јун 2021

Privredna aktivnost u evrozoni ovog meseca će rasti najbrže u poslednjih 15 godina, zahvaljujući ubrzavanju vakcinacije koje je dovelo do otvaranja ekonomija.

Međutim, to ubrzanje i otvaranje ekonomija nisu se svuda dešavali istovremeno. Kako navodi IHS Market, 19 država u kojima se koristi evro imalo je različite pristupe ovoj zdravstvenoj krizi te se, shodno tome, one nalaze se u različitim fazama borbe protiv korona virusa. Francuska je na primer tek skoro ukinula zabranu kretanja noću i obavezu nošenja maske napolju. Italija je već dozvolila rad ugostiteljskih objekata i unutra a ne samo u baštama, što je pogodovalo privlačenju turista.

Ispostavilo se da su baš potrošači ti koji su u celoj monetarnoj uniji podstakli rast privrednih aktivnosti. Naime, čim se situacija sa korona virusom malo normalizovala tražnja je procvetala, što je pozitivno uticalo na čitavu ekonomiju evrozone.

Zato je indeks menadžera nabavke (PMI), koji se smatra dobrim parametrom ekonomskog zdravlja, ovog juna imao 59,2 poena, što je dva poena više nego u maju. Inače, svaki rezultat koji na ovom indeksu prelazi 50 poena smatra se pozitivnim i pokazuje ekonomski rast, a sve što je ispod te brojke svedoči o kontrakciji.

Kris Vilijamson, glavni ekonomista u Markitu, koji redovno prati i objavljuje ovaj ekonomski indikator, kaže da je privrednom rastu doprineo proizvodni sektor ali u velikoj meri i sektor usluga.

I Evropska centralna banka je uočila ovaj trend pa je podigla prognozu za rast ekonomije u evrozoni na 4,6 odsto za ovu i 4,7 odsto za narednu godinu.

Ipak, na sve ove lepe vesti senku bacaju informacije o širenju novog soja virusa Starim kontinentom, koji je zarazniji i protiv kojeg su vakcine manje efikasne nego protiv ostalih sojeva.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Zaposleni kompanije „Dilojt“ (Deloitte) u Velikoj Britaniji moći će da rade odakle god požele kada se ublaže ograničenja zbog kovida i ukine rad od kuće, prenosi Bizlife.

Zaposleni globalnog lidera u pružanju profesionalnih konsultantskih usluga ubuduće neće biti u obavezi da rade iz kancelarije.

Oko 15.000 zaposlenih u „Dilojtu“ u Britaniji odgovorilo je na internu anketu o budućnosti rada u firmi, pri čemu je više od 80 odsto navelo da očekuje da će raditi iz kancelarije dva ili manje dana nedeljno.
Više od 90 odsto njih reklo je da bi „izbor“ i „fleksibilnost“ trebalo da budu srž budućeg poslovanja preduzeća.

„Pandemija je duboko promenila naš način života, ne samo način na koji radimo. Poslednja godina je zaista pokazala da jedna veličina ne odgovara svima kada je u pitanju usklađivanje posla i ličnog života. Takođe je pokazala da možemo da verujemo našim ljudima da će doneti pravi izbor kada, kako i odakle će raditi. Jednom kada vlada ukine sva ograničenja u vezi sa kovidom 19, pustićemo naše ljude da biraju gde će raditi kako bi najbolje obavljali svoj posao“, rekao je izvršni direktor „Dilojta“ Ričard Hjuston.

Kompanija je saopštila da će se, kada se ublaže ograničenja, kancelarije uglavnom koristiti za timsku saradnju, obuku i sastanke sa klijentima.

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay

Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“, AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini. Dugogodišnji lider, banka Inteza, pala je na drugu poziciju po profitu ali je zadržala vodeće mesto po aktivi. Prvo na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je, kao i godinu ranije, Dunav osiguranje. Predstavnici finansijskog sektora očekuju da će uporedo sa vakcinacijom rasti privredna aktivnost u ovoj godini, kao i da odgovarajuća makroekonomska i monetarna politika mogu da spreče rast inflacije, navodi se u najnovijoj ediciji „Finansije TOP“.

Pet najvećih banaka u Srbiji

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 9,8 milijardi dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“. Banka Inteza je posle dužeg vremena izgubila vodeću poziciju i pala je na drugo mesto sa dobiti koja je iznosila nešto manje od 9,5 milijardi dinara. Do smene na vrhu je pre svega došlo usled činjenice da AIK banka nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane, ocenjuje se u ediciji „Finansije TOP“.

Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa profitom od preko 5,5 milijardi dinara, četvrta je Unikredit banka čija je dobit bila nešto ispod 5,4 milijardi, a među prvih pet je i Komercijalna banka, ali sa dobiti koja je pala ispod tri milijarde dinara.

Izuzev AIK banke, sve ostale vodeće banke su zabeležile pad profitabilnosti. Najveće smanjenje profita u poređenju s 2019. godinom je imala Komercijalna banka, što se može tumačiti i uobičajenim „šminkanjem bilansa“ u procesu privatizacije koja se odvijala prošle godine, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Rezervacije za rizične plasmane „pojele“ dobit

Ukupan profit bankarskog sektora u Srbiji je prošle godine iznosio 41,3 milijarde dinara, što je godišnji pad od 35,3 odsto, dok je prinos na kapital pao na 5,7 odsto sa više od devet procenata koliko je iznosio 2019. godine. Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava skočio je 3,7 puta, na 26,4 milijarde dinara. Povećana rezervisanja za teško naplative kredite su najviše uticala na pad profitabilnosti banaka, koja je u 2020. bila najniža još od 2016. godine, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

Uprkos tržišnim potresima usled pandemije, osnovno poslovanje banaka je ostalo stabilno. Neto prihodi od kamata neznatno su porasli, dok je neto prihod od naknada i provizija bio slabiji za 3,5 odsto, pre svega zbog perioda vanrednog stanja, kada banke nisu obavljale uobičajene aktivnosti izuzev onlajn usluga.

Prognoze bankara za ovu godinu

Premda većina bankara očekuje da će se uporedo sa vakcinacijom poboljšavati i aktivnost privrede, teško naplativi krediti predstavljaju najveći rizik po stabilnost banaka i u ovoj godini.

Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa su četiri banke, Inteza, OTP, NLB i Unikredit, zajedno držale više od polovine domaćeg tržišta. Bankari predviđaju dalju konsolidaciju jer u Srbiji nema banaka koje se specijalizuju za određenu oblast, pa u situaciji kada sve pružaju slične proizvode i usluge, veličina banke obezbeđuje njenu konkurentnost, lakši pristup izvorima finansiranja i samim tim i bolju profitabil- nost, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Predstavnici banaka u Srbiji uglavnom prognoziraju da neće doći do skorog povećanja kamatnih stopa, te da će one ostati na istom nivou sve dok postoji višak likvidnosti i nizak trošak rizika. Na duži rok, postoji opasnost od pregrevanja ekonomije što bi vodilo ka većoj inflaciji, i posledično, mogućnosti pojave recesije. Bankari ocenjuju da, trenutno, Narodna banka Srbije dobro upravlja inflacijom i da se uz dalju odgovarajuću makroekonomsku i monetarnu politiku može obezbediti ravnoteža koja neće ugroziti finansijsku stabilnost.

U Narodnoj banci Srbije su potvrdili za „Finansije TOP“ da će inflacija u ovoj godini ostati na projektovanom nivou, kao i da imaju dovoljno prostora da reaguju ako bi došlo do prvih znakova zagrevanja ekonomije. Za razliku od prognoza centralne banke i predstavnika banaka, privrednici tvrde da je rast inflacije već u toku zbog špekulativnog rasta cena na globalnom tržištu, dok ekonomski analitičari smatraju da će inflatorna kretanja u Srbiji najviše zavisiti od stanja u evrozoni i oporavka spoljne trgovine.

Osiguravači sa najvećom premijom

Kada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, prema rang listi objavljenoj u ediciji „Finansije TOP“, u 2020. godini najveću premiju je ostvarilo Dunav osiguranje u iznosu od 29,7 milijardi dinara, što čini oko 26 odsto ukupne premije na tržištu.

Na drugoj poziciji nalazi se Đenerali osiguranje sa premijom od 22,1 milijardu dinara. Viner štediše osiguranje je sa premijom od 13,2 milijarde dinara dospelo na treće mesto, pomerivši se za poziciju više u odnosu na 2019. godinu. Na četvrtom mestu je DDOR Novi Sad sa premijom od 13,09 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji Triglav osiguranje sa premijom od 7,1 milijardu dinara.

Ukupna premija je rasla nešto više od dva odsto u 2020. u odnosu na godinu ranije, odnosno sa 107 povećala se na 110 milijardi dinara. Procentualno gledano, najveći rast od oko 50 odsto ostvarilo je unit-linked, životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima, dok je najveći pad zabeležilo osiguranje pomoći na putu, oko 60 odsto.

Oporavak lizinga

Prema podacima za 2020. godinu, vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je opala za 20 odsto, zabeleživši iznos od 408,06 miliona evra, što je za 104,47 miliona evra manje u odnosu na godinu ranije. Prema godišnjem izveštaju Asocijacije lizing kompanija Srbije, među najčešćim korisnicima finansijskog lizinga u 2020. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, sa ulaganjima od 94,31 miliona evra, a potom kompanije u oblasti trgovine, sa ulaganjima od 77,24 miliona evra. Preduzeća koja posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije uložila su 52,57 miliona, dok su kompanije iz građevinskog sektora investirale 52,4 miliona evra.

Lizing industrija se oporavila već u prvom kvartalu 2021. godine, kada je zabeležila rast od 32,6 odsto u poređenju s istim periodom 2020. godine, i rast od 11,7 odsto u poređenju s istim periodom 2019. godine, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.