новембар 2010

Troškovi života u Republici Srbiji u novembru 2010. godine u odnosu na prethodni mesec su viši za 1,7%. U novembru 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. godine troškovi života su povećani za 9,5% a u odnosu na decembar 2009. godine za 9,6%.

Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvezeno jerobe u vrednosti od 7854,8 miliona dolara, što čini povećanje od 15,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 13500,6 miliona dolara, što je više za 3,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 5957,8 miliona, što čini povećanje od 21,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 10230,4 miliona, što je više za 8,2% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 5645,8 miliona dolara, što čini smanjenje od 9,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 4272,6 miliona, što čini smanjenje od 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 58,2% i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 52,3%.

Rast izvoza je rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Na rezultate izvoza i uvoza u ovom periodu određeni uticaj su imali depresijacija dinara, a izvoz je posebno stimulisan porastom industrijske proizvodnje kod nas (posmatrano desezonirano), kao i privrednih aktivnosti u svetu.

Radnici EPS-a ukazuju predlagačima zakona na ove probleme: „mnogo je onih koji su godinama ostvarivali velike profite plaćanjem (ili neplaćanjem) električne energije, za koju je cena već više godina daleko ispod ekonomske. Ne mislimo pri tom na proizvodna preduzeća u kojima se radnici Srbije bore za opstanak svojih porodica. Mislimo na vlasnike velikih trgovinskih lanaca, banke, vlasnike ugostiteljskih objekata, kladionica… Mnogi od njih, ipak, uredno plaćaju svoje poreze i račune za struju u zemljama iz okruženja u kojima su razvili isti takav biznis, ali uz ekonomske cene električne energije koje su i 2-3 puta više.“

Oni se zato zalažu da se izmenama Tarifnog sistema za obračun električne energije uvedu ekonomske tarife u oblastima trgovine, bankarstva, ugostiteljstva i igara na sreću. Po tom osnovu budžet republike Srbije bi dobio na raspolaganje dodatne mogućnosti za stimulaciju proizvodnje u preduzećima koja zapošljavaju veliki broj radnika.

U saopštenju se navodi da „još jednom Sindikat radnika EPS daje bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije a posebno predsedniku Republike Srbije, gospodinu Borisu Tadiću u nastojanjima da istraju jer to je od velikog značaja za radnike EPS-a, koji proizvode električnu energiju (robu od nacionalnog interesa) u najtežim uslovima, često pogubnim po zdravlje i život“. A šta ćemo sa državnim institucijama koje ne plaćaju struju?

Kamatica pišeda su najviše naknada naplatile Banca Intesa (5 milijardi dinara), Poštanska štedionica (3,5 milijardi dinara) i Komercijalna banka (3,2 milijardi dinara). Najmanje prihoda od naknada su ostvarile dve srpske banke sa centralama na Kosovu i Metohiji, Razvojna banka Vojvodine, Opportunity banka, Moskovska banka i Jubmes banka. Sve navedene banke su ostvarile prihode od naknada manje od 100 miliona dinara.

Iako su ukupno ostvareni prihodi od naknada veći u prvih 9 meseci ove godine, nego u istom periodu prošle, mora se napomenuti da bi rezultat bio mnogo veći da tokom ove godine masovno nisu odobravani subvencionisani krediti građanima i privredi. Naime, država je poslovne banke koje su učestvovale u ovom projektu obavezala da pri odobravanju kredita ne naplaćuju naknade za obradu kredita veće od 0,5%, što je bar za 10% umanjilo prihode banaka po ovom osnovu.

Ako se pitate na kojim to naknadama banke zarađuju, odgovor je na svim, počev od najnižih, za obradu naloga za prenos ili menjačke poslove, do najviših, za obradu kreditnih zahteva. Naknade za obradu naloga za prenos se kreću u rasponu od 15 do 150 dinara po jednom izdatom nalogu, zavisno od visine sredstava koja se transferuju i vremenu obavljanja transfera. Naknade za obradu kreditnih zahteva predstavljaju najskuplje vrste bankarskih usluga i njihova cena se kreće od 5.000 dinara do nekoliko stotina hiljada dinara, zavisno od vrste kredita i visine kredita.Naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju kao procentualni deo isplaćenog kredita i različite su zavisno od vrste kredita. Tako, na gotovinske, potrošačke i auto kredite, naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju u visini od 2-3,5% od odobrenog kredita. Kada su u pitanju stambeni krediti, naknade se naplaćuju u visini od 0,5% do 2% zavisno od modela stambenih kredita.

Kada sve ovo saberete ispada da za gotovinski kredit u visini 3.000€, naknada poslovne banke može dostići visinu od 105€. U slučaju stambenog kredita u vrednosti od npr. 75.000€, što je prosečna vrednost stambenog kredita za kupovinu stana u Beogradu, visina naknade poslovne banke može dostići neverovatnih 1.500€. Navedeni iznosi jasno pokazuju da pored kamata, naknade za obradu kreditnih zahteva predstavljaju izvrstan izvor prihoda za poslovne banke.

Kako bi izašla u susret penzionerima Opportunity banka je potpisala ugovor o saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da se budućim klijentima kredit odobrava uz samo dve posete banci i to u zakazanim terminima i bez žiranata. Time se smanjuje čekanje, a otplata kredita omogućena je automatskom naplatom rate sa računa.

„Osim što imamo odličnu saradnju sa malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivredom želeli smo da proširimo naše polje delovanja i na sugrađane seniore koji, i ako su u penziji, treba da i dalje da vode aktivan i ispunjen život u krugu porodice i prijatelja kao punopravan i produktivan član društva, najveći oslonac deci i unucima, i da budu stub zajednice,“ izjavila je Mirjana Dmitrović, menadžer za marketing i komunikacije OBS-a.

S druge strane, Najbolji poslodavac u kategoriji malih i srednjih preduzeća je firma HintTech koja je po prvi put učestvovala u ovom istraživanju. Pored titule najboljeg poslodavca u kategoriji malih i srednjih preduzeća, zaposleni u ovom preduzeću smatraju da je njihov poslodavac onaj sa Najboljim radnim uslovima.Drugo mesto u kategoriji Najbolji poslodavac i titulu poslodavaca sa Najboljim razvojnim mogućnostima među malim i srednjim preduzećima, po drugi put za redom, osvojio je Microsoft Software d.o.o. Da i dalje vodi brigu o svojim zaposlenima, potvrdilo je i preduzeće Hahn + Kolb d.o.o. koje je takođe po drugi put osvojilo treće mesto među malim i srednjim preduzećima, kao i nagradu za Najbolje međuljudske odnose.

Specijalno priznanje posebnom delu projekta „Najbolji poslodavac za osobe sa invaliditetom“ dobila je kompanija Metro Cash & Carry d.o.o.

Na Infostudov konkurs za titulu “Najboljeg poslodavca 2010” prijavilo se 35 velikih kompanija i malih i srednjih preduzeća koje su u istraživanje uključili preko 5100 zaposlenih omogućivši im da procene zadovoljstvo sledećim aspektima posla koji rade: korporativna komunikacija, radni uslovi, organizacija rada, razvojne mogućnosti, međuljudski odnosi, lojalnost zaposlenih, zadovoljstvo radnim mestom. Ovaj Infostudov projekat osmišljen je i pokrenut sa namerom da se prepoznaju poslodavci koji imaju najbolje ukupne uslove za rad po mišljenju njihovih zaposlenih, kao i nagrade kompanije koje najviše vode računa o zadovoljstvu svojih zaposlenih. Na taj način javno se promovišu dobri primeri iz poslovne prakse u Srbiji a sami poslodavci se upoznavaju sa stepenom zadovoljstva svojih zaposlenih, nakon čega mogu raditi na eventualnim unapređenjima njihovog položaja.

U ovom jedinstvenom istraživanju analizirani su stavovi zaposlenih iz čitave Srbije a koji dolaze iz prijavljenih kompanija: AmRest d.o.o., Apatinska pivara Apatin d.o.o., Asseco SEE, AstraZeneca UK Limited, City Records, CMC-Closer Marketing Club, Coca-Cola HBC, Delta Automoto d.o.o., Delta Generali Osiguranje a.d.o., DHL International Beograd d.o.o. (DHL Express), Eminent d.o.o., Erste Bank a.d., Gerontološki Centar Subotica, Gowi d.o.o., GP Auto Shop d.o.o., Grand Casino d.o.o., Hahn+Kolb d.o.o., HintTech, Marfin Bank a.d., Metro Cash & Carry d.o.o., Microsoft software d.o.o., Navigator d.o.o., NS Plakat d.o.o., Office Shoes d.o.o., Opportunity bank a.d., PiN Computers, PSTech d.o.o., Razvojna banka Vojvodine a.d., S-Leasing d.o.o., Societe Generale Banka, Sport Vision d.o.o., Swiss Production TRS, Tojo d.o.o., Transportšped a.d., Vip mobile d.o.o.

Banca Intesa je u želji da pomogne što bržem oporavku Kraljeva posle zemljotresa kreirala ove specijalne pogodnosti za gotovinske kredite.

„U ovom slučaju nastojali smo da damo svoj doprinos i neophodnu pomoć građanima Kraljeva u popravci oštećenih objekata i kupovini potrebnih dobara“, izjavila je Danijela Tomašević, Direktor za upravljanje komercijalnim poslovima sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa.

Svi koji žele da pomognu Kralječanima, mogu to učiniti i preko sajta jazakraljevo.rs koji je u funkciji Online Kriznog štaba Kraljeva.

Pravo učešća na konkursu imaju redovni studenti završnih godina osnovnih studija odabranih državnih fakulteta IT i biznis orijentacije Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Od kandidata se očekuje minimalna prosečna ocena 8 na studijama u toku prijavljivanja, odlično znanje engleskog jezika i poznavanje rada na računaru, kao i upis master studija u akademskoj 2011/2012 godini.

Proces selekcije organizovan je kroz tri eliminacione faze. U prvoj fazi kandidati su u obavezi da pošalju CV i odgovore na tri postavljena pitanja na engleskom jeziku. U drugi krug prolazi 60 studenata sa kojima će biti obavljeni individualni intervjui, kada se pravi selekcija 40 kandidata koji prolaze u treći, finalni krug. Nakon završnog vikenda, stručni žiri će krajem marta 2011. godine odabrati novih 20 Vip stipendista.

Sve informacije o projektu i formulare za prijavljivanje zainteresovani studenti mogu da preuzmu na sajtu www.jasamvip.rs.

Sada su sve oči uprte u izmenjeni Zakon o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da pojednostavi procedure i ubrza izdavanje građevinskih dozvola, proširi broj osoba koje mogu da ostvare konverziju, odnosno prenamenu prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade i da definiše obaveze investitora ako objekat ne privedu nameni u odgovarajućem roku.

Pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Nebojša Janjić je kazao da je izveštaj Svetske banke obuhvatio januar i februar ove godine i procedure koje su bile predviđene starim zakonom, jer novi zakon, koji je stupio na snagu u septembru 2009, tada još nije bio zaživeo. Da podsetimo, uto vreme, bilo je potrebno 279 dana za dobijanje svih neophodnih dokumenata.