Monthly Archives

јануар 2020

Keš za 21. vek

by bifadmin 30. јануар 2020.

Kreiranje nove digitalne valute bi moglo da objedini jednostavnost elektronskog plaćanja i privatnost ljudi koji plaćaju kešom, zbog čega bi ovakva rešenja mogla da postanu „mejnstrim“ u sledeće dve godine, navodi se u najnovijem istraživanju Dojče banke. U dokumentu se ocenjuje da su digitalne valute, poput raznih vrsta virtuelnog novca ili kriptovaluta, još uvek u fazi povoja ali da imaju potencijal da radikalno promene bankarstvo.

Digitalni novac može biti ili centralizovan, gde postoji jedna tačka kontrole tokova, ili decentralizovan, gde kontrola nad valutom potiče iz različitih izvora.

U prethodna dva istraživanja, Dojče banka je ocenila da će keš preživeti proces digitalizacije i da će nadživeti platne kartice, a sada navodi da će digitalne valute biti „keš za 21. vek“.Kao najvažnije pretendente na „mejnstrim status“ analitičari navode Fejsbukovu libru ili digitalnu valutu koju Kina najavljuje od prošle godine. Razlog za to je omasovljenost inicijalnih klijenata – Fejsbukove aplikacije koristi blizu 2,5 milijardi ljudi, dok Kina sa svojih 1,4 milijardi građana čini oko petine svetskog stanovništva.

Komentarišući mogućnosti za nastanak digitalnih valuta centralnih banaka (takozvane CBDC), Dojče banka je rekla da bi državne finansijske institucije mogle svima da učine dostupnim kamatonosne račune, a da će komercijalne banke biti manje ranjive.

U analizi se navodi i da bi nove valute proizvele nove rizike, poput tržišnih manipulacija cenom, kao i da ni jedna digitalna valuta neće postati globalno sredstvo plaćanja ako naiđe na neodobravanje nacionalnih i međunarodnih regulatornih tela.

Izvor Nova ekonomija-Kamatica

30. јануар 2020. 1 komentar

Da li kupiti ili iznajmiti garažu?

by bifadmin 30. јануар 2020.

Iznajmljivanje garažnih mesta u većim gradovima košta od 50 do 140, pa i više evra mesečno, dok su cene garaža za prodaju od 450 do 1.000 za kvadrat. Tako su cene garaža dostigle cenu stanova i po kvadratu i za mesečnu kiriju, a „Blic“ je istraživao šta je isplativije, kupiti ili iznajmiti garažu.

Vlasnici automobila u velikim gradovima imaju problema sa nalaženjem parking mesta, a pogotovo ako žele svog ljubimca na četiri točka da smeste u garažu. Prednosti garaža su brojne, od toga da automobilima ne propada farba zbog sunca, do „zimskih radosti“ kao što su struganje leda, hladna kabina, otežani start, ali i zbog manje opasnosti od krađe. Ali takvo zadovoljstvo košta.

U najpovoljnijem položaju su kupci zgrada u novogradnji, jer je propisima predviđeno da svaki stan ima bar jedno garažno ili parking mesto. Ali za to moraju dodatno da plate.
Nebojša Lazarević iz Beograda kupio je nedavno stan na Novom Beogradu, ali bez garažnog mesta.

– Prethodni vlasnik nije bio vozač, pa je ranije prodao svoju garažu, tako da za svoj auto iznajmljujem prostor u blizini i to me košta 140 evra mesečno. To je u redu ako je u pitanju kraći period, ali na duže se ne isplati. Sada mi jedino preostaje da čekam da mi neko od komšija proda svoj prostor, ili ako se pojavi nešto adekvatno. Ukoliko imate auto, razmišljajte na vreme – objašnjava Nebojša.
Kupci stanova u novogradnji, kako objašnjavaju investitori, prilikom kupovine stana traže i garažu, međutim, nemaju sve zgrade garažni prostor.

– Kada gradimo, uglavnom planiramo i garažni prostor, međutim, treba napomenuti da nemaju sve zgrade garažna mesta. Najpraktičnije su podzemne garaže, jer klijenti prilikom kupovine stanova uglavnom traže i prostor za auto. Stan sa garažom se lakše proda, dok je onaj bez garaže jeftiniji za nekih 15 do 20 odsto – objašnjava investitor Predrag Kostić iz Niša.

Prodavci nekretnina objašnjavaju da prilikom kupovine stana klijenti često traže garažu, ili da makar negde u blizini postoji mogućnost kupovine ili najam.

– U zavisnosti od lokacije kreće se i cena najma garaža u Beogradu, recimo, u Starom gradu cena je 130 evra za 12 kvadrata, na Novom Beogradu cena je od 70 do 140 evra, na Crvenom krstu se može naći za 60 evra, na Voždovcu za 80 evra, dakle zavisi od kvadrature, ali i od dela grada, u centru je najskuplje, ali i u elitnim delovima – kaže Nikola Marinković, agent za nekretnine.

U Novom Sadu se garažni prostor može iznajmiti po ceni od 50 do 70 evra mesečno, u Nišu od 40 do 60 evra, dok je u Kragujevcu cena 50 evra.
Agenti za nekretnine kažu da se najam garaže ne isplati dugoročno, već da je najbolje kupiti garažu. Cene variraju od grada do grada, a kreću se od 500 do 1.000 evra za kvadratni metar, tako da garaža može da se otplati za oko osam godina plaćanja kirije za nju.

– Na Novom Beogradu, ali i u centru, za garažu veličine od 12 do 15 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti između 12.000 i 15.000 evra pa naviše. Na Voždovcu su cene nešto niže, za garažu od 13 kvadrata treba oko 8.500 evra – dodaje Marinković.
U Novom Sadu cena je do 1.000 evra po kvadratu, te je za garažu u centru u proseku potrebno izdvojiti oko 15.500 evra, dok se na periferiji cene oko 6.000 evra. U širem centru Niša za garažu od 20 kvadratnih metara treba izdvojiti 11.000 evra, dok se na periferijama cena umanjuje i do 5.000 evra.

Izvor Blic

30. јануар 2020. 0 komentar

Promo

Umerenom ishranom do zdravijeg života

by bifadmin 29. јануар 2020.

Da li izbalansirana ishrana obavezno podrazumeva i odricanje od omiljenih namirnica ili nam otvara mogućnosti da možemo, ipak, da jedemo sve? Na koji način hrana utiče na proces mršavljenja i koliko je važno da unapred pripremamo i planiramo obroke? Kako ostvariti ravnotežu za kojom traga naš organizam?
Sve tajne umerene ishrane poznata nutricionistkinja Ana Petrović otkrila je na doručku „Umerenom ishranom do zdravijeg života“ i dala korisne savete za svaki dan.
„Doručak je osnova uspešnog dana i njegovim preskakanjem može doći do hipoglikemije, koja može izazvati drhtavicu, nervozu i prejedanje u drugom delu dana. Iz balansiranog doručka mogu se dobiti svi potrebni vitamini, minerali, vlakna. Važno je doručkovati u prva dva sata nakon buđenja, a kako je doručak osnovni obrok, treba da bude konkretan“, istakla je Ana Petrović, diplomirani nutricionista-dijetetičar, i dodala da je idealan doručak individualan. „Važno je voditi računa ne samo o količini šećera koji unosimo, već i o unosu soli. Dozvoljen dnevni unos soli je pet grama na dan, ukoliko se koristi u velikim količinama, dovodi do povećanog zadržavanja vode, što rezultira visokim krvnim pritiskom i gojaznošću. Najviše soli ima u suhomesnatim proizvodima, začinima, slatkišima, grickalicama, namazima.“
Kao pomoć u izboru i balansiranju namirnica u Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama kupci mogu pronaći proizvode sa Nutri Score obeležjem, koji se nalazi na prednjoj strani ambalaže. Prilikom izračunavanja ukupnog skora proizvoda, odnosno slovne oznake koju proizvod dobija, sagledava se pozitivan uticaj koji u formuli imaju sadržaj proteina, vlakana, procenat voća i povrća, kao i negativan uticaj, koji na ukupan skor imaju sadržaj soli, zasićenih masnih kiselina, šećer i kalorije.
„Kompanija Delez Srbija je strateški posvećena temi zdravije ishrane. Tako je i Nutri Score sistem, takozvani nutritivni semafor, uveden kako bi kupcima olakšao izbor namirnica u skladu sa ličnim nutritivnim potrebama. Naravno, veoma je bitno da kupci prilikom odabira proizvoda čitaju deklaracije i da pažljivo planiraju ishranu, a sistem semafora je tu da olakša izbor i pomogne u balansu dnevnog nutritivnog unosa“ istakla je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.
Ana Petrović je dodatno istakla da ishrana koja vodi zdravijem životu nije pitanje dana, već plana, kao i da je preporučljivo imati nekoliko manjih obroka u toku dana.
„Važno je ne izgladnjivati se i unositi svih sedam grupa namirnica. Doručak kao osnovni obrok treba da sadrži sve nutrijente, ugljene hidrate, masti i proteine. Nikada ne treba mešati proteine u obrocima, a prioritet uvek treba dati povrću, voću, kuvanim obrocima i ribi. Uz svaki obrok treba pojesti salatu u velikoj porciji, a od poslednjeg obroka do spavanja treba da prođe bar dva sata“.
I najvažnije, idealan jelovnik je onaj koji je prilagodjen pojedincu jer zavisi od pola, godina, navika, obaveza, zdravstvenog stanja, procene stanja uhranjenosti i drugih faktora.

29. јануар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Analiza Erste Grupe za Srbiju: Moguća još jedna emisija državnih evroobveznica

by bifadmin 29. јануар 2020.

Srbija je u povoljnoj poziciji kada je reč o finansiranju na početku godine, što se vidi na osnovu rezervi koje se nalaze na solidnom nivou od 9,5% BDP-a. Zahvaljujući ponovnom otvaranju postojeće evroobveznice sa dospećem 2029. i prikupljanju dodatnih 550 miliona EUR u novembru 2019. godine, najveći deo predstojećeg iznosa od 1,5 milijarde USD za otkup u februaru već je otkupljen, i preostalo je da se pokrije samo 210 miliona USD.

Slično kao i prošle godine, kalendar Ministarstva finansija ukazuje na prilično intenzivne aktivnosti u prvom kvartalu. Uprkos činjenici da u prvom kvartalu dospevaju hartije u RSD i EUR vredne 333 miliona EUR, iznos planiranih emisija je 2,5 puta veći, s tim da je plan da skoro dve trećine emisije budu hartije denominovane u RSD, potvrđujući posvećenost Ministarstva dinarizaciji.

Nakon uspešnog plasmana emisije obveznica vredne jednu milijardu EUR sredinom 2019. godine, posle kojeg je usledilo ponovno otvaranje tendera za dodatnih 550 miliona EUR, Srbija razmatra mogućnost još jedne emisije evroobveznica ove godine, u vrednosti do dve milijarde EUR. S obzirom na to da se pažnja Vlade sada okreće predstojećim parlamentarnim izborima, analitičari Erste Grupe ne očekuju aktivnost pre druge polovine 2020. godine. Pored toga, ukoliko uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima ostanu povoljni, ne bi predstavljalo iznenađenje ukoliko bi Vlada odložila emisiju evroobveznica za kraj ove ili početak sledeće godine, nakon nove procene rejtinga zemlje, pošto se radi na dostizanju investicionog rejtinga.

Investicioni rejting zemlje stvorio bi mogućnost za uključivanje nove grupe investitora, koji isključivo ulažu u dugove zemalja sa investicionim rejtingom. Posledično, to bi podrazumevalo i veće poverenje pri ulaganju u Srbiju, niže i stabilnije nivoe prinosa, veću likvidnost koja prati instrumente za ulaganje, uži spred pri određivanju cena, kao i nova dugoročnija izdanja instrumenata državnog duga.

Prostor za dalja sniženja referentne stope – nakon prvog kvartala

Uzimajući u obzir postepene, ali konstantne pritiske u pravcu aprecijacije dinara, nisku inflaciju i stabilna makroekonomska kretanja, Narodna banka Srbije (NBS) je odlučila da tri puta snizi referentnu stopu tokom prošle godine, na 2,25%. NBS je sada u dobroj poziciji. Naime, s obzirom na to da ima dovoljno vremena da oceni i sačeka pune efekte prethodnih mera, ne očekuje se da će promeniti referentnu stopu u prvom kvartalu 2020. godine, ali postoji prostor za dalja sniženja u nastavku godine.

Dobri fiskalni rezultati su se nastavili treću godinu zaredom. U periodu od januara do novembra konsolidovani budžet je zabeležio suficit od 46,3 milijarde RSD (0,9% BDP-a). Određeno popuštanje se očekuje u 2020. godini zbog znatnog prostora za realizaciju politika, faze investicionog ciklusa i predstojećih izbora, na osnovu čega bi se mogao očekivati neutralni rezultat budžeta.

Kako su osnovni finansijski i ekonomski pokazatelji Srbije dobri, a globalne monetarne politike još uvek relaksirane, tržišta i dalje imaju pozitivan stav prema emisijama obveznica RS. Kada se radi o krivoj prinosa u RSD, u poslednjem kvartalu prošle godine prinosi su ponovo pali za još 20-40 baznih poena, sa posebno dobrim rezultatima na dugoročnom kraju krive i praktično bez korekcije na kraju godine, kao što se obično dešavalo prethodnih godina.

Kriva prinosa u EUR takođe sada ima manji nagib, sa sličnim padom prinosa i na kratkoročnom i dugoročnom kraju krive. U međuvremenu, prinos na desetogodišnje evroobveznice je porastao za oko 20 baznih poena u četvrtom kvartalu 2019. godine, uglavnom zbog kretanja na baznim tržištima, dok se spred u odnosu na benchmark čak u određenoj meri smanjio.

Sve u svemu, uzimajući u obzir dobru prognozu rasta i povoljne eksterne trendove, za naredni period analitičari Erste Grupe imaju pozitivna očekivanja kako u pogledu krive prinosa u RSD tako i krive prinosa u EUR, sa posebnim akcentom na dugoročnom kraju krive.

29. јануар 2020. 0 komentar

Slajder Vesti

Novi virus zapretio i krhkoj svetskoj ekonomiji

by bifadmin 29. јануар 2020.

Novi koronavirus stigao je u loše vreme za svetsku ekonomiju, a pogotovu kinesku, koja već ima trend usporavanja.

Sada bi trebalo da je vrh sezone za jedan hotel sa 12 soba u blizini železničke stanice u kineskom industrijskom čvorištu Vuhanu. Kineska Nova godina obično donosi puno putnika i zaradu vlasniku od oko 3.000 dolara za mesec dana, ali hotel je sada prazan, kao i čitav grad.

Kina, svetska ekonomija „broj 2“, usporavala se i pre udara koronavirusa. A svetska ekonomija se ionako suočava i s neočekivano oštrim usporavanjem u Indiji koja je „broj 7“, što je navelo Međunarodni monetarni fond prošle nedelje da umanji svoje izglede za globalni rast ove godine.

Koronavirus upoređuju s epidemijom SARS-a, koja je tokom nekoliko nedelja 2003. paralisala ekonomiju Kine i Hong Konga. Ali ono što se sada dešava u Kini ima mnogo veću težinu: 2003. godine, Kina je činila četiri odsto svetske proizvodnje. Prema podacima Svetske banke, njen udeo danas iznosi 16 odsto.

„Usporavanje rasta u Kini moglo bi imati znatne efekte širom Azije i drugih delova sveta, s obzirom na veličinu kineske ekonomije i njenu ulogu kao ključnog pokretača globalnog rasta posljednjih godina“, rekao je Esvar Prasad, ekonomista Univerziteta Kornel i bivši šef kineske divizije Međunarodnog monetarnog fonda.

Niko ne zna kako će se odigrati epidemija ili kakav će biti njen ekonomski uticaj. Vlasti i dalje pokušavaju da bolje shvate novi virus. On je iz porodice koronavirusa, koja može prouzrokovati samo običnu prehladu, ali i ozbiljnije bolesti kao što je SARS. Do sada je Kina potvrdila više od 4.500 slučajeva koronavirusa i više od 100 smrtnih slučajeva.

Kineska vlada je zatvorila Vuhan i 16 drugih gradova u provinciji Hubei, izolujući više od 50 miliona ljudi. Sjedinjene Države i druge zemlje pripremile su se u utorak da svoje državljane prebace iz Vuhana.

Ova epidemija je zaustavila svakodnevno poslovanje i zatvorila popularne turističke atrakcije kao što su nekadašnja carska palata u Pekingu, i šangajski i hongkonški „Diznilend“ i honkonški gradski „Oušn park“.

Značajan pad interesovanja za putovanja već je prouzrokovao da kompanija „Junajtid erlajns“ obustavi neke letove za Peking, Hong Kong i Šangaj.

„Prerano je meriti kakav će uticaj biti iz ekonomske perspektive“, rekao je Džim Berd, glavni direktor za investicije u „Plante Moran Financial Advisors“.

Iskustvo sa SARS-om daje neki razlog za ekonomski optimizam. Taj slučaj, koncentrisan na jug Kine, u početku je omeo kinesku ekonomiju. U kvartalu april-jun 2003. godine, ekonomski rast Kine smanjio se na godišnju stopu od 9,1 odsto sa 11,1 procenata u prethodnom kvartalu, primetili su ekonomisti Tomi Vu i Prianka Kišore iz „Oksford ikonomiksa“.

Kako se zdravstvena kriza tada smanjivala, rast se vratio, oporavivši se na 10 odsto godišnje stope u drugoj polovini 2003. godine.

„Iz onoga što znamo, verovatno će biti slično i ovog puta“, rekao je Endi Rotman, investicioni strateg u „Matjus Ejža“. „Ljudi ne bi trebalo da se uspaniče da će se rast naglo usporiti“ na duže vreme.

Ipak, kineska ekonomija nije onoliko moćna kao početkom i sredinom 2000-ih, kada je rast rutinski dostizao dvocifrenu cifru.

MMF očekuje da će kineski rast pasti sa 6,1 odsto 2019. godine koja je već najsporija od 1990, na 6,0 odsto ove godine i 5,8 odsto sledeće.

To usporavanje odražava tešku tranziciju Kine od brzog, ali neodrživog rasta izgrađenog često na rasipanju investicija, ka stabilnijem, ali manje upečatljivom rastu građenom na potrošačkoj potrošnji rastuće srednje klase.

Kinesku privredu je takođe omeo trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama. Te dve zemlje su početkom ovog meseca potpisale „primirje“ od kojeg se očekivalo izvesno ekonomsko olakšanje. Tada je izbila virusna epidemija.

Kao deo takozvanog „Sporazuma Faza 1“, Kina je pristala da poveća kupovinu američkih proizvoda za 200 milijardi dolara ove i sledeće godine. Taj cilj je zvučao ambiciozno i pre no što je virusna epidemija izolovala desetine miliona kineskih potrošača i udarila po potrošačkom i poslovnom poverenju.

Izvor: Beta

29. јануар 2020. 0 komentar

Promo Slajder

Ćirilica na poklon – predstavljen Areal RNIDS

by bifadmin 29. јануар 2020.

real RNIDS, novo ćiriličko pismo koje se sastoji od četiri fonta, a čiju je izradu omogućila Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) u saradnji sa udruženjem Tipometar, predstavljeno je u „Azbuci“, u okviru zdanja Doma Vukove zadužbine. Autorka fontova je profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti Olivera Stojadinović, a fontove je moguće besplatno preuzeti sa sajta RNIDS-a.

U uvodnom obraćanju, Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija RNIDS-a, naglasio je da je ovo pismo pogodno za upotrebu i u štampi i na vebu, iako je rađeno prevashodno imajući u vidu upotrebu na internetu.

Olivera Stojadinović, autorka fontova, saopštila je da je Areal RNIDS kreiran kao slabserifno pismo sa četiri fonta, jer se slabserifna i sanserifna pisma najčešće koriste na internetu. Pismo je moguće preuzeti u uspravnom i kurzivnom obliku, u dve težine. Prilikom kreiranja fontova autorka je dala prednosti njihovoj upotrebi na internetu, iako se u praksi fontovi prevashodnu kreiraju za upotrebu u štampi, pa prilagođavaju. Tokom izrade fonta kontinuirano je testiran digitalni prikaz, zbog čega se pismo izuzetno dobro prikazuje i čita na malim ekranima, kakvi su ekrani pametnih telefona putem kojih najčešće pristupamo internet sadržajima. Autorka je naglasila da je pismo pogodno za sve digitalne sadržaje, za upotrebu u softverima za kreiranje i uređivanje teksta, uključujući i profesionalne softvere za tekst i grafiku.

Docentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti na predmetu Pismo, Ana Prodanović, objasnila je da svako pismo ima više stilova, težina za isticanje i kurzivnu varijantu, kao što imaju pisma u Vordu, softveru koji dominantno koristimo za kreiranje teksta. Problem pri upotrebi ćirilice u Vordu je što se za pojedina slova koriste oblici ruske ćirilice, čak i kad fontovi imaju srpska ćirilička slova, jer ta slova najčešće podržavaju samo profesionalne aplikacije za tekst i grafiku. Istakla je da je nedostatak kurzivnih fontova u ćirilici izuzetno izražen, uključujući i besplatne Guglove fontove koji imaju pristojne uspravne oblike. Areal RNIDS raspolaže kurzivnim fontom koji rešava ove probleme.

Olivera Batajić Sretenović, docentkinja FPU na predmetu Grafika knjige, objasnila je koliko je važna dostupnost adekvatnih fontova jer je često presudna za izbor pisma publikacije ili veb sajta. Pomenula je da u Srbiji postoji izuzetno veliki broj izdavačkih kuća i da postoji objektivna potreba za kvalitetnim ćiriličkim fontovima, koja će posebno doći do izražaja prilikom digitalizacije udžbenika. Deficit srpskih ćiriličkih fontova se oseća i u digitalnoj upotrebi i u štampi, i teško je naći fontove koji su kvalitetni u obe primene. Na primer, Guglovi ćirilički fontovi su, pored toga što najčešće umesto kurziva koriste „iskošene normale“, namenjeni prevashodno upotrebi na internetu. Areal RNIDS odgovara na oba izazova, jer se podjednako dobro može koristiti i za digitalne i za štampane materijale.

Ovo je prvo ćiriličko pismo prevashodno namenjeno upotrebi na internetu čiju je izradu omogućila Fondacija RNIDS, a u planu je da se povodom obeležavanja rođendana .СРБ domena nastavi praksa poklanjanja kvalitetnih ćiriličkih fontova.

Ćirilički internet domen .СРБ je naš drugi nacionalni domen i, posle ruskog .РФ, to je drugi internet domen na svetu koji je moguće registrovati na ćiriličkom pismu, a njegova registracija je počela 27. januara 2012.

29. јануар 2020. 0 komentar

Promo

Električni bicikli – zelena karta za zdraviji, lepši i bezbrižniji život

by bifadmin 29. јануар 2020.

Rastući trend takozvane “beogradizacije” prisutan je već decenijama (gotovo da četvrtina stanovništva Srbije danas živi u Beogradu, a neka od aktuelnih istraživanja pokazuju da je broj stanovnika Beograda u rapidnom porastu i da je već neko vreme na trećini ukupnog stanovništva Srbije). Kao rezultat ovaj trend je uslovio prebrzu i neplaniranu izgradnju i dogradnju prestonice koja je uz nepostojanje odgovarajuće infrastrukture i plana uslovila da građani Beograda imaju sve nesnosniju svakodnevicu. Tema koja je ovih dana naročito aktuelna jeste zagađenje u Beogradu, a pored pomenutog problemi koje najviše muče Beograđane jesu i gužve u saobraćaju, nedostatak odgovarajućeg javnog transporta po meri prestonice (metroa), nedostatak parking mesta, neuređenost grada, nedostatak zelenih površina i veliki broj nekoordinisanih radova na putevima. Sličan je problem i u ostalim većim gradovima u Srbiji, ali kako u njima živi manji broj ljudi nego u prestonici, tako je problem njihove urbanizacije manje vidan na nacionalnom nivou, ali činjenično postoji.

Najveći problem Beograda i Srbije trenutno je ozbiljan nivo zagađenosti vazduha uzrokovan različitim uticajama, a ponajviše diskutabilnim kvalitetom vozila koja se nalaze na ulici, njihovim stanjem i izduvnim gasovima koje oslobađaju, kao i maksimalno neodgovornog ekološkog ponašanja od strane građanstva. Da problem ne bi postao teško rešiv i fatalan po veliki broj građana poslednji je trenutak da se svim uzmemo u pamet i zapitamo kako i na koji način možemo da doprinesemo stvaranju kvalitetnije vazdušne klime. Vlada RS je donela neke značajne mere, ali očito to neće biti dovoljno da se iz trenutno lošeg stanja tako brzo pređe u neko bolje. Ekolozi svakako apeluju na sve strane na primenu Eco uređaja u svim segmentima života, posebno kada je prevoz upitanju. Rešenja ima, to nije sporno, tu su elektro automobili (skupi, ali postoje), eko autobusi (Beograd ima par vozila svega – skupo i nedovoljno), električni trotineti (cool su, malo troše, ali se voze po pešačkom delu i prave gužvu), a tu su i električni bicikli – trenutno najbolja, najefikasnija i najpovoljnija rešenja da se sa 0% emisije štetnosti pređe veliki broj kilometara.

“U električnim biciklima je izlaz iz ove eko krize i spas, na duže staze.”– poručuje Milan Manojlović iz kompanije E prime, jedinog domaćeg proizvođača električnih bicikala na ovim prostorima. “Zamislite da sa samo 5 dinara prelazite 100 kilometara, nemate brigu oko traženja parkinga, ne treba vam vozačka dozvola i lako stižete do posla i bilo koje željene tačke u gradu, čak i po najvećoj gužvi – šta više možete da poželite. Iznad svega ekološki ste najprihvatljiviji i jasno kazujete drugim učesnicima u saobraćaju da i oni treba odgovornije da se ponašaju.”– dodaje Manojlović.

Električni bicikli za ono što nude nisu skupi, a od nedavno postoji i mogućnost kupovine na lizing (30% učešća i rata od oko 3.600,00 dinara na dve godine), pa sama investicija postaje gotovo neprimetna za kućni budžet. E prime električni bicikli su u svakom pogledu konkurentni, isplativi i veoma kvalitetni, tako da u njima može da uživa cela porodica. Velika novina je i da je od ovog meseca iste moguće kasko osigurati. Kompanija nudi veoma lep izbor modela i za jači i za lepši pol, a tu su i rešenja za poslovna okruženja, takozvani bicikli za specijalne namene i distribuciju robe/proizvoda. Ako niste razmišljali do sada pravi je trenutak da uključite logiku i pamet i nabavite sebi dobar električni bicikl i na taj način pomognete zdravijem, lepšem i bezbrižnijem životu građana Beograda i Srbije.

29. јануар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rok za evidentiranje stvarnog vlasnika u APR-u ističe u petak

by bifadmin 29. јануар 2020.

U petak 31. januara ističe rok za evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku pravnih lica u Centralnoj evidenciji, objavila je Agencija za privredne registre (APR)Obaveza evidentiranja nastala je izmenama i dopuna Zakona o centralnoj evidenciji, a protiv onih koji ne dostave u datom roku podatke o stvarnih vlasnicima APR će podnositi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.

Već od februara APR, će prekršajne prijave podnositi i protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika ako u roku od 15 dana od osnivanja ne evidentiraju stvarne vlasnike. Raspon novčane kazne za ovu vrstu prekršaja je od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara za pravna lica, dok je za odgovorno lice predviđena kazna od 50.000 dinara do 150.000 dinara, upozorilo je Ministarstvo privrede.Podaci o stvarnim vlasnicima podnose se elektronski, a obavezni da prijave podatke su zastupnici privrednih društava i društava u likvidaciji, zadruga, ogranaka stranih privrednih društava, udruženja i poslovnih udruženja, fondacija, zadužbina, ustanova i stranih predstavništava privrednih društava.

Tanjug/Kamatica

29. јануар 2020. 0 komentar

Некатегоризовано

Elektronska poreska rešenja preuzelo već 24.000 paušalaca

by bifadmin 28. јануар 2020.

Oko 95.000 preduzetnika paušalaca dobili su rešenja o iznosu obaveze za poreze i doprinose za 2020, koja su im dostavljena u poresko sanduče preko aplikacije ePorezi. Na konferenciji o modernizaciji sistema paušalnog oporezivanja, u organizaciji Vlade Srbije, NALED i USAID, rečeno je da je rešenja preuzelo već 24.000 paušalaca.

Zajedno sa poreskim rešenjem, u sandučetu su dobili i primere popunjenih uplatnica. Rok za izmirenje obaveze za januar ističe 15. februara. Prvi korak za one koji još nisu preuzeli rešenja, jeste instalacija aplikacije sa sajta Poreske uprave i pribavljanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Rešenje u ime preduzetnika može da preuzme knjigovođa ili druga osoba sa sertifikatom koju ovlaste putem PEP obrasca koji će predati u nekoj od filijala PU.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković istakla je da je donošenje rešenja za preduzetnike paušalce u elektronskom obliku nastavak unapređenja elektronskih servisa Poreske uprave. Uvođenjem novog sistema paušalnog oporezivanja znatno je pojednostavljena procedura i uneta dodatna vrednost u odnos između Poreske uprave i poreskih obveznika.

Predsednik Nadzornog odbora NALED-a i direktor PwC Srbija Vladislav Cvetković ukazao je na inovativnost novog sistema jer se sve obavlja elektronski i nema više izrade i dostavljanja rešenja na papiru i mogućih kašnjenja. Prvi put je uvedena objektivna formula za obračun poreza i paušalci na portalu www.jpd.rs, mogu na indikativnom kalkulatoru, koji je razvio NALED u saradnji sa Poreskom upravom, da izračunaju poreske obaveze za četiri godine unapred. Ograničen je i mogući rast poreza na najviše 10% godišnje do 2023.

Automatizacija paušalnog oporezivanja podržana je u okviru Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED i Republički sekretarijat za javne politike.

Uz smanjenje poreza za početnike u biznisu, mlađe od 30 i starije od 55, kao i za porodilje, trudnice, lica sa invaliditetom i stare zanate, reforma predviđa i manje birokratije pri registraciji. Novoosnovani paušalci neće morati da podnose poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje, a poresko rešenje dobiće u roku od 48 sati.

28. јануар 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci