април 2016

Među milijarderima broj žena porastao je 6,6 puta a muškaraca 5,2 puta u prethodne dve decenije, pre svega zahvaljujući uspešnim preduzetnicama iz Azije, koje čine gotovo petinu ukupnog broja žena milijardera u svetu i po pravilu su mlađe od ostalih. Nalazi zajedničkog istraživanja PwC i UBS Group ukazuju i da među milijarderima postoji „socijalno raslojavanje“, budući da je u pomenutom periodu samo njih 44 odsto zadržalo taj status, a oni koji ga i dalje imaju istovremeno su uvećali svoje bogatstvo po većoj stopi od rasta tržišta kapitala i globalnog BDP.

Mada se u poslednje dve decenije sastav milijardera u svetu promenio po životnom dobu, polu i nacionalnosti, zajedničke su im tri osobine koje su bile presudne za njihov uspeh: pametno preuzimanje rizika, opsesivna posvećenost poslu i nepokolebljiva odlučnost. Uporedo sa rastom raznovrsnosti u „milijarderskom klubu“, održavanje ovog statusa postalo je veliki izazov, navodi se u zajedničkom izveštaju kompanija PwC i UBS Group AG pod nazivom „Promenljivo lice milijardera“. U ovom istraživanju, kojim je obuhvaćeno više od 1.300 milijardera, analizirani su podaci prikupljeni u poslednjih 19 godina sa 14 tržišta na kojima je evidentiran najveći broj milijardera i koja čine 75 odsto bogatstva svih milijardera u svetu.

Prema dobijenim rezultatima, broj žena milijardera u svetu raste, a raste i uticaj koji imaju kao aktivne učesnice u stvaranju bogatstva i promoterke korporativne filantropije. U periodu od 1995. do 2014. godine, broj žena milijardera porastao je 6,6 puta, a muškaraca milijardera 5,2 puta. Pri tome, žene preduzetnice iz Azije važe za glavne pokretače ovakvog trenda – u Aziji je broj žena milijardera najviše porastao u poslednjih 10 godina, i to 8,8 puta, sa samo 3 na 25 koliko ih ima danas.

Žene milijarderi u Aziji čine gotovo petinu ukupnog broja žena milijardera u svetu i po pravilu su mlađe od onih u drugim delovima sveta. Nasuprot tome, žene milijarderi u Evropi (93 odsto) i Americi (81 odsto) potiču iz porodica koje imaju po nekoliko generacija milijardera; međutim, one u svojim porodicama imaju daleko značajniju ulogu od žena iz ranijih generacija.

Žene imaju veći uticaj, predvode proces stvaranja bogatstva, zalažu se za model koji podrazumeva aktivno učešće članova porodice u upravljanju kompanijom i promovišu korporativnu filantropiju. Svaka druga žena milijarder u svetu aktivno doprinosi stvaranju bogatstva u porodičnoj kompaniji: njih 57 odsto u SAD, 63 odsto u Evropi i čak 96 odsto u Aziji.

Preživeli još bogatiji

Samo 44 odsto milijardera sa liste iz 1995. godine zadržalo je taj status do 2014. godine, što pokazuje nestalnu prirodu velikog bogatstva. O tome koliko je sreća promenljiva i koliko se sastav milijardera u svetu promenio govori i podatak da pomenuti milijarderi (njih 1.347) čine manje od 10 odsto milijardera iz 2014. godine. Kao glavni razlozi za nestalnost bogatstva milijardera navode se smrt, „raspršivanje“ bogatstva među naslednicima i teškoće u poslovanju. Od 289 milijardera koliko ih je evidentirano 1995. godine, njih 66 je umrlo, 24 je ostalo bez bogatstva usled njegovog „raspršivanja“, dok ih je 73 ispalo sa liste zbog problema u poslovanju.

Milijarderi koji su opstali do danas uvećali su svoje bogatstvo. Od 1995. godine 126 milijardera je stvorilo bogatstvo u vrednosti od 1 biliona USD, što čini približno 21 odsto ukupnog bogatstva svih milijardera u svetu. Rast njihovog bogatstva nadmašuje rast tržišta kapitala i globalnog BDP – od 1995. godine milijarderi su pojedinačno uvećali svoje bogatstvo u proseku sa 2,9 milijardi USD na 11 milijardi USD, to jest 3,8 puta, što je više od stope rasta globalnog BDP od 2,5 puta. Tri idealna sektora poslovanja za milijardere su sektor robe široke potrošnje i trgovine na malo, sektor tehnologija i sektor finansijskih usluga.

Kada je reč o bogatstvu koje nasleđuju buduće generacije, presudna su tri faktora: ekonomska kriza, zakonska i poreska regulativa i transfer bogatstva na sledeću generaciju. Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je 88 odsto milijardera koji potiču iz porodica sa nekoliko generacija milijardera u potpunosti ili delimično ostalo verno svojoj izvornoj delatnosti. To je dominantna strategija, u kojoj je izvorna delatnost ključno sredstvo za generisanje gotovine i očuvanje zajedničkog cilja, sve do konačnog usvajanja modela upravljanja „firma iznad porodice“.

Neretko sektor poslovanja diktira stepen u kome će kompanija nastaviti da se bavi izvornom delatnošću. Primera radi, najbolja strategija za očuvanje bogatstva za milijardere iz sektora robe široke potrošnje i maloprodaje jeste da zadrže kontrolu, odnosno da trajno ostvaruju vrednost od izvorne delatnosti. S druge strane, milijarderi iz sektora finansija imaju najviše koristi od kombinacije očuvanja izvorne delatnosti i usvajanja hibridne strategije.

Šta je za milijardere najopasnije?

Ukoliko žele da njihovo bogatstvo opstane, milijarderi moraju posedovati izdržljivost i fleksibilnost kako bi mogli da odgovore na promene u zakonskoj i poreskoj regulativi, očuvaju stabilne pokretače rasta bogatstva i reše pitanja transfera bogatstva na sledeću generaciju.

Zaštita nasleđa milijardera podrazumeva i borbu sa spoljnim faktorima. Politička klima usmerena protiv bogatstva, sve veći porezi i sve rigorozniji propisi u celom svetu predstavljaju najveću opasnost za bogatstvo milijardera, veću i od njihove zabrinutosti zbog eventualne ekonomske krize, i pokazuju koliko je važno imati pouzdan stručni kadar koji dobro poznaje zakonsku i poresku regulativu i može da se uhvati u koštac sa pomenutim izazovima.

Nadalje, istraživanje ukazuje na to da je za očuvanje i rast bogatstva kroz buduće generacije neophodna jasna upravljačka struktura u kompaniji. Da bi kompanija obezbedila dugoročan uspeh, stručnost rukovodstva mora da ima prevagu nad porodičnim vezama; s druge strane, očuvanje porodičnog identiteta se pokazalo kao ključno za dugovečnost dinastija milijardera. Uz uspostavljanje stabilne upravljačke strukture i kvalitetno odabrane kadrove u upravi kompanije, pomenuto ima presudnu ulogu u izgradnji trajnog nasleđa milijardera.

Podatak da je od ukupnog broja milijardera iz 1995. godine opstalo nešto više od 40% jasno pokazuje nestalnu prirodu velikog bogatstva. Uz sve složeniju zakonsku i poresku regulativu, izgradnja trajnog bogatstva biće sve teža u budućnosti. Očekujemo da će u Aziji porodice u kojima postoji nekoliko generacija milijardera pribeći angažovanju profesionalnog rukovodstva, dok će ovaj vid upravljanja porodičnim kompanijama u SAD i Evropi biti dodatno unapređen u cilju očuvanja bogatstva. Zajednički identitet kao i zajedničke vrednosti koje dele velike porodice dobiće na značaju. Veći stepen složenosti podrazumeva i veći pragmatizam u cilju očuvanja nasleđa za buduće generacije.

Populacija milijardera nastaviće postepeno da se menja, a u narednih 10 do 20 godina biće podjednako drugačija od aktuelnih milijardera, kao što se današnji razlikuju od onih koji su taj status imali pre 20 godina.

Aleksandar Stevanović, asistent menadžer u Odeljenju za pružanje konsultantskih usluga u okviru kompanije PwC u Srbiji
februar 2016, broj 124.

Iako se ne uzgaja niti mnogo prodaje u Srbiji, mešovita srpsko-danska kompanija Barbe Seafood rešila je da ovde organizuje dimljenje i preradu lososa, a planira i novu investiciju vrednu čak 7 miliona evra. Suvlasnik kompanije Miloš Blažić veruje da će uskoro biti još domaćih prerađivača ove vsrte ribe, čiji prosečan primerak odgajan u Norveškoj vredi više nego barel norveške nafte, kao i da bi promocija ribarstva u Srbiji uticala i na zdravije navike u ishrani.

Danas, kada je globalno tržište sirovina u padu i kada se proizvođači nafte, čelika ili bakra hvataju za glavu, ipak postoji roba kojoj uporno raste tražnja, a sa njom i cena: losos! Jedna riba prosečne težine odgajena u Norveškoj trenutno vredi više nego barel norveške nafte, i to je situacija u kojoj uživaju uzgajivači ali i prerađivači lososa. Među njima je i mešovita srpsko-danska firma Barbe Seafood, u čijem pogonu u Požegi se trenutno dimi i prerađuje losos dopremljen iz Norveške i Čilea, da bi kasnije, kao gotov proizvod, krenuo nazad ka kupcima u nordijskim zemljama, ali i u Italiji, Francuskoj i Austriji, a sve više i ka tržištima Turske i Rusije.

„Tražnja za lososom je ogromna, i u proseku raste za po 5% godišnje u Evropskoj uniji, a 7% na svetskom nivou. U isto vreme, cena mu je visoka, čak i kao sirovini, tako da nije od presudne važnosti gde će se organizovati prerada, niti koliki su troškovi transporta, jer su kupci spremni da plate za kvalitet“, objašnjava partner i suvlasnik Barbe Seafood, Miloš Blažić. To su, kaže, ključni razlozi zašto je posao sa lososom isplativ u zemlji koja nije proizvođač sirovine, niti može da ponudi ozbiljno tržište za plasman gotove robe, ali zato ima dobar geografski položaj i povoljnu cenu radne snage.

Kada je reč o lososu, prilike na svetskom tržištu su iznenađujuće pozitivne, i to od 2014. kada se, paradoksalno, proizvodnja u Norveškoj našla u problemima zbog pojave parazita u uzgajalištima. To je prouzrokovalo pad obima proizvodnje i poguralo cenu lososa na gore, dok je tražnja na svim tržištima ostala visoka sa trendom daljeg rasta. Norveškim izvoznicima dodatno je išlo na ruku slabljenje domaće valute (krune), kao i to što su se konzumenti iz Evropske unije već navikli da kupuju losos koji se u ogromnim količinama pojavio na njihovim tržištima nakon uvođenja sankcija velikom uvozniku – Rusiji. U isto vreme, druga proizvođačka velesila,Čile, suočila se sa padom profitabilnosti sopstvenih uzgajališta zbog preterane proizvodnje, kao i rasta troškova poslovanja.

Riblja birokratija

Zahvaljujući pozitivnim globalnim trendovima i domaćim firmama se pruža prilika da iskoriste svojevrsni bum na tržištu lososa, a Miloš Blažić je uveren da će tako i biti. Naš sagovornik je diplomirani veterinar koji priprema doktorsku disertaciju iz oblasti tehnologije prerade pastrmke i lososa, a znanje i iskustvo sticao je kroz organizovanje proizvodnje u dve danske, jednoj letonskoj i jednoj domaćoj fabrici za preradu ribe – Natural fish, gde je i upoznao danskog partnera u kompaniji, Brajana Tigesena. Pre nešto više od godinu i po dana, dok su razmišljali kako da pokrenu projekat u Srbiji, saznali su za fabriku u Požegi, koja se ne koristi a za sada odgovara njihovim potrebama. „Šteta što nema veće kapacitete. Pravljena je za preradu pastrmke od 250 grama, a mi radimo sa ribom koja je i dvadeset puta teža. Odgovara nam, ipak, kao ’probni’ pogon, za koji smo kompletnu opremu nabavili i uvezli iz Danske, kaže Blažić.

Barbe Seafood u Požegi prerađuje i dimi losos pastrmku i lososa, trenutno zapošljava 40 radnika a naš sagovornik najavljuje da bi u najkraćem roku trebalo da im se pridruži barem još dvadesetoro kolega koji su na obuci, kao i da će fabrika uskoro dostići punu uposlenost kapaciteta sa oko 80 radnika u tri smene. Pogon može da preradi oko 160 tona sirovog lososa, odnosno da za krajnje kupce proizvede 100 tona dimljenog lososa mesečno.

S obzirom na interesovanje i tražnju kupaca, već planira proširenje proizvodnje, i to u formi greenfield investicije. „Planiramo da 2017. pokrenemo projekat vredan oko 7 miliona evra, koji podrazumeva izgradnju fabrike veličine 5 000 kvadratnih metara, kapaciteta prerade 400 do 500 tona mesečno, i koja bi zapošljavala oko 300 radnika. Već proveravamo određene lokacije u Srbiji, i nadamo se da ćemo naići na podršku države i lokalnih samouprava, pošto Barbe Seafood već ima ponude da novi pogon otvori u Bugarskoj ili Belorusiji“, kaže Blažić.

Sirovina dolazi uglavnom iz Norveške, Čilea, Kanade i Škotske, zemalja koje su najveći proizvođači lososa. On se uzgaja na „morskim farmama“ ili izlovljava (u radnjama i tanjirima je daleko prisutniji „gajeni“ nego divlji losos). Za razliku od svoje bliske rođake pastrmke, losos ne može da se gaji u Srbiji, pošto živi u hladnoj morskoj vodi. Ipak, uživa određenu „zaštitu“ i kod nas. „Sistem uvoznih dozvola uspostavljen je kako bi se zaštitili domaći proizvođači ribe, što je u redu. Ali, iako se losos ne proizvodi u Srbiji, nama je, takođe, neophodna uvozna dozvola na koju se prilično čeka“, upozorava Blažić na nelogičnost domaćeg sistema. „Pravni okvir za rad u ovom sektoru nije jednostavan, i zato smo zahvalni koleginicama i kolegama iz republičke Uprave za veterinu na tome što su nam svojim tumačenjima pomogli da propise pravilno primenimo u praksi, i tako nam olakšali poslovanje.“

U isto vreme, veruje da bi domaći proizvođači pastrmke mogli puno da nauče od kolega iz Danske i Norveške, a pogotovo kada je reč o kontroli kvaliteta, sledljivosti proizvoda i upotrebi moderne tehnologije za preradu. „Norvežani su, verovatno, najdalje otišli u promociji lososa kao njihovog nacionalnog brenda. Bilo bi veoma korisno da se organizuju obuke ili radionice u kojima bi, zajedno sa domaćim, učestvovali norveški ili danski uzagajivači, da se prenese znanje i predstave prilike za razvoj posla u ribarstvu. Kada se prati potražnja na evropskom tržištu, vidi se da je ona značajna, da stabilno raste i da je tržište gladno kvalitetne ribe“.

Losos mi, draga, ispeci

Samo Norveška je tokom januara u Evropsku uniju izvezla 56.000 tona lososa, dok je prema istoku kontinenta otišlo 2.400 tona, a najviše u Ukrajinu, Belorusiju i Tursku. Do Srbije stigne zanemarljivo malo, što i nije iznenađujuće s obzirom da se naša zemlja ističe čak i u regionu po niskom učešću ribe u ishrani, a pogotovo skupe, kakav je losos.

Ipsosovo Brandpuls istraživanje iz 2013. potvrdilo je da se riba u Srbiji na trpezi pojavi najčešće ako je post, slava ili praznik, dok humoristički sajt Vukajlija podseća da smo, zapravo, rekorderi kada je reč o konzumiranju ribe, ali samo na jedan dan, Svetog Nikolu. Nešto dublja analiza navika kupaca koju je Ipsos uradio pokazala je, ipak, da se navike sporo ali sigurno menjaju, između ostalog i zbog sve bogatije ponude sveže, smrznute ili panirane ribe u maloprodaji. Riba se na prosečnoj domaćoj trpezi nađe jednom u 10 do 15 dana, a kao ključni razlozi za takav izbor kupaca navode se visoka cena u odnosu na kupovnu moć, drugačije navike u ishrani, ali i neinformisanost o značaju rečne i morske ribe za očuvanje zdravlja.

Miloš Blažić veruje da je zajednički interes proizvođača ribe i države da promovišu veću upotrebu ribe u ishrani građana. Predlaže i veoma konkretan cilj popularizacije ribe na trpezi: „Poznato je da su kardiovaskularna oboljenja veoma rasprostranjena u našem društvu, pa bi reklamiranje i podsećanje građana da češće jedu ribu sigurno bio i jedan vid prevencije“.

Svetska organizacija za hranu FAO već uveliko radi na tome, oslanjajući se na projekcije da će broj stanovnika na planeti porasti na devet milijardi do 2050. godine i da sva ta gladna usta treba snabdeti neophodnim proteinima. Povećanje upotrebe ribe u ishrani jedan je od ciljeva FAO, kako bi se povećane potrebe za proteinskim izvorima podmirile na održiv način.

Milica Rilak
mart 2016, broj 125.