Home Archives
Monthly Archives

децембар 2021

EkonomijaVesti

Odlična godina za tržište kapitala

by bifadmin

Godina na izmaku bila je odlična za tržišta kapitala širom sveta, saglasni su analitičari.

Iza nas je godina oporavka, obiležena delimičnim oporavkom potražnje i rastućim korporativnim profitom i cenama deonica. Sada se suočavamo s problemima ograničene globalne ponude, što uzrokuje rast cena. Možemo očekivati da će se ovi problemi protegnuti u sledeću godinu.

Uprkos rastu cena i pojavi novih verzija koronavirusa, deonice ostaju zanimljiva investicioka klasa za sledeću godinu, budući da korporativni profiti nastavljaju jačati, a centralne banke verojatno će postupno podizati kamatne stope.

Uz veću inflaciju i niže kamate, možemo očekivati nastavak negativnih realnih kamatnih stopa i sledeće godine, što će i dalje imati pozitivne cenovne učinke na burzama.

Ovogodišnji veliki posao je sjajan. Američke kompanije s indeksom S & P500 zabiležile su rast prihoda od 17 odsto i rast dobiti od 40 odsto u trećem kvartalu ove godine. U četvrtom kvartalu ove godine očekuje se rast agregata za 18% i zarada od 25%. No, s povratom korporativne dobiti, berze više nesu toliko precenjene.

Za nemački DAX indeks, odnos P / E ove je godine pao sa 70 na 15. Ovaj nivo je uporediv s DAX-ovim P / E odnosom za veći dio 2018. godine, pri čemu DAX ima prinos od dividende od oko 2,8%.

Poređenja radi, slovenački SBITOP indeks još jeftiniji s odnosom P/E ispod osam i trenutno se može pohvaliti prinosom od dividende od 4,2%. U trećem kvartalu, kompanije iz SBITOP indeksa zabilježile su rast dobiti od 53% u odnosu na prethodnu godinu.

Izvor Ilirika/SEEbiz

Foto Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveća primanja u Beogradu a najmanja u Bojniku i Vlasotincima

by bifadmin

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna oktobarska neto plata u Srbiji je iznosila 66.048 dinara a gledano po regionima najveća je bila prosečna zarada u Beogradu 82.880, a najmanja u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 55.849 dinara.

Vojvođanski prosek bio je manji od republičkog i iznosio je 62.709 dinara, dok je prosek u regionu Istočne i Južne Srbije bio manji od vojvođanskog za više od 5.000 dinara i iznosio je 57.298 dinara.

Od beogradskih, pa i od svih opština u Srbiji, najveći prosek je zabeležio Vračar 110.869 dinara, a prosekom većim od 100.000 mogle su se pohvaliti i opštine Novi Beograd, Savski venac, Stari grad.

Najniža primanja imali su stanovnici Bojnika 44.125 dinara i Vlasotinca 44.745 dinara.

Izvor Bankar.rs

Foto Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Objavljena elektronska evidencija privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo

by bifadmin

Ministarstvo privrede je, u saradnji sa Agencijom za privredne registre, predstavilo danas javno dostupnu jedinstvenu bazu podataka o privrednim subjektima u kojima Republika Srbija ima vlasništvo, u okviru Registra privrednih subjekata, a koja će putem inovativne digitalne platforme omogućiti transparentnost podataka, uz jednostavnu i brzu pretragu željenih informacija.

Pomoćnik ministra Dubravka Drakulić istakla je da je ovo prvi korak u ispunjenju Akcionog plana u okviru Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine.

„Opšti cilj Strategije ogleda se u održivom i efikasnom upravljanju privrednim subjektima u vlasništvu države (PSRS), što odražava posvećenost Vlade reformi ove oblasti, povećanju koristi od državnog vlasništva za građane, kao i ostvarivanju strateških i razvojnih ciljeva i zaštite opšteg interesa Republike Srbije. Započeta reforma javnih preduzeća će se nastaviti na sveobuhvatan način i proširiti na sva PSRS, što će predstavljati važnu polugu u razvoju sveukupne ekonomije Republike Srbije. Baza podataka koju smo danas predstavili omogućiće dostupnost mnogih podataka do kojih se do sada dolazilo na teži način, ali i predstavlja još jedan korak u digitalizaciji privrede”, istakla je Drakulić.

Кako je navela, ispunjenju ove aktivnosti se pristupilo sistematski i sveobuhvatno. „Ministarstvo je time ispunilo višegodišnju potrebu za objedinjavanjem podataka u jednu interaktivnu evidenciju i to ne samo svih PSRS, već i njihovih zavisnih društava, te i njihove imovine, a sve u cilju podrške države u primeni razloga vlasništva i upravljanju portfeljem državnih preduzeća. Posebno se zahvaljujemo na brzoj i efikasnoj saradnji timu APR-a, koji su uz maksimalnu angažovanost ljudskih resursa Ministarstva privrede-Sektora za javna preduzeća i Sektora za privatizaciju, uzajamnom saradnjom ispunili ovu važnu aktivnost i pre roka koji je definisan propisima”, izjavila je ona.

Direktor Agencija za privredne registre Milan Lučić naveo je da ova institucija trenutno vodi 10 registara i evidencija kao poverene poslove iz nadležnosti Ministarstva privrede.

„Zajedno sa resornim ministarstvom, koje nam pruža punu institucionalnu i stručnu podršku, napravili smo Elektronsku evidenciju privrednih subjekata u kojima Republika Srbija ima vlasništvo, koja je od danas objavljena na internet stranici Agencije. U okviru evidencije se objavljuje pregled poslovnih podataka, pravni status i procenat učešća države u vlasništvu privrednih subjekata, podaci o osnivanju i promenama registrovanim u tim i drugim subjektima koji imaju uticaj na privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije”, rekao je on.

Lučić je naglasio da se pored toga objavljuju odluke registratora, na osnovu kojih su registrovani osnivanje i promene podataka o članovima, zakonskim zastupnicima, članovima nadzornih i izvršnih odbora, kapitalu, ograncima i drugi statusni podaci privrednih subjekata, kao i osnivačka akta, statuti i druga dokumenta ovih subjekata, koja se registruju u okviru Registra privrednih subjekata, u APR.

„Putem pretraživača su dostupni podaci za 314 privrednih subjekata, a evidencija će se automatski ažurirati podacima iz Registra privrednih subjekata, pa će Agencija za privredne registre, uz ostale poslovne i finansijske podatke koje trenutno objavljuje, obezbediti i transparentnost poslovnih podataka o privrednim subjektima u vlasništvu države”, zaključio je on.

Pretagu možete izvršiti preko ovog linka https://pretraga2.apr.gov.rs/EvidencijaPSRS

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Klimatske promene: Saniranje štete koju uzrokuju prirodne katastrofe sve skuplje

by bifadmin

Deset vremenskih nepogoda koje su ove godine izazvale najveću materijalnu štetu koštalo je svet preko 170 milijardi dolara i 1.075 ljudskih života, a pored toga primoralo je i 1,3 miliona ljudi da potraži novi dom.

Iz godine u godinu suočavamo se sa sve raznornijim i skupljim prirodnim katastrofama koje su posledica klimatskih promena, saopštila je organizacija koja se bavi pružanjem humanitarne pomoći Christian Aid.

Najskuplja nepogoda ove godine bila je oluja Ida koja je poplavila Njujork i nanela mu štetu u iznosu od 65 milijardi dolara. Slede je poplave u Nemačkoj, Belgiji i okolnim zemljama (43 milijarde), ali i zimska oluja Uri koja je u Americi izazvala prekid snabdevanja strujom (23 milijarde dolara). U pitanju su zapravo samo osigurane štete, za koje postoje dokazi, mada se procenjuje da je realni iznos štete mnogo veći.

Autori izveštaja o štetama koje uzrokuju vremenske nepogode napominju da su njihove brojke prikupljene uglavnom iz razvijenih zemalja gde ljudi osiguravaju svoju imovinu ali da se posledice klimatskih promena veoma osećaju i u siromašnim državama gde pak to niko ne beleži. One gotovo nimalo nisu doprinele zagađenju planete a trpe veliku štetu zbog istog. Primera radi, u južnom Sudanu poplave su izazvale ogromnu materijalnu štetu koja se ne može proceniti ali zna se da su uticale na živote 800.000 ljudi.

Rast visine štete

Ovo je pogoršanje gotovo svih parametara u odnosu na isto istraživanje iz 2020. kada je deset najgorih napogoda napravilo štetu u iznosu od 150 milijardi dolara, kažu iz Christian Aid. I nisu jedini koji to tvrde.

Osiguravač Swiss Re smatra da će se situacija ubuduće samo pogoršavati i procenjuje da će ovogodišnja šteta koju uzrokuju prirodne katastrofe biti za 24 odsto viša od one iz 2020.

Koliko je srpska privreda novca izgubila zbog esktremnih vremenskih prilika možete pročitati ovde.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako do pomoći za kupovinu stana ili kuće za roditelje s prvim detetom?

by bifadmin

Od prvog januara 2022. godine za svako novorođeno dete biće isplaćeno 300.000 dinara, a utvrđena su i sredstva za izgradnju kuće ili stana kojim će se podstaći razvoj porodica.

Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, po kojoj će od 1. januara za svako prvorođeno biti usplaćivano po 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000.

U predloženom rešenju nalazi se još jedna velika dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja se odnosi na uvođenje odeljka koji će urediti pitanje finansijske podrške za izgradnju, učešće u kupovini ili kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Kako do sredstava za kupovinu kuće?

Najpre, bitno je reći da sredstava za izgradnju, odnosno kupovinu stana ili kuće može ostvariti majka ukoliko je dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.

Bitno je naglasiti da ovo pravo može ostvariti majka koja neposredno brine o detetu, što znači da u ovu kategoriju ne spadaju deca koja odrastaju u hraniteljskoj ili starateljskoj porodici. Zakonska rešenja predvidela su da u slučaju smrti majke, pravo može ostvariti i otac deteta.

Pravo na ova sredstva može da ostvari majka, pod uslovom da prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan.

Ukoliko su stečeni uslovi iz prethodnih članova novog zakona, podnosi se zahtev preko nadležnog organa lokalne samouprave i to u roku od godinu dana od dana rođenja deteta.

O odluci da li će novčana sredstva biti isplaćena odlučuje Komisija za dodelu novčanih sredstava, koje imenuje Vlada. Nju čine predstavnici organa državne uprave nadležnih za socijalna pitanja, brigu o porodici poslove finansija, brige o selu i Republičkog geodetskog zavoda.

Predsednik ove Komisije je ministar nadležan za socijalna pitanja, a u slučaju barem do izbora u aprilu, to će biti ministarka Darija Kisić Tepavčević. Zakon stupa na snagu od 1. januara 2022, pa se samim tim neće primenjivati retroaktivno.

Danilo Savić

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Loznički rudnik litijuma može ugroziti i Beograd, ali i druge države poput BIH

by bifadmin

Zagađenje koje preti Srbiji ako se dozvoli eksploatacija rude poput jadarita iz kojeg se izvlači litijum, uništiće kompletan ekosistem u okolini Loznice, a ogromni problemi zadesiće i područje oko reke Drine sa kojom Jadar deli podzemne vode, čime će se naneti nesaglediva šteta i Bosni i Hercegovini, piše Capital.ba kritikujući svoju vlast što ne preduzima ništa tim povodom.

Prema tvrdnjama sagovornika eTrafike iz ekoloških udruženja u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i grupe profesora sa Univerziteta u Beogradu, zagađenje koje je već nastalo iskopavanjima i istraživanjima na području Srbije odavno je premašilo lokalni nivo i počelo da ugrožava sliv Drine, a u budućnosti bi moglo naneti još veću štetu prirodnim bogatstvima i ekosistemu BiH.

Stručnjaci i ekolozi apeluju na građane obe države da se informišu dobro o situaciji i opasnostima koje im prete, te da ne dopuste, ne samo Rio Tintu nego bilo kome, da nastavi sa istraživanjima i eksploatacijom litijuma.

Toksični i kancerogeni materijal

Profesor doktor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, za eTrafiku je ispričao da je najveći problem što bi se u Loznici i u brojnim drugim manjim mestima gde ima litijuma, eksploatacijom značajno ugrozio život stanovništva. On objašnjava da je za potrebe iskopavanja minerala i njegove obrade da se dobije litijum, neophodno formiranje deponija na kojima bi se odlagao kancerogeni i toksični materijal, što će poremetiti biodiverzitet, uništiti prirodu, vodu i kvalitet vazduha, te dovesti do raseljavanja stanovništva.

“Prava mala katastrofa. Ako se dogodi formiranje tih deponija, one će ugrožavati podzemne vode Jadra, Korenite i Drine. Prva sledeća bujična poplava na Jadru, što se dešava vrlo često, rasturiće pojas i povući toksični i kancerogeni materijal u zemlju i začas stići do vodosnabdevanja Beograda, ali i površinskih i podzemnih voda u BiH. Vetar sa deponija će razneti mirkočestice na desetine kilometara okolo. Procena je da će u tim deponijama biti oko 6.000 tona arsena. Bila bi primarno ugrožena desna obala Drine, ali niko ne može da garantuje da će leva biti pošteđena od posledica katastrofe”, objašnjava Ristić.

Napominje da su njegove kolege sa Biološkog fakulteta u Beogradu za Rio Tinto radili studiju o uticaju na živi svet i konstatovali da bi biodiverzitet bio izbrisan i preporučili da se tu i ne počinju radovi.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Capital.ba

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Šta kažu brojke, da li je omikron manje opasan?

by bifadmin

U medijima ali i na društvenim mrežama svakodnevno dobijamo suprotstavljene informacije o ozbiljnosti novog soja korona virusa. Prema jednima on izaziva blažu formu kovida i zato nema mesta za paniku, dok je prema njihovim neistomišljenicima omikron veoma ozbiljan problem budući da se brzo i lako širi i da može zaobići prethodno stečen imunitet. Šta je od toga istina?

Zapravo, u svakoj od ovih tvrdnji ima istine. To najbolje pokazuju brojke prikupljane u Južnoj Africi (gde se ovaj soj prvi pojavio) u jeku zaraze, odnosno od 1. decembra do 21. decembra ove godine. One govore da je broj novozaraženih za to vreme porastao za 380 odsto dok je broj smrtnih slučajeva porastao za 25 odsto.

Omikron je u međuvremenu postao dominantan i u delovima Velike Britanije, pa, između ostalog, i u njenom najvećem gradu Londonu. Međutim, pre upoređivanja britanskih sa brojkama iz Južnoafričke republike bitno je istaći jednu činjenicu: u JA se čak ni ne zna koliko ima vakcinisanih ali se procenjuje da se taj broj kreće između 26 i 46 odsto, dok je u Britaniji više od 76 odsto celokupne populacije primilo bar jednu dozu vakcine a više od 70 procenata minimum dve.

U Velikoj Britaniji je od 1. decembra do 21. decembra broj novozaraženih porastao za 101 odsto a broj smrtnih slučajeva je zapravo smanjen za pet procenata.

Dakle, za sada se čini da omikron jeste blaži ali da zaražava toliki broj ljudi da bi u jednom trenutku bolnice mogle biti prebukirane. Iz svega navedenog se može izvući i još jedan zaključak – da vakcine, iako im je zbog silnih mutacija spajk proteina smanjena efikasnost na omikron, ipak rade svoj posao.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Banke najavile novi veći tarifnik

by bifadmin

Mnoge banke su i ove godine podizale naknade, a sada najavljuju nove, veće troškove i za narednu godinu. Neki su već poskupeli održavanje računa, a neki i najavili da će naplaćivati ono što do sada nikada nisu.

Neće sve banke postupati isto, ali je sigurno da će mnoge poskupeti održavanje računa, SMS obaveštenja, te korišćenja bankomata i isplate gotovine. Neke usluge biće skuplje 10 do 20 odsto, ali biće i banaka koje će ići i na veće cehove.

Jedna banka je nedavno obavestila klijente da diže cenu održavanja računa sa 370 dinara mesečno na skoro 500. Druga je pak iznenadila novim troškom.

Kako je navela u obaveštenju od naredne godine naplaćivaće se održavanje deviznog računa. Biće to nešto više od 100 dinara mesečno, a naknadu će skidati upravo sa deviznog računa, odnosno štednje.

To je poruka i svima onima koji imaju i po nekoliko deviznih računa da razmisle šta im je činiti. A, mnogi imaju jedan za decu, jedan za ne daj bože, jedan da se podigne malo češće kad plata ne izdrži do 1. u mesecu…
U nekim bankama će biti skuplja i SMS obaveštenja koja su samo u ovoj godini poskupela sa 70 na 100 dinara mesečno. Isto tako treba računati i na mogućnost poskupljenja naknade za isplatu keša na bankomatu druge banke, a koja je ove godine u jednoj banci poskupela sa 150 na 200 dinara.

Na listi je i usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, koja ove godine prosečno košta oko 450 dinara.

Izmene tarifa i korekciju pojedinih cena usluga banke lagano najavljuju ovih dana. Pojedini bankari kažu i da su cene za određene usluge snižene, a za druge neznatno uvećane.

Banke samostalne u određivanju tarifa

Iz Narodne banke Srbije više puta su podsetili da banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju izmene tarifa za usluge koje pružaju. U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, jedino moraju da informišu svoje korisnike pismenim putem – najmanje dva meseca ranije.
„Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova“, objašnjavaju u NBS i dodaju da je svaka banka samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali „s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje više od 20 banaka, svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu“.

14 naknada

Od marta 2020. godine, sve banke su u obavezi da Narodnoj banci Srbije dostavljaju cenu 14 naknada koje naplaćuju klijentima, radi javnog objavljivanja na sajtu centralne banke.

Tako, na primer, mesečno održavanje računa košta klijente od 150 do 350 dinara, za osnovne pakete računa, mada pojedine banke ne naplaćuju ovu naknadu.
Izdavanje čekova naplaćuje se do 20 dinara po čeku, a dozvoljeni minus je i dalje ubedljivo najskuplja stavka koju zaračunavaju bankari u Srbiji i kreće se između 30 i 40 odsto.

Banke imaju posebne provizije i za prijem novca iz inostranstva na devizni račun u Srbiji, zatim za usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, debitne i kreditne kartice, ali i podizanje keša karticama. Tu su i naknade za izdavanje raznih potvrda, za promenu kreditnog limita i za slanje opomena ukoliko kasnite sa uplatom rate kredita…

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Otkupna cena druge klase jabuka 5 dinara

by bifadmin

Voćari koji u svojim zasadima imaju maline i šljive za razliku od prethodnih, ove godine su ipak ostvarili zaradu.
Međutim, sa jabukama situacija ponovo nije bila najidealnija.

Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole ovu sezonu pamtiće, kako kaže, po izuzetno niskoj ceni koja je jedva pokrila troškove proizvodnje.

Još uvek ostaje veran ovom voću, ali ako cena svežih plodova naredne godine ne bude bolja ističe da će biti prinuđen da poseče na hiljade stabala jabuka.

„Ako se nastavi ovakva još jedna godina, možemo da dovedemo bager i da ovo povadimo, pa da se vratimo na ratarenje ili stočarenje, situacija je poprilično nezavidna. Cena za prvu klasu koja se još ne prodaje je do 30 dinara, sa našom proizvodnjom koja dostiže 50 tona po hektaru ona taman pokriva troškove rada, hemije, đubriva, nafte a zarade nema“, izjavio je Aca za Rinu.

Ono što im dodatno otežava je što druge klase na tržištu nema, tako da su voćari prinuđeni da sve plodove koji ne zadovoljavaju kriterijume prve klase za izvoz, odbace u padalice i prodaju po veoma niskoj ceni.

„Padalica je pet dinara, taman pokriva troškove rada za njeno kupljenje, a troškove proizvodnje ne pokriva uopšte. Ona je ostala sitnija zbog suše, kalibar koji zahtevaju trgovci je oko 70 mm u prečniku, s obzirom da je manja od toga, ona ide u industrijsku preradu za sokove, baze, kašice. Neka ide za šta god, ali cena od pet dinara preniska. Košta manje ili isto kao jedna žvakaća guma“, naglašava Glišić.

Prva klasa jedina prolazi na stranom tržištu

Da su inostrani kupci izuzetno zahtevni i žele plod bez ijedne tačke na sebi pokazuje i primer voćara iz sela Mikovci kod Čačka. Godinama unazad sarađivali su sa Rusijom, ali kako je vreme odmicalo oni su, kako kažu voćari, počeli da gledaju svaku pecku i dešavalo se da vrate pune kamione robe. Ono što je novitet za sve proizvođače i predstavlja nadu u bolje sutra kad su u pitanju jabuke je moguć izvoz u Indiju.

„Sve su prilike da će moje voće po prvi put završiti i u Indiji. Pregovori su u toku i pitanje je dana kada će me pozvati da kažu količinu, vreme i mesto i to uglavnom crvena sorta jabuka. Međutim, da biste nešto dobili morate i da uložite. Kupci su postali zahtevniji i mora da im se izađe u susret, jer ako to ne uradite vi – neko drugi hoće. Jabuka se sada i preko 10 puta tretira kako bi imala odgavrajući kvalitet i veličinu, jer samo takvu možete da je izvezete“, kaže voćar Darko Topalović.

Krajem novembra ove godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, istakao je i mogućnost otvaranja tržišta u Indoneziji.

„To je za našu zemlju izuzetno značajno jer se radi o ulasku ključnih sprskih proizvoda na tržište od skoro 300 miliona stanovnika. U potpunosti je pripremljen sporazum kojim će biti rešen izvoz pšenice, kukuruza i jabuka, a zatim i ostalih proizvoda iz Srbije, kao što su meso i mesne prerađevine, dogovoreni su i konkretni koraci da se u najkraćem roku započne njegova realizacija“, izjavio je minsitar Nedimović.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poljska je deveti svetski i četvrti izvoznik igračaka u EU

by bifadmin

Poljska je u poslednjih pet godina udvostručila izvoz igračaka na 807,8 miliona evra, dospevši ne deveto mesto u svetu i na četvrto u Evropskoj uniji, saopštio je Poljski ekonomski institut. Očekuje sa da će ove godina biti rekordna, jer je izvoz igračaka zaključno sa oktobrom već premašio 764 miliona evra. Poljska je i treći najveći svetski izvoznik „digitalnih“ igračaka, sa izvozom od skoro 1,4 milijarde evra.

Poljska je na devetom mestu u svetu po izvozu klasičnih igračaka sa udelom od 1,7 odsto na globalnom tržištu, i na četvrtom mestu u Evropskoj uniji, ispred Češke, Nemačke i Holandije, saopštio je Poljski ekonomski institut (PIE).
Poljska najviše proizvodi komplete igračaka za gradnju, mekane igračke, slagalice od drveta i drugih materijala, različite vrste autića i lutke. Pored domaćih, Poljska izvozi i igračke strane proizvodnje jer uporedo sa izvozom raste i uvoz, pa se deo uvezenih igračaka dalje prodaje na drugim tržištima.

Uprkos pandemiji, izvoz igračaka iz Poljske je bio rekordan prošle godine, sa vrednošću koja je dostigla 807,8 miliona evra. To je rast od 17,2 odsto, odnosno za 118,3 miliona evra više nego u 2019. i više nego duplo u poređenju sa 2015. godinom, navodi analitičari Poljskog ekonomskog instituta u svom izveštaju.

Prema njihovim procenama, izvoz klasičnih igračaka će ove godine premašiti prošlogodišnji rekord. Na to ukazuju podaci da je tokom deset meseci ove godine Poljska izvezla igračaka u vrednosti od 764,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 26,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine „U eri sveprisutne elektronike, računara, tableta i pametnih telefona, ovaj rezultat treba smatrati velikim uspehom“, ocenjuje se u izveštaju.

Treći u svetu po izvozu „digitalnih“ igračaka

U periodu od januara do oktobra ove godine, poljske igračke su stigle u 138 zemalja na svim kontinentima. Ipak, ubedljivo najveće izvozno tržište je Evropska unija, gde je Poljska plasirala čak 87 odsto izvezenih igračaka. Najveći kupac je Nemačka, sa udelom od 40 odsto, slede Češka (10,8 odsto) i Mađarska (5,9 odsto), a potom Francuska i Austrija sa udelima nešto većim od četiri odsto. Najveći kupci poljskih igračaka izvan Evropske unije su SAD, Velika Britanija i Rusija.

Autori izveštaja navode da pored klasičnih igračaka, Poljska je važan izvoznik i „digitalnih“ igračaka, odnosno konzola i opreme za igre. U 2020. godini Poljska je bila treći najveći svetski izvoznik takvih proizvoda posle Kine i Japana, sa udelom od 7 odsto na globalnom tržištu. Vrednost poljskog izvoza konzola i opreme za igre u 2020. godini iznosila je skoro 1,4 milijarde evra, što je preko petine više u odnosu na 2019. godinu.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci