април 2011

Potpisivanju ugovora o saradnji prisustvovao je i Francois Pinchon, Rukovodilac CréditAgricole SA za istočnu Evropu.

„Novosadski sajam je vodeći poljoprivredni sajam uregion, kao što i Crédit Agricole Srbija nastoji da bude lider u agrobiznisu u Srbiji, te je ovasaradnja prirodan i očigledan izbor. Trogodišnji ugovor je najbolja ilustracija naše strateškeposvećenosti razvoju poljoprivrednog tržišta u Srbiji, a karakterisaće ga i drugi zajedničkiprojekti sa Novosadskim sajmom“ rekao je Francois Edouard Drion, predsednik Izvršnogodbora Crédit Agricole Srbija.

Ugovor o saradnji omogućiće bolje uslove za kreiranja zajedničkih akcija Novosadskogsajma i Crédit Agricole banke tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma, sjedinjavajućiznanje, iskustvo i posvećenost u kreiranje najboljih ponuda iz oblasti agrara, koje će bitičvrst oslonac agrobiznisu na svim njegovim nivoima: od individualnih proizvođača do velikihagro-kompanija, od primarne proizvodnje do prerađivačke industrije i glavnih snabdevačarepromaterijalom i opremom.

Na 78. međunarodnom poljoprivrednom sajmu sajmu, Crédit Agricole Srbija će sepredstaviti na svom štandu u hali 1 gde će ponuditi povoljne proizvode i uslugeza dugoročno finansiranje kako od stane banke tako i Lizing kompanije.

Podsećаmo obveznike dа je 29. аpril poslednji dаtum do kаdа je moguće podneti zаhtevzа zаmenu registrovаnog godišnjeg finаnsijskog izveštаjа, sаglаsno propisimа.Registаr finаnsijskih izveštаjа i podаtаkа o bonitetu neće prihvаtаti zаmenedostаvljene posle nаvedenog dаtumа, odnosno dаljа korekcijа podаtаkа u pomenutimizveštаjimа biće mogućа sаmo nа osnovu izveštаjа revizorа ili nаlogа nаdležnogdržаvnog (inspekcijskog) orgаnа.

Preliminаrnа zbirnа obrаdа ne utiče nа obаveze prаvnih licа i preduzetnikа zа kojenije okončаn postupаk registrаcije finаnsijskih izveštаjа. Ovi obveznici su dužnidа postupe po dostаvljenom obаveštenju o utvrđenim nedostаcimа u finаnsijskomizveštаju koje morаju dа otklone u zаdаtim rokovimа.

Okončаnjem preliminаrne zbirne obrаde, Registаr će pripremiti individuаlnepodаtke iz registrovаnih godišnjih finаnsijskih izveštаjа zа objаvljivаnje nаinternet strаnici Agencije. Ovi podаci 9.mаjа biće objаvljeni nа veb аdresiwww.apr.gov.rs i tu će biti dostupni jаvnosti u nаredne tri godine.

Kаdа se zаvrši obrаdа finаnsijskih izveštаjа, Registаr će otpočeti sа procesomizrаčunаvаnjа pokаzаteljа o bonitetu i utvrđivаnjа skoringа, što je preduslov zаpružаnje uslugа bonitetа sа podаcimа iz finаnsijskih izveštаjа zа 2010. godinu.Jаvnost će nаknаdno biti upoznаtа o tаčnom dаtumu početkа pružаnjа uslugа bonitetа.

Blic piše da je novac do sada pozajmljivan od međunarodnih finansijskih institucija, drugih država, komercijalnih banaka, kroz izdavanje vrednosnih hartija i tako će biti i ubuduće. Ove i naredne tri godine samo za kamate će morati da se plati više od milijardu evra, ali taj trošak verovatno neće zaustaviti nove kredite.

„Za državu nema druge opcije osim da se dodatno zadužuje, jer ako do sada nismo smanjili javnu potrošnju, sigurno je da se to neće desiti sada u izbornoj godini. Državi treba ove godine oko milijardu evra i bez toga vlast će biti u velikom problemu“, ocena je Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište.

Problem je i što uzimamo sve više kredita za vraćanje ranijih dugova, ne ulažemo, već samo trošimo nove zajmove. Strane direktne investicije konstantno opadaju od 2006, donacija nema odavno, glavnina privatizacije je gotova i Telekom je bio „zlatna koka“ budžetskog spasa. Zato ekonomisti smatraju da će dalje zaduživanje države ostaviti posledice koje će se godinama osećati.

Osnovni cilj projekta jeste da se pozitivno i kreativno utiče na svest dece o značaju prirode i pomogne im daizrastu u drušveno odgovorne ljude koji će znati kako da čuvaju našu planetu.

Programom su obuhvaćene interaktivne radionice u školama, održane od početka marta do kraja aprila, kojesu na kreativan način podsticale decu da čuvaju prirodu. Radionice na projektu držali su volonteri, koji su seoprobali u radu sa decom, stekli iskustvo u školskoj nastavi i videli kako je to raditi sa najmlađima. Studentisu dobili priliku da se edukuju i doprinesu promociji ideje o održivom razvoju. Zainteresovani su imalimogućnost da pohađaju obuku u Vladi Republike Srbije, koja za cilj ima širenje svesti o održivom razvoju i udrugim gradovima Srbije.

Kao završnica projekta, 23. aprila održaće se Dan oslikavanja eko-torbi na platou ispred tržnog centraUšće, gde će nekoliko stotina mališana oslikavati torbe u cilju promocije smanjenja upotrebe nerazgradivihkesa.

Više informacija o ovom i drugim projektima možete pronaći na sajtu www.ef.aiesec.org.rs

Raul Kastro koji je od brata preuzeo vlast 31 jula 2006. uveo je do sada nekoliko bitnih promenaali ova je posebno uzburkala medije širom sveta. Naime, tokom proteklih pola veka, Kubancima je bilo dopušteno samo da prenose vlasništvo nad nekretninama na svoju decu, dok se zamena sprovodila po pravilima komplikovanog i često korumpiranog sistema.

Sada će, po rečima Raula Kastra, nekretnine koje su javno dobro i dalje ostati u rukama države, ali će građani imati pravo na svoju imovinu ali uz zadršku jerje predsednik upozorio da neće biti dopušteno nagomilavanje imovine.

Politika objavljuje podatke da jeukupan dug privrede na kraju februara ove godine iznosio je bezmalo 20 milijardi evra. U odnosu na prošlu godinu, u devizama je zaduženje realnog sektora gotovo identično. Međutim, zbog ogromnih kursnih razlika u dinarima je on znatno veći. Tako je prema podacima portala Markoekonomija.org dug privrede za godinu dana uvećan 198 milijardi dinara.

A kada je reč o zaduženjima pojedinačnih firmi, Ekonomistovo istraživanje „Top 300” pokazuje da najviše duguju oni koji najviše imaju. Prema poslednjim podacima, koji se odnose na 2009. godinu, najzaduženije privatno preduzeće bilo je „Delta holding”, dok je državna firma sa najvećim teretom dugova bila „Telekom Srbija”. Bez obzira na to što se, zbirno gledano, brojevi u tabeli dugovanja nisu mnogo promenili, ako se zajmovi posmatraju u evrima, krupni kapitalisti sada imaju subjektivni utisak da je situacija još gora.

Mirko Todorović, savetnik potpredsednice vlade Verice Kalanović, kaže da je normalno to što su oni koji najviše imaju najviše i zaduženi. Razvoj se u svim zemljama sveta zasniva na podršci banaka, dodaje.

Zato smatra da će reprogram zajmova, koji će država osim građanima, ponuditi i privredi, pomoći njegovim kolegama da uhvate svež vazduh.

– Problem je što se onima koji su već na kolenima ne može mnogo pomoći. A čini mi se da je mnogo takvih privrednika u Srbiji – objašnjava.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, podseća da su vlasnici malih i srednjih preduzeća bez ikakvog uticaja, ali na istom brodu sa svojim moćnijim kolegama.

– Veliki imaju i svoje poluge moći i njima je opet lakše da nađu izlaz iz bezizlazne situacije. Mali su prepušteni sami sebi. Ako privreda nastavi i dalje da ovako propada, budžetski prihodi će biti sve manji i to će, bojim se, u budućnosti značiti još veće stezanje kaiša. Nažalost, mi smo izgleda jedina zemlja novog kapitalizma u kojoj se vlasnici kapitala ništa ne pitaju – kaže on.

Za sve one koji se opredele za m banking, UniCredit Banka je obezbedila promotivni period do kraja 2011. godine u toku kojeg neće plaćati mesečnu naknadu koja će nakon isteka ovog perioda iznositi 50 dinara mesečno.

Usluga m bankinga se aktivira veoma brzo, podnošenjem zahteva u ekspozituri u kojoj se i nastavlja aktivacija usluge. M banking klijentima omogućava da plaćaju sve vrste računa, kreiraju ili koriste već postojeće šablone iz elektronskog bankarstva, imaju uvid u stanje i transakcije po svim računima, uključujući i kredite, i uvid u sve transakcije putem platnih kartica, kao i da primaju korisne informacije i obaveštenja.

Rastko Nicić, direktor Direkcije za razvoj proizvoda UniCredit Banke kaže: „Klijenti koji budu koristili ovaj servis za plaćanja će imati veliku uštedu jer se nalog za plaćanje putem m bankinga tarifira u iznosu od samo 15 dinara. Pored toga, klijenti mogu da kreiraju platni nalog na bilo kom mestu, u bilo koje vreme, bez obzira na radno vreme ekspoziture.“

NY times piše da Francuska, ponovo u vrhu NATO-a, vodi sve oštriju politiku, a Nemačka, po prvi put u poslednjih 100 godina pacifističku.

U tekstu pod naslovom “Francuska uzleće, Nemačka se odmeće” navodi se da je Pariz “pružio mišiće” i UN snagama u Obali Slonovače, “dajući lekciju svom pacifistički orijentisanom savezniku, Nemačkoj, o atlantizmu 21. veka”. Autor se pomalo rugaNemačkoj „koja kolebljivo staje uz Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, protiv najbližih sazveznika, Francuske i SAD, pri glasanju u UN o vojnoj akciji. A evo i Francuske sa najjačom podrškom NATO“. On ilustruje ovu tvrdnju pričama da u Bengaziju građani kad vide NATO avion viču „evo ih ovi Sarkozijevi“.

Za SAD, smatra njujorški dnevnik, nema dileme: „Na najvišoj smo tački posleratne francuske diplomatije i najniže u Nemačkoj“ konstatuje se, uz isticanje da je Berlin “morao da stane uz svoje saveznike”. Francuska i SAD navodno imaju za cilj demokratizaciju u arapskom svetu, ali i da se ojača UN koji „ne sme uvek sklapati kišobran kad počinje kiša“. Zato komentator smatra da je Angela Merkel pre manevrista nego lider, iako je objektivno gledano Nemačka predvodnica ekonomskog oporavka Evrope. Međutim, pošto nije ratna predvodnica, odjednom joj se zamera da nema više tu moć da zajedno sa Francuskom čini temelje zajednice i donosi najvažnije odluke za njenu budućnost.

Pošto američki mediji i u ovome vide početak kraja EU, oni predviđaju stopiranje evro integracija, i veliki rizik za održanje evra.

Sledi ga direktor kompanije Occidental Petroleum, Ray R. Irani, sa godišnjom platom od 76,1 milion dolara, a zatim Lawrence J. Ellison, glavni čovek kompanije Orakle, sa ostvarenom zaradom od 70,1 milion dolara. Na četvrtom mestu, sa 32,9 miliona dolara, našao se Michael D. White direktor kompanije DIRECTV, dok je na petom mestu završio John F. Lundgren, direktor kompanije Stanley Black & Decker (32,6 miliona dolara).

Među 20 najplaćenijih direktora nalaze se i:

* Brian L. Roberts (Comcast) – 28,2 milliona dolara;

* Robert A. Iger (Walt Disney) – 28 milliona dolara;

* Alan Mulally (Ford Motor) – 26,5 milliona dolara;

* Samuel J. Palmisano (I.B.M.) – 25,2 milliona dolara;

* David N. Farr (Emerson Electric) – 22,9 milliona dolara;

* Howard Schultz (Starbucks) – 21,7 milliona dolara;

* William C. Weldon (Johnson & Johnson) – 21,6 milliona dolara;

* Louis C. Camilleri (Philip Morris International) – 20,6 milliona dolara;

* Randall L. Stephenson (AT&T) – 20,2 milliona dolara;

* Miles D. White (Abbott Laboratories) – 20 milliona dolara;

* George W. Buckley (3M) – 19,7 milliona dolara;

* Louis Chenevert (United Technologies) – 19,5 milliona dolara;

* Robert P. Kelly (Bank of New York Mellon) – 19,4 milliona dolara;

* Muhtar Kent (Coca-Cola) – 19,2 milliona dolara;

* Robert J. Stevens (Lockheed Martin) – 19,1 million dolara

Još pet procenata deli nas od granice prezaduženosti koju predviđa Zakon o budžetskom sistemu, jer sada naš dug čini 39,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kamate rastu veoma brzo, pa su troškovi istih u 2008. godini bili 16,5 milijardi dinara a sada su 55 milijardi. Sve to zbogdepresijacije dinara i uzimanja novih i skupljih kredita radi otplate starih, jeftinijih dugova.

Uprkos tome što nam je odobren novi kredit od strane Svetske banke, mi ni stare ne uspevamo da iskoristimo, i to uglavnom zbog komplikovanih procedura. Međutim, od ovog, jedna polovina namenjena je krpljenju budžetske rupe, a druga projektima iz oblasti malih i srednjih preduzeća, infrastrukture, energetske efikasnosti…

Ekonomisti kažu da je ovo zaduživanje nužnost, jer bi u suprotnom Srbija bila neto finansijer Svetske banke, odnosno ovoj svetskoj razvojnoj instituciji vraćala bi više novca nego što bi od nje uzimala. Jer, u rasponu od 2011. do 2014. godine naša zemlja mora da vrati 900 miliona dolara duga, što znači da ćemo i sa 800 miliona dolara novog zaduženja morati da doplatimo još sto da bismo bili na nuli.