септембар 2012

„Dogovorili smo se o glavnim tačkama mera budžetske uštede, koje se odnose ukupno na više od 11,5 milijardi evra za 2013. i 2014. godinu. Sada je potrebno da postignemo dogovor sa međunarodnim kreditorima – Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnmi fondom, a potom i sa našim (evropskim) partnerima“, dodao je grčki ministar.kazao je Sturnaras posle sastanka lidera tri partije. Priprema novih mera budžetske i štednje u širem državnom sektoru uz gašenje ili prodaju niza ustanova i preduzeća, bila je uzrok jučerašnjeg generalnog štrajka i štrajka pojedinih službi i struka koji se nastavlja i danas.

Očekuje se da će rezovi, porast poreza i strukturne reforme dostići 39 milijardi evra, javlja BBC. U petak bi trebalo da budu objavljeni rezultati stres-testa španskih banaka. U sredu su troškovi zaduživanja opet porasli, a berza pala. Premijer Mariano Rahoj je dodatno podstanao nagađanja da će Španija zatražiti pomoć nakon što je za Wall Street Journal izjavio da ukoliko troškovi zaduživanja budu previsoku duži period, Španija će sigurno morati da zatraži paket pomoći.

Ekonomska situacija je i dalje teška, a najnoviji podaci centralne banke su pokazali da se recesija produbila, a industrijska proizvodnja pala. Madridska berza je u sredu pala 4%, a kamatne stope na 10-godišnje obveznice su porasle iznad 6%. Prošle nedelje je druga najveća španska banka, BBVA, procenila da je potrebno dodatnih 60 milijardi evra kako bi se pomoglo tom sektoru. Do sada je država bankama dala oko 20 milijardi.

„I pored toga što je tek na početku svog mandata, verujemo da je neophodno da Vlada što pre nastavi strukturne reforme, bez kojih je nemoguće ostvariti makroekonomsku stabilnost i održivi privredni razvoj u ova turbulentna ekonomska vremena,” rekao je predsednik Američke privredne komore u Srbiji, Miloš Đurković.

„U tom smislu, Američka privredna komora ističe da je veoma važno da Vlada preduzme konkretne mere za uspostavljanje održivog budžeta, unapređenje regulative iz oblasti radnih odnosa kao i efikasnosti sprovođenja administrativnih procesa pri dobijanju građevinskih dozvola i konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Istovremeno, naše udruženje pozdravlja mere Vlade za ukidanje parafiskalnih nameta, što je veoma važno i nadamo se da se reforma nameta države privredi tu neće zaustaviti“, dodao je Đurković.

Prijavom na konkurs mladi dobijaju mogućnost da prođu niz treninga koji će im pomoći da unaprede svoje biznis ideje i razviju ih u biznis planove, koji će u februaru 2013. godine biti razmatrani za kreditiranje
u okviru „Superstep“ kreditne linije Erste Banke namenjene mladima koji započinju sopstveni posao. Za mlade koji uspešno prođu sve treninge i osnuju sopstveni biznis biće obezbeđene i dodatne obuke iz različitih oblasti poslovanja kao i biznis mentorstvo u trajanju od godinu dana.Mladi zainteresovani za ovakvu vrstu podrške mogu da se prijave na konkurs putem sajta www.biznismladihsrbije.org do 28. oktobra 2012. godine.

„Erste Banka je udvostručila iznos namenjen Superstep kreditnoj liniji u odnosu na prethodnu godinu, tako da će u ovom ciklusu početnicima u biznisu biti na raspolaganju 100.000 EUR. Superstep kredit Erste Banke ima za 4% nižu kamatnu stopu od kredita namenjenim preduzetnicima u redovnoj ponudi. Međutim, još značajnije od kamatne stope je to što za Superstep kredit nije potrebno obezbeđenje, niti garancija nekog privrednog subjekta koji već ima uspešan biznis“, izjavio je Vojislav Stokić, direktor Direkcije za mikroklijente u Erste Banci.

Prema Bekamovom zakonu, svi strani fudbaleri koji godišnje zarađuju više od 600.000 evra prvih pet godina umesto 45 odsto plaćaju 23 odsto poreza. Međutim, Vlada bivšeg španskog premijera Zapatera ukinula je ovaj zakon 2010. godine, ali se uredba o njegovom ukidanju ne primenjuje retroaktivno, što znači da oni koje je obuhvatio primenom i dalje od njega profitiraju. Kristijano Ronaldo će 2014. navršiti pet godina boravka u Španiji pa za njega Bekamov zakon više neće važiti.Stoga razliku u zaradi želi da nadoknadi novcem od korišćenja brenda.

Dosad se novac od prodaje dresova portugalske fudbalske zvezde delio u razmeri 60 prema 40 u korist Ronalda. Prihodi od prodaje suvenira s Ronaldovim imenom iznosili su više od 20 miliona evra, od čega je 12 miliona direktno pripadalo ovom fudbaleru.

Izvor: http://www.business.hr

Bez obzira na to da li se nalaze u zemlji ili inostranstvu, da li se radi o plaćanju robe i usluga ili o podizanju novca na bankomatu, potrošeni iznos klijenti mogu da otplaćuju u 3, 6 ili 12 jednakih mesečnih rata. Pored toga, ovaj model mogu da koriste i oni koji se opredele da obaveze nastale u drugim bankama refinansiraju putem MasterCard kreditnih kartica UniCredit Banke. Minimalna visina transakcije koja može da se podeli na rate je 3.000 dinara, dok maksimalni iznos nije definisan. Dodatna pogodnost je i ta da klijenti nisu u obavezi da odmah nakon kupovine odluče da li će potrošeni iznos otplaćivati u ratama, već to mogu da učine u bilo kom trenutku u toku tekućeg meseca.

Limiti kredita se određuju pojedinačno u zavisnosti od procenjene kreditne sposobnosti klijenta, uz poštovanje propisanog maksimalnog iznosa od 30 miliona dinara za preduzetnike i mala preduzeća, 200 miliona dinara za srednja preduzeća iznose, i 400 miliona dinara za velika preduzeća, odnosno 600 miliona dinara za izvozne poslove.Krediti sa subvencionisanim kamatama odobravaju se na rok do 18 meseci u koji je uključen grejs period od 5 meseci.

Banka primenjuje odredbe ugovora sa Fondom za razvoj republike Srbije tako da kamata iznosi najviše do referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za kredite u dinarima i najviše do visine 3,5% na godišnjem nivou za kredite sa valutnom klauzulom. Subvencionisani iznos kamate za obe vrste kredita iznosi 5% godišnje, na iznos kredita. Krediti za finansiranje izvoznih poslova odobravaju se isključivo uz primenu valutne klauzule. Klijenti imaju mogućnost refinansiranja ranije odobrenih subvencionisanih kredita od strane Piraeus banke, a za iste namene.

U orgаnizаciji Kаncelаrije zа evropske integrаcije Vlаde Republike Srbije i Ministаrstvа finаnsijа i privrede dаnаs je održana Trećа nаcionаlnа konferencijа o prekogrаničnoj sаrаdnji. Progrаmi prekogrаnične i trаnsnаcionаlne sаrаdnje su instrument Evropske unije zа pružаnje podrške sаrаdnji institucijа u pogrаničnim oblаstimа susednih držаvа. Trenutno se u Srbiji sprovodi osаm progrаmа: sа Mаđаrskom, Rumunijom, Bugаrskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvаtskom, Jаdrаnski progrаm i progrаm “Jugoistočnа Evropа”. Sredstvа iz Instrumentа pretpristupne pomoći (IPA) EU nаmenjenа nаšoj zemlji zа progrаme prekogrаnične i trаnsnаcionаlne sаrаdnje zа period od 2007. do 2013. iznose više od 81 milion evrа. Do sаdа je u progrаmskom periodu u osаm progrаmа podneto više od 2.500 predlogа projekаtа u kojimа je učestvovаlo oko 1.000 institucijа širom Srbije. Do krаjа 2012. godine biće ugovoreno i finаnsirаno više od 500 projekаtа u Republici Srbiji.

Direktor Kаncelаrije zа evropske integrаcije Milаn Pаjević nаglаsio je dа ovi progrаmi pružаju podršku institucijаmа i orgаnizаcijаmа u pogrаničnim oblаstimа susednih držаvа rаdi unаpređenjа sаrаdnje, rešаvаnjа zаjedničkih izаzovа i poboljšаnjа životа u često nerаzvijenim i teško dostupnim sredinаmа. „Svi progrаmi promovišu vrednosti koje delimo sа nаšim evropskim pаrtnerimа i susedimа i uključuju širok krug institucijа i orgаnizаcijа: opštinske аdministrаcije, nevlаdine orgаnizаcije, udruženjа, komore, škole, fаkultete, аgencije, sportskа društvа, bolnice, verske zаjednice, muzeje, koje sа institucijаmа iz drugih zemаljа zаjednički rаde nа pripremi i sprovođenju projekаtа“, podvukаo je Pаjević.

Bosch je u decembru prošle godine potpisao ugovor za izgradnju fabrike za proizvodnju sistema brisača za automobile proizvodnog kapaciteta oko 22.000 metara kvadratnih. “Proizvodi iz ove fabrike moraće da zadovolje visoka očekivanja u pogledu tehničkih performansi i kvaliteta. Intenzivnim i detaljnim obukama zaposlenih obezbedićemo da ova očekivanja budu i ispunjena”, izjavila je Jovanka Jovanović, generalna direktorka Boscha u Srbiji.

Bosch sa sedištem u Beogradu prisutan je u Srbiji od 2006. Kompanija proizvodima iz oblasti automobilske tehnologije, ručnih električnih alata, sigurnosnih sistema i termotehnologije snabdeva klijente u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Nova fabrika je deo Divizije Bosch Elektro Pokretača. Sa oko 12.000 zaposlenih na preko 20 lokacija širom sveta, ova divizija pruža inovativna rešenja i usluge za električne podizače prozora, upravljačke mehanizme, motore za pokretanje sedišta i krovnih prozora.