stoga su u periodu od narednih tri do pet godina sasvim moguće cene nafte od 200 USD po barelu.

U 2009. godini se očekuje stabilizacija i blagi oporavak – atraktivan odnos mogućnosti prema riziku
Pošto je stranu tražnje teško proceniti zbog sadašnjih distorzija, efekata i trajanja, analitičari Erste Grupe očekuju sporije kretanje naviše, ali pri sadašnjem nivou cena postoji veoma atraktivan odnos mogućnosti prema riziku. Ipak, čim bude primetnog poboljšanja globalne privredne perspektive videćemo obnovljenu, snažnu trend fazu. „To je razlog što za 2009. godinu očekujem prosečnu cenu od 55 USD po barelu, ali čim nastupi održivi ekonomski oporavak cena bi trebalo da se popne iznad 70 USD,“ rekao je Ronald Stöferle.

Izveštaj je baziran na studiji ispovesti koju je sproveo 95-godišni isusovac Roberto Busa. Papin lični teolog, monsinjor Wojciech Giertych objavio je rezultate istraživanja u vatikanskim novinama „L’Osservatore Romano“. Zaključak je da su najveći grehovi muškaraca vezani za „požudu prema ženama“, proždrljivost i lenjost. Kod žena je najopasnija oholost, a onda zavist i bes.

Podaci Svetskog veća za zlato ističu da Banka Slovenije u vlasništvu ima približno 3,2 tone zlata, a tu su količinu u poslednjih 18 meseci premašili slovenski investitori, navodi Umicore, prenosi Vecer.si.

Prošle godine su slovenački investitori najčešće kupovali uncu zlata (31,1035 grama) – unce čine više od 40 odsto svih prodatih poluga i približno sedam odsto celokupne vrednosti zlata kupljenog 2008. Drugi najčešći oblik bila je poluga od 250 grama (20 i 30 odsto).

Stopa nezaposlenosti dostigla je u Rusiji u januaru 2009. godine 8,1 odsto, što je najviši nivo od prvog tromesečja 2005. godine. Ukupan broj nezaposlenih povećan je za 300.000, na 6,1 miliona osoba, objavljeno je iz Federalnog zavoda za statistiku u Moskvi.

Rastuća nezaposlenost je najveći problem i najveća boljka za Rusiju, koja prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu u poslednjih desetak godina, izjavio je na državnoj televiziji predsednik Dmitrij Medvedev.

Industrijska proizvodnja u januaru je zabeležila je pad od 16 odsto, uz pad kapitalnih investicija za 15,5 odsto, što je njihov najveći pad od decembra 1998. godine. Nagli pad potražnje za robom i nedostatak kreditnih sredstava uzrokuju otpuštanja, a prema procenama, ruska ekonomija će ove godine zabeležiti pad od 2,2 odsto. Plate su takođe u padu, pa je tako u januaru prosečna mesečna plata manja za 9,1 odsto na godišnjem nivou, na 15.200 rubalja ili 418,4 dolara, što je njihov najveći pad od 1999. godine, kada su plate pale za čak 30,7 odsto.

U otvaranje novih radnih mesta ruska Vlada planira da uloži 1,3 milijarde dolara, a dodatna sredstva biće namenjena za prekvalifikaciju radnika, izjavio je predsjdnik Medvedev.

Pod robnom markom „Belsad“ prodaju se marmelade i džemovi, a od 2006. godine „Podravka“ za „Droga Kolinsku“ radi uslužnu proizvodnju asortimana. Kupovinom marke „Belsad“, „Podravka“ će proširiti asortiman prerađevina od voća na tržištu Slovenije. Početak prodaje proizvoda pod tom markom Podravka očekuje u aprilu ove godine, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Početna tačka svakog poslovanja je gotovina i mnoge korporacije su već drastično „pritegle kaiševe”. Skoro 40% kompanija obuhvaćenih istraživanjem, osetilo je značajno pogoršanje u poslovnom okruženju u svojim sektorima, dok je više od trećine ispitanih primetilo da se konkurencija povlači a broj bankrotstava raste. Više od dve trećine kompanija je već povećalo učestalost izveštavanja o poslovnom riziku svojim upravnim odborima.

Trend smanjivanja troškova je već ostavio traga na internoj poslovnoj strategiji. Preko 80% ispitanika je potvrdilo da je već preduzelo opsežne analize uštede. Skoro dve trećine je već iniciralo programe redukcije broja zaposlenih, a više od polovine je racionalizovalo svoje IT troškove. Evropske kompanije su u poređenju sa kompanijama iz SAD češće smanjivale troškove vezane za nekretnine i IT nego za direktne ili indirektne troškove zaposlenih.

Kreditna kriza je naterala kompanije da potraže alternativne načine poboljšanja svoje likvidnosti. Skoro polovina svih ispitanih kompanija je iz ovog razloga prodala ili ugasila neke delove svog poslovanja, 43% je tragalo za alternativnim kratkoročnim finansijskim olakšicama, dok je 23% razmatralo mogućnost reprogramiranja svojih dužničkih obaveza – istovremeno i aktivno komunicirajući sa poveriocima, analitičarima i poreskim agencijama. Jedna četvrtina ispitanika priznaje da dostupnost gotovog novca još uvek nije razmatrana u njihovim kompanijama.

Mark Otty, rukovodeći partner Ernst & Young-ove EMEIA oblasti (Europe, Middle East, India and Africa), po ovom pitanju je izjavio: „Ovo je zanimljiv prikaz globalnih korporacija koje se već suočavaju sa kreditnom krizom, istovremeno razmatrajući kako da odgovore na recesiju. Treba imati u vidu da je poslovni svet već ranije iskusio ozbiljne padove i postoje primeri kriza iz prošlosti iz kojih se mogu izvući pouke. Neizbežno je da će biti gubitnika u narednih 12 meseci ali takođe će se pojaviti mali ali značajan broj čistih dobitnika.”

Kupci i snabdevači su jednako pogođeni
Kompanije obuhvaćene istraživanjem su već pomno pratile i svoje kupce i lance snabdevanja, i to sa dobrim razlogom jer je više od polovine ispitanika osetilo opadanje kreditne sposobnosti njihovih kupaca (skoro 60% ispitanika u Evropi) dok je više od polovine potvrdilo da su neki od njihovih ključnih kupaca u neprilikama i da se produbio jaz između kreiranja porudžbine i njene naplate.

Kompanije su prilagodile svoje strategije novom okruženju – skoro tri četvrtine ispitanika je izjavilo da su pažnju usmerili na ključne klijente, a preko 40% se fokusiralo na razvoj novih proizvoda. Trećina je izjavila ih da strahovanja u vezi sa postojećim kupcima motivišu na širenje baze kupaca; trećina je rekla da su poništili ugovore sa kupcima koji su im se učinili rizičnim.

Kada je u pitanju nabavka, ispitanici su se podelili po pitanju dve veoma različite strategije. Polovina kompanija obuhvaćenih istraživanjem suzila je svoju bazu dobavljača kako bi postigli povoljnije cene ili uslove, dok je druga polovina proširila svoju bazu dobavljača kako bi umanjili efekte neispunjenih obaveza od strane velikih dobavljača. Većina kompanija već uveliko komunicira sa svojim dobavljačima, pri čemu je polovina intenzivirala pregovore o uslovima plaćanja, dok više od četvrtine kompanija smatra da su njihovi glavni dobavljači suočeni sa finansijskim teškoćama.

Christian Mouillon, rukovodeći partner za tržišta u Ernst & Young EMEIA, veoma je jasan kada su u pitanju poslovne strategije: „Nije trenutak da se kompanije ponašaju konzervativno ili neaktivno. Istraživanja prethodnih recesija su pokazala da će kompanije koje isplivaju kao najjače biti one koje su dobro prepoznale prilike da održe svoj razvoj tokom krize i koje su donele strateške odluke koje su ih izdvojile od njihove konkurencije. Vreme krize može iznedriti priliku da se promene sprovedu brže i efikasnije nego u vreme prosperiteta.”

Korporacije „zapušavaju rupe”
U okviru Ernst & Young-ovog istraživanja, kompanijama je takođe postavljeno pitanje u vezi sa njihovim glavnim strategijskim prioritetima u narednih 12 meseci. Velika većina je izdvojila zaštitu sredstava, poboljšanje učinka i restrukturiranje svog poslovanja kao prioritete. Sa aspekta upravljanja gotovinom, dve trećine kompanija su izjavile da razmatraju potpunu reviziju tekućeg upravljanja gotovinom kao i tokova gotovine, polovina razmatra uvođenje merenja obrtnog kapitala u projektovane ciljeve rukovodstva, dok je 36% razmatralo mogućnost transformacije osnovnih sredstava u gotovinu.

Na čemu će se štedeti u budućnosti?
Javljaju se prilično ujednačene poruke po pitanju gde će kompanije nastaviti da traže mogućnosti za uštedu. Korporacije očekuju značajnu ili prihvatljivu uštedu u procesima nabavke (58%), prodaji i marketingu (42%), operacijama (56%) i IT sektoru (43%).

Sa strateškog aspekta, 40% svetskih i 53% evropskih kompanija je izjavilo da aktivno razmatra prodaju sporednih ili neučinkovitih grana poslovanja , kao i povećanu upotrebu centara zajedničkih usluga (27%), povećan „outsourcing“ (31%), pravljenje strateških saveza (30%) i izmeštanje posla na lokacije sa manjim troškovima (31%). Kompanije naročito predviđaju povećan „outsourcing“ u svojim IT sektorima, logistici i ljudskim resursima.

Međutim, jedan deo korporacija vidi recesiju kao priliku za proširenje – 34% svetskih i 38% evropskih korporacija u ovom trenutku razmatra strateške akvizicije.

Dave Read, rukovodeći partner za savetovanje i podršku pri poslovnim transakcijama u Ernst & Young EMEIA, tim povodom kaže: “Bilo da kompanije žele da prodaju delove svog poslovanja i tako dođu do gotovine kojom bi prebrodile ovaj težak period, bilo da aktivno tragaju za otpisanim resursima koje bi otkupili od svojih konkurenata, osnovna pravila ostaju ista. Budite spremni, fleksibilni, očekujte neočekivano i preduzmite odlučne korake.”

Tržišta u razvoju i rast
Dok ispitanici na većinu razvijenih tržišta gledaju na kao tržišta koja su u stagnaciji ili opadanju, evidentirane su značajne i povoljne prilike na tržištima u razvoju. Kina (59%), Indija (45%), Jugoistočna Azija (26%) i Istočna Evropa (31%) su bile smatrane za delove sveta u kojima je najveći deo svetskih kompanija očekivao najveći razvoj. Američke komapnije su prednost davale Jugoistočnoj Aziji više nego Indiji, dok je kod evropskih bilo obruto. Oko 18% kompanija još uvek očekuje značajan rast tržišta u razvoju u bliskoj budućnosti; većina (57%) gaji očekivanje da će se rast nastaviti ali sporijim tempom nego u poslednje dve godine, dok 25% očekuje da će se rast značajno usporiti.

Christos Glavanis, rukovodeći partner Ernst & Young-ove CSE podoblasti (Central and Southeast Europe), zadržava određenu dozu optimizma: „Uvidevši kako se ekonomska moć seli iz razvijenih ekonomija u ekonomije u razvoju, od Zapada ka Istoku i od Severa ka Jugu, jedan broj zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope je pokazao potencijal za unapređenje rasta i privlačenje pažnje svetskog tržišta. Bez obzira na obim krize, kompanije će i dalje tragati za prilikama da se što više angažuju na ovim tržištima, naročito zbog toga što će procenjene vrednosti akvizicija verovatno biti značajno ispod sadašnjeg nivoa.”

Prema izveštaju sekretarijata za trgovinu, gradnja novih kuća u Sjedinjenim Državama pala je u januaru na rekordno niske vrednosti, jer su zbog velikog broja neprodatih kuća i smanjene potražnje, graditelji odustali od brojnih projekata, objavljuje “Glas Amerike” (VoA).

Izgradnja novih kuća je u januaru pala za 17 odsto u odnosu na decembar – na 466 hiljada jedinica, što je najniži nivo od 1959. otkako Sekretarijat za trgovinu prati taj sektor. Broj dozvola za izgradnju novih kuća, takode je pao i to za 4,8 odsto – na 521 hiljadu jedinica, što je najniža vrednost svih vremena.

Proizvodnja u industrijskom sektoru opala je u januaru za 1,8 odsto, što takođje predstavlja pad od 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Istovremeno, zvaničnici federalnih rezervi objavili su nove prognoze prema kojima ce SAD ove godine zabeležiti negativni rast između pola i 1,3 odsto. Ta procena je lošija od prethodne, objavljene pre nekoliko meseci. Zvaničnici takođe predviđaju da bi nezaposlenpost u Sjedinjeniom Državama mogla ove godine da dostigne 8,8 odsto, što je za preko jedan odsto više u odnosu na prethodne prognoze.

To su dva ključna faktora u prevadavanju krize i svi akteri u financijskom tržištu, poslovne banke, vlada i centralna banka moraju podijeliti odgovornost za njihovo održanje. U protivnom, opominje guverner, doći cč do narušavanja normalnog funkcioniranja financijskog sistema s nesagledivim reperkusijama za ekonomiju. Deprecijacija kune, koju su do nedavno još neki ekonomisti aktivno zazivali, a poslovne banke iza kulisa manevrirale da do nje dođe, neće biti, jer bi to znacčlo „pustiti duha iz boce“. Kurs se brani ili se pušta, sredine nema, kaže guverner.

HNB cini što je u njenoj moći da pomogne u sve težem balansiranju kursa, kretanju kamata i održanju likvidnosti realnog sektora, otpuštajući pažljivo odmjerene doze kunske i devizne likvidnosti. Tako je banka upravo istog dana spustila stopu deviznih potraživanja i oslobodila poslovnim bankama 1,25 milijardi eura, dok je na repo aukciji odobrila oko 4 milijarde kuna.

Također, Rohatinski je izrazio mišljenje da se ne mora obraćati Međunarodnom monetarnom fondu, jer sve što bi Fond mogao zahtjevati kao uvjet za podršku Hrvatska mora ionako učiniti. Pitanje je ima li političke volje da se to napravi ili je Fond potreban kao alibi za nepopularne poteze. Fond bi ionako ne bi mogao odobriti značajnije izvore, a i to samo za održanje eksterne likvidnosti. Međutim, što se duže čeka s mjerama za upravljanje krizom, koji su inače zadatak vlade, obraćanje Fondu će se nametnuti samo od sebe.

Obraćanje guvernera Rohatinskog novinarima i javnosti u srijedu dočekano je s ogromnim interesom. Javnost i privreda uzalud čekaju ikakav potez vlade kojim bi najavila mjere za suočavanje s novim okolnostima koje donosi globalna financijska kriza i recesija. Vlada, naime, još nije odlučila je li zemlja u recesiji ili ne, i koliko i da li će opce kriza zahvatiti Hrvatsku, iako je ona već tu. Premijer Ivo Sanader prije nekoliko dana je izjavio da nema potrebe za posebnom sjednicom vlade posvećenoj krizi, jer „vlada ionako na svakoj sjednici donosi mjere za povećanje standarda građana“, a vatrogasne mjere se predstavljaju kao aktivni program. Sve su jasniji komentari u javnosti da vlada nije dorasla situaciji i da njen stav odricanja stvarnosti krije nesposobnost da se nosi s problemom.

Središnja banka, zahvaljujući prvenstveno osobi guvernera, pokazuje se kao jedina institucija koja u ovim kriznim uvjetima zna što joj je posao i što treba činiti i to i cčni.
Guverner je priznao da stanje ne ostavlja puno manevarskog prostora za djelovanje, jer je kriza do krajnosti zaoštrila probleme koji se gomilaju godinama: deficit tekućeg računa platne bilance i vanjski dug. Deficit iznosi 4,5 milijarde eura ili 11 posto BDP-a, a inostrani dug na kraju januara čak 39 milijardi eura ili trećinu BDP-a. U ovoj godini na otplatu dospijeva 12,8 milijardi eura duga svih ročnosti, od toga 6 milijardi duga države i privrede, i milijardu eura kamata. Servisiranje duga je uvjet da se održi glava iznad vode, kako je rekao jedan analitičar, ali ovo treba ostvariti kada je mogućnost reprogramiranja duga sasvim neizvjesna, a izvozna potražnja će, prema procjeni HNB, pasti za oko 3 posto a presušiti će i dotok direktnih stranih investicija. Hrvatska više ne može financirati postojeću razinu uvoza i potrebno ga je smanjiti za oko 8 posto, a deficit tekućeg racuna sa 11 na 6,5 posto BDP-a i smanjiti potrošnju. Ali, to je nepopularni zadatak kojeg se mora prihvatiti vlada.

Naime, naučnici tvrde da su napravili tablete koje mogu brisati sećanja, a nadaju se da će najviše pomoći pacijentima koji pate od fobija, opsesija ili sličnih poremećaja. Naravno, sa vešću o pojavi čudesne tablete, javili su se i kritičari koji tvrde kako bi lek mogao izbrisati i ono što nas čini ljudima, sprečiti da učimo na svojim greškama.

Zvanična Ljubljana se na blokadu pregovora odlučila zbog graničnog spora sa Hrvatskom na Jadranu, u Piranskom zalivu. EU je ponudila da posreduje između Zagreba i Ljubljane, ali Hrvatska traži da u tom sporu presudi Međunarodni sud pravde.

Hrvatska tvrdi da granična linije između slovenačkih i hrvatskih teritorijalnih voda treba da prolazi posred Piranskog zaliva. Slovenija međutim, kaže da u tom slučaju njeni brodovi ne bi imali direktan pristup iz slovenačkih u međunarodne vode. Za Sloveniju je to važno zato što je njena obala na Jadranu duga svega 46 kilometara, za razliku od Hrvatske koja ima hiljadu i 700 kilometara.
Nerešeni spor je posle raspada Jugoslavije u više navrata doveo incidenata u kojima su zaplenjeni brodovi i oštećene ribarske mreže.
U Sloveniji kažu da spor može da se prevaziđe jedino uz posredovanje EU, a kao jedan od posrednika pominje se bivši izaslanik za Kosovo Marti Ahtisari. Hrvatska međutim, traži da o sporu u Piranskom zalivu presudi Međunarodno sud pravde u Hagu.

Mada tokom ratova na tlu bivše Jugoslavije Slovenija i Hrvatska nisu imale međusobnih sukoba, sada se rat između ove dve države vodi na popularnom internet sajtu „fejsbuk“. Deo Slovenaca koji imaju profile na tom veb sajtu formirao je grupu „Crveno svetlo — sprečite ulazak Hrvatske u EU“. Više od 40 hiljada Hrvata se pak, na istom sajtu pridružilo grupi koja poziva na bojkot slovenačke robe.
Na fejsbuku ipak, postoji i grupa koja se zove „Slovenija + Hrvatska = najbolji prijatelji“.