септембар 2013

Globalna prosečna naknada u gotovom za najvišeg rukovodioca u korporaciji sa više od 100,000 zaposlenih je 1,35 miliona evra bruto godišnje. Ovaj iznos je podeljen skoro podjednako na 660.000 evra osnovne novčane naknade i 690.000 evra kratkoročnog bonusa. Osnovna naknada je povećana za 5,5% u poređenju sa prethodnom godinom, a ukupna naknada u gotovom obuhvata bonus povećan za 3,4%. Ovo su ključni nalazi globalnog ispitivanja koje je obavila executive search kompanija Pedersen & Partners među 1.700 rukovodilaca u 330 kompanija u 17 zemalja.

Najviši rukovodioci koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem su generalni direktori i članovi upravnih odbora međunarodnih korporacija sa 129.000 zaposlenih, prometom od 40 milijardi evra i profitom od prosečno 3,9 milijardi evra. Ove korporacije predstavljaju globalnu elitu velikih preduzeća. Mnoge od tih kompanija su prošle godine ostvarile uspeh u poslovanju. One su povećale svoj promet i profit za u proseku po 6% i otvorile više od 1,5 miliona novih radnih mesta u poslednjih 12 meseci, povećavajući broj svojih zaposlenih u proseku za 3,5%. „Stepen odgovornosti je ključno merilo za naknadu rukovodilaca,“ kaže Conrad Pramboeck, direktor za compensation consulting sektora u firmi Pedersen & Partners i menadžer projekta istraživanja. „Naknada rukovodioca u 100 vodećih preduzeća u Evropi i Sjedinjenim Državama je u proseku sedam puta veća od plate generalnih direktora u malim i srednji preduzećima i 40 puta veća od prosečne plate zaposlenog službenika. U Srbiji, na primer, ukupna naknada u gotovom uključujući i bonus generalnog direktora kompanije sa 200 do 300 zaposlenih je 72.800 evra bruto godišnje.“

Ukupna naknada u gotovom najviših rukovodilaca u velikim korporacijama je veoma slična u većini zapadnih zemalja. Njihova naknada, uključujući i kratkoročni bonus je obično između 1,3 i 1,4 miliona evra bruto godišnje. Pored naknade u gotovom, najvišim rukovodiocima u SAD-Americi su odobreni dugoročni podsticaji, uglavnom prava kupovine akcija po ceni ispod tržišne, u vrednosti od prosečno 393.100 evra. Menadžeri najvišeg nivoa u Evropi su dobili prava kupovine akcija po ceni ispod od tržišne u vrednosti od prosečno samo 76.500 evra.

 Prosečna naknada najvišeg rukovodioca u kompanijama sa više od 100,000 zaposlenih

Pošto je naknada rukovodioca blisko povezana sa veličinom kompanije, u istraživanju koje obavila firma Pedersen & Partners takođe su upoređene zarade rukovodilaca u velikim kompanijama iste veličine – 20.000 do 50.000 zaposlenih – u različitim regionima u svetu.

Na globalnom nivou, naknada rukovodioca je u proseku još uvek najveća u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi. „Oni koji najviše zarađuju u velikim preduzećima na tržištima koja nastaju, kao što su Kina, Indija ili Južna Afrika primaju naknadu na nivou zapadnih zemalja. Međutim, naknada rukovodilaca je u proseku još uvek manja od novčane naknade njihovih kolega u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Državama“ kaže Pramboeck. Naknada najvišeg rukovodioca je trenutno povećana u proseku za 4 do 5% u zapadnim zemljama i u proseku između 7 i 10% na rastućim tržištima. „Poređenja naknada rukovodilaca u svetu se moraju uvek posmatrati sa određenim nivoom opreza“ objašnjava Conrad Pramboeck. „Kina, na primer, je ogromna zemlja sa velikim razlikama u nivou naknada. Plate u Šangaju, Hong Kongu ili Guangžu su dostigle nivoe slične Zapadnoj Evropi, dok mnogi drugi regioni imaju znatno niže nivoe naknada.

Prosečne naknade najviših rukovodilaca u kompanijama sa 20-000 do 50,000 zaposlenih

Objavljen uoči Samita lidera G20, novi Preduzetnički barometar kompanije Ernst & Young predstavlja novi način rangiranja zemalja članica G20 u okviru pet „stubova”: pristup finansiranju, preduzetnička kultura, porezi i propisi, edukacija i obuka i koordinirana podrška. Zasnovan je na istraživanju u kojem je učestvovalo više od 1,500 vodećih preduzetnika i kvalitativnim podacima o uslovima preduzetničkog poslovanja u zemljama članicama G20. Barometar se takođe značajno oslanja i na istraživanje koje je kompanija EY sprovela sa više od 200 vlada.

Dok se mnoge zemlje i dalje suočavaju sa visokom stopom nezaposlenosti i izazovima na polju ekonomskog razvoja, najnovije istraživanje kompanije Ernst & Young „G20 Preduzetnički barometer 2013” (“G20 Entrepreneurship Barometer 2013”) poziva države na saradnju sa preduzetnicima u cilju pokretanja ekonomija i kreiranja novih radnih mesta.

„Uprkos razlikama, pred preduzetnicima i vladama zemalja članica G20 stoji puno zajedničkih izazova. Za većinu zemalja prioritet je i dalje kreiranje novih radnih mesta, a kako barometar ističe, postoje određene stvari koje javni i privatni sektor mogu da postignu učeći jedni od drugih. Lakši pristup finansiranju, pojednostavljeni propisi i porezi kao i podržana edukacija i obuka, već su doprineli unapređenju preduzetničke sredine u mnogim zemljama a njihove vlade su već blisko povezane. Neophodno je razmenjivati primere dobrih praksi kako bi se izbegle greške i posledice sa kojima su se drugi već suočili, ističe Uschi Schreiber, globalni lider kompanije EY za javni sektor.

Najbolje rangirane u stvaranja najboljih uslova za preduzetništvo među zemljama članicama G20 su: Australija, Kanada, Južna Koreja, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. SAD vode na barometru po pitanju pristupa finansiranju i preduzetničkoj kulturi, dok je Francuska vodeća po edukaciji i obukama. Brzorastuća tržišta takođe dosta rade na poboljšanju preduzetničkog okruženja. Saudijska Arabija se tako smatra najatraktivnijom kada je reč o porezima i propisima, usled niskih korporativnih poreskih stopa i pojednostavljenih propisa. Kada je reč o koordiniranoj podršci koja uključuje mentorstvo i umrežavanje sa kolegama, najbolje rangirana je Rusija a za njom su Meksiko i Brazil.

Kao najprioritetnije pitanje koje bi trebalo rešiti na svetskom nivou, 70 odsto preduzetnika navelo je pristup finansiranju. Složili su se da finansiranje ostaje teško čak i kada njihovi poslovi rastu i razvijaju se, a izvori finansiranja na koje se oslanjaju se menjaju. Barometar ističe da bi vlade trebalo da stvore niz mehanizama i institucija koje bi preduzetnicima omogućile pristup kapitalu u svakoj fazi razvoja, istovremeno obezbeđujući podršku i mentorstvo, koje je od izuzetnog značaja za efikasno korišćenje kapitala.

Najbolje rangirane sa aspekta pristupa finansiranju su SAD, a odmah zatim Velika Britanija i Kina. Dok u SAD samo 15 odsto preduzetnika smatra da je teško doći do izvora finansiranja, u zemljama poput Italije i Argentine taj procenat je znatno veći, odnosno preko 40 odsto. Pristup finansiranju u ranim fazama se poboljšava. SAD, Kanada i Australija, kao i Saudijska Arabija i Indonezija, dobro su se pokazale u obezbeđivanju finansiranja za „start–up“ kompanije. Inovacije su potrebne kako bi se proširila postojeća ponuda finansiranja u ranim fazama razvoja kompanija. Ovo uključuje i velike kompanije koje traže izvore finansiranja da bi pospešile sopstvene inovacije ali i podržale preduzetništvo.

Kompanije bi takođe imale značajnu korist od olakšica za indirektne poreze koji često služe kao fiksni režijski troškovi. Osamdeset i tri odsto preduzetnika smatra da bi inovacije usmerene na poreske podsticaje poboljšale preduzetništvo u njihovim zemljama. Na primer, u Kanadi, preduzetnici mogu da povrate 50 odsto svih troškova koji se odnose na istraživanja i razvoj, bez obzira na dobit ili gubitak.

Preduzetnici iz zemalja članica G20 šalju jasnu poruku da je osim finansijskih poboljšanja potrebna i kulturološka promena kako bi se uklonila stigma neuspeha, podržalo preduzetništvo i promovisalo jedinstveno razmišljanje u regulativnim i poslovnim okruženjima. Američki preduzetnici imaju relativno mali strah od neuspeha. Četrdeset i tri odsto ispitanih američkih preduzetnika poslovni neuspeh vide kao priliku za učenje, dok isto mišljenje u ostalim zemljama članicama G20 ima 23 odsto ispitanika. Relativno male posledice stečaja takođe podržavaju mlade preduzetnike u SAD da se okušaju u novim poduhvatima. Poruka je jasna – vlade, preduzetnici i korporacije moraju zajedno da rade kako bi se podstakao rast u zemljama članicama G20. Za vlade ovih zemalja postoji jasna poruka da je potrebno da se poboljšaju finansijska i regulativna okruženja koja bi bolje podržavala preduzetništvo, ali je istovremeno neophodno učiniti dosta toga da se ohrabri preduzetnička kultura.

Iako je broj milionera u Kini opao u prošlih godinu i po dana, oni najbogatiji među njima su samo uvećali svoju imovinu, a deo njih „preselio“ se u Hong Kong.

Kina je u prošloj godini bila jedina azijska zemlja u kojoj je broj bogatih pojedinaca sa imovinom procenjenom iznad 30 miliona američkih dolara bio smanjen, i to za 5,1%, a njihovo sabrano bogatstvo se smanjilo za 4,1%. Međutim, i u kategoriji bogatih ima podela, pa su tako oni sa imovinom iznad 500 miliona dolara povećali svoj udeo na 40% ukupnog bogatstva imućnih Kineza. Super-bogati Kinezi su pridodali svojoj imovini 19 milijardi dolara u 2012.

Tri četvrtine tog bogatstva raspodeljeno je u deset najvećih kineskih gradova, a Peking, Šenžen i Guangžu su u proteklih 12 meseci doživeli i porast populacije super-bogatih (u Pekingu ih je bilo 2.320 početkom 2013.). Međutim, primećeno je i da preostalih sedam gradova sa top 10 liste beleže odliv bogataša. Organizacija Wealth-X i UBS banka, koje su istraživale broj i bogatstvo kineskih bogataša, pronašli su ove „odbegle“ milijardere u Hong Kongu, gde se njihov broj u 2012. uvećao za 45 super-bogataša koji su u proseku doneli po 1,3 milijardu dolara, odnosno 58,5 milijardi ukupno.