Monthly Archives

децембар 2022

Kompanija Meta će platiti najveću kaznu do sada zbog deljenja podataka sa Kembriž Analitikom

by bifadmin 23. децембар 2022.

Kompanija Meta, u čijem vlasništvu je Fejsbuk, dogovorila se da plati 725 miliona dolara kako bi rešila spor povodom afere Kembridž analitika.

Da podsetimo, ova kompanija je optužena da je kršila privatnost korisnika Fejsbuka tako što je 2016. godine podatke o 87 miliona ljudi ustupila trećem licu – kompaniji Kembridž analitika. Ova britanska firma podatke je prikupljala radi plasiranja propagandnih poruka svakom korisniku pojedinačno. Tada je radila po narudžbini Donalda Trampa, kako bi mu podigla rejting pred izbore i kako bi određene glasače motivisala da izaberu baš njega. Osim zato što nije poštovala privatnost korisnika Fejsbuka, ona se u javnosti često optužuje i za prekrajanje izborne volje, odnosno da je pretnja za demokratiju, budući da se pokazalo da je specifičnim tehnikama manipulacije zaista uspevala da promeni mišljenje određenog broja ljudi.

Ipak, ništa manje kriv nije ni Fejsbuk koji joj je svoje podatke stavio na uvid. Protiv Mete je zbog toga pre tri godine pokrenuta kolektivna tužba koja će izgleda dovesti do poravnanja vrednog 725 miliona dolara. Kako piše Rojters, ovo bi trebalo da bude jedno od najskupljih poravnanja u SAD kada su u pitanju sporovi povodom kršenja ličnih podataka.

Foto: LoboStudioHamburg, Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija

EIB: Banke očekuju rast tražnje za kreditima, ali i povećanje problematičnih zajmova

by bifadmin 23. децембар 2022.

Povećane potrebe preduzeća za likvidnošću i veća tražnja stanovništva za stambenim kreditima doveli su do rasta kreditnih zahteva u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi (CESEE), pokazuje najnovije istraživanje bankarskog kreditiranja koji je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).

Banke očekuju da će ukupna tražnja za kreditima tokom narednih šest meseci rasti, iako umerenijim tempom, pri čemu će glavni pokretač biti potrebe preduzeća za obrtnim kapitalom radi održavanja likvidnosti. Očekuje se pad segmenata fiksnih investicija i stanovništva, uključujući potrošačke i stambene kredite.

Rast NPL-ova

Banke očekuju da će se uslovi kreditiranja u narednih šest meseci znatno pogoršati. Kreditni standardi su pooštreni, naročito na tržištu hipotekarnih kredita, prevashodno zbog posledica rata u Ukrajini, opšteg usporavanja privrede, veće inflacije i kamatnih stopa.

„Stoga će se snažna tražnja za kreditima suočiti sa oštrijim uslovima na strani ponude. S druge strane, kreditni kvalitet je u proteklih šest meseci znatno unapređen. Međutim, imajući u vidu nepovoljne ekonomske projekcije, banke u narednih šest meseci ponovo očekuju rast problematičnih kredita“, navodi se u saopštenju EIB.

Više od polovine prekograničnih bankarskih grupacija namerava da zadrži sadašnji obim poslovanja, dok gotovo trećina planira da se selektivno širi. Međutim, 10 odsto bankarskih grupa (u poređenju sa nula u prethodnom istraživanju) signalizira nameru da selektivno smanji obim poslovanja u regionu. Bez obzira na neizvesnosti i rastuće rizike, većina međunarodnih bankarskih grupa i dalje je uverena u potencijal regiona.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova istakla je da su istraživanja poput ovih koja prate kretanja u bankarskom sektoru ključna za razumevanje budućih privrednih kretanja i finansijskih uslova u Evropi.

Izvor: Danas

Foto: Tierra Mallorca, Unsplash

23. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Coca-Cola HBC proglašena za najodrživijim proizvođačem napitaka na svetu

by bifadmin 23. децембар 2022.

Dau Džons indeks održivosti za 2022. godinu, koji predstavlja jedno od vodećih globalnih merila u ovoj oblasti, proglasio je kompaniju Coca-Cola HBC za najodrživijeg proizvođača napitaka na svetu, nakon što se njen rezultat popravio za šest poena u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 93 od mogućih 100 poena. Ovo je 12. godina zaredom da Coca-Cola HBC, čiji je deo i Coca-Cola HBC Srbija, zauzima jedno od tri vodeća mesta na listi i šesti put da je proglašena liderom u svom sektoru.

Među najvažnijim dostignućima kompanije Coca-Cola HBC u oblasti održivosti su:

• Smanjili smo količinu vode potrebne za proizvodnju naših proizvoda za dve milijarde litara od 2011. godine i poboljšali indeks korišćenja vode za 9%, na 19 prioritetnih lokacija od 2017.
• Uštedeli smo preko 530.000 tona apsolutnih ugljeničnih emisija duž celog lanca vrednosti od 2017.
• U septembru 2022. smo emitovali prvu zelenu obveznicu
• Nabavili smo preko 98% robe i sirovina od domaćih dobavljača, odnosno na tržištu na kom proizvodimo svoje proizvode, u iznosu od 3,5 milijardi evra
• Podržavamo u proseku 10 drugih radnih mesta na svako radno mesto u Coca-Cola sistemu
• Osnažili smo 753.000 mladih na 28 tržišta od 2017. godine u okviru programa Coca-Cola podrška mladima
• Drugu godinu zaredom smo objavili svoju politiku i izveštaj poreske transparentnosti
• Žene su na 39% menadžerskih pozicija, a cilj nam je da dostignemo 50% do 2025.

„Naš cilj je da omogućimo održiviju budućnost i nastavimo da gradimo vrednost za svoje interesne grupe. Ovo priznanje Dau Džons indeksa održivosti dokazuje da smo na pravom putu i potvrđuje rad i neumorne napore svih u Coca-Cola HBC da održivost bude u srcu naše kompanije. Prošle godine sam ambiciozno najavio da nam je cilj da dostignemo neto nulte emisije do 2040. i svim srcem verujem da ćemo ovaj cilj i ostvariti ako ovako nastavimo“, rekao je glavni izvršni direktor Coca-Cola HBC Grupe, Zoran Bogdanović.

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Promo

Svakodnevni posao u službi globalne misije: „Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje“

by bifadmin 23. децембар 2022.

Sa Jan-Vilemom Dokhejrom, generalnim direktorom lanca Delez Srbija, smo razgovarali o svim izazovima koje je donela 2022. godina, uvođenju novih tehnoloških rešenja, tržištu maloprodaje koje je po rečima našeg sagovornika veoma konkurentno, kao i o ulaganjima u ljude kao najvažnijem resursu kompanije.

“Iza nas je jedna izuzetno dinamična godina i znali smo da moramo biti hrabri i odlučni više nego ikad pre. Ponosan sam što smo uprkos svim izazovima u celom lancu snabdevanja ostali jaka kompanija koje je strateški posvećena misiji da do kupca svakog dana dolaze sveži i kvalitetni proizvodi. Nije bilo lako, ali uspeh leži u našim ljudima, njihov doprinos je nemerljiv, a snažna strategija bila je dobra baza. Ove godine smo zaposlili veliki broj sjajnih kolega, a naša kompanija više nije samo prodavnica hrane. Delez bih uporedio sa jednom snažnom i kompleksnom tehnološkom kompanijom koja na svojim rafovima prodaje najbolje sveže domaće proizvode, ali i razvija aplikacije, digitalizuje svaki aspekt poslovanja, podatke koristi kao važan resurs i otvara prvi magacin za online prodavnicu hrane u Srbiji. Sve što radimo, radimo kako bismo ispunili našu globalnu misiju koja glasi -Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje.” istakao je na početku razgovora Dokhejr.

Svedoci smo globalnih izazova i inflacije, a mnoge kompanije smanjuju broj ljudi i pažljivo investiraju. Koliko ova pomeranja utiču na vaš biznis?

Inflacija utiče na potrošače, njihovu kupovnu moć i odluke, ali i na ceo lanac snabdevanja, povećavajući cenu koštanja skoro svakog elementa koji utiče na vrednost finalnog proizvoda. Uprkos velikom inflatornom pritisku kroz cenu koštanja proizvoda i značajnom rastu operativnih troškova, preuzeli smo na sebe i apsorbovali deo povećanja proizvođačkih cena i time u određenoj meri smanjili negativan efekat na potrošače. I u ovako složenoj situaciji, naša misija ostaje ista – da kupcu pružamo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama. To činimo kroz stalne akcije i sniženja, ali i asortimanom privatnih robnih marki koji je obeležen trajno niskim „plavim cenama“.

Svakodnevno poslovanje obogaćujemo novim tehnološkim rešenjima zahvaljujući kojima kupcu omogućavamo ne samo kvalitetne i moderne proizvode, već proizvode koji im štede vreme i novac. Upravo u ovom domenu, u ovim izazovnim vremenima, možemo sagledati uticaj koji velike kompanije, imaju na ekonomiju i lokalno tržište.

Nemamo u planu otpuštanja, ni smanjivanja plata. Naprotiv, planiramo dodatna ulaganja upravo u ljude. Ove godine otvaramo ukupno 37 novih prodavnica, renovirali smo 39, a imamo ambiciozne planove i za narednu godinu. To podrazumeva i otvaranje više od 40 novih prodavnica i zapošljavanje novih kolega, uvođenje novih tehnoloških rešenja, ali i stalnu brigu i ulaganje u kolege koje već rade sa nama.

Kompanija je u ovoj godini pokrenula veliki investicioni ciklus ulaganja u plate zaposlenih u prodaji i distributivnom centru koji se nastavlja i u narednoj godini i koji ukupno iznosi 30 miliona EUR. Ova investicija dovodi do rasta plata u trgovinama u proseku 30 odsto, a od sledeće godine sve naše kolege mogu da računaju i na dodatnih 5 dana godišnjeg odmora.

Kada smo 12.decembra obeležili Maxi rodjendan i otvaranje jubilarne 500.prodavnice sve kolege u našem sistemu su dobile jubilarnu nagradu.

Da li to podrazumeva novo povećanje plate?

Plata zaposlenih u maloprodaji, logistici i distributivnom centru će biti prosečno uvećana u 2023. za još 14% u dva ciklusa, s tim što tu ne stavljamo tačku već nastavljamo da kontinuirano ulažemo u poboljšanje sveukupnih uslova rada i već sada planiramo i sagledavamo nove dodatne investije.

Koliko vam je, kao međunarodnom trgovinskom lancu, važna saradnja sa domaćim kompanijama i proizvođačima?

Najveći deo asortimana u svim Delez prodavnicama dolazi iz Srbije. Lokalni dobavljači su izuzetno važna karika u našem lancu. Predano radimo svakog dana da MAXI bude prvi izbor kupaca kada biraju sveže namirnice za svoje domaćinstvo i baš zato sa posebnom odgovornošću, ali i emocijom, prilazimo ovoj temi. Tradicionalno sarađujemo sa više od 200 lokalnih proizvođača voća i povrća i u našem sistemu već postoje kulture koje dolaze sa domaćih njiva tokom cele godine, poput šargarepe, i na to smo posebno ponosni. Maxi je tokom 2022.godine otkupio više od 50 hiljada tona voća i povrća sa lokala, a planiramo da ovaj broj, kao i raznovrsnost kultura, dodatno povećamo u narednoj godini. Cilj nam je da uvozimo samo one kulture koje zbog klimatskih uslova ne uspevaju na ovom području. Kao dokaz posvećenosti, u čast naših partnera domaćih dobavljača organizovali smo prvi MAXI Nacionalni festival hrane koji je pokazao svu lepotu i snagu domaće poljoprivrede.

Lokalno poljoprivredno tržište je razuđeno, i baš zato zajedno sa našim partnerima stvaramo Agregatore. Njihova uloga je da ukrupne male dobavljače voća i povrća iz cele zemlje. Ovo svakako pomaže i malim poljoprivrednicima da porastu, postanu konkurentniji, ojačaju lokalne ekonomije iz gradova odakle dolaze i da omoguće kvalitetne srpske proizvode u prodavnicama tokom cele godine.

U tekućoj godini smo tržištu Srbije predstavili pileće meso bez antibiotika, ali i prve kulture lubenica i dinja bez ostataka pesticida. Tu se nismo zaustavili, i već uveliko radimo na implementaciji ovih modela i na druge sveže kategorije. Kupac u Srbiji zaslužuje proizvode visokog kvaliteta i MAXI upravo to, bez kompromisa, i pruža. Veliku zaslugu za ove inovacije na tržištu dugujemo partnerima iz akademskih institucija, pre svega Poljoprivrednom fakultetu i Fakultetu za veterinarsku medicinu, Univerziteta u Beogradu, jer su spoj nauke i privrede formula uspeha.

Trgovina hranom jeste većinski tradicionalan biznis, ali prema statistikama sve više kupaca prelazi i na online. Kakva su vaša iskustva?

Trgovina hrane svakako jeste većinski tradicionalan biznis, ali globalni trendovi i stalni rast koji beleži naša online prodavnica govore u prilog tome da ovaj vid nabavke polako ulazi u svakodnevne navike i da postoji potreba društva za njim. Mi smo kao lider na tržištu to još davno prepoznali i strateški se usmerili na višekanalni prisup maloprodaji i omogućili kupcu da nabavku iz Maxija obavi na način koji njemu najviše odgovara u određenom tenutku – putem Maxi aplikacije na telefonu, sa računara iz udobnosti svoga doma, ili u pauzi na poslu. Maxi online je zato danas najveća online prodavnica na tržištu kada govorimo o hrani, i beležimo rast od 80 odsto u tekućoj godini.

Maxi online ima odličan asortiman prehrane i neprehrane i naši kupci nisu samo domaćinstva nego i kompanije koje upravo ovde pronalaze širok asortiman kvalitetnih artikala za svoje zaposlene.

Dodao bih i da suština uspeha leži ne samo u više mogućnosti nego i u personalizaciji ponude. „Moj Maxi“ je jedina aplikacija lojalnosti u Srbiji koja u potpunosti personalizuje ponudu i kupcima pruža priliku da ostvaruju uštede baš na onim artiklima koji su deo njihove potrošačke korpe. Prema javno dostupnim podacima jedne od najpoznatijih online prodavnica na kojoj se nalaze sve aplikacije, početkom decembra „Moj Maxi“ je bila aplikacija broj 1 u Srbiji u svim kategorijama. Lansirana je nacionalno u februaru 2022, početkom sledeće godine očekujemo i milionitog korisnika, a naš krajnji cilj je da svi kupci u Srbiji na telefonima imaju instaliran „Moj Maxi“.

Važno mi je da napomenem da će Srbija sledeće godine dobiti prvi magacin za online dostavu hrane, u koji investiramo više od 11 miliona evra. Distributivni centar koji Maxi online otvara samo za potrebe ovog segmenta govori verovatno najbolje o našim ambicijama u vezi sa e-trgovinom.

Rast biznisa doveo je i do potrebe za drugim Distributivnim centrom naše kompanije u Srbiji. U narednim godinama Delez će investirati u izgradnju novog Distributivnog centra u kome ćemo zaposliti veliki broj ljudi i koji će nam pomoći u našoj misiji da svakog dana do svih kupaca stiže kvalitetna i sveža hrana.

Složenost posla, uvođenje tehnoloških inovacija, ali i rast tržišta dovešće do toga da naša kompanija mora imati podršku tri snažna logistička centra. To svakako govori o planovima brenda koji već danas ima više stotina hiljada transakcija na dnevnom nivou, ali i važnosti i snazi industrije u kojoj radimo.

Šta za vas znači odgovorno i održivo poslovanje u praksi?

Ponosni smo dobitnici priznanja „Šampion održivosti“ koji drugu godinu zaredom dobijamo na domaćem tržištu. Naš svakodnevni rad i želja da do kupca stignu visoko kvalitetni i zdravi proizvodi rezultirali su ovim priznanjem koje je prepoznalo važnost našeg projekta koji kupcima stavlja na raspolaganje kvalitetno pileće meso bez antibiotika. To upravo i jeste održivo poslovanje u praksi vidljivo svakog dana u svim našim prodavnicama. Odgovorno upravljamo i viškovima hrane i već sedam godina svakodnevno doniramo Banci hrane Beograd voće i povrće. Ove godine smo otvaranja naših strateški važnih prodavnica propratili i novčanim donacijama lokalnim zajednicama, jer verujemo u zajedničko dobro i solidarnost. Odgovornost i razumevanje za izazove sa energentima naveli su nas da u oktobru mesecu ugasimo u svim prodavnicama brending, osvetljenje, reklame i frižidere za pića i danas smo ponosni kada dobijemo komentare da je Maxi nekoga inspirisao da racionalno koristi energiju.

U narednom periodu Beograđani će na svojim ulicama moći da vide prvo Maxi električno dostavno vozilo. Pored smanjene emisije štetnih gasova i čistijeg vazduha, želimo da ovom inicijativom podignemo i svest ljudi o ekološkim temama.

Godina koja dolazi neće biti jednostavna i od svih nas će zahtevati još viši nivo posvećenosti i pažnje na svim poljima. Naš tim je izuzetno ambiciozan, vredan i stručan, i baš zato se radujem svim novim projektima koji nas očekuju, a sa velikim ponosom mogu da zaključim da smo u tekućoj godini dali sve od sebe da opravdamo poverenje naših kupaca, kolega i zajednice.

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

MMF traži još tri poskupljenja cene struje i gasa u Srbiji

by bifadmin 23. децембар 2022.

Međunarodni monetarni fond od Srbije traži da cene struje i gasa, mimo najavljenog poskupljenja od 1. januara 2023. godine, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024. Ovo proizilazi iz dokumenta koji je objavio MMF, a odnosi se na nedavno odobreni dvogodišnji stend-baj aranžman.

Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude „bar“ 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će „sledovanje“ za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.

Postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“

Energetska politika je, kao što je portal N1 već pisao, u fokusu novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Program predviđa postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“. Energetske kompanije, kako se ističe, treba da postanu finansijski održive tokom trajanja programa.

„Sledeće povećanje cena energenata stupaće na snagu posle zime, nakon čega će uslediti dalja prilagođavanja. Investicije u proizvodnju električne energije trebalo bi da se prebace na obnovljive izvore energije, uz nove biznis planove i eventualno učešće privatnog sektora, dok bi za sprovođenje bio zadužen profesionalni stalni menadžment“, ukazao je MMF.

Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, poskupljenje gasa i električne energije je potrebno kako bi se na srednji rok omogućilo finansiranje punih troškova proizvodnje. MMF smatra da će postepeno poskupljivanje omogućiti lakše prilagođavanje novim cenama, s obzirom da su u Srbiji, kako se ističe – prihodi još uvek daleko ispod evropskog proseka.

Prvi korak je, ističe MMF, povećavanje prosečne cene gasa za 11 odsto od 1. januara 2023. godine.

„Nakon toga, sprovešćemo niz povećanja prosečne cene gasa za po 10 procenata koja na snagu stupaju 1. maja 2023, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024. godine“, navodi se u dokumentu MMF.

Postepeno podizanje cena električne energije

Stend baj aranžman, kako se ističe, podrazumeva klauzulu o konsultacijama, koje bi se održale u slučaju da tržišne cene gasa prelaze 250 evra po mWh, u proseku, tokom dvonedeljnog perioda. U tom slučaju bi se, kako se ističe, pokrenula diskusija kako bi se u slučaju potrebe pomoglo u suzbijanju rizika po budžet.

MMF predviđa i postepeno podizanje cena električne energije, istim tempom tokom perioda trajanja dvogodišnjeg aranžmana. Cilj je, takođe isti – pokriće troškova proizvodnje struje.

Prvi korak je već najavljeno poskupljenje struje za osam odsto za domaćinstva od 1.januara 2023. godine, dok je, kako navodi MMF, gornja granica za istovremeno poskupljenje struje za privredu takođe osam procenata.

„Nakon toga će se primeniti niz povećanja prosečne cene električne energije za po osam procenata od 1. maja 2023. godine, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024“, navodi MMF.

Plan ovih povećanja cena razmatraće se, kako se navodi, i tokom prve revizije stend-baj aražmana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Nema rasta poreza iznad 10 odsto za paušalce

by bifadmin 23. децембар 2022.

Zaštitna odredba Uredbe o paušalnom oporezivanju štitila je paušalce od prekomernog rasta poreza. Po toj odredbi osnovica za porez paušalcima je, u poslednje tri godine, mogla da raste za najviše 10 odsto godišnje. Ta zaštitna odredba trebalo je da važi do kraja 2022, ali je Vlada Srbije na današnjoj sednici produžila njeno trajanje do kraja 2023. Ovo praktično znači da će paušalcima za 2023. godinu stizati rešenja uvećana za maksimum 10 odsto, ni procenat više.

„U slučaju da se kao rezultat promene načina utvrđivanja paušalnog poreza utvrđeni iznos osnovice poveća za više od 10 odsto u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu, primenjivaće se povećanje od 10 odsto godišnje dok iznos obaveze ne dostigne iznos koji je u skladu sa novim načinom obračuna, zaključno za 2023. godinu“, stoji u novoj, izmenjenoj uredbi koju je Vlada Srbije usvojila na sednici u četvrtak.
O problemu sa kojima bi se paušalci, da nije ovog produžetka, susreli iduće godine, portal N1 je više puta pisao.

Reforma paušalnog oporezivanja

U reformu paušalnog oporezivanja država je krenula uoči 2020. godine, kada je ostavljen rok od tri godine preduzetnicima da se prilagode. Kako je u oktobru ove godine za N1 objasnila Sonja Žabić sa portala Pausal.rs, suština je što je trebalo da od 2020. godine paušalac koji obavlja istu delatnost, bez obzira u kom gradu se registruje, plaća isti iznos na ime poreza i doprinosa.

Ona je ovu promenu objasila na primeru dva programera – onaj koji je pre tri godine registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara, dok je programer u Beogradu plaćao 50.000 dinara.

„Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je ta norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo“, pojasnila je ona.

Pošto u praksi nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu da se zaštitna odredba uredbe produži i na naredni period dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa.

Vlada Srbije izmenjenu uredbu usvojila je na sednici u četvrtak, 22. decembra.

„Uredbom o izmeni Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti produžen je za još jednu godinu period primene ograničenja povećanja poreske osnovice, najviše do 10 odsto godišnje u slučaju kada se iznos osnovice poveća u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu. Ograničenje povećanja poreske osnovice najviše do 10 odsto godišnje primenjivaće se zaključno sa 2023. godinom“, navela je Vlada Srbije u saopštenju posle sednice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Promo

IWG, lider na svetskom tržištu i brend Regus proširuju svoju ponudu na srpskom tržištu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Osam miliona ljudi u više od 120 zemalja već uživa u hibridnom načinu rada u modernim i tehnički opremljenim radnim prostorima zahvaljujući kompaniji IWG koja uključuje i brendove Regus i Spaces – i ovaj trend je u velikom porastu, a sve to pogoduje zaposlenima, privredi i životnoj sredini. Svetski lider u pružanju mogućnosti za radni prostor širi svoje poslovanje u Srbiji, tačnije na drugi najveći grad u zemlji, Novi Sad.

Kompanija IWG sprovodi uspešnu strategiju rasta širenjem svoje mreže. Vlasnici nekretnina, investitori i franšizni partneri dobiće priliku da rade sa najvećim i najetabliranijim partnerom u sektoru hibridnih radnih prostora. Brend Regus, zajedno sa novim partnerom, kompanijom Inobačka d.o.o., renovira zgradu banke, svrstanu u kulturno nasleđe, njene kancelarije i radne prostore površine od oko 630 m², a koja se nalazi u blizini starog gradskog jezgra. IWG već nudi više lokacija u Beogradu, koje su se pokazale izuzetno popularnim i svi centri su skoro popunjeni. Novi Sad će postati njihova šesta lokacija u Srbiji. IWG traži više partnera u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom Sadu, za razvoj novih projekata i dalje širenje mreže u zemlji.

Sve veća potražnja za rešenjima hibridnog radnog prostora

Pre trideset godina, Mark Dikson je osnovao kompaniju IWG sa vizijom koja je rezultirala njenim globalnim uspehom danas, učinivši tipičan model rada „od 9 do 5“ i svakodnevni dug put do posla – zastarelim. Nekretnine na dobrim lokacijama hibridnim radnicima omogućavaju sve uz samo jedan klik na njihovom pametnom telefonu, uključujući privatne kancelarije, co-working kancelarije i sale za sastanke.

Ne samo da je hibridni rad izuzetno popularan među zaposlenima koji cene značajno poboljšanu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, već i same mere za smanjenje troškova i želja da kompanije budu održivije uzrokuju porast potražnje za hibridnim radnim mestima – trend koji je trenutno u usponu i u Srbiji. Upravo zbog toga kompanija IWG, lider na svetskom tržištu, nastavlja da širi svoju mrežu.

IWG ulazi u partnerstvo sa kompanijom Inobačka d.o.o., dugogodišnjim investitorom stambenih nekretnina, koji razvija novu hibridnu lokaciju koja je ujedno i hotel kulturnog nasleđa i kancelarijski prostor. Na površini od oko 630 m² nalaziće se 8 co-working stolova, sala za sastanke i 14 privatnih kancelarija. Top lokacija u Novom Sadu u blizini centra grada, sa odličnom saobraćajnom povezanošću čini lokaciju posebno atraktivnom. Otvaranje je planirano za mart 2023.

U zemljama poput Srbije, Hrvatske i Slovenije IWG nudi radni prostor od ukupno 16.000 m². Širenje IWG-a nije ograničeno na ove zemlje i globalni rast je takođe u toku. Približno 1.000 novih lokacija širom sveta biće dodato u mrežu tokom naredne godine. Sa hibridnim modelom koji nudi niže troškove, kompanije imaju finansijsku fleksibilnost da investiraju u svoje zaposlene i rast poslovanja, a ne u objekte u kojima rade.

Današnje kompanije slušaju radnike sutrašnjice

Zdraviji i produktivniji zaposleni su rezultat različitih pozitivnih napora. Više od tri četvrtine zaposlenih, od 28 hiljada koje je Cisco anketirao u svojoj globalnoj studiji1, potvrdilo je pozitivan efekat na sve aspekte svog emocionalnog, finansijskog, mentalnog, fizičkog i socijalnog blagostanja. Danas, kada je ravnoteža između posla i privatnog života jedna od najistaknutijih aspiracija društva i igra veliku ulogu u izboru posla, mnogi zaposleni uzimaju u obzir udaljenost svog radnog mesta od kuće. 64% ispitanika tvrdi da je uštedelo oko četiri sata nedeljno smanjenjem vremena provedenog na putu do posla i kao rezultat imaju značajno poboljšanu ravnotežu između posla i privatnog života, kao i znatno niže troškove.
Zaposleni nisu jedini koji imaju koristi od ovoga. Vodeća nezavisna studija koju je sprovela kompanija Global Workplace Analytics otkriva da kompanije mogu uštedeti 11.000 dolara po zaposlenom koji radi u hibridnom modelu.

Hibridni rad je neosporno radni model budućnosti. Započet digitalnom revolucijom 1970-ih, a ubrzan klimatskom krizom i globalnom pandemijom, razvoj hibridnog rada umnogome je napredovao. „Preko osam miliona ljudi u 120 zemalja i različitim vremenskim zonama trenutno radi u više hiljada hibridnih radnih prostora. To je impresivan broj koji je u stalnom porastu. Sve veća zastupljenost hibridnog modela pogoduje kompanijama, zaposlenima, lokalnim ekonomijama i, naravno, životnoj sredini.” izjavio je Mark Dikson, globalni izvršni direktor i osnivač kompanije IWG.

Fleksibilna rešenja sa dalekosežnim prednostima

Zaposleni mogu da ostanu blizu svojih domova, podržavajući lokalne zajednice i kompanije – čak i kada ne rade u ogromnim poslovnim zgradama koje se uzdižu visoko iznad horizonta i zahtevaju astronomska ulaganja kompanija. Predgrađa mogu da se unaprede pružanjem više mogućnosti za lokalne zajednice, dok uslužna preduzeća na taj način doprinose rebalansu privrede.

„Budućnost rada je već tu. I postaje sve bolje.”, izjavio je Mark Dikson.

U Srbiji kompanija posebno želi da proširi asortiman hibridnih radnih mesta i zato traži još partnera i investitora. „Sviđa mi se ideja o ovakvim radnim prostorima jer će to biti budućnost ekonomskog rada. Ovo je savršena investiciona prilika uz IWG kao vodećom kompanijom u ovoj oblasti.“, izjavila je Iva Andrić iz kompanije Inobačka d.o.o., koja je najnoviji projektni partner kompanije IWG. Nacionalne i globalne mreže su na raspolaganju franšiznim partnerima zainteresovanim za dalje širenje hibridnih radnih mesta.

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Yettel Izveštaj o održivom poslovanju za 2021. godinu: Reciklirano 11t elektronskog i 3t papirnog otpada Više od 60% baze koristi elektronski račun

by bifadmin 22. децембар 2022.

U 2021. godini, kompanija Yettel reciklirala je više od 11 tona opasnog elektronskog otpada, blizu 3 tone papirnog i kartonskog otpada i preko 300 kilograma plastičnog otpada (od čega 100 kilograma plastičnih čepova), objavljeno je u Izveštaju o održivom poslovanju za 2021. godinu. Ukupno 60,8% individualnih i 82,4% poslovnih korisnika se opredelilo za uslugu elektronskog računa, što je doprinelo da se u teoriji sačuva blizu 6000 stabala.

U aprilu 2021. godine, Yettel je pokrenuo program reciklaže mobilnih telefona, i do kraja godine, sa korisnicima reciklirao više od 200.000 uređaja. U 2022. godini, program je proširen i na druge mobilne uređaje, a kompanija je postavila cilj da reciklira najmanje milion uređaja do 2025. godine.

U saradnji sa UNICEF-om Yettel je realizovao projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ i donirao 2.200 internet kartica i 310 modema deci i školama u 30 opština širom Srbije. Na taj način, kompanija je doprinela stvaranju adekvatnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive.
Posebnu pažnju Yettel posvećuje zaštiti podataka o ličnosti. Implementirani su različiti mehanizmi zaštite, kako za „podatke u tranzitu” tako i za „podatke u mirovanju”. U 2021. godini, kompanija nije primila nijednu pritužbu u vezi sa kršenjem privatnosti korisnika.

U okviru konkursa „Zamisli sve“, Yettel (ranije Telenor) fondacija dodelila je više od tri miliona dinara za podršku projektima „Posadi svoj hlad“, „Umetnost u prolazu“, „Hackteen“ i ARLEMM muzički festival. Obezbeđivanjem sredstava za sadnju 6.000 sadnica belog jasena na skoro 100 lokacija širom Srbije u okviru projekta „Posadi svoj hlad“, Yettel fondacija doprinosi smanjenju emisije 144.000 tona CO2 godišnje, odnosno 4.320.000 tona CO2 u narednih 30 godina.

Izveštaj o održivom poslovanju za 2021. godinu pripremljen je u skladu sa međunarodno priznatim okvirom za nefinansijsko izveštavanje, kreiranim od strane Globalne inicijative za izveštavanje (GRI) 2016, tj. u skladu sa osnovnom („core“) verzijom Standarda GRI. Sadržaj izveštaja proširen je dodatnim informacijama o zaštiti životne sredine, društvenoj odgovornosti i korporativnom upravljanju (ESG), i obuhvata, između ostalog, informacije o usklađenosti kompanije Yettel sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) i odražava Protokol za smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, obračun i izveštavanje o emisijama iz „Scope“ 1, 2 i 3.

U izveštaju je postavljena i nova strategija održivog poslovanja kompanije i definisani pojedini ciljevi, a u narednih 12, odnosno 24 meseca, Yettel će postaviti i ostale ciljeve u oblasti ESG, koje će realizovati u budućnosti.

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Otvaranje najvećeg Super Vero i Jumbo hipermarketa u Novom Sadu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Po gradu se već dugo priča o dolasku najvećeg hipermarketa u Srbiji u Novi Sad. Srpska Atina 23. decembra dočekuje Grčku u obliku Super Vero i Jumbo maloprodajnog objekta, koji otvara vrata Vojvođanima u 10:00 časova, na uglu Partizanske i Industrijske ulice.

Pozivamo Vojvođane da se učlane u program lojalnosti Vero klub, kako bi od prvog dana iskoristili benefite članstva. Samo na dan otvaranja, za prvu kupovinu uz karticu programa lojalnosti dobija se na poklon 400 bodova vrednih 500 dinara. Bodovi se mogu zameniti za vaučer pri prvoj narednoj kupovini od 24. decembra do 31.1.2023. Detalje o ovoj akciji, kao i o svim drugim, napravljenim specijalno povodom otvaranja u Novom Sadu, pogledajte u lifletu.

Sve koji su imali prilike da posete Jumbo u Solunu, ali i druge koji su o tome slušali, raduje da će sada imati podjednako opremljen i velik objekat. Trećinu marketa veličine veće od 10.000 kvadrata činiće Super Vero, prvi strani hipermarket koji je otvoren u Srbiji. U Beogradu je već dvadeset godina poznat po isplativoj kupovini, ali i kao lanac hipermarketa sa najširim izborom kvalitetnih proizvoda iz Srbije i Grčke.

U njemu se nalazi riznica autentičnih proizvoda iz Srbije i više od 600 grčkih proizvoda.

Pored domaćih i grčkih proizvoda, u Super Vero marketu mogu se pronaći i ekskluzivni proizvodi kojih nema u drugim marketima. Tu je i ribarnica gde će svakog dana biti u ponudi sveža riba i morski plodovi, od šarana i pastrmke sa Stare planine, do divlje ribe iz slobodnog ulova, poput sabljarke i žutorepe tune, koje stižu iz Indijskog okeana u market za 24h.
Super Vero pekara je čuvena po tome što ne odustaje od starih načina pripreme peciva i gde se “peče kao nekada”. Naime, pekari razvijaju kore, mese i čekaju da naraste testo, pa tek onda peku. Svako jutro i tokom dana u vitrinama je sveže pecivo, uz različite vrste hlebova.

U sklopu hipermarketa postoji Bistro, kafić i restoran gde kupci mogu da se odmore tokom kupovine uz veliki izbor napitaka, kolača i peciva ili sveže pripremljenih gotovih obroka, koje mogu poneti i kući.

Ukratko, Super Vero ima sve za trpezu, a Jumbo za porodicu i dom – od različitih proizvoda za kuću, preko igračaka, opreme za sport, školu, kućne ljubimce, do programa za proslave svih tipova i stilova i poklona za sve uzraste i prilike.
Iako su radovi u jednom delu Partizanske ulice, marketu se lako može pristupiti od raskrsnice Partizanske i Kisačke ili iz Industrijske. Svi posetioci hipermarketa će imati slobodan prilaz ka objektu koji poseduje i veliki parking, te će ceo proces kupovine predstavljati pravo uživanje!

Sasvim je sigurno da Super Vero i Jumbo, pored investicije od 15 miliona evra i više od 100 novih radnih mesta, donose i novu energiju u Novi Sad!

22. децембар 2022. 0 komentara

Promo

Švajcarska se pridružuje regionalnom Challenge fondu sa 9,7 miliona franaka za finansiranje dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu

by bifadmin 22. децембар 2022.

Nemačka razvojna banka KfW i Vlada Švajcarske, koju predstavlja Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), uspešno su zaključile ugovor o finansiranju s ciljem podrške Regionalnog Challenge Fonda (RCF). Ovim sporazumom, SDC će izdvojiti 9,7 miliona švajcarskih franaka za finansiranje projekata dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.

RCF je finansijski instrument osmišljen da poveća zapošljavanje mladih. Fond podstiče konkurentnost preduzeća u ekonomijama Zapadnog Balkana finansiranjem investicija u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte kooperativnog ili dualnog obrazovanja koji se sprovode kroz partnerstvo između ustanova za stručno obrazovanje i preduzeća. Bespovratna sredstva se dodeljuju kroz regionalno takmičenje (challenge).

Regionalni Challenge Fond je nastao na inicijativu nemačkog Saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), delegiran KfW razvojnoj banci, a sprovodi ga Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (WB6-CIF) koji predstavlja zajedničku inicijativu privrednih komora iz regiona. Finansijska sredstva Fonda u visini od 39 miliona evra, dobijenih kroz Nemačku razvojnu saradnju, povećaće se na približno 49 miliona evra zahvaljujući doprinosu Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Klaus-Martin Miler, direktor KfW Nemačke razvojne banke za jugoistočnu Evropu i Tursku, istakao je da se „Regionalni challenge fond bavi regionalnom integracijom i mogućnostima za ekonomski rast. Već je uspeo da spoji privatni sektor i ustanove za stručno osposobljavanje, motiviše preduzeća da se uključe u stručnu obuku udruživanjem sa stručnim školama u podnošenju predloga na prethodna dva otvorena poziva. Želimo dobrodošlicu našim partnerim iz Švajcarske. Zajedno ćemo moći da proširimo naša zajednička ulaganja u aranžmane dualnog i kooperativnog obrazovanja širom regiona Zapadnog Balkana 6. Naša zajednička vizija je modernizovan, zelen i inovativan sektor stručnog obrazovanja i obuke koji uspešno odgovara potrebama preduzeća”.

Derek Džordž, zamenik šefa Odeljenja za saradnju, Beograd: „Poznato je da je švajcarski sistem dualnog stručnog obrazovanja i obuke ključni faktor koji doprinosi našem ekonomskom uspehu i društvenoj koheziji. Shodno tome, širom regiona Zapadnog Balkana, Švajcarska podržava svoje zemlje partnere u oblasti stručnog obrazovanja i obuke (SSO) i integracije mladih ljudi na tržište rada. Fond će dopuniti i unaprediti rezultate švajcarskih bilateralnih programa u regionu, a iskustvo i mreže švajcarskih programa u regionu biće na raspolaganju Fondu. Švajcarska i Nemačka su članice Donatorskog odbora za dualno stručno obrazovanje. Inteligentan dizajn Fonda će promovisati naš zajednički cilj unapređenja relevantnosti tržišta rada i uključivanja privatnog sektora u stručnom obrazovanju i obukama. To je podstaklo škole da sarađuju sa kompanijama. Potrebno je pitati partnerske kompanije koji su im profili zanimanja potrebni i koje veštine. Sledeći korak je da se osmisle i održe ove obuke u saradnji sa kompanijama”.

“Naša nedavna analiza pokazuje značajan rast ekonomije Zapadnog Balkana u 2021. godini i otvaranje novih radnih mesta. Ipak, preduzećima iz šest ekonomija Zapadnog Balkana potrebni su adekvatno kvalifikovani radnici ako želimo da zadržimo ovaj pozitivan trend i odupremo se svim aktuelnim izazovima. Prednosti zajedničke implementacije dualnog i kooperativnog obrazovanja u partnerstvu sa dobro opremljenim pružaocima stručne obuke prepoznate su među mnogim preduzećima. Uz dodatna sredstva koja stižu u Fond, nadamo se da ćemo doprineti tome da još veći broj maturanata iz programa stručnog obrazovanja stekne veštine potrebne za razvoj karijere i ostane u regionu Zapadnog Balkana“, rekao je g. Balša Ćulafić, koordinator RCF projekta iz WB6 Komorskog investicionog foruma.

Regionalni challenge fond ima za cilj da ojača relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada jačanjem kooperativnog pristupa obuci u ekonomijama Zapadnog Balkana 6: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Nakon prvog poziva, raspisanog 2021. godine, RCF je primio 205 prijava od konzorcijuma instituta za stručno osposobljavanje i više od 600 preduzeća. Na kraju je odabrao 37 najperspektivnijih projekata, dodelivši regionu oko 14,5 miliona evra. Drugi poziv RCF-a za iskazivanje interesovanja bio je otvoren je od 7. marta do 14. aprila 2022. godine, na kojem su učestvovala 123 konkurentna konzorcijuma, od kojih je 47 pozvano u drugu fazu kako bi predali potpuni predlog projekta. Konačna selekcija je u toku, a Fond će uložiti oko 8,8 miliona evra u najuspešnije kandidate iz drugog poziva.

22. децембар 2022. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci