Američki predsednik Obama je ubedio neke od najvećih kompanija u SAD, uključujući Apple, Valmart , General Motors i Ford, da promene svoje kriterijume zapošljavanja kako bi se izbeglo diskriminisanje kandidata koji su bez posla u dužem vremenskom periodu, prenosi NYT .
„Elektroprivreda Srbije“ će početi očitavanje brojila za januarsku potrošnju 1. februara i okončati 5. februara, navodi se u saopštenju, i mole kupci da omoguće pristup mernim mestima čitačima iz distribucija kako bi čitači upisali tačno stanje na brojilima. Ako u periodu očitavanja kupci budu odsutni, očitano stanje mogu da jave na broj telefona u distribuciji kojoj pripadaju navodi se u uputstvu.
Narodna banke Srbije oduzela je danas dozvolu za rad Univerzal banci iz Beograda i imenovala Agenciju za osiguranje depozita za administratora. Odluka o oduzimanji dozvole za rad Univerzal banci obrazložena je zaštitom interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Centralna banka je navela da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da banka uskladi poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja.
Nestabilno tržište kukuruza, statično tržište pšenice i novi sezonski cenovni rekord soje osnovne su karakteristike trgovanja na berzi u Novom Sadu protekle nedelje. Kada kukuruz tako dominira na tržištu kao što je to bilo u nedelji za nama, tada je i ukupan promet roba u trgovanju preko berze znatno veći. U ukupnoj strukturi nedeljnog prometa kukuruz je participirao sa približno 80%. Ukupan fizički obim prometa roba preko berze u periodu 27.01.-31.01. iznosio je 1.840 tona i to je za 74,57% više u odnosu na količinu prometovanih roba u prethodnoj nedelji. Vrednost prometovane robe je iznosila 37.622.760 dinara ili 54,00% više u odnosu na prethodni nedeljni period.
Tržište kukuruza je najaktivnije, ali i najnestabilnije. Cena ove robe je startovala početkom nedelje sa 15,00 din/kg bez PDV, sredinom nedelje je pala na 14,70 din/kg, što je najniži nivo još od početka novembra prošle godine, da bi se na samom kraju nedelje vratila na nivo od 15,10 din/kg. U osnovi ovakvog hirovitog tržišta i nepredvidivih cenovnih obrta leži nekoliko razloga. Najpre, to je jasno kandidovana cena od strane izvozne tražnje na početku nedelje koja jednostavmo nije mogla da podnese cenu preko 15,00 din/kg, zatim su od sredine nedelje sinhronizovano počela da deluju dva faktora koji su „pogurali“ cenu na nešto viši nivo.
Prvo, to je nešto osetniji pad vrednosti dinara sredinom nedelje i sa druge strane to je blagi rast cene na paritetu crnomorskih luka, što je pretežna izvozna destinacija naših izvoznika kukuruza. Prosečna cena kukurza protekle nedelje je iznoslia 16,45 din/kg (14,95 bez PDV), a to je u odnosu na prosek cene u prethodnoj nedelji pad za 1,05%.
Pšenicom se malo trguje, a cena se stabilizovala na nivou od 22,00 din/kg (20,00 bez PDV), što je identično ceni iz prethodne nedelje. Dobre vesti o prinosima iz zemalja južne hemsfere potpuno su kompenzovale uznemirujuće procene o stanju američkih useva zahvaćenih velikom hladnoćom. Procene prestižne analitičke agencije BLOOMBERG ukazuju da bi ekonomska 2013./14. godina mogla biti godina novog rekorda u prinosu pšenice u svetu. Takve procene i te kako utiču na cene na svetskim berzama.
Soja je tokom pretekle nedelje dostigla svoj novi sezonski rekord koji sada iznosi 57,80 din/kg bez PDV. Polednji put ovako visoka cena beleži se još 09.09.2013. godine. Prosečna nedeljna cena soje je iznosila 63,36 din/kg ( 57,60 bez PDV), što je rast od 3,49% u odnosu na cenu iz prethodne nedelje.
Mineralna đubriva se sve ćešće pojavljuju u trgovanju na novosadskoj berzi. U nedelji za nama trgovalo se mineralnim đubrivom UREA po prosečnoj ceni od 38,58 din/kg i mineralnim đubrivom AN po ceni od 35,31 din/kg.
PRODEX
Značajno povećanje nedeljnog obima prometa na “Produktnoj berzi”, rezultat je veoma turbulentnih cenovnih dešavanja na tržištu kukuruza. Generalno posmatrano, najveći porast obima trgovanja beleži se u situacijama kada cena nekog vitalnog artikla za domaći agrar, menja pravac cenovnog trenda.
Upravo to se dogodilo na tržištu kukuruza, tokom protekle nedelje. Početak nedelje je ukazivao da će se dvonedeljni trend sukcesivnog pada cena od po 10 para, na dnevnom nivou, nastaviti. Sredinom nedelje cena kukuruza je došla na 14,70 din/kg, bez PDV-a, što je ujedno bila i njegova najniža cena, u poslednja dva meseca. To je i bila tačka cenovnog preokreta na ovom tržištu, a ujedno i tačka preokreta smera kretanja indeksne vrednosti PRODEX-a, s obzirom na dominantnu poziciju kukuruza u njegovoj vrednosnoj korpi. Cena kukuruza je na današnji dan dostigla nivo od 15,10 din/kg, bez PDV-a.
Kada se ovom doda podatak o daljem rastu cene soje, tokom protekle nedelje, koja je dostigla nivo od 57,80 din/kg, bez PDV-a i da je cena pšenice od 20,00 din/kg, bez PDV-a, nepromenjena, u odnosu na prošli petak, jasno je da je posle duže vremena došlo do rasta indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj pokazatelj na današnji dan beleži indeksnu vrednost od 211,28 poena, što predstavlja rast od 0,78 indeksnih poena, na nedeljnom nivou.
SVET
Svetske izvozne cene pšenice i dalje su pod stalnim pritiskom oblinih zaliha i povoljnog perspktive za useve 2014. godine. Većina površina pod usevima pšenice u SAD-u ima povoljan snežni pokrivač i time štiti useve od nepovoljnog uticaja hladnog vremena, dok je jedino još zabrinjavajuće stanje u nekim delovima pod usevima SRW pšenice. Oko 37% useva je u ošem/veoma lošem stanju, što je skok u odnosu na prošlu nedelju za procentualna poena. Nedeljna izvozna prodaja od oko 421.000 tona, podigla je kumulativni izvoz na nivo od 25.3 miliona tona, ili +24% u odnosu na prošlu godinu.
Američki fjučersi na kukuruz, digli su se na viši nivo. Naime na osnovu jakih lolanih SPOT tržišta, kao i solidne podrške iz izvoza martovski fjučers je u periodu od nedelju dana zabeležio skok od 2%. Nedeljna izvozna prodaja je opet skočila i to na nivo od 693.000 tona ili kumulativnih 30.1 miliona tona (13.3 miliona tona prošle godine).
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 2,91%, dok je fjučers na kukuruz skočio za 1,02%.
U prvoj polovini nedelje američki fjučersi na soju beležili su skokove na osnovu jakih nedeljnih izvoznih podataka, kao i jačanja vrednosti sojine sačme. Međutim, u drugoj polovini nedelje došlo je pada vrednosti, na osnovu poboljšanja vremenske perspektive u Argentini ili špekulacija o otkazivanju kupovine od strane Kine, koja polako prelazi na južno-američke useve.
U odnosu na prošlu nedelju, martovski fjučers na soju je za 0,16% jeftiniji, dok je martovski fjučers na sojinu sačmu u odnovu na prošlu nedelju skuplji za 1,55%.
Nadzorni odbor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) razrešio je danas vršioca dužnosti generalnog direktora Slobodana Cvijana i imenovao Radojicu Rovčanina za direktora Kontrole letenja.
Rovčanin je rođen 29. maja 1953. godine, završio je Pravni fakultet u Beogradu i radio 25 godina u JAT-u. Na čelo Kontrole letenja Rovčanin dolazi iz Agencije za bezbednost saobraćaja gde je bio načelnik Odeljenja za opšte i pravne poslove i zamenik direktora. Govori engleski i ruski jezik.
Cvijan je na predlog Vlade Srbije postavljen za direktora SMATSA 6. aprila 2013, pošto je smenjen dugogodišnji direktora Kontrole letenja Nikola Stankov. Prethodno je Slobodan Cvijan radio u SMATSA, gde je došao iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Cvijanovu smenu najavio je nedavno prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, na čiji predlog je i postavljen u Kontrolu letenja, zbog toga što Cvijan nije bio spreman da smanji primanja i čak je tražio odobrenje za isplatu 13. plate. Primanja u Kontroli letenja su medju najvećim u Srbiji, a prosek je oko 230.000 dinara.
Povodom natpisa u medijima po ovom pitanju SMATSA se još krajem decembra oglasila saopštenjem u kojem stoji da nije tražila saglasnost za isplatu trinaeste plate. SMATSA je tom prilikom podsetila da od osnivanja posluje pozitivno, da nije javno preduzeće, niti agencija Vlade, kao i da nije budžetski korisnik. Po raznim osnovama SMATSA u budžet Republike Srbije svake godine uplaćuje oko 20 miliona evra. SMATSA se, kao i sve druge kontrole letenja u Evropi, finansira naplatom usluga preleta putničkih aviona od stranih i domaćih avio kompanija.
O eventualnoj isplati trinaeste plate, kao i o svim ostalim pitanjima od značaja za poslovanje SMATSA, odluke donose organi upravljanja imenovani od strane osnivača – Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim principima poslovanja, usvojenim u formi zakona od strane skupština obe države.
Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u okviru koje posluje Banca Intesa, uključena je u listu 100 vodećih održivih kompanija u svetu Global 100 specijalizovanog kanadskog časopisa Corporate Knights. Intesa Sanpaolo je jedina italijanska korporacija na listi, što ovom priznanju daje još veći značaj. Cilj izrade liste, koja je predstavljena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, je isticanje vodećih kompanija koje su razvile najbolje strategije za upravljanje rizicima i mogućnostima u oblasti životne sredine, zajednice i upravljanja.
Ovo priznanje ukazano je grupi Intesa Sanpaolo za posvećenost u oblasti održivosti koja joj je 2013. godine donela i uključivanje u CDP 100 CDLI indeks (Climate Disclosure Leadership Index) drugu godinu zaredom, kao i u Dou Džons indeks održivosti (Dow Jones Sustainability Index) i indeks FTSE4Good.
Od osnivanja 2005. godine do danas, časopis Corporate Knights analizirao je 4.000 kompanija širom sveta u odnosu na dvanaest pokazatelja među kojima posebnu važnost zauzimaju politike fokusirane na zaštitu životne sredine, ljudske resurse, politike naknada, posvećenost rukovodstva oblasti održivosti, inovacija i transparentnosti.
Umesto da se stidi antifašizma, Hrvatska bi trebalo da prepozna njegov ogromni turistički potencijal, prenosi Poslovni dnevnik reči učesnika predavanja o baštini Narodnooslobodilačke borbe i kao primer navodi slovenačku turističku ponudu od poprišta borbi u Drugom svetskom ratu do planinskih domova do kojih vode partizanske staze sa komunističkom ikonografijom.
Matej Perkov, predavač sa Visoke poslovne škole Libertas, je u svom obraćanju na pomenutom predavanju skrenuo pažnju na činjenicu da u Hrvatskoj komunistička istorijska baština propada (pominje se podatak da se srušeno oko 740 spomenika) iako na turističkom tržištu za njom vlada veliko zanimanje.
On je kao zainteresovane naveo turiste sa zapada, zatim one koje zanima tzv. ratni turizam, socijalistički turizam, a končano i Balkan jer je drugačiji od svega u Evropi. Po njegovim rečima pozitivan pristup u Hrvatskoj vlada jedino prema Kumrovcu, koji godišnje poseti oko 50 hiljada turista, i prema Jasenovcu koji obiđe nešto više od 10 hiljada ljudi.
Ovo bogato nasleđe treba depolitizovati i uvrstiti ga u turističku ponudu Hrvatske, tvrdi Perkov.
Ovde trendove mogla bi pratiti i Srbija koja obiluje komunističkim spomenicima, i možda u većoj meri nego Hrvatska i komunističkom arhitekturom.
Da ova vrsta turizma može doprineti državnom budžetu prva se uverila Kina u kojoj je samo u 2011. godini boravilo preko pola milijarde „crvenih turista“. Kineski državni mediji tada su pisali da je „crveni turizam“ stvorio preko milion novih radnih mesta i posredno izgradio hiljade kilometara autoputeva, kao i nove aerodrome.
U januaru 2014. inflacija u evrozoni je pala više nego što je to bilo očekivano a nezaposlenost se nije pomerila sa 12%.
Naime, prognozirani rast potrošačkih cena trebalo je da bude 0,9% a kako Eurostat saopštava bio je samo 0,7%. Ovo podgreva oktobarske strahove od deflacije kada je razlog za brigu zadala inflacija na 47-mesečnom minimumu. Od tada je inflacija konstantno ispod očekivane.
Ovakav razvoj događaja bi mogao da pojača pritiske na Evropsku centralnu banku koja bi 6. februara trebalo da objavi na koji način će se dalje boriti protiv deflacije.
Izvor: CNBC
Za veliki broj prevremenih smrti u Rusiji kriva je preterana konzumacija alkohola, ponajviše votke, pokazala je studija koju su 10 godina zajedno sprovodili naučnici iz Ruskog onkološkog centra, Oksfordskog univerziteta i Svetske zdravstvene organizacije.
Po rezultatima studije, oko 25% ruskih muškaraca umre pre 55. godine života zbog preterivanja sa pićem. Ovo je veoma visok procenat ako se uzme u obzir da je u Velikoj Britaniji taj broj 7%.
Uzroci smrti ovih ruskih muškaraca su obično bolesti jetre, trovanje alkoholom i saobraćajne nesreće koje nastaju pod dejstvom alkohola.
Broj Rusa koji imaju problem sa pićem već decenijama varira. Za vreme vladavine Mihaila Gorbačove koji je 1985. drastično smanjio proizvodnju votke i zabranio njenu prodaju u prepodnevnim časovima potrošnja alkohola je pala za četvrtinu, zajedno i sa stopom smrtnosti uzrokovanom alkoholizmom.
Međutim posle pada komunizma Rusi su opet počeli više da piju a zajedno sa ovom navikom porasla je opet njihova stopa smrtnosti.
Uočivši problem, ruske vlasti su 2006. podigle porez na alkoholna pića i ogrničile njihovu prodaju. Tada je opet potrošnja alkohola pala za trećinu, a sa njom je pao i broj smrtnih slučajeva zbog zloupotrebe alkohola sa 37% na 25%. Sada pola litra votke u Rusiji košta 3,6 evra i alkoholičari jednostavno nemaju dovoljno novca da se stalno napijaju.
Međutim, naučnici kažu da čak ni količina alkohola koju Rusi piju nije problem koliko je to njihov način konzumacije, jer oni piju da se napiju, a ne radi uživanja.
Izvor: BBC
Američka ekonomija je u četvrtom kvartalu 2013. imala rast od 3,2% saopštilo je tamošnje Ministarstvo trgovine.
Mnogi predviđaju da će SAD ove godine zabeležiti rekordan rast još od kraja najjačeg udara krize sredinom 2009. Ovaj optimizam vodio je daljem popuštanju stimulativne politike FED-a.
FED je saopštio da će smanjiti mesečnu kupovinu obveznica za 10 milijardi dolara na 65 milijardi. Da podsetimo, ovaj program kupovine obveznica dizajniran je kako bi se ubrizgao svež novac na tržište i kako bi se kamatne stope držale na nižem nivou.
Celogodišnja krvna slika američke privrede ipak nije toliko ohrabrujuća – tokom 2013. ekonomski rast je bio 1,9% što je dosta manje od rasta iz 2012. godine od 2,8%.