U narednih nekoliko godina, na prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida, možemo da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske industrije. To možemo da zaključimo na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i načina na koji posmatraju i nas i celi region, izjavio je danas Branislav Nedimović, član Izvršnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i gradonačelnik Sremske Mitrovice.
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je danas da će akcionarima isplatiti dividendu od 80,22 dinara po akciji iz dobiti za 2013. godinu. Odlukom Skupštine akcionara odobrena isplata dividendi akcionarima NIS-a u iznosu od 25 odsto neto dobiti, što je 13,08 milijardi dinara. Pravo na isplatu dividendi za 2013. imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti 20. juna.
Ako ne smisli način da izgladi probleme sa vlasnicima svojih dugova, Argentina bi uskoro mogla da se nađe u velikim finansijskim problemima. Naime, danas ističe rok za isplatu preskupih argentinskih dugova, mada strani mediji pišu da bi on mogao biti produžen i do 30. jula, što opet nije dovoljno vremena da bi se ova zemlja izvukla iz problema.
U protekloj deceniji Argentina je uspela sa većinom kreditora da dogovori reprogram otpis dugova ali sa njih 7% je morala pred sudije, i to u američkom Vrhovnom sudu. Taj sud je nedavno odlučio da odbaci žalbu kojom je vlada u Buenos Airesu pokušala da ospori isplatu pune vrednosti obveznica koje su pojedini hedge fondovi kupili nakon što je zemlja pre više od decenije objavila bankrot. Osim što je naložio ovoj zemlji da isplati svoje nereprogramirane dugove, sud je poveriocima u slučaju da Argentina to ne učini omogućio zaplenu argentinske imovine, bilo gde u svetu. Argentina više nema pravo da se poziva na državni suverenitet kako bi zaštitila svoju imovinu.
Ekonomisti se pitaju šta će se desiti sa ovom zemljom ako isplati sve svoje nereprogramirane dugove, jer to bi značilo da će na njih potrošiti polovinu deviznih rezervi. Odgovor je da će najverovatnije zapasti u novu ekonomsku krizu.
Kada se na ovu priču nadovežu podaci o tome da su se njene devizne rezerve prošle godine smanjene za trećinu, i da argentinska ekonomija nezaustavljivo propada, pitanje je da li ćemo u skorije vreme čuti neku lepu vest iz zemlje koja je rodno mesto plesa u kojem se na svaki korak napred nadovežu dva koraka nazad.
Izvor: Kvarc
Od avgusta će mesečna pretplata kod Telekoma Srbije za fiksnu telefoniju iznositi 659 dinara sa PDV-om, umesto sadašnjih 516 dinara (sa PDV-om). Ranije impulsno tarifiranje zameniće tarifiranje poziva po minutu. U mesečnu pretplatu će biti uključeno 150 besplatnih minuta za razgovore ka svim korisnicima fiksne telefonije u domaćem saobraćaju. Umesto mesne i međumesne tarife, kao i tarifa za slabiji i jači saobraćaj, celokupna mreža fiksne telefonije predstavljaće jedinstvenu nacionalnu zonu i pozivi ka fiksnim telefonima u Srbiji, bez obzira na pozivni broj, tarifiraće se po jedinstvenoj ceni od 1,2 dinara sa PDV-om po minutu razgovora tokom celog dana.
Telekom Srbija je jedina kompanija koja nudi objedinjene pakete usluga fiksne i mobilne telefonije, interneta i IPTV-a – BOX pakete, koje korisnici biraju u skladu sa svojim potrebama i za njih dobijaju jedinstveni mesečni račun. Opredeljujući se za BOX paket, korisnici ostvaruju značajnu uštedu u odnosu na korišćenje željenih usluga pojedinačno. Od avgusta u ponudi Telekoma Srbija će se naći i Box 2 paketi, koji pored fiksne telefonije uključuju još jednu uslugu koju korisnik sam bira (pristup internetu, IPTV ili mobilna postpaid linija). Korisnici koji se opredele za Box 3, pored usluge fiksne telefonije i pristupa internetu imaju mogućnost da u paket uključe još jednu uslugu po sopstvenoj želji (IPTV ili mobilna postpaid linija). Svi aktuelni i budući korisnici Box paketa imaće dodatnu pogodnost da sa fiksnog telefona neograničeno i besplatno razgovaraju sa svim pretplatnicima fiksne telefonije Telekoma Srbija, odnosno sa više od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji, dok će svi oni koji u okviru BOX-a koriste uslugu pristupa internetu dobiti novu, veću brzinu do 10 Mbit/s.
Kompanija TehnoMerkur donirala je Kliničkom centru Srbije nove stolice za čekaonice, sa željom da skrene pažnju na uslove u kojima se nalazi ova bolnica, i pozvao druge društveno odgovorne kompanije da sličnim akcijama pomognu ovu jedinstvenu zdravstvenu ustanovu u Srbiji.
Preduzeće TehnoMerkur osnovano je 1974. godine kao zanatska radionica za proizvodnju opruga, auto delova, delova od plastike kao i drugih metalnih proizvoda. Danas preduzeće zapošljava 60 ljudi i lider je u proizvodnji metalnog nameštaja kao i drugih raznovrsnih metalnih prozvoda.
Srbija je u prvih pet meseci 2014. izvezla robu u vrednosti od 4,6 milijardi evra, što je za 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako se navodi u saopštenju, uvoz je povećan za 1,6 odsto na 6,2 milijarde evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit Srbije od januara do maja iznosio od 1,6 milijardi evra, što je za 21,9 odsto manje nego u istom periodu 2013. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci 2014. iznosila je 73,5 odsto i veća je za osam procentih poena nego istom peridou 2013. godine kada je iznosila 65,5 odsto odsto.
Izraženo u dolarima, izvoz Srbije u periodu januar-maj bio je 6,26 milijardi, što je porast od 19,3 odsto, uvoz je iznosio 8,52 milijarde uz rast od 6,3 odsto, tako da je deficit iznosio 2,26 milijardi dolara, što je za 18,3 odsto manje nego u istom periodu lane.
Redovni čitaoci mojih članaka već znaju da su Holanđani ogromne cicije. I dok se u drugim zemljama ljudi hvale koliko puno su nešto platili u Holandiji je tema br. 2 na rođendanima (nakon razgovora o vremenu) koliko malo si za nešto platio – to ima i svoj naziv “koopje”, što je sinonim američkog “good deal”-a ili balkanskog “sirotinja”.
I pošto ja imam holandski pasoš i državljanstvo od 1995. (uključujući i pismo od tadašnje kraljice Beatrix) i ja sam poprimio neke lokalne navike.
Tog dotičnog petka 9. septembra 2011. sam kao i svakog dana tokom večere sa svojim partnerom gledao Dnevnik u 20 časova. Udarna tema: Odlukom Visokog suda u Holandiji tamošnje opštine ne smiju više naplaćivati izdavanje lične karte jer je vlada propisala da su one obavezne a po Ustavu vlada ne smije građanima nametati extra troškove. Kad smo čuli ovo, oboma su pale kašike na tanjir, zgledali smo se i bez izgovorene riječi otišli svako do svog novčanika i pogledali lične karte. Gledali smo se opet – nasmješili i nastavili jelo. Ovo nam je ulepšalo cijeli vikend! Zašto? Pa ličnu kartu treba ponovo izvaditi svakih 5 godina a cijena je €44 eura, što znači ako je obnoviš sada imaćeš za sljedecih 5 godina besplatnu ličnu kartu! To nije samo muzika u ušima svakog Holanđanina – to je NIRVANA!!
Dakle u ponedeljak smo otišli u zgradu opštine i tamo nas je dočekao red od 30-tak ljudi. Moja opština je mala, ima svega 20-tak hiljada ljudi i red od 30 ljudi na šalteru za izdavanje dokumenata je nevidjena gužva. Očigledno ima puno poštenih građana koji nemaju pametnija posla u ponedeljak ujutro nego da čekaju u redu ne bi li uštedeli 44 eura.
Naravno, trebalo je popuniti par formulara, napraviti nove slike (po EU standardu – gledati pravo u kameru bez smijanja) i sve to predati na šalter. Holandski šalterski radnici su po pravilu prilično efikasni i red je bio brzo smanjen. Kada sam ja došao na red predstavljen mi je printout mojih podataka iz opštinske dokumentacije i postavljeno standardno pitanje: “Molim potpišite da su ovi podaci ispravni. “
E sad, ovo nije prvi put da sam zatražio nove dokumente i da sam odgovorio na isti način: Moje ime (Saša) se pise sa slovom Š, ali pošto vaš kompjuterski sistem to ne prihvata ime je napisano sa S i to je ok.
“E to nije u redu, samo trenutak molim” – odgovori mi mlada radnica na šalteru i ode zabrinuta lica u kancelariju iza šaltera da konsultuje svog menadžera. Nekih 3 minuta kasnije se vratila sa drugim dokumentom. Ne samo da ona ne može da mi izda ličnu kartu – ona je AUTOMATSKI PONIŠTILA SVE MOJE DOKUMENTE (lična karta, pasoš i vozačka dozvola)!
U Holandiji je sve što ima veze sa bazičnom administracijom oko ličnih podataka veoma komplikovana stvar. Opštinska registracija stanovnika, registracija adrese a pogotovo pravilno upisivanje imena se vode ozbiljnije nego nuklearna elektrana. U Holandiji je nemoguće promjeniti prezime (osim kod udaje/razvoda) a za promjenu imena treba dozvola kraljice (čitaj: sporo, komplikovano i treba ti jako jako dobar razlog – kao na primer da su ti roditelji bili šaljivdžije pa su te nazvali “Traktor”).
Poništavanje svih mojih dokumenata je bila katastrofalna situacija. Dat mi je drugi formular koji treba ispuniti i priložiti zajedno sa originalnim izvodom iz matične knjige rođenih (iz Sarajeva) zajedno sa zvaničnim prevodom i stambiljom sudskog prevodioca, kao i po mogućnosti originalne dokumente (lična karta, pasoš iz bivše Jugoslavije). Prošla me je jeza kad sam samo zamislio kako ću sve ovo da skupim. Naravno onda kad to predaš treba tvoj zahtjev za korekciju pisanja imena da razmotri specijalna komisija koja se sastaje samo jednom mjesečno. A da ne pomenemo da su mi svi dokumenti poništeni!!!
Došavši kući sjetio sam se da mi je drug Wim (arhivar u provincijalnoj arhivi već 30 godina) pre par godina sredio svu moju dokumentaciju, i gle čuda: tamo sam uredno arhivirano našao sve potrebne dokumente. Kad te holandska birokratija zezne ona to uradi u potpunosti ali kad ti pomogne onda je usluga svjetske klase. Elem skočio sam na biciklo i zaletio se u opštinu pre nego sto zatvore šalter. Predao sam dokumentaciju i popunjen formular 3 minute pre zatvaranja.
I stvarno 14 dana kasnije sam dobio pismo gdje su me obavestili da sam sada u opštinsku administraciju upisan pod svojim pravim imenom: SAŠA.
Unaprijed predati zahtjevni formulari (sa slikama po EU standardu) su već bili kod njih, dokumenti su napravljeni i treba samo da dođem da ih pokupim.
Sretan, ostišao sam do šaltera i tamo me je dočekala dobra ali i loša vijest.
Dobra vijest: svi dokumenti su vec napravljeni i mogu da ih preuzmem sa mojim imenom napisanim sa slovom Š.
Loša vijest: U međuvremenu je poništena odluka Visokog suda da se lična karta ne smije naplaćivati. Totalni račun: 44 eura za ličnu kartu, 52 eura za pasoš i 65 eura za vozačku dozvolu. I još tome treba dodati 20 eura za slike. Dakle, platio sam 181 euro za slovo Š!
Ok, mislio sam kao pravi Holanđanin – platio sam dobre pare za to slovo Š – ali to nije problem ako ću od toga imati koristi. Dakle nazvao sam svoju banku i rekao da mi se ime sada drugačije speluje nego na njihovoj kartici a odgovor je bio: “Žao mi je, naš sistem ne podržava slovo Š!” Isti odgovor je bio i kod VISA i MasterCard kartice – “Nas sistem ne podržava slovo Š”.
Moje fino novo slovo (koje sam platio 181 eura) je izgleda bilo teže iskoristiti nego što sam očekivao. Neobeshrabren, nastavio sam da zovem sve moguće firme koje izdaju kartice.
Ispalo je da Holandske železnice podrzavaju slovo Š, ali na mojoj pretplatnog karti stoji samo inicijal imena – koji je još uvek nepromenjen. Ista situacija je za karticu zdravstvenog osiguranja, pretplatne kartice za muzeje, kartica organ donora, itd. Zahvaljujući starom dobrom holandskom običaju da se nikada ne piše puno ime nego samo inicijal, svi oni koji bi mogli da upišu moje novo skupo slovo Š nemaju potrebe da ga pišu! A oni koji bi trebalo da ga pišu – ne mogu! Mala utjeha je bila kad je na kraju dana moja trenerka na fitness-u čula ovu tužnu priču, otišla do recepcije, uzela flomaster i dodala rukom kvačicu na slovo S na mojoj članskoj karti.
Dva mjeseca nakon toga sam kupovao avionsku kartu kod KLM.COM za put u Glasgow i u rubrici “Ime” stajala je primedba: “Molim upišite svoje ime IDENTIČNO kao što stoji u vašem pasošu”. I tu sam se nasmejao. E konačno! Avionske kompanije su veoma stroge po tom pitanju! Konačno ću moći da iskoristim svoje skupo plaćene dokumente i ako ništa drugo da tokom sat i po leta ponosno gledam na boarding kartu!
Pun ponosa sam upisao svoje ime: SAŠA – samo da bi me docekala error poruka: “Naš sistem ne podržava slovo Š!”
U proteklih dvije godine sam došao do zaključka da se ovo dešava zbog toga što sam htio da profitiram na račun nekog drugog. Riječima moje klijentkinje Marije (vlasnica uspješne life-coaching prakse): “Saša, sometimes, karma is a bitch!”
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys
Ljubitelji oldtajmera u Srbiji okupljeni su u tridesetak klubova, od kojih neki raspolažu i primercima koji su stari gotovo 90 godina. Vlasnici ovih neobičnih ljubimaca na četiri točka sve do skoro nisu mogli da ih osiguraju. Zato je kompanija UNIQA osiguranje uvela novu uslugu UNIQA Kasko 30+ za osiguranje vozila koja su starija od 30 godina. To je prva i jedina usluga te vrste u Srbiji, ali i na tržištu osiguranja u regionu.
Prema pokazateljima na globalnom finansijskom tržištu, oldtajmeri su u poslednjih deset godina doneli veću dobit od hartija od vrednosti ili vlasništva nad stambenim prostorom, a njihova cena, zavisno od očuvanosti i retkosti, kreće se od par hiljada pa do više miliona evra. Procenjuje se da samo u Evropi obrt na tržištu odtajmera iznosi oko 15 milijardi evra, a u ovoj industriji je aktivno oko 350.000 ljudi. Prošle godine je broj starovremskih automobila porastao za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a samo u Nemačkoj ih je registrovano više od 300.000, od kojih je oko 230.000 na ulicama.
Prema preporuci FIVA-e, Svetske federacije za vozila od istorijske vrednosti, status oldtajmera može da dobije vozilo koje je proizvedeno pre najmanje 30 godina, iako je svakoj zemlji ponaosob dozvoljeno da putem pozitivnog zakonodavstva jasnije odredi vremensku granicu. U Srbiji, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, prosečna starost vozila je 17 godina, a trenutno je registrovano oko 600.000 automobila starijih od tri decenije. Ne postoje precizni podaci koliko takvih vozila imaju istorijsku vrednost, ali se procenjuje da ih je nešto više od 200 na ulicama srpskih gradova. Ljubitelji oldtajmera okupljeni su u tridesetak klubova, od kojih neki raspolažu i primercima koji su stari gotovo 90 godina, a čija vrednost se procenjuje na više od 200.000 evra.
Bilo da je reč o mogućnosti unosnog posla, ili o strastvenom hobiju, vlasnici ovih neobičnih ljubimaca na četiri točka sve do skoro nisu mogli da ih osiguraju. Zato je UNIQA uvela novu uslugu UNIQA Kasko 30+ za osiguranje vozila koja su starija od 30 godina. To je prva i jedina usluga te vrste u Srbiji, ali i na tržištu osiguranja u regionu.
Vlasnici oldtajmera, zahvaljujući toj usluzi, mogu svoje unikatne ljubimce da osiguraju od gotovo svih opasnosti, manjih oštećenja, havarisanja i krađe, dugoročno, ali i na svega nekoliko dana ili meseci. Usluga omogućava i da se osiguraju vozila koja su u mirovanju, odnosno parkirana na propisanim mestima. Sve što je potrebno vlasniku oldtajmera da bi koristio ovu uslugu je da pribavi potvrdu od Srpskog saveza istorijskih vozila i dokaz od ovlašćenog veštaka da vrednost vozila iznosi najmanje 5.000 evra.
Osiguranje oldtajmera obezbeđuje pokriće velikog broja rizika: od saobraćajnih nezgoda i šteta kod parkiranja, preko prirodnih nepogoda, pada snega sa krova, pada vazduhoplova, požara i eksplozija, zlonamernih postupaka trećih lica, do šteta koje nanesu životinje, loma stakala, krađe, razbojništva i neovlašćenog korišćenja vozila.
Osim toga, usluga podrazumeva i dvadesetčetvoročasovnu dostupnu besplatnu pomoć na putu, popravku vozila u UNIQA mreži servisa, mogućnost telefonske prijave štete svakoga dana, kao i mogućnost ekspresne isplate štete uz minimum dokumentacije, uz opcije plaćanja u celosti ili na rate.
Sonja Marić, direktorka marketinga UNIQA osiguranja
Finansije top 2013/14
Banka za međunarodna poravnanja upozorila je da „euforična“ finansijska tržišta bivaju sve više odvojena od realnosti postkrizne krhkosti u svetskoj ekonomiji i pozvala vlade da se odreknu politika koje mogu izazvati nove neodržive mehure, piše Fajnenšl Tajms sa oznakom udarna vest. BIS je upravo publikovao svoj redovni godišnji izveštaj.