август 2015

Prve tone sirovog uglja iz „Kolubare“ ovih dana krenule su iz lazarevačkog kopa u skladišta širom Srbije. Tako će se u prodaji, nakon više od godinu dana, konačno naći najjeftiniji lignit u zemlji, koji mahom pazare najsiromašniji. Sirova „kolubara“ na stovarištima može da se nađe od 5.800 do 6.500 dinara po toni, a za sezonu treba izdvojiti minimalno pet tona.

Puštanje domaćeg energenta u slobodnu prodaju, nakon godinu dana, smanjiće trošak potrošača za narednu grejnu sezonu i do 40%, jer su prošle sezone najsiromašniji sugrađani morali da kupuju za toliko skuplji ogrev. Tada je uvozni lignit iz Republike Srpske mogao da se nabavi za oko 9.000 dinara.

Potrošačima se preporučuje i da na vreme pazare energent za grejanje, jer tako mogu da uštede i dodatnih 1.000 dinara po toni. Pred sam početak grejne sezone, ugalj je po pravilu za toliko skuplji.

Proizvodnja na najvećem kolubarskom kopu, „Tamnava Zapad“, tokom jula potpuno je normalizovana i vraćena na period pre prošlogodišnjih poplava, pa se trenutno proizvodi u proseku 100.000 tona uglja dnevno. Zato su se stekli uslovi da se sirovi ugalj konačno pusti u slobodnu prodaju.

„Tender za prodaju sirovog uglja u RB „Kolubara“ završen je pre 20 dana, ugovori su potpisani i krenule su isporuke“, kažu iz „Elektroprivrede Srbije“.

Na većini stovarišta širom zemlje sirovi lignit je već stigao ili isporuku najavljuju u narednih pet do sedam dana.

„Počela je isporuka sirovog uglja iz „Kolubare“ našim trgovcima i već ima interesenata“, kaže Ivan Ivanović iz Udruženja „Ogrev Srbija“. „Za oko deset dana očekujem da će se završiti i potpisivanje ugovora za nabavku sušenog lignita, a tada će moći da se kupi i ugalj iz „Kostolca“.“

Sušeni kvalitetniji „kolubarski“ ugalj stajaće oko 12.000 dinara, dok će ogrev iz „Kostolca“ moći na stovarištima da se nabavi po ceni od 7.200 do 8.000 dinara.

Čak i najbahatiji preprodavci, koji su u proteklih meseci nudili sirovu „kolubaru“ iz sumnjivih izvora po ceni od 7.200 dinara po toni, sada su spustili cene za oko 1.000 dinara.

Na cenu i transport

Kupci za postojeću cenu dobijaju ugalj sa uračunatim PDV i troškovima merenja i utovara u vozilo. Što se transporta tiče, on mora dodatno da se plati. U zavisnosti od udaljenosti, za prevoz ogreva treba izdvojiti od 500 do 1.000 dinara.

Izvor: eKapija, Novosti

Zemlje evrozone odobrile su sinoć da se Grčkoj isplati prva tranša od 23 milijarde evra iz novog, trećeg međunarodnog paketa finansijske pomoći.

Ministri finansija 19 zemalja zone evra su time omogućili Grčkoj da sutra, u četvrtak, isplati 3,4 milijarde evra duga Evropskoj centralnoj banci, saopštio je Evropski mehanizam stabilnosti (EMS).

Upravni savet EMS, koji čine ministri finansija devetnaestorice je „odobrio program za Grčku od najviše 86 milijardi evra finansijske pomoći tokom tri godine“, piše u saopštenju.

Grčka će odmah dobiti 23 milijarde evra, potvrdio je izvor koji se bavi njenim problemom.

Odluka EMS je doneta nekoliko sati pošto je Skupština Nemačke danas ratifikovala novi evropski paket pomoći Grčkoj.

Izvor: Beta

Posle uzastopna dva dana pada vrednosti akcija kineskih firmi, jutros je na trgovanju na azisjkim berzama došlo do blagog preokreta.

Indeks Shangai Composite zatvorio je sa porastom od 1,2% u odnosu na prethodni dan, posle trgovanja koje je započelo padom od 6%. , što se pripisuje daljom nesigurnošću berzanskih trgovaca oko vrednosti juana.

Narodna banka Kine je prošle nedelje devalvirala nacionalnu valutu u pokušaju da ponovo ubrza ekonomski rast u drugoj ekonomiji na svetu.

Slovenija se nalazi pred velikom rasprodajom hotela. Kako pišu „Finance“, a prenosi „Poslovni dnevnik“, u stečajnom postupku i portfelju nekretnina loših banka našli su se brojni hoteli.

Većinu hotela prodaje „HETA Asset Resolution AG“, tzv. loša banka u koju su izdvojeni problematični plasmani posrnule austrijske Hypo Alpe Adria banke. Među ostalim, hotel „Diana“ u središtu Murske Sobote, koji je izgrađen 1965. godine i potpuno obnovljen 2009. prodaje se po ceni od 2,1 mil EUR.

Takođe u Murskoj Soboti „Heta“ prodaje hotel „Dobraj“ s restoranom „Zvezda“. Hotel je obnovljen 2006, a prodaje se za 1,2 mil EUR. Nekih 300 metara od Moravskih Toplica „Heta“ prodaje motel „Oblak“ sa 35 soba, a cena iznosi 523.000 EUR.

Na drugom kraju Slovenije, u Bovecu, „Heta“ također prodaje hotel „Alp“, koji je izgrađen 1963. godine i obnovljena 1990. po cena od 3,1 mil EUR. Hotel „Alp“ ima tri zvezdice, a u njemu su 103 sobe sa 160 kreveta, dok ukupna veličina objekta iznosi 4551 četvornih metara.

Od iste loše banke može se kupiti i mali hotel „Angel“ u ljubljanskom starom gradu, ispod dvorca u Ljubljani. Zgrada je izgrađena još 1800. godine, ali je potpuno renovirana 2010. – prodaje se za 2,7 mill EUR.

Na jesen će se od kompanije „Malograjski Dvor“, koja je u stečaju, moći kupiti istoimeni hotel u Kamniku, čija dva dosadašnja pokušaja prodaje nisu uspela. U poslednjem je pokušaju stečajni upravitelj Igor Bončina tražio 1,2 mil EUR.

Nakon propasti firme „Šport Hotel Pokljuka“ očekuje da će se sledećih mesecima na prodaji naći istoimeni hotel u Pokljuki, vjerojatno po cijeni od 600.000 EUR.

U toku je i prikupljanje ponuda za 12,6% udela u preduzeću „Certa“ koja je u vlasništvu propalog „Maksima Holdinga“, kao i prikupljanje ponude za „Grand slam šport hotela“ u Rogaškoj Slatini. Stečajni upravnik Boštjan Jurkošek obvezujuće ponude prikuplja do 26. avgusta, a početna cena iznosi 3 mil EUR.

Prodaju se i hoteli u slovenačkom vlasništvu u inostranstvu. Vida Gaberc, stečajna upravnica preduzeća „Rašice point“, 1. septembra će na javnoj dražbi pokušati prodati hotel STC u popularnoj srpskoj turističkoj destinaciji Zlatibor. Taj hotel ima sportsku dvoranu i 2500 četvornih metara zemljišta na kojem je moguće proširenje, a početna cena je 1,8 mil EUR. Također, Factor banka prodaje tri hotela na Crnom moru u Bugarskoj, koji se nisu mogli prodati na dosadašnjim aukcijama.

Izvor: seebiz.eu, eKapija

Misija MMF sutra će stići u Beograd povodom druge revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom, vrednog 1,2 milijardu evra.

Kako kažu u Kancelariji MMF u Beogradu, delegacija će u Srbiji boraviti do 1. septembra, a prvi put će je predvoditi novi šef Misije Džejms Ruf (James Roaf). Glavne teme razgovora sa srpskim vlastima biće stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru koje su umanjene od novembra 2014. godine.

Očekivanja vlade su da će MMF odobriti te povišice jer je budžet Srbije u deficitu manjem od planiranog.

Misija MMF analiziraće i kako se sprovodi dogovor o reorganizaciji javnih preduzeća pre svega „Elektroprivrede Srbije“ (EPS), „Srbijagasa“ i „Železnica Srbije“.

MMF je krajem juna odobrio prvu reviziju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom bez diskusije pošto su ispunjeni svi indikativni ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i sprovedene planirane strukturne reforme.

Dogovor o aranžmanu postignut je u novembru 2014. godine, a Odbor direktora MMF ga je odobrio u februaru 2015. godine.

Izvor: Beta

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, a kako ekonomisti predviđaju, biće to inicijalna kapisla da kamate krenu da padaju. Prema mišljenu nekolicine analitičara, moguće je očekivati da krediti budu jeftiniji čak i za 20%.

Naime, pomenuta Strategija predviđa unapređenje kapaciteta banaka i državnih institucija, a stečaj i prodaja potraživanja od građana biće dodatno analizirani zbog osetljivosti te problematike, rekli su agenciji Beta u Ministarstvu finansija Srbije.

Kako dodaju u Ministarstvu finansija, očekuje se da će rešavanje problema nenaplativih kredita uticati na smanjenje troškova banaka, a time i na pad kamatnih stopa.

„Mere ekonomske, monetarne i fiskalne politike dale su određene rezultate, ali je nivo nenaplativih kredita u Srbiji i dalje značajan i predstavlja realnu prepreku za kreditnu aktivnost“, rekli su u Ministarstvu. Strategijom je predviđeno unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita i uklanjanja poreskih prepreka za otpis nenaplativih potraživanja, naveli su u Ministarstvu finansija.

Predviđene su i mere za unapređenje u domenu sudskog i vansudskog restrukturiranja i stečaja, izvršenja, kao i pitanja procene vrednosti založene imovine. Pored toga, povećaće se kapaciteti i stručnost sudova, ali i državnih institucija kao poverilaca u postupcima restrukturiranja, a biće donete i dodatne mere ako bude potrebno.

Za sprovođenje nekih od mera, kao što je uklanjanje poreskih prepreka biće predviđen rok do kraja ove godine, dok su neke druge veoma složene i zahtevaju više godina za sprovođenje, poput povećanja osposobljenosti sudova.

Predložena rešenja usaglašena su sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i u Ministartsvu očekuju nastavak saradnje sa tim insitucijama u primeni ovih mera.

Privrednici najviše duguju

Vlada Srbije usvojila je 13. avgusta Strategiju za rešavanje problematičnih kredita. Procena je da su u Srbiji problematični krediti vredni 3,7 mlrd EUR, odnosno oko 22% od ukupno 17 mlrd EUR kredita.

U najvećim problemima sa otplatom duga su upravo privrednici, i na njih se odnosi najveći deo od 442,6 problematičnih milijardi dinara, a na građane „tek“ 71 milijarda. Koliko je veliki problem sa otplatom govori i činjenica da se sa otplatom više od polovine celog duga kasni duže od dve godine.

Zato su u Ministarstvu finansija odmah po usvajanju Strategije rekli da su mere ekonomske, monetarne i fiskalne politike dale određene rezultate, ali je nivo nenaplativih kredita i dalje značajan i predstavlja realnu prepreku za kreditnu aktivnost. Zbog toga je ova strategija značajna kako za rešavanja postojećeg nivoa problematičnih kredita, tako i za preventivno delovanje radi sprečavanja ponavljanja istog problema u budućnosti – ističu u Ministarstvu finansija.

Dugovi ne idu uterivačima

Jedna od najvećih bojazni građana je da će, radi rešavanja problematičnih kredita, banka moći njihove dugove da prodaje raznim agencijama za naplatu potraživanja, odnosno uterivačima. To je, za sada, zakonom zabranjeno, a ovom strategijom nije eksplicitno predviđeno.

Mada, istiknuto je da postoje brojni preduslovi koje bi trebalo ispuniti, pre nego što bi se „omogućila liberalizacija loših kredita stanovništva“.

Stečaj građana, kao i prodaje potraživanja od istih biće predmet dodatnih sveobuhvatnih analiza imajući u vidu složenost i osetljivost te problematike, ističu u Ministarstvu finansija.

Takođe, u Ministarstvu dodaju da se i za ostale prepreke za koje se može očekivati da će biti uočene u naknadnim analizama, naknadno biti donete odgovarajuće mere.

Izvor: eKapija

Cena sirove nafte na svetskom tržištu ne prestaje da pada. WTI nafta je u poslednja dva meseca pojeftinila čak 30% pa joj u trenutnu pisanja analize cena na platformama Admiral Markets-a iznosi 42,48$ po barelu. Poslednji put nafta je bila ovoliko jeftina u jeku finansijske krize, 2009. godine.

Razlog najnovijeg pada cene nafte je zabrinutost investitora na finansijskim tržištima u vezi sa ekonomskom situacijom u Aziji. Naime, prošlonedeljna devalvacija valute od strane kineske centralne banke ukazuje da je stanje u kineskoj ekonomiji, koja je drugi najveći potrošač nafte na svetu, lošije nego se do nedavno smatralo. U Japanu, trećem najvećem potrošaču nafte na svetu, situacija takođe nije bajna jer je objavljeno da BDP u drugom kvartalu pao za 0,4%.

Zbog toga mnogi špekulanti na finansijskim tržištima prodaju fjučere vezane uz naftu u nadi da će kasnije naftu moći kupiti po jeftinijoj cijeni.
Drugi razlog naglog pada je poruka visokih dužnosnika Irana da ova zemlja može u roku od nedelju dana po ukidanju sankcija početi da plasira na tržište dodatnih 0,5 miliona barela nafte dnevno.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je bez obzira na gore navedene okolnosti cena nafte previše pala i da teško može da se zadrži na ovako niskom nivou. Pri ovoj ceni se na mnogim bušotinama jednostavno ne isplati proizvoditi naftu a niska cena će pre ili kasnije dovesti do rasta potražnje i do novog rasta cene.

Dodatni razlog koji ukazuje na skori preokret trenda su američke zalihe nafte koje već nedeljama padaju, što ukazuje ili na rast potražnje ili pad ponude. Iako se cena nafte neće tako brzo vratiti na 100$ po barelu, do kraja godine će verovatno porasti na 50 do 60$ po barelu.

Na kretanje cene u idućim nedeljama utecaće podatak o najnovijem stanju američkih zaliha nafte koji će biti objavljen u sredu, kao i indeksi poslovnog poverenja u Evropi koji će biti objavljeni krajem ove nedelje.